J.W. Sire – ПОГЛЕД НА СВЕТ – СЕДАМ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

Мало је људи који имају било шта што наликује јасној филозофији – барем на онај начин на који су је сажимали велики филозофи. Још је, чини ми се, мање оних који имају пажљиво конструисану теологију. Али, свако има некакав поглед на свет. Кад год било ко од нас размишља о било чему – од свакодневних помисли (Где сам оставио сат?) до дубоких питања (Ко сам ја?) – делује унутар таквог оквира. Заправо, сама претпоставка погледа на света – ма како темељног или једноставног – допушта нам да уопште мислимо.

Шта је, онда то што се назива погледом на свет, а што нам је свима тако важно? Како га ја могу имати?Многи људи би могли поставити то питање. То нас може подсетити на господина Журдена из Молијеровог Грађанина племића који је одједном открио да већ четрдесет година говори прозу, а да то није ни знао. Али, открити споствени поглед на свет много је вредније. То је, у ствари, значајан корак према свести о себи, знању о себи и разумевању себе.

Шта је онда поглед на свет? У основи поглед на свет је збир претпоставки (које могу бити истините, делимично истините или потпуно неиститните), којих се држимо (свесно или подсвесно, доследно или недоследно), о темељном устројству нашег света.

Прво што свако од нас признаје пре него што уопште почне да размишља јесте да нешто постоји. Другим речима, сви погледи на свет претпостављају да нешто постоји, а не да нема ничега. То је претпоставка тако темељна да већна нас уопште не зна да смо је поставили. Превише је очигледна да би је спомињали.

………

Брзо ћемо, међутим, открити да, када смо једном признали да нешто постоји, нисмо нужно признали и ШТА је то што постоји. Овде почињу да се разликују два погледа на свет. Неки људи претпостављају (размишљали они о томе или не) да је једина основна супстанца која постоји материја. За њих је на крају крајева све једно. Други се слажу да је на крају све једно, али претпостављају да је то нешто Дух или Душа или нека нематеријална супстанца.

….
СЕДАМ ОСНОВНИХ ПИТАЊА

Други начин да одредио што је то поглед на свет је да га схватимо као наше одговоре на следећих седам питања:

1. Шта је провобитна стварност – права стварност? На то питање можемо одговорити: Бог, или богови, или материјални свемир.

2. Какава је природа спољашње стварности, што значи света око нас? Овде наши одговори показују да ли све видимо као створен или самосвојан, хаотичан или уређен, материјалан или духован, и да ли наглашавамо свој, субјективан, личан однос према свету, или његову објективност одвојену од нас.

3. Шта је то људско биће? На ово питање могли би одговорити: сложена машина, успаван бог, особа створена према слици Божијој, „најобичнији мајмун“.

4. Шта се догађа када неко умре? Могли бисмо одговорити: уништење особе или преображај у виши облик, или одлазак у духовно постојање на „другој страни“.

5. Зашто је уопште могуће било шта знати? Одговори на ово питање могли би садржати мисао да смо створени према слици свезнајућег Бога, или да су се свест и разум развили током еволуције, у околностима борбе за опстанак.

6. Како разликујемо добро од зла? Поново би одговори могли бити: можда смо створени према слици Божијој чија је природа доброта, или су добри и зло одређени искључиво људским избором, или су то тек појмови који су се једноставно развили подстицани културним или физичким опстанком.

7. Какав је смисао људске историје? На то можемо одговорити: да оствари циљеве Бога или богова, да створи рај на земљи, да припреми људе за живот у заједниц са светим Богом пуним љубави, или нешто друго.

Унутар различитих погледа на свет често се јављају и друга питања, на пример: Ко управља овим светом: Бог или људи, или нико? Јесмо ли ми као људска бића предодређени или слободни? Стварамо ли сами вредности? Да ли је Бог добар? Да ли је Бог личан или неличан? Да ли он уопште постоји?

Када се наведу овако једно за другим, ова питања смућују ум. Или су нам одговори толико очигледни, па се питамо зашто би ико себи постављао таква питања, или се питамо како се уопште на било које од тих питања може одговорити са некаквом сигурношћу. Ако сматрамо да су одговори сувише очигледни да бисмо их разматрали, тада имамо одређени поглед на свет, али не помишљамо на то да га многи други људи не морају делити са нама. Оно што је нама очигледно, може бити „паклена лаж“ за нашег првог суседа. Ако напротив сматрамо да се ни на једно од тих питања не може одговорити а да се не вара или да се не учини интелектуално самоубиство, већ смо усвојили неку врсту погледа на свет – један облик скептицизма, који на крају води у нихилизам.

Чињеница је да не можемо избећи одговоре на таква питања. Усвојићемо једна или други став; одбијање да се усвоји изричит поглед на свет показаће се и само погледом на свет или барем филозофским ставом. Укратко, у замци смо.

Све док живимо, живећемо преиспитаним, или непреиспитаним животом. Претпоставка ове књиге је да је живот боље преиспитати.

Постоје многи идејни свемири. Неки су ту већ дуго; други се тек стварају. Који је ваш свемир? Који свемир је поред вас?
…….
Ова књига говори о борби за откривање споствене вере, сопственог погледа на свет, сопствених уверења. Формално речено циљеви књиге су:
1. Да представи основне погледе на свет на којима се заснива размишљање западног човека о себи, другим људима, природи, богу и највишој стварности.
2. Показати ккао су се ти погледи на свет развили из слома теистичког погледа на свет, окрећући се према деизму, натурализму, нихилизму, егзистенцијализму, источњачком мистицизму и новој свести New Agea, и
3. да нас охрабри да размишљамо о смислу погеда на свет, што значи не само са свешћу о сопственом начину размишљања, већ и са свешћу о начину на који размишљају други људи, тако да би могли да их разумемо, а затим да заиста са другима водимо дијалог у нашем плуралистичком друштву.

James W. Sire – THE UNIVERSE NEXT DOOR

Хрватско издање: ИЗАЗОВ СВЈЕТОНАЗОРА

Приредио и прилагодио: Александар Мирковић

Advertisements