Олга Четверикова, ГЛОБАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ – ДЕМОНТАЖА СУВЕРЕНИТЕТА

Питање: Олга Николајевна, бивши министар за економски развој Греф приметио је или проговорио о неприкладности система образовања?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Он је просто објавио план коначне демонтаже сувереног руског образовања, и руског суверенитета, у целини. Ове планове су разрадили представници крупног транснационалног бизниса, који данас на Западу, и код нас, одређују основне правце унутрашње политике. Све се то ради у оквиру међународног пројекта „Глобално образовање“ који је наметнут округлим столом европских индустријалаца, на коме је учествовало 47 најкрупнијих корпорација и који је представљен у УНЕСКО-у као модел за цео свет. Лајтмотив пројекта: образовање се претвара у високо рентабилну сферу бизниса, а уместо знања утврђују се компетенције и вештине – роба која је у датом моменту потребна бизнису. Плус перманентно образовање, које плаћа послодавац, а радник тај новац враћа касније или одрађује цео живот. Вечна кабала.

Питање: Но, у Русији је још увек највећи део образовања на буџету. Како су ови пројекти повезани са нама?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Као прво, практично целокупан руски крупни бизнис представља само филијалу транснационалног бизниса. Због структуре „офшор капитализма“ чак ни правосудни органи не знају ко је крајњи бенефицијент наших „гиганата“. Зато домаћи, високо плаћени руководиоци, испуњавају наредбе својих босова. А они намећу своје глобално образовање. Као друго, већ су разрађени програми за укидање буџетског системског највишег и средњег образовања. То је форсајт-пројекат (од енглеског foresight – предвиђање) „Образовање 2030“, разрађен уз учешће Московске школе за управљање „Сколково“, Агениције за стратешке иницијативе (АСИ), НИУ „Високе школе економије“, Сколтеха. Из њега је произишао пројекат „Глобално образовање у будућности“, који је представљен септембра 2015. године. Коначан циљ пројекта је – слом-ликвидација до 2030. године традиционалних модела националних образовних система и прелазак на глобалне образовне платформе („Универзитет за милијарде“)

Најближе одређени циљеви 2017-2020 су: повлачење државе из сфере образовања изузимајући административне функције и улазак „иновационог бизниса“, који ће уместо за потребе државе, кадрове припремати по својим програмима и по свом нахођењу.

Питање: Бесплатно образовање ће бити укинуто?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Практично, да. Остаће мали број изузетака, на пример, војно образовање, низ водећих стратешки факултета и то је све. Тај безобразлук ће објаснити економском кризом.

Питање: Када је све то почело?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Младице су посађене још почетком деведесетих година прошлог века, када су планови разрађени, а године 2007. и учвршћени федералним стандардима образовања. Они су успели у основном – заменили су појам „образовање“ и „васпитање“ појмом „компетенција“. Већ тада је био разрушен заједнички образовни простор, свака школа или факултет могли су да користе било који од бројних уџбеника, да уче „шта хоће и како хоће“.

Но, тада се није смело објавити да ће остаци бесплатног системског образовања још дуго живети. Отпочео би огроман отпор не само професора, већ и највећег броја родитеља. Зато су одлучили да „кувају жабу“: не сме се у кључалу воду убацити – искочиће, али ако се вода постепено загрева жаба то неће приметити и скуваће се.

И тако је започет процес бесконачних ужурбаних реформи, кроз које су неприметно улазиле и пролазиле стратешке иницијативе. Преломна година је била 2010. када је по закону №83-ФЗ започета комерцијализација буџетних установа, а по закону №210-ФЗ образовање и здравство су из државне надлежности пребачене у сферу услуга. А ако је то услуга, онда се може препустити приватном бизнису. Депутат Владимир Кашин је приликом доношења овог закона рекао да је извршен уставни преврат.

Питање: Већ је објављено да ће бити смањен број факултета. То је из исте приче?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, остаће само они који се уклапају у систем „Глобалног образовања.“ Већ је активан пројекат „5-100-20“ по којем до 2020. године пет руских факултета и универзитета морају да уђу у сто најбољих светских. Природно, по неким светским критеријумима. Сада у пројекту већ учествује 21 факултет. То су кључни стратешке високошколске установе, које су, пре света, ковале кадрове за наш војно-индустријски комплекс. Пројектом управља Савет за повећање конкурентности – међународни саветодавни орган у који улази шест људи из Русије (међу њима Греф и Ливанов) и седам странаца, између осталих Е. Кроули, глава Сколтеха и члан консултативног комитета НАСА, професор Масачусетског технолошког института (МТИ).

Питање: Наши студенти ће радити директно за МТИ, који припрема кадрове за Пентагон и ЦИА-у?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Потпуно тачно. Према условима за учешће у пројекту „5-100-20“ неопходна је фундаментална трансформација у складу са међународним стандардима, мора постојати одређен проценат иностраних стручњака, предавача и студената, трећина програма мора бити на страном језику, аспиранти су дужни да објављују своје радове на енглеском језику у међународним часописима! И то у високошколским установама у којима се врше тајна истраживања у интересу одбране земље. Руски мозгови не морају више да беже на Запад, јер овде, за руски новац, могу да мисле и истражују али према упутствима и за интересе бившег потенцијалног противника.

Најбољи пример је Сколовски центар. Тамо једноставно све,отворено и очигледно, одлази преко границе. Сви интелектуални радови, примењене технологије, разрађене су из средстава руског буџета. А већ сто педесет хиљада наших научника, по подацима истраживача, од 1990. до 2015. ради у иностранству.

Питање: А шта је лоше у томе што ће приватни бизнис стварати кадрове за себе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Раније је код нас држава – као основни наручилац – одређивала циљеве и развој образовања. При томе, циљеви су били, на пример, формирање образованих и развијених личности и добрих стручњака. Данас је бизнису потребан онај ко поседује само одређене компетенције или вештине, које су потребне послодавцу. И то је све. Ни о каквом моралном, патриотском, свестраном развоју нема говора. Бизнис то неће платити. На тај начин се ствара – како је рекао руководилац програма „Млади професионалци“ АСИ, Димитриј Песков, који је и један од оних који су припремили форсат-пројект „Образовање 2030“ – „човек са једним прекидачем.“

Питање: То јест, не личност већ робот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, управо су такви и потребни. Личност може да размишља, разговара, доноси самосталне одлуке. А то је већ опасно за систем. Самјуел Ханигтон је у документу „Криза демократије“ 1974. године писао: „ Рањивост демократске владе произилази… из унутрашње динамике саме демократије у условима високообразованог, мобилног и активног друштва.“ Тада је и почео пад и дебилизација америчког образовања за највећи број становника. Тек касније су овакве тенденције дошле у Европу, а затим и у нашу земљу. У почетку, у облику Болоњског система, јединственог државног тестирања, федералних стандарда. Рушење је ишло постепено и тихо. Сада су „демонтажери“ „изашли из сенке“. То је светска тенденција која је дошла и до нас.

Питање: Зашто баш сада?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Свет прелази у шесту технолошку еру. Она се разликује од претходних по томе што не мења толико свет који човека окружује, колико самог човека. Његову свест, опажање, развој. Све нано-, био-, инфо-, когни-, социохуманистичке технологије (конвергентне технологије – КТ) биће усмерене управо на промену самог човека као личности, као творца, сазданог по образу и подобију Божијем. Творци више нису потребни, потребни су роботи. Образованом личношћу веома је сложено управљати, наводити је на лажне циљеве. Био-објектом, у кога се човек претвара, накљуканим уместо знањем некаквим „компетенцијама“ – управљати и контролисати је лако. Образовање омета стварање био-објекта, следи – образовање треба демонтирати. При томе у глобалним размерама.

Питање: Ко ће успоставити контролу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Човечанство ће бити раздељено на оне који контролишу и оне који су контролисани. Први ће чинити – узак слој. Други – основну масу становништва Земље. Сада се на Западу дешавају фундаменталне промене у схватању морала и етике. Уместо традиционалног, класичног појма хуманизма, који је Запад фактички заборавио, у сва документа уводи се појам „биоетика“, која се мења са развојем технологије. То јест, ера хуманизма се завршава. Човек – као савршена личност, за глобални свет, за политичаре више не постоји. Постоје само биолошки објекти и пастири тог стада.

Сви ови принципи и леже у основи пројекта „Глобално образовање“, који је позван да промени поглед на свет човечанства. И нас су практично већ увукли у ту глобализацију.

Питање: Коспирологија, светска завера „златне милијареде!“

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Ако хоћеш нешто да дискредитујеш – доведи то до апсурда. Тако је и овде. Завера – то је тајна, конспирација. А овде је све отворено, сви документи су доступни. Њих једноставно треба сакупити и систематизовати. Многи научници, међу њима и они у Руској академији наука су то урадили. Но, РАН су уништили, као што су уништили средње школе и факултете.

Питање: У старом Риму, да и у Америци до Грађанског рата, робове су бирали по вештинама којима су већ овладали, по специјалностима. Сада предлажу одгајање робова са „компетенцијама“?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Само тада је ропство било насилан акт, а данас је ропство постало добровољно. И најстрашније је – што је савремени роб срећан у свом ропству.

Питање: Како то?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Смисао конвергентних технологија је измена човекове свести; човек престаје себе да осећа као личност, и добровољно постаје део неуро-света. Тамо се осећа удобно: „Ја сам роб, и ја сам срећан у ропству.“

Питање: Звучи сурово!

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Сурово је за људе који имају класично, свестрано образовање. Чак и у совјетским школама и на факултетима које критикујемо, човека су учили као Личност. Нису нам давали „компетенције“ већ знања. Учили су нас да мислимо, логички расуђујемо, вршимо истраживања. Зато смо ми за адепте „Глобалног образовања“ – непријатељи. Судећи по свему, ускоро ће нас прогласити за терористе. Но, за данашњу децу, ово је већ, на жалост, нормално.

Питање: Своју децу ће такође обогатити „вештинама“?

ОЛГА ЧЕТВЕРКОВА: Шта говорите! У форсајт-образовање је предвиђено као систем на два нивоа. Остаје такозвано људско – традиционално, класично образовање за децу „елите“, безумно скупо. И друго – јевтино – за све остале. Паралелно са овим врши се замена појмова. На пример, јевтино образовање или друштвено назива се „иновационим“. А шта је то иновација? То је пре свега обнављање. Не циљ, већ инструмент, механизам за достизање циљева. Сам циљ није прописан, прописани су само инструменти. Обнављање постаје циљ а не средство.

Питање: Људи који намећу овај ужас, не само највишем руководству земље, већ и нашој деци су непријатељи, агенти?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Они су „туђинци“. Себе сматрају делом западног света, његовог система вредности, његове „елите“. Све совјетско, руско, сва руска култура – дубоко им је страна, зато са радошћу ломе све што им дође у руке. Заправо, они су једноставно „капои“, колаборационисти, који ће бити отписани при најмањем неуспеху.

Питање: Шта да радимо?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Целокупну данашњу социјалну политику одређују они који владају нашом имовином, то јест, крупни међународни олигархат и његови руски штићеници. Неопходно је, не на речима, већ у стварности, удаљити их од доношења стратешких одлука о питањима којима треба да одлучује суверена држава у свом интересу. Док то не буде учињено, све изјаве о нашем суверенитету, о нашим националним интересима само су празне речи.

На Истоку говоре: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Они појели готово све у земљи, на реду су наша деца…

27. јануар 2016.

Разговор водио: Александар Чујков ( „Аргументы недели“ №3 2016 )
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://argumenti.ru/society/n523/432461?fbclid=IwAR2ZCbPYcpREgUupp0LH71Gf5X4cdaNWy7EIcszbT_3nowst4cuQd1eaQCs

Валентин Катасовнов, ГЛОБАЛНА ПОЛИТИКА ВАКЦИНАЦИЈЕ И СМРТИ ОБАВИЈЕНЕ ТАЈНОМ

Вакцинација против ковида, иако уз велика „проклизавања“, креће се напред. Помаци су веома неуједначени. Рекордер у вакцинацији, до 20. јула, били су Уједињени Арапски Емирати (УАЕ). Проценат становника који су примили једну или две дозе вакцине у Емиратима износи 76,73%; потпуно вакцинисаних (који су добили обе дозе) – 67.55. У групи лидера је и Израел, код кога су ови показатељи уравнотежени 61.65% и 56.37%. А ево још неких земаља – лидера: Канада – 69.78% и 51.03%; Холандија – 67.93 и 46.09%; Велика Британија – 67.90 и 53.10%; Немачка – 59.59 и 46.76%; САД – 55.99 и 48.53%. Русија се на светској лествици налази у средини са 22.73 и 14.79%.

Ипак, постоји велики број држава за које се не може рећи да имају успех у вакцинацији. Ево неких показатеља: Руанда – 3.00 и 1.90%; Пакистан – 4.13 и 2.02%; Република Конго – 2.89 и 0.28%; Нигерија – 1.20 и 0.66%.

Таквих земаља има много и у њима, укупно узевши, живи готово половина становништва планете. Како се може говорити о достизању, од СЗО прокламоване, циљне цифре од 80% (проценат популације који мора бити вакцинисан), ако су у државама трећег света успеси тако скромни? У СЗО одлично схватају да земље трећег света неће моћи самостално да дођу до задатог нивоа јер је потребан огроман новац. Вредност једне дозе вакцине произведене на Западу, у просеку, износи 20-30 долара. Рецимо, да би се једном дозом вакцине произведене на Западу вакцинисала једна милијарда становника трећег света (узимам број људи у најсиромашнијим земљама) потребно је 20-30 милијарди долара. А за потпуну вакцинацију (обе дозе) неопходно је 40-60 милијарди долара. Међутим, у Светској банци су израчунали да је државама трећег света потребно, не мање, од 100 милијарди долара. Земље богатог Запада већ више од годину дана разматрају да за њих не би било лоше да се „отворе“, сакупе потребну суму и помогну сиромашним становницима трећег света. Очигледно да би се корпорације Биг Фарме ( америчке компаније Pfizer, Moderna, Johnson&Johnson, Novavax; немачке BioNTech и CureVac; англо-шведска AstraZeneca и др.) веома обрадовале таквој дарежљивости: јер би новац, понуђен у облику помоћи земљама трећег света, завршио на крају на банковним рачунима Биг Фарме. Ипак, до данас ово није остварено. Још увек не могу да сакупе неопходну помоћ.

Међународни монетарни фонд (ММФ) спреман је да стави на располагање земљама трећег света кредите у циљу борбе са „пандемијом“ и за масовну вакцинацију, но кредите нема ко да опслужује и отплаћује.

О свему овоме говорим само да бих објаснио: шефови многих држава трећег света, без посебног одушевљења су прихватили позив СЗО на свеопшту вакцинацију. Ове земље имају много значајније задатке (савладавање глади, да обезбеде становништву приступ чистој води итд.). Многи лидери држава трећег света правилно су схватили баханалије око корона вируса – као игру која је потребна само Западу и Биг Фарми. Још прошле године доста земаља у развоју прилично се дистанцирано и скептично односило према надуваној СЗО хистерији под називом „пандемија“. Код већег броја државника трећег света скепса је била условљена финансијским разлозима, но, неки су схватали коначне циљеве прљаве игре под називом „вакцинација“ и своје мишљење нису скривали.

Број опозиционара вакцинацији, из земаља трећег света, за годину дана се приметно смањио. Средином 2021. године свега пет држава у свету нису прихватиле идеју масовне вакцинације од корона вируса. То су: Бурунди, Хаити, Северна Кореја, Танзанија и Еритреја. Лидери три од наведених пет држава (Бурунди, Танзанија и Хаити) недавно су умрли. Њихове смрти су обавијене тајном.

