Постоје четири приче. Прва, најстарија, говори о утврђеном граду који опседају и бране храбри људи. Браниоци знају да ће град бити препуштен мачу и огњу и да је њихова борба узалудна; најугледнији међу нападачим, Азил, зна да је његова субина да умре пре победе. Столећа су додала мађијске елементе. Говорило се да је Јелена Тројанска због које су војске гинуле, леп облак, сенка; говорило се да је велики шупљи коњ у коме се беху сакрили Грци такође привиђење. Хомер неће бити први песник који је испричао ту причу; неко је, XIV столећу, написао овај стих који је остао у мом сећању: The borgh brittened and brent to brodnes and askes. Данте Габријел Росети је изгледа сматрао да је судбина Троје била запечаћена у оном тренутку када је у Парису запламтела љубав према Јелени; Јејтс ће изабрати тренутак када се спајају Леда и лабуд који је био један бог.
Једна друга прича, која се надовезује на претходну, говори о једном повратку. О повратку Одисеја који се, после дестогодишњег лутања опасним морима и боравка на зачараним острвима, враћа на своју Итаку; о повратку божанстава Севера која, након пропасти Земље, гледају како ова израња из мора, зелена и светла, и налазе изгубљене шаховске фигуре са којима су некад играли.
Трећа прича говори о једној потрази. У њој можемо видети варијанту претходне форме. Јасон и Руно; тридесет Персијанчевих птица прелазе горе и мора и угледају лице свога бога Симурга који је свака од њих и све. У прошлости сваки подухват је био успешан. Неко би, на крају, украо забрањен златне јабуке; неко би, на крају, заслужио да освоји Грал. Данас је потрага осуђена на неуспех. Капетан Ахаб налази кита, а кит га растрже. Џејмсови и Кафкини јунаци могу се надати само поразу. Толико оскудевамо у храбрости и у вери да је happy ending данас само индустријско подилажење. Не можемо да верујемо у рај, али верујемо у пакао.
Последња прича говори о жртви једног бога. Атис у Фригији осакаћује себе и убија; Один, жртвован Одину; Сам Себи. Виси на дрвету читавих седам ноћи и рањен је копљем; Христа распињу Римљани.
Постоје четири приче. Током времена које нам преостаје наставићемо да их причамо, измењене.
Х.Л. Борхес – Изабране песме и кратке прозе (Паидеиа, Београд, 2005.)
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 