Међу умрлим издваја се председник Танзаније Џон Магуфули (John Pombe Joseph Magufuli). Он је демонстративно одбио да учествује у свеопштој психози и следи „препоруке“ СЗО о борби са КОВИД-19. У јуну 2020. године прогласио је Танзанију „слободном од КОВИД-19“. Земља није затворила границе страним туристима, а августа 2020. године обновила је привремено прекинуте летове из Москве.

Председник Џон Магуфули иступио је категорички против коришћења заштитних маски, социјалне дистанце, изразио сумњу у ковид тестове и већ тиме искључио неопходност свеопште вакцинације становништва. Није молио ММФ и Светску банку за новац за вакцинацију, није преговарао са Биг Фармом о куповини вакцина. У светским средствима за информисање почеле су да се појављују бројни чланци у којима је разобличавана његова „лакомисленост“, но, председник Танзаније је остао непоколебљив. Пресекао иницијативе неколико месних лекара да тестирају људе на КОВИД и броје заражене. Без дозволе власти публикације о КОВИД-19 у земљи су биле забрањене. Да би умирио становништво и исмејао светску панику, лекари у Танзанији су на молбу председника тестирали животиње, чак и воће: тако је инфекција откривена код козе, препелице и папаје. Почетком 2021. године Европска унија је доделила овој источноафричкој држави 27 милиона евра за борбу са „пандемијом“, конкретно, за куповину вакцина, маски и лекова. Ипак, када је добио новац, танзанијски лидер је одбио да вакцинише становништво. Објаснио је да нема поверење у препарате као што има у лековито биље и подсетио житеље своје земље на животворну силу молитве. „Ми морамо, пре свега, да се уздамо у Бога у борби са овом опасном болешћу. Да, треба предузети мере предострожности како би заштитили себе од ове напасти, као што саветују наши лекари. Но, ми смо проживели више од годину без вируса и изашли некако на крај и без маски, многи од вас их нису носили“ – изјавио је Џон Магуфули.

Ова прича се трагично окончала. У фебруару су средства информисања саопштила да се Џон Магуфули заразио корона вирусом. А 17. марта је изненада умро са дијагнозом КОВИД-19.

Многи су смрт председника Танзаније коментарисали као освету Биг Фарме због његове самовољности. Неки су то чак назвали „ритуалном казном“. Ова верзија се не може ни потврдити ни оповргнути, но прича добија злокобни призвук ако јој додамо доста чудне смрти низа других лидера земаља трећег света.

8. јуна 2020. године умро је у 55. године председник Бурундија Пјер Нкурунзиза (Pierre Nkrunziza).

13. децембра 2020. године умире у 52. години премијер Свазиленда Амброз Мандвуло Дламини (Ambrose Mandvulo Dlamini).

10. марта ове године у 56. годинини умире Амед Бакајоко (Hamed Bakayoko), премијер Републике Кот Д‘Ивоар (Обала Слоноваче).

И, хронолошки последња прича у овом низу смрти: 7. јула 2021. године у 53. години убијен је Жовенел Моиз, председник Хаитија.

Ланац ових чудних смртних случајева наставља да привлачи пажњу. Умрли лидери држава нису били стари људи. Њихове смрти нису последица година. Обједињује их што су се, у већој или мањој мери, односили „лакомислено“ према „пандемији“ и вакцинацији. Није само Џон Магуфули отишао из живота са корона вирусом. У историји галопирајућих смрти председника Бурундија, премијера Свазиленда и премијера Обале Слоноваче, такође фигурира реч „ковид“. И тешко је схватити да ли је овај вирус био пратилац других болести од којих су боловали или је он био основни узрок њихове смрти.

А, може бити да вируса уопште није било. Данас се у арсеналу ЦИА и других западних специјалних служби налази немали број начина за брзо усмрћивање непожељних лица, без коришћења ватреног или хладног оружја, отрова и других „традиционалних“ метода. Савремена биотехнолошка и медицинска достигнућа омогућавају да се изазову многе смртоносне болести. Као што је познато, 2012. године умро је председник Венецуеле Хуго Чавез. Званична дијагноза: инфаркт на фону акутне инфекције и рака. Да, имао је инфаркт, да имао је рак, да и инфекцију. Ипак, све је почело тиме што су га неприметно заразили. До своје смрти, ове верзије се држао и сам Чавез, који је рекао да је његов рак – дело руку иностраних непријатеља. Узгред, Фидел Кастро је не једном, молио Чавеза да буде опрезан и да не заборави да су америчке специјалне службе научиле да користе рак као оружје за уништење. Британски Guardian је 2012. године направио списак државних лидера који су истом периоду оболели од рака. То су: „председник Аргентине Нестор Киршнер (рак дебелог црева), председник Бразила Дилма Русеф (рак лимфних жлезда), њен претходник Луиз Инасио Лула да Силва (рак грла), председник Венецуеле Хуго Чавез (метастаза рабдомиосаркома)1 бивши председник Кубе Фидел Кастро (рак желуца), председник Боливије Ево Моралес (рак носа) и председник Парагваја Фернандо Луго (рак лимфних чворова).“ Сви су били истакнути национални лидери и имали напете односе са Америком.

Међутим, нас сада не занима питање правог медицинског узрока смрти горе поменутих лидера (осим председника Хаитија). Ми чак не можемо рећи да ли су четири лидера жртве болести или тајних операција. Важно је да су ове смрти повезане с њиховим одбијањем (или слабом жељом) да спроведу вакцинацију становништва својих држава. И, ако некоме одговара да ове смрти квалификује као „ритуалне казне“, онда циљ такве квалификације може бити застрашивање оних вођа држава и влада који се осмеле да скрену са „генералне линије“ СЗО, заправо оних који стоје иза СЗО, а који су организовали и користе „пандемију“ и вакцинацију.

Последњи на овом злокобном списку – председник Хаитија Моиз – не спада међу жртве које су умрле из медицинских разлога. Но, Хаити је почетком лета 2021. године био једна од малобројних држава света које нису приступиле вакцинацији становништва од корона вируса. У Северној и Јужној Америци били су једини. The Washington Post је ту ситуацију назвао „политички дисфункционалном“ (political dysfunction). Председник Моиз је делио убеђење већине житеља острва да Mikwòb pa touye Ayisyen; у преводу са креолског језика: Прост микроб не може убити Хаићанина. У априлу 2021. године Хаити се одрекао готово осамсто хиљада доза вакцина AstraZeneca које су му предложене у оквиру програма COVAX за најсиромашније земље. И после три месеца десило се убиство. У председника су испалили 12 метака.

P.S. Сада тече трећа декада јула 2021. године. Ако је средином године у свету било пет држава које се нису прикључиле глобалном процесу вакцинације, сада их је остало свега три. У јулу су наследници преминулих председника Танзаније и Хаитија донели одлуке о почетку вакцинације становништва. 15. јула, осам дана после смрти председника Хаитија у земљу је стигло пола милиона доза вакцина – поклон САД у оквиру механизма COVAXглобалног програма за равномерну расподелу вакцина од корона вируса у целом свету.

Три државе још увек настављају да се противе плановима вакцинације. Пажљиво ћемо пратити стање здравља председника Бурундија Еваристе Ндајшимије (Evariste Ndayishimiye), председника државног савета Северне Кореје Ким Џонг Уна и председника Еритреје Исајаса Афеворкија.

28. јул 2021.

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-globalnaya-politika-vakcinacii-i-smerti-oveyannye-tajnoj/

НАПОМЕНА:

1. Малигни тумори који се развијају из попречно-пругастог мишићног ткива, најчешће на рукама и ногама, али се могу развити у глави и врату, у репродуктивним и мокраћним органима, нпр. вагина или бешика.

Олга Четверикова, АКО ХОЋЕШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА – ВАСПИТАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ

Који су циљеви и задаци промена које се врше у нашем образовању и науци? Да ли су оне захтев времена? Не, ствар је много озбиљнија. Пошто се промене одигравају у свим сферама – економској, политичкој, социјалној, научној… силницима овог света неопходна је и промена у целокупном систему вредности. И зато сфера образовања постаје кључна, јер од тога како ће бити васпитана наша деца, зависи и будућност Русије. Као што каже једна изрека: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Подривајући образовање, непријатељ подрива наш научни потенцијал и поглед на свет својствен руској цивилизацији.

Свест наше деце није лако престројити – зато започињу дубинске процесе уз коришћење биолошких, информационих и нанотехнологија… То јест, ако су раније технологије мењале услове рада и услове нашег живота набоље, данашње су усмерене ка измени самог човека. Због тога старо поимање човека и света, чији се корени налазе у хуманизму хришћанске етике, постаје господарима света непотребно, чак и штетно, јер духован човек, интелектуално развијен и моралан не може бити објект на коме ће се применити нове технологије.

Са тачке гледишта нових технологија, човек је несавршен и телом (смртан, подложан болестима), и свешћу (не може да обухвати необухватно). Значи, уз помоћ генетске преправке и импланата човек треба да се стопи са тим технологијама, да са њима чини јединствену целину. Тај основни правац развоја у науци и техници, који се учврстио деведесетих година ХХ века када је трансхуманистички покрет створен у САД, касније је захватио свет.

Који су основни смерови у којима се данас трансхуманизам реализује?

Сви врсте хемијски препарата за измену човековог стања и генетске мутације. Под хуманим изговором лечења страшних болести, ствара се нови облик гентски модификованог човека. Следећа етапа је стварање људи-киборга: у људе ће имплантирати чипове, плоче… импланте који ће омогућити да се замени орган или ће контролисати његов рад.

Затим – стварање човекоподобних робота, аватара. И на крају, стварање бесмртног натчовека или вештачког суперинтелекта. Претпоставља се да се људски разум може преселити, не у други биолошки објекат, већ у компјутер. То дигитално супербиће, супермозак биће створено 2045. године и почеће да се бави целокупним научним развојем. Хоће ли се испоставити да је човек сувишан?

Све наведено могло би изгледати као бајка да на томе не ради читава мрежа института, пре свега, Институт за сингуларност у САД. Друштво будућности – информационо је друштво потпуне информативне контроле, у коме ће сваки човек бити повезан преко Интернета на светску мрежу. Они, који не буду хтели да користе Интернет, пашће под сумњу, пошто ће представљати опасност за власт богатих немогућношћу да буду контролисани.

Интересантно је да се Институт за сингуларност налази баш тамо где и институти НАСА, седиште Google (они су и финансирали стварање Института за сингуларност), ту где је и – Силиконска долина и Холивуд који својим филмовима открива тајне нових технологија, фактички нам показујући будућност човечанства. Ту – у Калифорнији – налази се и седиште окултног покрета „Њу ејџ“ – религије „новог века“ – и секта сатаниста. Дивно суседство!

Стварање новог човека захтева озбиљне промене у систему образовања. Тако, наши геополитички противници прелазе на нове методе вођења рата – бихејвиорални рат… „Поведенческая война“ (бихејвиорални рат) означава промену или рушења система основних вредности, стереотипа понашања, норми живота. А где се формирају те вредности? У религији и у систему образовања. Зато је њима православље непријатељ број један, а добро традиционално образовање – непријатељ број два и по њима ударају.

Запад је поделио огроман новац да би заменио наше уџбеника историје и поставио другачије акценте у тумачењима историјских догађаја, а онда те уџбенике одштампао у великим тиражима. Затим је смањен број часова руског језика, промењен списак књижевних дела обавезних за изучавање.

На крају, дошло је до рушења јединственог образовног простора, многи предмети су били укинути или постали факултативни. А совјетско образовање је свакоме давало образовни минимум. И после тога свако је могао да добије неопходно професионално знање у техничким школама, институтима, универзитетима. То јест наше образовање је било елитно за све!

Данас, уместо таквог елитног образовања, донесени су обавезни федерални образовни стандарди, уместо „знања“ усталио се појам „компетенција“, који се може испунити чиме год желите. Појавили су се плаћене образовне услуге. А ако су то услуге, онда их можете предати у руке приватницима.

Тако је отпочела приватизација образовања. Захваљујући томе, у средњој школи је већ ликвидиран неопходни образовни минимум. Сада је тај процес већ захватио и више образовање. Елитно образовање је постало доступно само изабранима.

Зашто је то учињено и ко је то учинио?

Ствар је у томе да се у САД, које су центар свих реформи, универзитети највећим делом баве разрадом технологија по наруџбини приватних корпорација. На бази таквих универзитета увек се и развијала фундаментална наука у САД, за разлику од наше науке, која се развијала у систему Академије наука. Наше високошколске установе биле су образовне и припремале су стручњаке највише класе, који су умели самостално да мисле и решавају сложене задатке. Но, Америци су потребни радници уског профила којима се може управљати.

Какава је веза између САД и наших вискошколских установа?

Свако, ко се уграђује глобалне општеобразовне стандарде, ради у интересу САД. Наше највише школе су почели да престројавају у складу са тим нормама, када се, 19. септембра 2003. Русија придружила Болоњској конвенцији у Берлину, за време самита европских министара образовања.

Циљ Болоњског система је стварање општеевропског образовног простора уз прелазак на западне стандарде обуке. Но, ваљда је јасно да је национални суверенитет незамислив без очувања духовног суверенитета, који је, наравно, немогућ без сувереног система образовања.

У Русији се образовање увек посматрало као усвајање система знања, плус духовно-морално васпитање и национална идеологија. Данашњи образовни стандарди, а такође и програми и методи обуке диктирају се из иностранства.

Раније је држава наручивала стручњаке, но сада је државни економски сектора готово нестао, наручилац је постао крупни бизнис и он одређује који су му стручњаци потребни. А личност му није потребна, већ човек-функција, који поседује компетенције корисне на тржишту.

Затим је био прихваћен програм „5-120“ у складу са којим су пет наших универзитета морали да уђу међу сто најбољих универзитета света. Програмом „5-120“ управља Савет конкурентску способност; у њега улазе представници Русије и странци, конкретно, Ед Кроули – професор Масачусетског технолошког института, запослен у НАСА, а НАСА је повезана са Пентагоном.

Овај Савет за конкурентску способност дефинише стандарде по којима треба да се развијају руски универзитети. У програм су ушли наши најбољи технички универзитети, који се, благодарећи новом систему, повлаче из сфере интереса руске економије и припремају стручњаке који затим одлазе да раде на Западу.

То јест, Русија се користи као полигон за припрему кадрова за Запад. Узгред, председник нашег универзитета Сколовко, који разрађује нове технологије, постаће Американац Е. Кроули…

Дакле, разрушивши средњу школу, наши противници су ускладили са својим интересима наше највише образовање. И у РАН-у, по њиховој замисли, треба да остану само они центри који су у складу са потребама и интересима западног друштва.

А 2013. године нанесен је ударац предшколском образовању. У федералним општеобразовним стандардима предшколског образовања постоји правило у коме се каже да дете може самостално да одреди садржај свог образовања. А предшколским образовањем су обухваћена деца до седме године.

Шта дете може да бира?

Осим тога, слама се традиционална породична хијерархија: отац, мајка, дете. Сада се родитељи и дете посматрају као партнери. Дете може тужити родитеље ако они „нарушавају његова права“. Дечји вртићи прелазе на нову методику васпитања која искључује морал. Неприметно за три-четири године боравака у дечјем вртићу дете добија веома чудан комплет вредности. Све у складу с смерницама бихејвиоралног рата који води Запад против нас. И у школу наша деца већ крећу са одговарајућом представом о свету.

У будућности образовање ће бити кастинско – за богате, и за сиромашне људе, који ће бити обучавани као „људи-прекидачи“ (укључи-искључи). Контакт са предавачем биће доступан богатим, остали ће прећи на онлајн обуку, тј на дистанционо образовање. Човеков мозак ће бити прикључен на компјутер, тако да се може управљати, чак и са људским емоцијама, а не само преносити знање.

Да би се зауставио овај разорни процес, нужне су ванредне мере. Неопходно је потпуно променити државну политику тако, да држава иступи као наручилац система образовања. Неопходно је укључити ширу јавност и формирати покрет усмерен за очување нашег образовања. Као што кажу, ко је упозорен, наоружан је.

15.09.2016

Олга Четверикова
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://www.ruskalendar.ru/news/detail.php?ID=18662&fbclid=IwAR0INAuoBUHnWw0aC4bnl4SNi101qtlbxQLVE1PyMao5ROYgivG-WvwvvJc

Валентин Катасонов, ВИДИМ ДА СЕ ПРИПРЕМА ГЕНОЦИД

*** Да је човек настао од мајмуна не верујем, а да га могу претворити у мајмуна – очигледно је. Ове основне ствари треба објаснити људима. Од тога и може да почне наш препород.

*** Специјална операција COVID-19 имала је неколико циљева. Као прво, то је врста димне завесе која прикрива долазећу светску кризу. Друго, то је нека врста тренинга, обуке како у кратком року натерати становништво у самоизолацију (тако они то зову), а заправо је реч о добровољно-принудном утамничењу. Половина човечанства се нашла у кућном затвору који је трајао различито, но овај пилот-пројекат је, са тачке гледишта његових организатора – функционисао, успео. Тако да нису искључене и друге провокације, може бити да ће почети нови талас пандемије или терористички акти типа „11. септембар 2001.“

*** „Са моје тачке гледишта, пандемија је врста димне завесе, која треба да сакрије покушај финансијске олигархије да спроведе наредну рунду прерасподеле својине“ – рекао је недавно Сергеј Глазјев… Ја бих проширио оцену: није реч само о прерасподели својине, већ је то још један корак ка преузимању светске власти. Власт је изнад својине. Фактички, својина је средство уз чију помоћ се достиже виша, са тачке гледишта владара из сенке – власт…

*** Обратите пажњу: 99 процената држава на планети је прилично оперативно одреаговало на команде које су дошле од закулисних владара, преко Светске здравствене организације. Значи, у врху власти налазе се њихови послушници. По мом мишљењу, то је очигледно. Затим је, тим послушним председницима, премијерима, канцеларима, дата команда: хитно довршити изградњу појединачних ћелија светског концлогора. А онда ће, у погодном тренутку, од тих ћелија бити направљен један концлогор.

*** У текућој деценији дошло је до важне метаморфозе – завршило се формирање новог поколења политичких лидера. То су сада дресирани „хрчци“, који су 2020. године гарантовано могли да изврше наредбу „господара новца“. Пре 10 година таква команда би била половично остварена, а сада се остварује 99 посто. Тако је јер су политика и економије нераздвојно повезане.

*** Говоре о „златној милијарди“ а заправо „златан“ је само милион, а 999 милиона су „прљави“, они који раде и опслужују „златни милион“.

Други задатак је деиндустријализација, рушење реалног економског сектора. Са тачке гледишта закулисних владара данашња индустрија исцрпљује Земљу, загађује околину, а све то припада њима – „изабраном народу“. Херберт Џорџ Велс је сматрао да су то Англосаксонци, но постоје и друге верзије ко је „изабрани народ“.

Даље, следе циљеви као што су поткопавање и рушење националног суверенитета. Зар то није очигледно током 30 година постојања РФ? Ми добро видимо како се урушава национални суверенитет Русије…

ДИМНА ЗАВЕСА КОЈА ПРИКРИВА НАДОЛАЗЕЋУ КРИЗУ

ПИТАЊЕ: Валентине Јурјевичу, срели смо се крајем 2019. године и тада сте у рекли да је криза неизбежна, но нисте наводили рокове. Да ли сте изненађени што се све десило овако брзо?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Тада, када смо разговарали, знаци економске кризе били су већ видљиви у многим земљама. Упознао сам се са економском статистиком Јапана, Италије за четврти квартал 2019. године, која је сигнализирала да у наведеним земљама већ почиње економски пад. Зато не искључујем: да би некако прикрили надолазећа економску кризу извели су специјална операцију под називом COVID-19. Све су приписали вирусу, иако су, заправо, узроци дубоки, фундаментални, и постоје током последња три века (имам у виду време постојања капитализма). Као и увек, они („господари новца“) избегли су одговор на главно питање: „Који су основни узроци кризе?“ и све приписали корона вирусу.

Недавно сам поново прегледао неке материјале водећих консалтинг компанија, конкретно McKinsey. За годину 2019. погледао сам октобарски извештај, у коме је дата прогноза да ће у свету, у скорије време, нестати трећина до половине свих банака. Ескперти McKinseyа одлично схватају прави узрок кризе, тако да, било-не било корона вируса, до кризе би дошло. Још увек, наравно, таквог масовног помора банака нема, али, по мојим подацима, он заиста може ускоро почети. То је посебна тема за разговор.

ПИТАЊЕ: Значи, корона вирус није окидач кризе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Он је донео кризи дубину. Но, безусловно, ради се о следећем: специјална операција COVID-19 имала је неколико циљева. Као прво, то је врста димне завесе која прикрива долазећу светску кризу. Друго, то је нека врста тренинга, обуке како у кратком року натерати становништво у самоизолацију (тако они то зову), а заправо је реч о добровољно-принудном утамничењу. Половина човечанства се нашла у кућном затвору који је трајао различито, но овај пилот пројекат је, са тачке гледишта његових организатора – функционисао, успео. Тако да нису искључене и друге провокације, може бити да ће почети нови талас пандемије или терористички акти типа „11. септембар 2001.“ Узгред говорећи, управо је тог дана почела изградња новог светског поретка, или „врлог новог света“ да се изразим Хакслијевим речима.

ПИТАЊЕ: Ко су организатори ове специјалне операције?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ја их зовем „господарима новца“ – то су крупни акционари система Федералних резерви. Узгред, приметио сам да многи аутори користе реч „они“ – то је нека загонетна, тајанствена група људи. На пример, Џон Колман и његова књига „Комитет 300“ и јесте ти „они“, или „господари новца“. То су владари из сенке који постоје много векова. Једноставно у ХХ веку почели су да делују безочније и отвореније. Тек што сам предао издавачу књигу о антиутопији. У књизи постоји, конкретно, део који се односи на Херберта Џорџа Велса, аутора низа научнофантастичних романа, антиутопија. Ипак је његова „Временска машина“ – најстрашнија антиутопија. Поред тога, писао је и програмске радове; један од њих је Legal Conspiracy. У њему, отворено и дрско, Херберт Велс објављује планове светских владара у сенци. Велс је и сам припадао англосасконској елити, био је у саставу „Комитета 300“. Дакле, читајте Велса – он је идеолог владара из сенке, а не некакав писац научне фантастике.

СВАКА КРИЗА ЈЕ „ГОСПОДАРИМА НОВЦА“ — ПРАЗНИК

ПИТАЊЕ: „Са моје тачке гледишта, пандемија је врста димне завесе, која треба да сакрије покушај финансијске олигархије да спроведе наредну рунду прерасподеле својине“ – рекао је недавно Сергеј Глазјев. Да ли слажете са њим?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ја бих проширио оцену: није реч само о прерасподели својине, већ је то још један корак ка преузимању светске власти. Власт је изнад својине. Фактички, својина је средство уз чију помоћ се достиже виша, са тачке гледишта владара из сенке, власт. На ову тему написано је хиљаде књига, о томе је писано и Светом Писму. Да ли се сећате како је ђаво искушавао Христа у пустињи? Исус је 40 дана постио, ходао по пустињи, а онда се појавио ђаво. „Претвори камен у хлеб“, рекао је ђаво. То је кушање богатством. Но, Христос је рекао да „не живи човек само о хлебу“. Следеће је било искушавање славом ђаво подигао Христа изнад Јерусалимског храма и рекао: „Скочи, тебе ће анђели прихватити и сви ће тада схватити да си натчовек.“ Христос је и ово одбио. А трећи пут је ђаво подигао Исуса на највишу планину и са ње му показао цео свет. „Сви ови градови, све припада мени – рекао је ђаво, поклони ми се и све ће бити твоје.“ То је искушавање влашћу. Вечна тема. Зато је, наравно, важна власт а не својина.

ПИТАЊЕ: А сада немају довољно власти?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Они још увек немају пуну власт, зато је то њихов највиши циљ. Више од 50 година пратим извештаје Римског клуба. Године 1968. створена је ова организација закулисних владара. Узгред, Колман сматра да је Римски клуб најважнија организација у легалним структурама, која ради по командама и у интересу „Комитета 300“. У њиховим извештајима, у научној форми, образлажу се задаци који воде до коначног циља. Први задатак је контрола над демографским процесима, али не само контрола, већ и смањење броја становника.

ПИТАЊЕ: Читала сам у Вашим радовима да они хоће да смање број становника Земље на једну милијарду?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Да, потпуно тачно. Говоре о „златној милијарди“ а заправо „златан“ је само милион, а 999 милиона су „прљави“, они који раде и опслужују „златни милион“.

Други задатак је деиндустријализација, рушење реалног економског сектора. Са тачке гледишта закулисних владара данашња индустрија исцрпљује Земљу, загађује околину, а све то припада њима – „изабраном народу“. Херберт Џорџ Велс је сматрао да су то Англосаксонци, но постоје и друге верзије ко је „изабрани народ“.

Даље, следе циљеви као што су поткопавање и рушење националног суверенитета. Зар то није очигледно током 30 година постојања РФ? Ми добро видимо како се урушава национални суверенитет Русије. Ако говоримо о финансијској сфери, то је укидање свих ограничења на кретање међународног капитала, то јест, фактички: уколико отворимо прозоре и врата свог дома, нећемо моћи да очувамо температуру у њему. То је образац процеса урушавања националног суверенитета. Још један задатак – дигитализација, изградња дигиталног концлогора. То смо могли добро да осетимо сада, током пандемије COVID-19.

На крају, последњи задатак, који је и коначан циљ – светска влада и установљавање оног светског поретка о коме је писао Херберт Велс у својој књизи Legal Conspiracy још 1928. године. Понекад се наведе Протоколи сионских мудраца, али, молим вас, узмите Велсову књигу, истина, на руски није преведена, но, мислим да ће се ускоро појавити и на руском. Сада је у оптицају термин „нови светски поредак“. А одакле је узет? У сваком случају, у Велсово доба већ се користио. Треба копати дубље, одатле све иде.

ПИТАЊЕ: Како данашња криза помаже у постизању циљева које сте навели?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Раније сам већ говорио да је за „господаре новца“ свака криза – празник. За њих је то начин да изврше прерасподелу својине у своју корист. Схватите, тај модел, који постоји већ 300 година – модел је лихварског финансијског капитализма. То је економија у којој се новац ствара тако што банке дају кредите. Ви знате, да је код нас у Русији, да, и у целом свету, са ретким изузецима, банкарски систем организован у два нивоа: централна банка, која емитује новац и комерцијалне банке, које стварају неколико пута већу новчану масу у облику депозитног или безготовинског новца. У свету је пропорција отприлике оваква: готовог новца је 10 процената, а 90 процената су безготовинска средства која стварају комерцијалне банке. На жалост, ту просту истину не разумеју чак ни неки економисти. То јест, на једну рубљу стављену као депозит, комерцијалне банке могу створити неколико нових рубљи, условно говорећи до 10. А у неким земљама чак нема никаквих ограничење, они могу „штампати“ та безготовинска средства неограничено, уколико за њима постоји потреба. Овај модел се ближи свом крају.

Појаснићу на примеру. Новчана маса је одређена обимом датих кредита. Претпоставимо да су од стране Х банке издати кредити у износу од једног милиона јединица. Дакле, потребна је још и камата, условно говорећи 10 процената. Према томе укупна обавеза је један милион и сто хиљада новчаних јединица, а новца у оптицају има само један милион, то јест, недовољно да се врати цео дуг. Резултат је као дечја игри у којој детету недостаје једна столица – то је слика банкротства.

Да би некако одржале економију (јер, не праве се кризе сваке године) банке говоре: „Ми ћемо рефинансирати ваш дуг и даћемо вам нови кредит“. На рачун нових кредита ви ћете покрити своје обавезе по раније издатим кредитима. И на тај начин се изграђује дужничка пирамида. Клијенти банака се навикавају да ће им се рефинансирати дугови и дати нови кредити. И, ето, човек долази десети пут у банку, а они више не дају. Досећате ли се зашто? Све је врло просто: већ су исцрпели све могућности обезбеђења кредита.

Да ли се сећате, у „Венецијанском трговцу“ Шекспир има лихвара Шејлока који каже: „Мене не занима камата, важан ми је залог.“ На тај начин банке прерасподељују, у корист „господара новца“, активу, имовину, богатство. После сваке кризе долази до све веће концентрације богатства у рукама неколико људи. У старим уџбеницима политичке економије овај процес се зове централизација и концентрација капитала. Заправо, пре или касније, целокупно богатство ће се наћи у рукама „господара новца“, ако се наравно, овај процес не заустави. И више од тога, целокупно светско богатство на крају ће припасти „господарима новца“ и још ће им људи бити дужни.

ПИТАЊЕ: Но, да ли можемо некако зауставити овај процес?

В.Ј. КАТАСОНОВ:То је врло озбиљно питање. Пре тога морамо схватити са чим имамо посла. Нисам уверен да међу вашим читаоцима један од десет, или чак један од сто схвата како је устројен овај механизам. И више, мислим, да немали број ваших читалаца прилично лакомислено користи услуге комерцијалних банака а то није без опасности.

ПИТАЊЕ: А да ли Ви успевате да не користите банкарске услуге?

В.Ј. КАТАСОНОВ:У потпуности, наравно, данас банке не можемо заобићи. Колико могу, минимизујем своје односе са банкама. И још, не користим њихове кредите. Понављам, банкарски свет представља двоспратну конструкцију: на врху се налази централна банка, а испод су комерцијалне банке. Централна банка емитује готов новац. Новчанице у вашем новчанику су – продукција централне банке, а безготовински новац, који вам је на рачуну негде у банци, производ је „штампарске машине“ комерцијалне банке,а то су, како кажу у Одеси, „небо и земља“. Ако људи не почну да увиђају разлику можемо ли очекивати да процес буде заустављен?

Зато је боље зауставити процес, не негде на нивоу Госдуме, где (извините због грубих речи) маторе прдоње разматрају некакве законе, већ на нивоу универзитета, где су људи још увек у стању да упијају знања и где се процес формирања човека још није завршио. Још боље је то урадити у школи или дечјем вртићу, а најбоље у породици: објаснити детету да су два пута два четири, а не пет или три.

БЕЛОРУСИЈА ЈЕ ОДБИЛА ДА ИЗВРШИ НАРЕДБЕ „ГОСПОДАРА НОВЦА“

ПИТАЊЕ: Значи, Ви сматрате да процес глобализације није заустављен? Постоје експерти који тврде, да САД које су ратовале за њу, сада желе да је ликвидирају, зато ће кренути тренд регионализације?

В.Ј. КАТАСОНОВ: То је привремено, то је тактички потез. Обратите пажњу: 99 процената држава на планети је прилично оперативно одреаговало на команде које су дошле од закулисних владара, преко Светске здравствене организације. Значи, у врху власти налазе њихови послушници. По мом мишљењу, то је очигледно. Затим је, тим послушним председницима, премијерима, канцеларима, дата команда: хитно довршити изградњу појединачних ћелија светског концлогора. А онда ће, у погодном тренутку, од тих ћелија бити направљен један концлогор.

ПИТАЊЕ: То јест, ви сматрате, да је наш председник, који жели да се на светској арени покаже као самосталан играч, заправо послушник?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Уопште, председнике, премијере и канцеларе посматрам као глумце – неки су више, неки мање професионални. Не судим по речима и гестовима, већ по реалним решењима и делима. Не желим да оцењујем председника у овом случају, желео бих да се надам да ће неки позитивни процеси почети да се одвијају.

ПИТАЊЕ: Значи, ми смо такође послушна земља, а Белорусија није?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Прошли пут сам рекао да Русија има статус колоније. Ништа се није променило. Или мислите да смо поправком Устава одмах престали да будемо колонија и постали суверена држава? Шта Вам је! Не будите толико наивни!

ПИТАЊЕ:Али Белорусија и Шведска нису уводили тако оштре мере карантина. Испада да су они спремни да одбију послушност закулисним владарима?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Заправо постоји већи број субјеката међународног права, који нису одмах реаговали на указ Светске здравствене организације. На пример, Луксембург, Лихенштајн, Монако – то су посебне зоне за изабране људе, који могу да живе по посебним законима и правилима. Шведска, очигледно, сматра да је у неком смислу офшор територија и зато неће да слуша глупа наређења из СЗО. А Белорусија је заиста испољила чврстоћу и доследности и одбила да извршава команде „господара новца“.

„ГОСПОДАРИ НОВЦА“ ОДРЕЂУЈУ КОЛИКО ЋЕ ДУГО ЕКОНОМИЈА БИТИ У ДЕПРЕСИЈИ

ПИТАЊЕ: Да се вратимо кризи, у чему се она принципијелно разликује од оних које смо већ гледали?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Она се разликује само по томе што је сада, управљање кризним процесима, прешло на глобални ниво: управо „господари новца“ одређују колико се може држати економија у депресији или стагнацији. Раније су све такве кризе имале неку компонентну стихијности, и у уџбеницима је описано како оне почињу, трају и завршавају се. То је теорија економског циклуса. Све почиње падом, потом, стагнација или депресија, затим оживљавање и успон – четири фазе. Сада се тај циклус може произвољно мењати своје пропорције, неке фазе могу нестати, зато што се данас управљање кризама врши „ручно“. „Господари новца“ сами доносе одлуке. Мислим да ће они до краја „цедити“ светску економију. Потребна им је непрекидна и дубока глобална криза, да не троше снагу на три обичне цикличне стихијске кризе, већ да током те непрекидне суперкризе, присвоје оно што још нису успели.

ПИТАЊЕ: Ви називате COVID-19 специјалном операцијом. Није случајност, када је, како тврде научници, корона вирус прешао са животиње на човека?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Таквих вируса у свету има десетине и стотине. Ако усмеримо на неки вирус микроскоп и телескоп човеку се може учинити да то није вирус, већ нека страшна звер. Неки научници сматрају да у човековом организму корона вирус постоји од рођења. Зато, ако погледамо статистику смртности од различитих узрока, корона вирус се налази негде на петом-десетом месту. Постоје много опасније болести које доводе до велике смртности. А најзанимљивије је што је, као резултат карантина, смртност од примарних болести нагло порасла; јер, људи су се налазили у стању стреса, у условима изолације, без свежег ваздуха и сунца, медицинска помоћ им је пружана секундарно, пошто је све било бачено у борбу са корона вирусом. Већ сам видео неке претходне оцене: смртност од осталих болести порасла је суштински, тај пораст је неколико пута изнад смртности од корона вируса. Више од тога, амерички и италијански медицинари, вирусолози, лекари, спроводе ревизију закључака које су изнели о смртним случајевима. Испоставља се да у 80-90 процената смртних случајева узрок није корона вирус, већ неке хроничне болести. Овде лаж и обмана „боду очи“. Поново „господари новца“, користећи свој универзални инструмент – новац, добијају жељени резултат. Узмимо америчко здравство, пошто је у САД слика јаснија: тамо су исплате осигуравајућих компанија везане за COVID-19 неколико пута веће од исплата за лечење пацијената који имају друге болести. То јест, појавио се директан новчани мотив да се вечно пише о COVID-19 . Слава Богу, постоје и савесни лекари који одбијају да учествују у овом, у суштини, облику корупције.

ПИТАЊЕ:Ви кажете да је у интересу „господара новца“ да криза буде непрекидна. Колико ће она трајати? Како ја схватам на неку наглу промену не треба рачунати?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Тешко могу рећи. Ако посматрамо кризу 2008-2009 године, видимо да је акутна фаза трајала приближно годину дана. Ако рачунамо од почетка фебруара, онда,према сценарију претходне кризе, негде у фебруару 2021. све би требало да се заврши и економија би прешла у фазу депресије или оживљавања. Узгред, после кризе 2008-2009 економија није прешла у фазу опоравка већ се заглавила у фази депресије, која се протегла на целу деценију. То је, наравно, веома узнемиравајуће.

Направићу паралелу са кризом из тридесетих година двадесетог века, када се акутна фаза продужила три године – од октобра 1929. до јесени 1933. године. Даље се наставила депресија која је трајала пет-шест година, економија никако није могла да се испетља, није могла да оживи. Зато је један од узрока Другог светског рата превладавање кризе војном методом. Уосталом и у текућој деценији, 2015-2017 закулисни владари су разрађивали сценарије излаза из кризе преко светског рата. Но, тада су ту варијанту одбацили јер би „ефекат бумеранга“ могао бити врло озбиљан.

ПИТАЊЕ: Но, ако је у интересу закулисних владара криза, зашто тражити излаз из ње, посебно војним путем?

В.Ј. КАТАСОНОВ: У текућој деценији дошло је до важне метаморфозе – завршило се формирање новог поколења политичких лидера. То су сада дресирани „хрчци“, који су 2020. године гарантовано могли да изврше наредбу „господара новца“. Пре 10 година таква команда би била половично остварена, а сада се остварује 99 посто. Тако је јер су политика и економије нераздвојно повезане.

ЦЕНТРАЛНА БАНКА РУСИЈЕ ПОНАВЉА ПОСТУПКЕ ФЕДЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ И ВОДЕЋИХ БАНАКА ЗАПАДА

ПИТАЊЕ:Ви сте писали како се сада све земље такмиче у томе ко ће више новца „упумпати“ у економију. Да ли је то правилна стратегија за превладавање кризе по Вашем мишљењу? И како на том плану изгледамо ми?

В.Ј. КАТАСОНОВ:То је акт очајања, рефлексија кризе. Јасно је да ће успети да ублаже оштрину кризе. Наравно, када говоре о „инфузији новца“, имају у виду САД, ЕУ, Јапан. Но, спасавајући економију у овом делу света, они руше кључне елементе конструкције која се стварала вековима (имам у виду банкарско-финансијски систем), но, може ли неко зауставити Федералне резерве? Неки сматрају да треба снизити инвестициони рејтинг америчког дуга, њихове обвезнице по дугу већ не одговарају стандардима итд. То јест, све то припада оним прогнозама и сценаријима које су објавили политиколози, футуролзи, чак и пророци. Данас у Америци помињу Едгарда Кејсија, који је још 19301940тих година у сомнабулном стању диктирао некаква пророчанства, а око њега су дежурали стенографи који су све записивали. Сада, у свакој прилици и за сваку ситницу, ваде његове записе из архиве. У Америци је веома популарно његово пророчанство да је четрдесет четврти председник САД – последњи амерички председник. Прво су тумачили другачије и четрдесети четврти је био Обама. Но, онда је дошао Трамп и поново су пребројали, јер је крајем XIX века један председник – Стивен Кливленд – био погрешно бројан (он је два пута био у Белој кући, но са размаком од једног мандата, тако да је бројан два пута а треба једанпут), зато се поставља питање да ли је Трамп заиста четрдесет четврти. У Колмановој књизи један од чланова „Комитета 300“ такође говори да ће 44. председник бити и последњи. Данас често имамо посла са самоостварујућом прогнозом, „ефектом Пигмалиона“.1 Најједноставнији пример: Иљф и Петров описују становнике „Воронья слободка“2 који су предосећали да ће се нешто десити, па су се сви осигурали на озбиљне суме и после тога седели, брижно ишчекујући када ће она да се запали. И запалила се. То је литерарни пример самоостварујуће прогнозе.

ПИТАЊЕ: Ви често и веома оштро критикујете економску власт Русије. Шта мислите да ли су се током пандемије могли понашати другачије и доносити ефективније одлуке?

В.Ј. КАТАСОНОВ: А да ли бисте се ви у другачијој ситуацији понашали другачије него што сте навикли (да се понашате)? Претпоставимо беснели, непристојно се изражавали? Ипак, ви сте формиран човек са одређеним вредностима и појмовима о добру и злу. Можете ли се, дакле, понашати кардинално другачије него што се иначе понашате. Зато је ваше питање чудно. И шта ће их натерати да промене своје понашање када су на тим државним позицијама? Они су чланови колонијалне администрације и педантно настављају да извршавају наредбе које долазе од закулисних владара. Зар ће се моментално преобразити из Савла у Павла? Ја такву могућност не видим. Може се појединац преобразити из Савла у Павла, но сви, истовремено… То је као када би сви фарисеји, о којима се говори у Јеванђељу, постали истовремено хришћани. Тада би се историја другачије развијала.

ПИТАЊЕ: У том случају колико могу бити ефективне мере гашења „пожара“ кризе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Свеједно је што човека неправилно лече, када је он на издисају. Погрешна је дијагноза постављена, направљен је погрешан програм лечења. Може бити да су то учинили непрофесионалци? Или да су тог човека хтели да пошаљу на онај свет? И ето, човек осећа да ће кроз сат или дан отићи на онај свет, но моли: „Момци убодите морфијума, можда ћу још дан поживети, још један дан живота.“ Оно што данас гледамо јесте – давање коњских доза морфијума.

ПИТАЊЕ: Ви под морфијумом подразумевате овде снжење стопе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Подразумевам коњске дозе инфузије новца – то је наркотик. Но, он не лечи.

ПИТАЊЕ: Прошли пут сте говорили да цео свет седи на том наркотику. Сада је, значи, и код нас тај процес почео?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ако говоримо о ЦБ РФ она само понавља оно што чине Федералне резерве и Европска централна банка, са малим временским заостатком. На пример, снижење каматне стопе (на кредите које комерцијалне банке узимају од централне банке, прим.прев.). Федералне резерве су радикално спустиле каматну стопу, готово до дна. Прошло је неколико месеци и наша ЦБ је нагло снизила стопу на 4.5 процента. Но, има времена.

Или штампање новца – оно што они зову „квантитативно попуштање“ (Quantitative easing). Недавно је руска ЦБ такође укључила штампарску машину да би улила додатну количину новца у економију. Ипак се испоставило да нема потражње за допунским средствима, но то је већ други проблем. Тако да уз извесно одлагање ЦБ понавља оно што чине Федералне резерве и водеће централне банке Запада. Можемо пацијента кљукати наркотиком и он ће, можда, осетити неко олакшање, но летални исход је неизбежан. Потребни су други лекари, дијагноза и програм лечења.

ПИТАЊЕ:А да ли је постојала друга варијанта? Колико схватам, по вашем мишљењу, требало је увести ограничења на међународне трансакције. Можда Тобинов порез3, као што је предлагао Глазјев.

В.Ј. КАТАСОНОВ: За почетак потребна је национализација власти, то јест, потребно је да имамо националну владу а не колонијалну администрацију. Нажалост, тога за сада нема.

ПИТАЊЕ: Како да то учинимо? Као што видимо, поправке Устава на помажу?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Да, то је смешно. Папир све трпи. Још пре педесет година, када сам учио на факултету право, мудри совјетски професор је говорио да правне норме фиксирају реално успостављене односе и норме понашања људи, а не обрнуто. Ви можете написати у Уставу да људи и чиновници у Руској федерацији морају постати анђели, но питање је да ли ће такав члан помоћи да се човек промени. Тако да хартија све трпи.

Заправо, ако говоримо о озбиљним поправкама – питање власти није решено. 75. члан су заобишли, а он се односи на Централну банку. Члан је остао недодирљив, и у складу са тим, све остало нема никакво значење. Парламент је смоквин лист који прикрива реалну власт Централне банке, па се не надам да ће поправке заживети. Пре свега, људи ће оживети због притиска, преоптерећења, тако је наш живот устројен. Како је рекао један мој познаник, професор, човек је стока која све време тежи паду, зато су му непоходни потреси да би се сетио да није стока.

ВИДИМ ДА СЕ ПРИПРЕМА ГЕНОЦИД

ПИТАЊЕ: У једном од својих чланака написали сте да су чипизација и вакцинација повезане. То је варијанта како све утерати у дигитални концлогор? Могу ли се вакцином сви чиповати?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Нисам велики специјалиста за то питање, у овом случају се ослањам на иностране изворе. Сличне нано-вакцине садрже одређене нано чипове, који се уносе у човека и остају у њему заувек. Те наночестице омогућавају да се идентификује грађанин. Све се то сакупља у заједничку базу података, која укључује и податке прикупљене спољашњим праћењем човека, податке који долазе од „паметних уређаја“, пре свега iPhone итд. Тако да је то врло вероватно.

Бил Гејтс је пре извесног времена отворено говорио да су такве вакцине нужне. Три године касније лансирао је пројекат ID2020 – пројекат идентификације људи. Уз помоћ новца из свог фонда покушава да отпочне такву идентификацију пре свега у слабо развијеним земљама Азије и Африке.

ПИТАЊЕ: 14. маја 2020 године руски председник је дао влади налог за изградњу тог истог „врлог новог света“ на простору наше Отаџбине. Иза „уређивања гена“ (стварање националне базе генетских података, прим.прев) скрива се убиство руског народа“, написали сте у једној од својих публикација. Ако добро разумем, то се односи на пројекат „Руски геном“ који ће реализовати наводна Путинова ћерка, Марија Воронцова и „Росњефт“?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Овај пројекат је повезан са расном генетском политиком. Да бих одговорио на ваше питање, морамо се вратити до Чарлса Дарвина, који је рекао да је човек настао од мајмуна. То је страшна глупост. Дарвин је написао књигу „Постанак врста помоћу природног одабирања или Одржавање привилегованих раса у борби за живот” – друга половина у наслову је за Англосаксонце (они су та привилегована раса) а сви остали, ближи су животињском свету (да кажемо „непривилеговане расе“). То је расна теорија Аанглосаксонаца, „теоријска“ база на којој је изграђивана еугеника, која дели људе на привилеговане и непривилеговане расе. Затим еугеника прелази у САД где је имала примењени карактер: у доношењу закона о расној сегрегацији, насилној стерилизацији и ограничавању и забрани импорта грађана одређене националности. Све у свему, веома изражена расна етничка политика у корист белог англосаксонског становништва. А тридесетих година, Англосаксонци су почели да обучавају за еугенику специјалисте из Трећег рајха, посебно после 1933., када је на власт дошао Хитлер. Практична еугеника је масовно реализована у Трећем рајху. На Нирнбершком процесу еугеника је осуђена. Но, у радовима о еугеници користи се термин како што је „генетска корекција“. А ако погледате документе који тек што су код нас донесени у Русији, о генетици у њима се користи управо тај термин. Видно је да људи који су припремали ове документе не знају историју еугенике, они не знају за Нирнбершки процес. Мислим да се ово такође ради по наредбама иза кулиса. То је страшна ствар. Ја видим знаке да се спрема геноцид.

ПИТАЊЕ: То јест, ви претпостављате да ће масовно убијати људе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: На пример, представници нижих раса могу бити ограничени у правима, могу бити стерилизовани. Људи који озбиљно одступају од норми могу једноставно бити уништени као што су уништавани у Трећем рајху. То су озбиљне ствари. Посебно изненађује што се све ово ради на врхунцу вирусно-економске кризе, када би се, тако се чини, требало бавити нечим другим. У датом случају реч је о димној завеси иза које се решавају сасвим друга питања, пре свега – изградња електронског концлогора.

ПИТАЊЕ:Можемо ли се некако заштитити?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Сами се тешко можемо заштитити. То је могуће преко просвећивања, образовања, средстава за масовне комуникације. Надам се да су ваше новине такође заинтересоване да се ови и слични пројекти не реализују. Морамо надокнадити оно што је било пропуштену у образовању младих у школи, факултету. Данас се на факултетима врши масовна производња идиота. Зато морамо да неутрализујемо ту делатност.

Ако хоћете да се заштитите морате схватити шта је то генетика, генетска корекција, ко је Чарлс Дарвин и какав је његов допринос уништењу човечанства. Јер, када сам предавао на МГИМО, вршио сам мала социолошка истраживања у групи и питао: како је настао човек? Испоставило се да 50 процента сматра да је Бог створио човека, а других 50 да је настао од мајмуна. Ако је од мајмуна, иди тамо. Дакле, „господари новца“ покушавају да човека учине мајмуном. Да је човек настао од мајмуна не верујем, а да га могу претворити у мајмуна – очигледно је. Ове основне ствари треба објаснити људима. Од тога и може да почне наш препород.

Разговор водила: Јелена Колебакина Усманова

Превео: Александар Мирковић

Извор: https://www.businessgazeta.ru/article/474506

НАПОМЕНЕ:

1 Розенталов ефекат или Пигмалионов ефекат је психолошки феномен који се састоји у томе да очекивање остварења неког пророчанства умногоме одређује понашање особе, њено деловање и тумачење реакција околине, што онда, у великој мери, утиче на — самоостварење пророчанства. (Прим.прев.)

2 Израз из романа Иљфа и Петрова Златно теле који, између осталог, значи самоостварујуће пророчанство, јер су се становници „Воронья слободка“ (слободка – врста насеља, у нашем преводу овог романа – „Вранино гнездо“) плашили пожара, непрестано о њему говорили чврсто уверени да ће пре или касније избити, чекали га и најзад — дочекали! „Воронья слободка“ се запалила и изгорела. (Прим.прев.)

3Тобинов порез, по америчком економисти Џејмсу Тобину (1918-2002) добитнику Нобелове награде. Замишљен првобитно као порез на краткорочне валутне шпекулације са циљем да отежа/онемогући валутне конверзије. По Џ. Тобину он не утиче на дугорочне инвестиције, и да би функционисао како је замишљен, потребно је да се уведе на светском нивоу, једнообразно, а приходи остварени оваквим опорезивањем да се пренесу земљама у развоју. Тобин предлаже пореску стопу од 0.5%, неки други економисти од 0.1-1%. (Прим.прев.)

КРАТКА БИОГРАФИЈА В.Ј. КАТАСОНОВА

Валентин Јурјевич Катасонов – доктор економских наука, дописни чалан Академије економских наука и предузетништва, професор на Катедри за међународне финансије МГИМО, председник Руског удружења економиста Шарапов, аутор 10 монографија (међу којима „Велика држава или еколошка држава?“ (1991), „Пројектно финансирање као нови метод организације инвестирања у реалном сектору економије“ (1999), „Бекство капитала из Русије“ (2002), „Бекство капитала из Русије: макроекономски и финансијсковалутни аспекти“ (2002) и бројних чалнака.

Рођен је 1950. завришо МГИМО 1972.

Од 1991-1993 био је саветник ОУН (Департмент за међународне економске односе и социјалне проблеме), од 1993-1996 – члан консултативног савета председника Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРР).

2001-2011 – шеф Катедре међународних кредитно-валутних односа МГМИО (при) Министарству спољних послова Русије.

20112018 – професор на Катедри међународних финансија МГИМО

Валентин Катасонов, ДИГИТАЛНИ НОВАЦ – ИНСТРУМЕНТ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

29. јуна на сајту Централне банке Руске Федерације појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ1 и још 10 банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које почиње у јануару 2022. године. Ново робовласничко уређење, у облику „цивилизованог капитализма“, све је ближе.

У Русији, вероватно, новца готово да неће бити. Као ни у другим земљама. Зашто? Почећу издалека. У историји наше земље било је покушаја да се једном и засвагда заврши са новцем. То је доба такозваног војног комунизма – политике коју су бољшевици спроводили од 1918-1922 године. Руководили су се тезама класика марксизма о одумирању новца у комунизму, и, покушавајући да убрзају наступање комунизма преласком на директну расподелу производа рада, ограничавали су робно-новчане односе. Наводно, лакше је организовати расподелу животно неопходних производа одбацујући у потпуности новчане законе. Г. Ј. Сокољников (народни комесар за финансије од 1922-1926) писао је:

„У области новчаних односа, епоха војног комунизма се оријентисала на потпуну ликвидацију новца, на организацију безготовинских обрачуна, на директну расподелу произведених вредности.“

НОВИ „ВОЈНИ КОМУНИЗАМ“ ЗА БУДУЋНОСТ КАПИТАЛИЗМА

Реформа „војних комуниста“ отишла је тако далеко, да је 19. јануара 1920. године укинута и Централна банака, која се звала „Народна банка РСФСР“ (па је готово пола године земља била без Централне банке). В.И. Лењин је објавио паролу „Евиденција и контрола“. То је значило да треба спроводити директну евиденцију и контролу, са једне стране, учешћа сваког совјетског грађанина у раду; а са друге стране, његов удео у потрошњи, радом створеног друштвеног производа. Евиденцији рада, сасвим је одговарала мерна јединица као што је – број радних часова и дана. За евиденцију потреба – грами, килограми прехрамбених производа, затим, број јединица (рецимо, кутија шибица), метри (рецимо, тканине) и томе слично. Експеримент укидања робно-новчаних односа није потрајао. Очекивани комунизам није наступио. Тачно пре сто година почео је прелазак са политике војног комунизма на такозвану Нову економску политику (НЕП).

А сада ћемо се вратити у наше време. У целом свету су отпочеле радикалне промене, назване – „Велики ресет“. Њихова суштина је описана у књизи Клауса Шваба „«COVID-19: Велики ресет“ (изашлој на свет пре тачно годину дана – у јулу 2020. године). Циљ тог ресета, како примећује професор Шваб, јесте прелазак друштва из данашњег „дивљег“, „неправедног“ и „суровог“ капитализама, у такозвани „инклузивни капитализам“. Нећу подробно описивати модел „инклузивног капитализма“, ко жели може то пронаћи у мојој књизи (Валентин Катасонов: „Читајући Шваба. Инклузивни капитализам и велики ресет“, Свет књиге, 2021). Једноставније говорећи, Швабов „инклузивни капитализам“ – реинкарнација је војног комунизма, кроз који је Русија прошла од 1918-1922 године. Но, у оно време, то је трајало три године, а код Шваба је – занавек. Онда – само једна Русија, а код Шваба – цео свет (не искључујући Русију).

Клаус Шваб само узгред спомиње дигиталну валуту као инструмент „Великог ресета“. Међутим, дигитална валута је позвана да замени данашњи новац – како готовину тако и безготовински новац. Али, зашто? Да би, касније, новац био потпуно укинут. У „врлом новом свету“ „инклузивног капитализма“ новац неће бити потребан. Чак ће бити опасан за оне који се спремају да владају тим светом.

СВЕ ИДЕ ПО ПЛАНУ

О теми званичних дигиталних валута, јавно се почело говорити још у другој половини прошле деценије. Замолио бих вас да не мешате дигиталне са крипто-валутама, које су такође дигитални новац, али приватни, и који ће ускоро ишчезнути. А званичне дигиталне валуте су новац централних банака. Стварање дигиталне валуте прва је објавила Народна банка Кине. Није искључено, да ће већ 2022-2023 године, дигитални јуан бити уведен у целој Кини (сада се тестира у многим областима земље). Планове за стварање дигиталне валуте, већ су објавиле и Федералне резерве САД, Европска централна банка и многе друге централне банке.

Одлучивши да не заостаје за њима и Банка Русије је прошле године, с јесени, припремила и обнародовала извештај „Дигитална рубља.“ И већ је наредн корак Банке Русије био озбиљан: 29. јуна на сајту руске Централне банке појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ и још десет банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које ће почети у јануару 2022. године, и које ће проћи кроз неколико етапа током године. У првој етапи планирана је пробна емисије дигиталне рубље и још низ операција. Истог дана, први заменик председника Банке Русије, Олга Скоробогатова у интервјуу телеканлу „Русија-24“ открила је неке детаље:

„У првој етапи, од јануара, планирамо тестирање емисије дигиталне рубље, трансфере између физичких лица, сарадњу клијената, банке и платформе дигиталне рубље. У другој етапи, такође 2022. године, планирамо да испробамо плаћање роба и услуга, то јест плаћање физичког лица правном лицу, а даље ћемо, у сарадњи са банкама, одлучити која је наредна етапа.“

Такође, дала је и оцену колико је Русија спремна за тестирање дигиталне рубље у поређењу са иностраним регулаторима. „Наша спремност крајем ове године, како видим, доста је висока и ми идемо строго по плану који смо разматрали у оквиру концепције“ – закључила је Скоробогатова.

ВЕРБАЛНА МАСКА

Ако уђете на заванични сајт Банке Русије, можете наћи велики број информација о дигиталној рубљи. У суштини, реч је о подацима техничког карактера. Но, 99,9 процената наших грађана не разуме зашто су нам потребне дигиталне рубље. Неглинка2 одговара на слична питања овако: дигитална рубља ће постати трећи вид новца, заједно са садашњом готовином и безготовинским новцем. Најрадозналији ће покушати да схвате зашто је потребан трећи облик новца. Јер била су довољна и два. Можда би било боље да се Банка Русије усредсредила на увођење реда у промет већ постојећи новчаних облика? Овде је, како се каже, „неузорана ледина“.

Овим „неразумљивим“ језиком, Банка Русије, у горе поменутом извештају објашњава: увођење у промет дигиталних рубљи довешће до смањења трошкова трансакција за потрошаче, порашће конкуренција међу банкама и борба за клијенте. Слична објашњења, развојних циљева и увођења у промет дигиталне рубље, не појашњавају, већ обрнуто, још више замагљују ствари, и то не случајно. Јер, прави се циљеви скривају.

Но, о њима можемо сазнати из кинеских извора. Народна банка Кине је већ далеко одмакла у реализацији пројекта „дигиталног јуана“ и његове детаље је већ немогуће сакрити. Понешто се може узети и из материјала о пројекту „дигиталног долара“ и „дигиталног евра“. А такође и из материјала Банке за међународна поравнања у Базелу (BIS); BIS се сматра центром у коме се формира методологија и идеологија званичне дигиталне валуте.

КОЈИ СУ ПРАВИ ЦИЉЕВИ?

Као прво, дигитална валута треба да замени, у кратком року, готов новац. Истискивање готовине из света новца, врши се одавно, но, како сматрају представници светске елите (типа Клауса Шваба), сувише споро. Томе се противи народ, који, не без основа, сматра да готов новац гарантује какву-такву слободу, и спасава човека од контроле Великог Брата. Дигитална валута је позвана да нанесе коначан, смртоносни удар готовом новцу. Кинези су, пре две године, искрено признали да дигитални јуан треба да замени штампани новац. Узгред, ту велику тајну можемо наћи и у материјалима Банке за међународна поравнања, но широке радничке масе их, као што је познато, не читају.

Друго, дигитална валута представља смртоносну претњу обичним банкама, које смо навикли да зовемо – „финансијски посредници“. Оне су карика између милиона физичких и правних лица и централне банке. Комерцијалне банке су емитенти готово целокупне масе безготовинског новца (његов обим у свакој земљи премашује обим штампаног новца неколико пута). У таквом моделу дигиталне валуте, који припрема Банака за међународна поравнања за сва физичка и правна лица (тј. милионе и десетине милиона), предвиђено је да се рачун у дигиталној валути отвори у самој централној банци. Милиони и десетине милиона физичких и правних лица ће се наћи под директном контролом централне банке. Централна банка је позвана да постане свевидеће око Великог Брата. А комерцијалне банке ће постати пети точак на таљигама. Безготовински новац, који су стварале комерцијалне банке, нестаће заједно са емитентима тог новца. Може бити да ће неке комерцијалне банке и преживети, али не као самостални субјекти у свету новца, већ као одељења централних банака која ће извршавати искључиво техничке задатке („евиденција и контрола“ промета дигиталне валуте)

Треће, дигитални новац, који ће заменити данашњу готовину и безготовински новац, имаће ограничене функције. То је отворено изјавила, пре неколико месеци, Народна банка Кине. Дигитални новац ће задржати функцију мере вредност, посредника у размени и платежног средства, но биће лишен четврте функције – средства тезауризације (акумулације). Како је речено, рок важења пуштеног у промет дигиталног јуана биће ограничен. Он ће се „топити“ и у неком моменту престати да постоји. Штедети и сакупљати новац, помоћу дигиталне валуте, неће бити могуће.

Можемо наставити… четврто, пето… Но, желим да кажем најважније, оно што се не може пронаћи чак ни у документима Банке за међународна поравнања, али може, између редова, у књизи Клауса Шваба. Пошто новац у епохи дигиталних валута губи акумулативну функцију3, следи да је немогућа акумулација капитала. А без акумулације капитала не може бити ни капитализма на који смо навикли. Управо о томе и говори „немуштим језиком“ професор Шваб. И то ново друштво, у коме неће бити капитала, он зове – „инклузивни капитализам.“

О, „ВРЛИ НОВИ“ РОБОВЛАСНИЧКИ ПОРЕТКУ!

Иза овог бесмисленог термина, скрива се модел друштва који можемо назвати „новим робовласничким поретком“. Тај „врли нови свет“ задивљујуће је, подробно и тачно, описан у антиутопијама Јевгенија Замјатина „Ми“, Олдоса Хакслија „Врли нови свет“, Џорџа Орвела „1984“ и „Животињска фарма“, Реја Бредберија „451 степен по Фаренхајту“ и др. Такво друштво, ће се суштински разликовати од робовласничког друштва старог света. Тамо је роб био својина робовласника, робова није било довољно, чувани су као вредна ствар. У „врлом новом свету“ роб ће бити „једнократан“ (за једнократну употребу). Ево како је то изразио један од хероја романа „451 степен по Фаренхајту“:

„На крају крајева, ми живимо у веку у коме људи не представљају вредност. Човек је у наше време као папирна марамица: у њу шмрчу, гужвају је и бацају; узимају нову, шмрчу, гужвају и бацају…“

И, наравно, у таквом друштву „инклузивног капитализма“ новца неће бити. Деловаће принцип „евиденције и контроле“, при томе у онлајн режиму („Велики Брат те гледа“). Издалека, овај „врли нови свет“ са својом „евиденцијом и контролом“, подсећа на оно што је наша земља преживела током војног комунизма. Но, само издалека. Тада није постојао овакав дигитално-електронски концлогор, који се гради и довршава пред нашим очима. Тада је војни комунизам поживео само три године. Сада се „војни инклузивни капитализам“ гради са намером да дуго потраје, можда заувек.

Дакле, за промоцију пројекта дигиталне рубље Банка Русије користи низ обичних фраза. Тобоже, дигитална рубља ће нешто побољшати (квалитет финансијских услуга), смањити (трошкове трансакција), снизити (ризик губитка новца), повећати (финансијске могућности), убрзати (платни промет и поравнања), омогућити (доступност финансијских услуга) и томе слично. Чини ми се да и сами сарадници Банке Русије до краја не схватају шта пропагирају. И сасвим је вероватно да ће их искористити некакви непознати „типови“ из Банке за међународно поравнање, који схватају истинске циљеве стварања дигиталних валута.

Дигитална рубља је потребна само да би се довршила изградња електронско-дигиталног концентрационог логора. Када буде довршен дигитална рубља ће бити укинута. У концентрационим логорима, као што је познато, новац није потребан. Чак је строго забрањен.

2. јул 2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-cifrovoj-rubl-instrument-postroeniya-novogo-konclagerya/

НАПОМЕНЕ:

1 ВТБ банка је руска комерцијална банка у којој 60.9 % обичних акција припада држави. ВТБ банка је водећа у структури ВТБ групације. Друга по величини међу активним банкама Русије и прва по обиму оснивачког (основног) капитала (прим.прев.)

2 Главно здање Банке Русије смештено је у Неглиној улици, а Неглинка је река која протиче кроз Москву, тачније испод Москве, дуга 7.5 километара, лева притока реке Москве, по којој су многе улице добиле име, (прим.прев.)

3 Новац као вредност, благо, може се повући из оптицаја и акумулирати с обзиром да се увек може претворити у било коју другу врсту робе (прим.прев.)

Олга Четверикова, МЕЂУНАРОДНИ СПОРАЗУМ О ПАНДЕМИЈИ ПРИКРИВА УВОЂЕЊЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Окупили смо се због ванредних околности, чији је циљ да припреме догађаје који из корена могу променити наш живот“ – приметила је на почетку прес-конференције посвећене пандемији, директор Центра за геополитику, Института за фундаментална и примењена истраживања, Московског факултета хуманистичких наука, Олга Четверикова.

22. новембра 2020. године на самиту Велике двадесеторице (Г-20), председник Европског савета Шарл Мишел, први је јавно позвао на закључење међународног споразума о пандемији, који ће бити усаглашен са свим организацијама и одељењима ОУН. На крају 2020. шеф Светске здравствене организације (СЗО) изјавио је да се свет налази на граници катастрофалног моралног пада, јер је могућност равноправног приступа вакцинама угрожена и због тога СЗО доноси „Стратешки план приправности и одговора на пандемију вируса ковид-19“.

А 30. марта у The Telegraph-у појављује се значајно писмо-обраћање лидера европских држава, председника Европског савета и председника СЗО под насловом: „Ни једна држава не може да се избори са опасношћу пандемије сама – морамо да се ујединимо“.

Упоређујући савремену ситуацију са разорним последицама два светска рата, аутори писма су назвали CОVID-19 „највећим изазовом светској заједници од четрдесетих година прошлог века“.“Биће и других пандемија и других ванредних ситуација у области здравствене заштите. Ни једна влада или агенција неће моћи да се избори са таквом опасношћу сама. Није питање да ли ће се то десити, већ када ће се десити.“

Наглашавајући да је „имунизација глобална друштвена вредност“, они су позвали државе да заједно раде на новоммеђународном споразуму о приправности за пандемију и мерама одговора“. Као и тада, када су се све земље ујединиле и превладале изолационизам да би решиле своје проблеме, неопходно је да то учине и сада да би „изградиле чвршћу међународну архитектуру здравствене заштите“. Главни циљ договора треба да буде заједнички приступ „свих влада и друштава“, који ће довести до велике међусобне одговорности и отворености.

На крају, у мају је то поновио и генерални директор СЗО на 74. сесији WHO.1 Пожаливши се да је вакцина било довољно тек за 1% становништва у 125 земаља, усрдно је замолио државе-чланице да подрже вакцинациону кампању у септембру, која би требало да обезбеди вакцинацију најмање 10% светског становништва, а да се до краја децембра учини „продор“ и вакцинише не мање од 30% становништва. Међународни монетарни фонд (ММФ) је много амбициознији: до краја године вакцинисати 40% светског становништва, а до средине 2022. 60%. Европска унија – 70% становништва до септембра 2021. године. Тако да је бројка од 60% у Руској Федерацији одређена, не националним интересима, већ међународним директивама.

Генерални директор је позвао да се склопи правно обавезујући споразум о спремности и реаговању на пандемију, који ће омогућити савладавање структурних недостатака. И поново су се из његових уста зачуле прогнозе-тврдње које страше: „Не треба се хранити илузијом: ова пандемија неће бити последња… Сама природа еволуционих процеса нам омогућава да са сигурношћу тврдимо: појавиће се још један вирус, још трансмисивнији и смртоноснији од овог“.

Ово питање треба да буде разматрано на специјалној сесији Генералне скупштине од 29. новембра до 1. децембра 2021.

Крајем деведесетих година прошлог века здравље је почело да се посматра, не као хуманитарни, већ глобални политички и економски ресурс, а СЗО се све више оријентисала на приватне „играче“ који су постали главни спонзори, са којима је изградила глобална партнерства, партнерства између држава и бизниса, фондове, иницијативе и пројекте. Управо, у овом периоду, у арену улази Ф.Г.2, чији расходи за здравство у целом свету, премашују расходе свих влада, изузев владе САД и који је неформално почео да дефинише приоритете глобалног здравства и утиче на политику. И на крају, планове више не доноси СЗО већ најкрупније финансијске структуре и „Велика фарма“ («Big Pharma»). 3

Проглашењем пандемије почеле су да се оцртавају контуре новог медицинског поретка. Као прво, ствара се, од стране државе, неконтролисан систем финансирања. Главни финансијски спонзори, горе назначених процеса су Светска банка, Међународни монетарни фонд (ММФ) и друге међународне развојне банке. Светска банка је још 2. априла 2020. године представила „Програм стратешке спремности и реаговања на COVID-19“, чији је очекивани датум реализације – 31. март 2025. године. У њему су подробно описане мере борбе са пандемијом, које треба надгледати у тесној координација са свим регионалним и мултилатералним донаторским агенцијама, и у коме је посебно истакнуто да ће „Банке и међународна заједница играти кључну улогу у мерама против COVID-19, пратећи техничка упутства СЗО“. До јуна 2023. Светска банка би требало да издвоји 330 милијарди долара, а ММФ да под посебним условима позајми, у складу са последњим извештајем Рокфелеровог фонда – 44 милијарде за вакцине. Све то у оквирима COVAX4 светске иницијативе за равноправност у набавци вакцина.

Поред тога, у мају 2020. године, у циљу ширења донорске базе СЗО и „повећања стабилности“ њеног финансирања, основан је Фонд СЗО – независно правно лице са седиштем у Женеви. Тедрос Гебрејесус5 оценио је овај корак као „један од елемената трансформације“ СЗО и „јединствену могућност за учествовање у заједничком формирању будућег изгледа светског здравства“.

Као друго, врши се припрема за установљавање јединствене нормативно-правне базе за борбу са пандемијом на основу међународних стандарда. Ради тога су СЗО, Програм развоја ОУН6, Обједињени програми ОУН за ХИВ/СИДА и Правни институт при Универзитету Џорџтаун оформили правну лабораторију COVID-19 Law Lab, која је изградила базу података о свим нормативно-правним документима, правилима и мерама уведеним као одговор у борби против COVID-19, у више од 190 земаља. У случају свеопште унификације, свака држава ће бити у обавези да усагласи законе који се односе на здравље а нису из сфере здравства, не са националним интересима и вредностима, већ са међународно преузетим обавезама реаговања на постојеће и „нове опасности“ по здравље.

Треће, формира се јединствена идеолошка база за методе борбе са пандемијом засноване на аргументима, због чега је, конкретно, проглашена нова „наука“ – инфодемиологија, која је позвана да се бори са „инфодемијом“ – под којом се подразумевају нетачне информације за време епидемије, које слабе ефективност глобалних мера. Још пре проглашења такозване „пандемије“, Ендрју Патинсон, руководилац дигиталних операција СЗО, организовао је округли сто и потписао договор са Google-ом, Facebook-ом, Twitter-ом, Instagram-ом и још 30 компанија о цензури свих непроверених информација, то јест оних који нису у складу са приступом који има СЗО.

Одговарајуће иницијативе ОУН и СЗО разматрају решење проблема „инфодемије“ као важан елемент борбе са пандемијом. Узимајући у обзир да СЗО говори о неизбежности неколико таласа пандемије и новим, још страшнијим пандемијама, инфодемиологија се претвара у идеолошки инструмент глобалних агенција, које опслужују најкрупније фармацеутске фирме и банке, са циљем да угуше сваки алтернативни прилаз и мишљење, квалификујући их као „ненаучне“ и „угрожавајуће“.

Слични покушаји стварања и наметања светске тоталитарне идеологије у сфери науке и морала већ су виђени у нацистичкој Немачкој. А каква је садашња идеологија – добро је познато из програма Рокфелеровог и Гејстовог фонда који се отворено заснивају на еугеници. И није случајно Тедрос, говорећи о вакцинацији, објавио нове називе за варијанте корона вируса који су идентификовани у Великој Британији, Јужној Африци, Бразилу и Индији, назвавши их Алфа, Бета, Гама и Делта, упућујући тако на глобалистички манифест Олдоса Хакслија „Врли нови свет“, чије писање је помогао и његов брат, Џулијан Хаксли. Џулијан Хаксли, члан Лондонског краљевског друштва, Британског друштва за еугенику, биолог-еволуционист, заступник природне селекције, познат као „Малтус ХХ века“, био је први генерални директор УНЕСКО-а.

Сличне изјаве представника глобалних агентура и уреда не само да леже у темељима дискриминаторне реторике еугенике, већ су заступљене и у сегрегацији људи по „ковидном“ принципу: припадање одређеној варијанти корона вируса, и принципу: вакцинисан-не вакцинисан; но, свеједно, оне постају основа за рехабилитацију фашизма.

Јасно, реч је о споразуму који ће законски штитити права уског, елитног круга особа, које прихватају поглед на свет заснован на еугеници, и који концентришу у својим рукама значајну власт одређујући циљеве и задатке светске медицине. Узимајући у обзир да ће свеопшта обавезна вакцинација постати приоритет, јасно је да се ради о стварању новог медицинског поретка у коме ће Русија изгубити право да штити своју безбедност.

Земља која је победила фашизам, која се борила за заштиту човека, спровела Нирнбершки процес и донела Нирнбершки кодекс 1947. и која је то платила милионима живота својих синова и кћери, нема морално право, нема људско право да узме учешће у Међународном споразуму о пандемији, под чијим окриљем се отворено спроводи реализација „новог светског поретка“, који је једном већ најавио Адолф Хитлер.

Ми, грађани Руске Федерације имамо право да знамо какву нам будућност спремају, никоме одговорне светске агентуре, као што имамо право да одлучимо да ли ћемо прихватити или нећемо прихватити Споразум.

Наследници победника обавезни су да кажу недвосмислено НЕ фашизму који поново диже главу!

Олга Четверикова

Превео: Александар Мирковић

НАПОМЕНЕ:

  1. WHO – Светска здравствена скупштина, највиши орган Светстке здравствене организације који доноси одлуке.
  2. Овде О. Четверикова свакако мисли на Фонд Гејтс, тј. Фонд Мелинде и Била Гејтса како се сада зове, Bill & Melinda Gates Foundation (BMGF)
  3. «Big Pharma» је назив за групу најкрупнијих међународних фармацеутских компанија, чија су седишта најчешће у САД и Европи и које се баве производњом лекова и медицинских препарата.
  4. COVAX – Глобални приступ вакцинама COVID-19, светска иницијатива усмерена на обезбеђивање равноправног приступа вакцинама под вођством Алијансе за вакцине (бивше Алијансе за вакцине и имунизацију или GAVI), Коалиције за иновације у области спремности за епидемије и Светске здравствене организације (СЗО).
  5. Тедрос Аданом Гебрејесус од 2017. генерални директор Светске здравствене организације, први генерални директор из Африке.
  6. Прогам развоја ОУН представља глобалну мрежу ОУН у области развоја. Он пружа подршку у преображају и омогућава приступ изворима знања, практичном искуству и ресурсима у циљу побољшања живота становништва

Извор: https://newizv.ru/news/world/05-07-2021/chetverikova-pandemicheskoe-soglashenie-prikryvaet-ustanovku-novogo-mirovogo-poryadka

Олга Четверикова, ВИРТУЕЛНИ „ВРЛИ НОВИ СВЕТ“

1. ПРЕКАРИЈАТ

Ове подударности нису случајне, јер су глобални институти за управљање већ разрадили пројекат такозваног „инклузивног капитализма“, који у реалности значи стварање „двослојног“ друштва, у којем ће врхушка живети по једним принципима и стандардима, а остатак човечанства по сасвим другим.

Капитализам и непотребни људи

Капитализам је машина; у њему је циљ сваке делатности стицање профита на рачун експлоатације најамних радника. Као што је познато вредност робе у капитализму се састоји из три компоненте: основни капитал (c), промењиви капитал (v) и вишак вредности (m)

c + v + m = W

Основни капитал (c) су средстава за производњу, промењиви капитал (v) је вредност радне снаге, а вишак вредности (m) је оно што капиталиста присваја у облику профита.

У складу са овим, профитна стопа је једнака односу вишка вредности и уложеног капитала,

(c + v) подељеном са (m)

Зато, да би се остварио већи профит, неопходно је смањити издатке. Трошкове капитала врло је тешко смањити, а расходи за радну снагу… – то је већ промењива ствар и управо је тежња да се они смање.

Систем социјалног осигурања односи се само на промењиви капитал. Средином прошлог века он је постојано растао, јер је заузет курс ка изградњи „капитализма масовне потрошње“ или „државе свеопштег благостања“.

Наравно, профитна стопа је почела да пада и зато је донета одлука да се тај систем уништи. Процес уништења започео је крајем седамдесетих година XX века и до данас је веома далеко одмакао.

Но, задатак је у томе да се «v» сведе на минимум, то јест да се људи уклоне из процеса производње роба и услуга. Да се уклоне не само радници, већ и лекари, учитељи, чиновници и други, и да их замене роботи и дигиталне платформе.

Дигиталне платформе отимају посао

Дигиталне платформе, које су постале нови бизнис-модел, треба да замене свако људско општење, људске везе, а људе претворе у прилог уз број.

Последице овога добро је описао Гај Стендинг, аутор концепције прекаријата. Као резултат појаве дигиталних технологија у социјалној структури друштва долази до дубоких промена. И пре свега реч је о раздвајању две социјалне групе: малог слоја висококвалификованих радника, и, другог, брзо растућег слоја, који ће бити неколико пута већи и представљају га нискоквалификовани радници и људи без квалификација.

Данас је модерно правити атласе „професија будућности“, у којима можемо срести, на пример, следећа занимања: дизајнер виртуелних светова, критичар дигиталне културе, биохакер фриленсер, куратор личности (рад са архивама личних дигитализованих мисли), дизајнер људског тела и друга, не мање фантастична.

А, актуелна статистика нам, у међувремену, показује да се веома брзо увећава број људи који се баве пословима који спадају у категорије „однеси-донеси“, то јест курири и друге професије за које је довољно доћи на посао, добити униформу и радити прост посао. При томе, високотехнолошки сектор тражи већи број неквалификоване радне снаге него неиновациони сектор, повећавајући тако број места за сиромашне и необразоване људе.

Прекаријат – опасност одложена за будућност

Видимо да се старе професије, које су захтевале какву-такву квалификацију укидају, и зато бројно расте та класа – „прекаријат“.

Термин прекаријат изведен је од речи «précaire», што на француском значи „безнадежан“ и речи «proletariat», и односи се на људе са најнижим примањима, који нису стално запослени, који су принуђени да непрестано мењају места у којима раде, који обављају допунске и сезонске послове или који раде „на црно“. Те људе обједињује осећање несигурности условљено неодређеношћу њиховог положаја, ограничена доступност социјалним давањима, фактичко одсуство социјалне подршке и било какве перспективе. Они су лишени не само својих социјалних већ и грађанских и политичких права. То води ка расту друштвеног незадовољства, ка социјалним немирима и протестима.

Пандемија је само погоршала ситуацију, доводећи до већег раслојавања друштва и повећавања јаза између богатих и сиромашних.

У складу са тим, једно од главних питања које поставља, отворено и цинично, владајућа класа јесте: шта да се ради и како да се управља масом бедних и непотребних људи.

2. АНГАЖОВАНИ КАПИТАЛИЗАМ

Добре намере

Суочавање са оваквом ситуацијом довело је до позива на изградњу „инклузивнијег“ капитализма. Та концепција је морала да се упише у Агенду одрживог развоја за период до 2030 (Agenda 2030) која укључује у себе 17 циљева…

Декларисани циљеви су племенити – искорењивање беде, обезбеђивање еколошке заштите наше планете, повећање квалитета живота, побољшање перспектива за све људе итд, итд… Исто тако „инклузивност“, то јест „свеобухватност“, „укљученост“, представља се као нешто благородно.

Инклузивни капитализам формално дефинишу као обједињене напоре бизниса, државе и грађанског друштва за стварање „праведнијег и равноправнијег система расподеле вредности у економији“.

Укратко – компаније које се баве бизнисом не треба више да се усмеравају, пре свега, на потрагу за профитом, већ да на прво место ставе развој људског капитала, иновације, лојалност потрошачима, утицај на околину, социјалну делатност и рад са људима.

“Инклузивност“ подржавају све кључне организације: ОУН, ММФ, Светска банка, ОЕЦР. Том идејом су прожете и све последње изјаве представника поменутих организација. Посебну пажњу овој идеји посветио је Економски форум у Давосу, и то је била централна тема дискусије о стварању одрживих бизнис-модела и инвестирања у еколошки, социјални и управљачки приступ.

Томе су посвећене и последње књиге Клауса Шваба (председника и оснивача Форума у Давосу) „Четврта индустријска револуција“ и недавно изашла из штампе „Ковид-19, велики ресет“. Од када је Шваб употребио термин „велики ресет“ (а понекад га преводе и као „велико анулирање“) он је почео је да се користи за означавање новог, инклузивног модела капитализма.

Дигитални капитализам – о чему се заиста ради?

Реч је о моделу дигиталне економије, у којем се, као кључни фактор производње, појављују „велики подаци“ (big data) сабрани у дигиталној форми. Подаци (та „нова нафта“ или „ново злато“) за велике компаније су прешле у категорију „активе“, то јест, постали су ресурс чије коришћење доноси приход.

Тако се у корпорацијама појавио нови бизнис-модел – дигитална платформа. Тај модел, снабдевен високим технологијама, постао је кључни инструмент дигиталне трансформације привредних грана и тржишта.

Наступа глобални „дигитални капитализам“ у којем ће, како се изразио оснивач највеће рент-а-кар компаније Р. Чејз – „ све што може бити платформа постати платформа“.

Заједничко коришћење

Дигитализација, која уништава реални економски сектор, остварује се под фирмом екологизма, спасавања природе и Земље. Управо се тиме оправдава постепено успоравање економског раста ради достизање такозваног „нултог раста“, смањење бруто друштвеног производа и демонтажа постојећег система социјалног осигурања.

Извикују се лепе пароле о „праведнијем и равноправнијем систему вредности“. Но, у реалности, то се прелива у смањење прехрамбених трошкова, трошкова образовања, медицинских трошкова, трошкова превоза.

Намеће се одустајање од приватне својине као такве и прелаз на „економију заједничких потреба“ или шеринг-економију (од енглеског Sharing – делити). Главна идеја је заједничко коришћење роба и услуга, или чак секундарно коришћење. Овде су укључене и концепције бартера и аренде уместо својине.

Отуда је тако широко распрострањен rent-a-car, coworkinga, foodsharing (расподела прехрамбених производа којима је истекао рок трајања), second hand продавнице. Што, узгред, претпоставља активно коришћење интернета, то јест учешће у регистру дигиталних трансакција.

Свима новац на поклон

У перспективи, предлог је да сиромашно становништво, да се не би окренуло екстремизму, добије безусловни базни доходак или безусловни основни доходак (БОД) – овај модел је такође разрађивао Стендинг (аутор концепције прекаријата)

Такви „пилот пројекти“ и експерименти већ се спроводе у неколико земља. БОД се мора исплаћивати сваком члану политичког друштва независно од његових личних примања, социјалног статуса, узраста, места рада и тако даље.

На први поглед идеја може изгледати привлачна, но треба разумети да ће БОД заменити, на крају, накнаду за незапослене, минималну зараду и друге исплате. Према томе, то је пут ликвидације ранијег система социјалне сигурности.

Храна у замену за поводац

То јест, реч је о новом друштвеном уговору, који гарантује грађанима неки социјални минимум. Али услов за његово добијање биће потпуна дигитална контрола над сваким чланом друштва.

Тако ће „инклузију“ грађани платити својим грађанским политичким правима и прихватањем нове дигиталне реалности. Реч је, фактички, о формирању „дигиталног војног комунизма“ – са свеопштом нивелацијом захтева и потреба и примитивизацијом укупног нивоа развоја.

За становништво које по мишљењу владајуће класе представља вишак, разрађени су планови за смањење. Пре свега кроз програме ОУН који су усмерени на ограничење рађања. Они већ делују и дају своје резултате.

На пример, 2013. године била је обнародована прогноза Департмента за социјална и економска питање ОУН. У њој је јасно исказано: на планети се, не једну деценију, интензивно смањује наталитет. Сценарији, на које прогноза указује као највероватније, показују да ће већ за тридесет година број становника на Земљи почети да се смањује.

Можемо рећи да су ове прогнозе у далекој перспективи, која је, у доба брзих промена у коме живимо, крајње неизвесна. Но, ове прогнозе нису рачунале на могуће ратове, епидемије, наркотизацију, алкохолизам и друге „методе“ које примењују владајуће елите.

3. ПРАКТИЧНА ДВОМИСАО – ОБРАЗОВАЊЕ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

Да ли је добро дело – објединити у заједничкој настави здраву децу са децом-инвалидима (децом са ограниченим способностима), да би се избрисала граница између инвалида и здравих људи.

Ипак, у лепој обланди се скрива обична диверзија – подривање образовне технологије. Под видом бриге за инвалида њему се наноси непоправљива штета.

Деца са посебним потребама у обичној школи

У Совјетском Савезу о инвалидима су се бринули и чинили све да не осете одбаченост. Имали смо, најбољи у свету, систем специјалних образовних установа за децу са ограниченим способностима. Оне су убедљиво доказале високу ефективност диференциране наставе, па чак и када је реч о деци са слабо израженим недостацима.

Када се код нас, почетком деведесетих, под паролом пружања једнаких могућности, почели формирати инклузивни разреди, а затим ликвидирати специјални заводи, веома брзо се испоставило да те промене противрече принципима педагогије и психолошким чињеницама о особеностима деце са ограниченим способностима.

Ако су се раније особености деце са посебним потребама, по добијању индивидуалне помоћи у специјалној школи, постепено смањивале, сада то више није било могуће.

Припремити наставника за специјалну школу дуг је процес. И за сваку врсту инвалидности потребно је лично предавачко искуство. А сада, сваки предавач мора да постане специјалиста за наставу за сву децу-инвалиде. Природно, ниво уске специјалности, такви „универзални радници“ никад неће достићи.

На крају ни здрава деце, ни деца инвалиди, неће добити потребно образовање, тако да ће општи ниво образовања нагло опадати.

Персонални профил

“Инклузивни капитализам“ изјављује да ће подједнако штитити све, подједнако се о свим бринути. Независно од националности, сексуалне оријентације, способности. Но, упркос тим изјавама изграђује се систем са веома јасним поделама на сегменте и касте.

Ако погледамо систем дигиталног образовања, дигиталне медицине, видећемо да се оцена о човеку заснива на његовом дигиталном профилу или његовом „дигиталном трагу“. Зато се уводи – индивидуална трајекторија наставе, индивидуална трајекторија лечења итд.

Зашто се ово ради? Зато, да би сваком човеку отворили досије.

Понављам парадоксалну концепцију: с једне стране – то је инклузија (то јест све стављамо у један котао, у једну кашу), а, са друге стране, свако има – индивидуалну трајекторију, која омогућава да се контролише сваки човек од раног детињства. Човек ће бити потпуно „прозиран“, све што буде могуће, претвараће се у дигитални облик.

И после неког времена, главну улогу неће више играти човек, већ његов дигитални профил.

Геџети

Данас сви вичу: „Геџети, геџети! Захваљујући њима можемо све да радимо!“ Наравно, они живот чине удобнијим. Но, истовремено, и вама, преко геџета, могу радити све. Наћи ћете се под контролом и присмотром. Већини људи то је постало јасно тек сада, после почетка пандемије.

Геџети и дигиталне технологије су толико ушле у све сфере нашег живота, да се смо се нашли под тоталном присмотром. Они који су сасвим заронили у дигиталну сферу, постали су потпуно зависни од ње. Али, сва та добра, која се остварује захваљујући дигиталној сфери, могу бити укинута ако човек престане да се потчињава одређеним захтевима.

Удобније је, наравно, свуда плаћати пластичном картицом. Још удобније је уз помоћ телефона повезаног са платном картицом. Но, шта да ради човек коме блокирају рачун и искључе телефон? Он се чак не може ни жалити зато што не може да купи карту за аутобус и дође до банке.

Или, ево, сада се копља ломе око вакцинације. Људи се, логично, боје да приме до краја непроверене препарате. А говоре нам да ће све бити искључиво добровољно.

Али шта да ради човек коме блокирају рачун и кажу да ће му омогућити банкарске услуге тек после вакцинације? Већ можемо да чујемо „друштвене активисте“ који сличне идеје предлажу.

Други спрат човечанства

Радови се спроводе у различитим правцима.

Видимо намерно удаљавање широких слојева становништва од културног наслеђа. А у Русији, паралелно са овим процесом, долази до потпуног уништавања тог наслеђа – и културног, и научног, и образовног, и историјског, и стваралачког.

Но, оно што је потребно елити, она брижљиво одржава, сакупља и чува. И не због тога да би пренела то свима у оквиру „инклузије“. Не, то је само за – изабране.

Они ће сачувати традиционални начин живота, класични систем образовања. Живеће у нормалним кућама, у природи и у складу са природом, а не у четрдесетоспратним „људињацима“ (мравињаци за људе) „паметног града“ прожетим електромагнетним зрачењем. Елита ће се склонити од 5Г и вакцина: они, природно, не вакцинишу ни себе, ни своју децу.

И сматрају да целокупно наслеђе света припада само њима.

Фашизам пристојног човека

Можемо погледати њихове идеологе. На пример, Јувал Ноа Харари – један је од водећих проповедника трансхуманизма у свету и отворени хомосексуалац. Две су његове књиге: „Sapiens: кратка историја човечанства“ и „Homo Deus: кратка историја сутрашњег дана“. И, путујући по свету, он отворено пропагира идеје које су у њима изложене.

У књигама је отворено речено: прво ћемо живети до 100 година, потом до 150. Живот ће се радикално променити, а пошто ћемо наш живот бити дуг, планета припада нама, а не неком другом. Зато, за једне – смањивање броја становништва, а за друге – вечни живот.

Цела та проповед, која веома подсећа на фашизам, отворено се износи. Називати све то конспирологијом, примерено је колико и прогластити за конспирологију идеје изложене у „Мајн Кампфу“.

Узгред, о „Мајн Кампфу“.Један од првих језика на који је ова књига била преведена је – руски. Наше руководство је крајем двдесетих година прошлог века веома пажљиво пратило пропагандну фашистичких идеја. И, у тренутку доласка Хитлера на власт, у нашој земљи нацистички планови су били добро познати.

Сада је та књига, наравно, забрањена за широки читалачки круг, и чак унесена у списак екстремистичке литературе. Но, не можемо је искључити из научног истраживања. Зато што је то, извини те, најважнији извор. Како можете проучавати непријатеља ако не читате његове програмске документе?

Са Хараријевим књигама све је много једноставније. Оне не само да су доступне широком читалачком кругу. Њих на сваки начин популаришу. На пример: „Sapiens: кратку историју човечанства“ је популарисао председник компаније Facebook, Марк Цукерберг. Године 2015. објавио је текст о њој у онлајн клубу „Књига године“.

Зато данас има већ довољно литературе и докумената, чије изучавање даје сваком човеку могућност да схвати планове оних који теже са религиозном острашћеношћу, да униште нашу цивилизацију, заменивши је инклузивним, виртуелним „новим врлим светом“.

Олга Четверикова
Превео: Александар Мирковић

Извор:

1. http://www.osnmedia.ru/opinions/chetverikova-inklyuzivnyj-kapitalizm-doroga-v-kastovoe-obshhestvo-chast-pervaya/
2. https://www.osnmedia.ru/opinions/chetverikova-inklyuzivnyj-kapitalizm-doroga-v-kastovoe-obshhestvo-chast-vtoraya/
3. https://www.osnmedia.ru/opinions/chetverikova-olga-o-budushhem-okonchanie/

Валентин Ј. Катасонов, ИНКЛУЗИВНИ КАПИТАЛИЗАМ И ВЕЛИКИ РЕСЕТ – ДИМНА ЗАВЕСА ОД ТЕРМИНА

Један од најпознатијих аутора Цариграда, доктор економских наука, председник Руског економског друштва С.Ф. Шарапов, Валентин Јуревич Катасонов, припремио је за штампу нову књигу. Из њеног наслова „Читајући Шваба – инклузивни капитализам и велики ресет – отворена завера против човечанства“, већ је јасно о чему је реч.

У књизи, Валентин Јуревич, не само што анализира сценарија која реализују светски глобалисти, већ и доказује њихову антиљудску суштину и опасност за светску и руску економију. Упознајући наше читаоце са одломком из књиге, надамо се да ће она наћи своје одане читаоце.

Осим публиковања дела књиге, Цариград је поставио аутору неколико питања.

Питање: Можете ли нам кратко рећи о чему говори Ваша књига?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Желео сам да у доступној, разумљивој форми представим читаоцима оне мисли Клауса Шваба које су у његовој књизи на својеврстан начин шифроване, коришћењем такозваног „птичијег“ језика. Један издавач ме је питао за савет да ли да преведе на руски језик књигу Клауса Шваба „Ковид-19, велики ресет“. Одговорио сам да је велико питање да ли је она потребна читалачкој публици, јер читаоци нису припремљени за разумевање таквих текстова. Зато сам, ако могу тако да се изразим, направио буквалан превод1 неколико изабраних места из Клауса Шваба, наравно, изражавам се сликовито. То јест, просто сам протумачио неке његове термине и неке његове тезе.

Питање: На пример?

В.Ј. КАСАТОНОВ: Једна од кључних теза је неопходност преформатирања класичног капитализма у такозвани инклузивни. Клаус Шваб, као да хипнотизује читаоца савршено бесмисленим терминима, зато што је инклузивни капитализам својеврстан оксиморон. Оксиморон је спајање неспојивих термина и речи. Капитализам представља стицање профита у интересу власника капитала, то је принцип „граби за себе“, а инклузивност претпоставља да компанија, власнички субјект узима у обзир интересе свих чланова друштва, свих социјалних група. У суштини, иза овог оксиморона, еуфемизма скрива се замисао „господара новца“, како их ја зовем. Но, пошто се овом темом бавим већ деценијама, онда, наравно, већ схватам, на основу неких кључних речи, шта имају у виду.

Питање: Шта је њихова идеја? Да ли је то нови корак у економској мисли?

В.Ј. КАТАСОНОВ: У овом случају „господари новца“ желе да постану господари света. А њихов план је одавно разрађен, не годинама уназад, већ вековима. Он се једноставно дорађује, прецизира. Не тако давно, у издању „Кислорода“ објавили смо књигу Херберта Велса „Отворена завера“(The open conspiracy). У суштини, то је једна варијанта истог плана – стварања новог света.

Таквих планова је много. Неки од њих су скривени, а неки, обрнуто, јавни и рекламирани, као што је књига Клауса Шваба. Што се тиче књиге Херберта Велса, она је написана још 1928. године, али на руски језик, у Совјетском Савезу, није преведена, не знам због чега. Она не припада жанру фантастике, ни утопије или антиутопије. Пре свега, она спада у жанр који бих назвао – пројектовање будућности.

Поменућу још једну књигу, која се може наћи на полицама књижара, и из које, такође, сазнајемо о плану устројства новог света у интересу „господара новца“. То је књига Жака Аталија „Кратка историја будућности“. На руски језик је преведена и издата 2006. године; на њу се, такође, ослањам. Уопштено, ништа ново под сунцем. То је завера против човечанства. Она се припремала и припрема. И биће покушаја њене реализације. Ја бих на тај начин, укратко описао идеју моје књиге.

Најновије планове закулисних владара ове године је изнео вечити председник Светског економског форума Клаус Шваб и назвао их „The Great Reset„(„велики ресет“). У руском преводу „Великая перезагрузка“. Шваб је заједно са Тери Милер написао и објавио књигу „Covid-19: The Great Reset.У њој се излажу поменути планови, а ја сам их свео на осам основних тачака.

Један од кључних појмова „великог ресета“ је „Inclusive Capitalism“ (инклузивни капитализам). У руским средствима информисања наилазимо на буквалан превод: „инклузивни капитализам“. Inclusive (енгл.) – од глагола „include“ – обухватити, укључити…

Током деценија рада на бројним изворима, сусрео сам различита одређења капитализма: „рани“, „касни“, „зрели“, „монополистички“, „финансијски“, „индустријски“, “трговачки“, „трули“, „умирући“, „народни“, „позни“, „периферни“, „организовани“, „плански“ итд. Али синтагма „инклузивни капитализам“ – представља новост.

ДИМНА ЗАВЕСА ОД ТЕРМИНА

Појам „инклузивни капитализам“ у оптицај је ушао почетком ове деценије. По свој прилици, финансијска криза 2007-2009 коначно је убедила закулисне владаре света да постојећи капиталистички систем треба подвргнути радикалној реформи. Претходни модел је себе у потпуности иживео и следећа светска криза могла би угрозити позиције закулисних владара света и онемогућити њихове далекосежне планове. Под „закулисним владарима света“ подразумевам пре свега „господаре новца“ (главне акционаре Федералних резерви САД – емитента светске валуте „долар“), који су тежили и теже да постану и „господари света“.

Никаквих јасних, разумљивих, недвосмислених дефиниција „инклузивног капитализма“ до данас немамо. Разни политичари, философи, политиколози и економисти осветљавају различите аспекте овог социјално-економског модела, који треба да замени постојећи капитализам.

А шта представља постојећи капитализам? Кратко га можемо описати речју „ексклузивни“, што је по смислу супротно „инклузивном“. Exclusive (енгл.) у преводу значи „посебан“, „једини“, „ексклузивни“.

Неки, размишљајући о инклузивном капитализму, пре свега пажњу усмеравају на то, да у систему „обновљеног“ капитализма неће бити сиромашних. Други, наглашавају како тај модел омогућава да сви буду запослени, сви ће бити укључени у економску делатност. Трећи, усредсређују пажњу на аспекте као што је одговорност пред будућим поколењима, чије интересе такође треба укључити у текућу економску делатност, па исходећи из поменутог, главну пажњу усмеравају на рационално (економично) коришћење ресурса и заштиту околине.

У многобројним говорима о инклузивном капитализму видимо блискост појма „инклузивни капитализам“ са појмовима као што су: „одрживи развој“ (sustainable development), „социјално одговоран капитализам“ (socially responsible capitalism), „демократски капитализам“ (democratic capitalism) итд.

Ипак, инклузивни капитализам, као и сви њему слични термини, нису ништа више од вербалне еквилибристике. Озбиљни експерти се критички односе према оваквим, „истанчаним“, новим социјално-економским моделима света. Неки критичари их називају „заблудама“ и „самообманама“. Други се изражавају много оштрије, именујући их „преваром“ и „јевтином пропагандом“.

КАКО ГОД ЗВАЛИ ВУКА…

Навешћу, као пример, једну конференцију на високом нивоу, која је одржана у Лондону, у мају 2014. године, и која је била посвећена инклузивном капитализму. У њеном раду су учествовале такве VIP персоне као што је извршни директор ММФ Кристина Лагард, његово краљевско височанство принц Чарлс, госпођа Лин де Ротшилд, бивши председник САД Бил Клинтон, лордмер лондонског Ситија, Фиона Вулф. Узгред, главни иницијатор сусрета била је госпођа Лин де Ротшилд, која је мало пре тога, иступила са иницијативом, или пројектом – „Inclusive Capitalism„. Руска средства информисања су за тај датум везала рођење овог пројекта, назвавши га „свеобухватним капитализмом“. Особито је занимљиво на том сусрету било иступање Кристине Лагард.

И Кристина Лагард, и принц Чарлс, и Лин де Ротшилд, и други VIP учесници пројекта, сагласили су се да је Маркс био у праву. Но, он је описивао капитализам који је постојао пре 150-200 година. А данас, он може и мора да се из ексклузивног, преобрази у инклузивни или свеобухватни.

Друга половина наступа Кристине Лагард није донела ништа ново. Све је то уобичајено ређање фраза: о неопходности повећане социјалне одговорности бизниса; о путевима превладавања неповерења између бизниса и државе, између богатих и сиромашних, између различитих држава; о начинима убрзавања економског раста у свету; о изједначавању неједнаког нивоа економског развоја држава и социјално-имовинској поларизацији унутар националних економија итд.

Ускоро ће бити седам година од тог лондонског састанка VIP персона. Да ли је светски капитализам постао бар малчице мање ексклузиван и бар малчице више инклузиван? Не, све се наставља у складу са општим законом капиталистичке акумулације Карла Маркса. Сваке године експерти врше процене које показују да су богати постали још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

На пример, у јануару ове године, уочи почетка јубиларног, педесетог самита Светског економског форума у Давосу, невладина организација Oxfam обнародовала је свој последњи извештај о расподели богатства у свету. Према последњим подацима, стање 2.153 милијардера који живе на планети Земљи, превазилази суму свих новчаних средстава које поседује 60% становништва земног шара. Сазнавши за те цифре, Клаус Шваб је пред почетак самита дао изјаву: Капитализам је потребно хитно спасавати, зато је потребно мењати његове основне принципе.

ИЗБАВЉЕЊЕ ОД ИЛУЗИЈЕ

Питање: Спас од илузије?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ако пажљиво анализирамо све што је рекао Шваб поводом новог модела капитализма, видимо, на крају, да се његови предлози могу свести на један: потребно је одрећи се максимализације профита. Уосталом, његову идеју можемо интерпретирати и на други начин: бизнису следи спознаја чињенице да се епоха прираста капитала завршава, средња добит у многим гранама и на многим тржиштима стреми нули; следи избављење од илузије, којом се још увек храни значајан део бизниса. Везано за ово: присећам се речи Џорџа Сороша, који се пре две деценије нашалио: „Музика се завршила а они још увек плешу“ (поводом неправилног понашања неких учесника на тржишту после пада берзанског индекса NASDAQ). Међутим, још боље је сетити се Карла Маркса, који је пре век и по формулисао – закон тенденције пада профитне стопе и који је рекао да услед раста техничке структуре капитала (то јест, потискивања радника машинама) стопа профита, на крају, може пасти на нулу.

Дакле, Шваб је решио да спаси капитализам учинивши га „инклузивним“. Као прво, профит не треба више да буде циљ и основни оријентир „успешности“ бизниса. Као друго, компаније треба да излазе у сусрет потрошачима снижавајући цене и на тај начин постепено ће се искоренити сиромаштво. И, треће, следи одбацивање уобичајених представа о томе да корпорације припадају акционарима који су главни (или чак једини) корисници активности компанија. 

У вези тога желим да споменем америчку организацију „Округли сто бизниса“ (Business Roundtable – BRT), која представља многе велике компаније у САД. У руководећим органима BRT налазе се: Џеф Безос из Амазона, Тим Кук из Епла, Мери Бара из Џенерал моторса и друге познате фигуре америчког бизниса, које заузимају прва места на листама најбогатијих људи Америке и света. Организација BRT је прошле године изјавила да је принцип владавине акционара застарео и да се обавезе морају проширити на све заинтересоване стране (раднике компаније, добављаче и извођаче, потрошаче продукције, државу). Поменута организација је поставила себи циљ да помаже „економију, која служи свим Американцима“, а не само онима који поседују акције.

НОВА ФОРМУЛА: РОБА-НОВАЦ-ВЛАСТ

Клаус Шваб поздравља такву иницијативу и додаје: „Циљ компанија је да увуку све заинтересоване стране у заједнички и стабилан процес стварања вредности.“ То јест, свака фирма, компанија постаје „инклузивна“. По његовом мишљењу, није држава дужна да изгради инклузивни капитализам, већ обрнуто то треба да учине – инклузивне компаније. Што се тиче државе она ће постепено бити обухваћена (bee included) тим инклузивним компанијама. Једноставније говорећи, предлаже се постепена приватизација државе од стране најкрупнијих корпорација.

На први поглед, иницијатива која долази од светске елите, названа „инклузивни капитализам“, изгледа парадоксално. Неколико столећа трајао је капитализам чије је владајући принцип био: „Homo homini lupus est“ (човек је човеку вук). Током живота многих поколења, неговани су и расли вукови капитализма, навикнути да прождиру слабије представнике фауне. Но, одједном, неочекивано, вукови се окупљају и свечано изјављују да ће се од сада хранити травом. Тешко је у то поверовати.

Међутим, неки у такву верзију верују и зову иницијативу силника овог света „револуцијом одозго“. Тешко је поверовати у могућност постојања „инклузивног капитализма“. Заправо, инклузивни капитализам представља „димну завесу“ која прикрива планове светске елите о моделу света коју треба назвати посткапитализам. Њега још можемо именовати и као нови феудализам или нови робовласнички поредак. Данашња елита је спремна да се одрекне наталожених „предрасуда“ и „навика“, као што су јурњава за профитом, акумулација капитала, заузимање монополских позиција на тржишту итд. Али се она ни под каквим условима неће одрећи власти. „Велики ресет“, или „револуција одозго“, спроводи се да би елита учврстила своју власт.

Због нечега сам се сетио кратке формуле коју често користим да бих објаснио и описао процес уништења СССР-а: „Партијско-државна елита земље одлучила је да конвертује своју власт у капитал.“ А данас, на глобалном нивоу, гледамо обрнуту слику: „Светска олигархија је одлучила да конвертује свој капитал ради стицање апсолутне власти у свету.“

14. мај 2021.

Валентин Ј. Катасонов

Превео: Александар Мирковић

Извор: https://tsargrad.tv/articles/inkljuzivnyj-kapitalizm-kak-glavnaja-ideja-velikoj-perezagruzki_354889

НАПОМЕНА:

1 Катасонов овде мисли на дословни превод страног текста уз који се често дају подробна објашњења и чији је основни циљ – максимално тачно пренети смисао. У таквом преводу се, најчешће, не може пренети стил, рима, ритам… изворног текста (прим. прев.)

Олга Четверикова, ТРАНСХУМАНИЗАМ КАО НАЈНОВИЈИ ОБЛИК ГНОСТИЦИЗМА

Ако је електрицитет душа савремене епохе,
онда је информација њен дух.
Е. Дејвис

Дух данашње информационо-дигиталне епохе у потпуном је складу са гностичким учењем и погледом на свет. Гностички мит је претекао најрадикалније снове савремених трансхуманиста са њиховим луциферским поривом ка слободи и дуалистичким одбацивањем материје у име вантелесних могућности свести.

Већ цитирани Е. Дејвис, откривајући суштину информационе револуције капитализма, пише: „Надахњујући архетип информационе економије, њенa психолошка снага, корени се у гностичком лебдењу над тешком и пасивном материјалном земљом, у прелазу од тешког, трудбеничког тела ка свести која обрађује симболе… Под утицајем високих технологија, свет се све брже креће од физичке економије ка ономе што се може назвати ‚метафизичка економија.‘ Ми смо увучени у процес спознаје онога што свест, у далеко већем степен него материјалне сировине, чини богатством.“ Информација је постала сама по себи вредност, и њен смисао се толико проширио да је добила „мистички ореол бестелесности“, постала је „скоро света икона, фетиш и логос истовремено.“1

То јест, информација добија сакрално значење. Када је теорија информације прешла у сферу биологије, социологије, психологије и когнитивних наука, преокренула је представу о човековој личности. Личност су почели да посматрају, једноставно као носиоца информације, машину за обраду података. На пример, научници Дороти Нелкин и Сузан Линди у својој књизи „Тајна ДНК“ тврде да је све што се дешава са човеком, његова физичка и духовна стања, програмирано у ДНК која има функцију душе и може живети вечно. То јест, идеја преноса информација садржана је већ у самој теорији информације. Она тврди, да сваку информацију можемо свести на контролисани талас електроенергије. И пошто мозак живи кроз електричну активност, он такође представља само информациону машину, коју може заменити друга машина, која поседује квалитет „смештаја за душе“.

Други стручњак за информатику, културуролог Марк Дер, у својој књизи „Брзина бекства“ тврди да је један од кључних конфликата сајберкултуре, противречност између „мртве, тешке телесности“, непотребне сајбер-човеку, „рудимента“, и „етерског тела информација“ – противречност која се „разрешава“ свођењем свести на чист интелект. Тако да није чудо што већ цитирани Ханс Моравек сматра да сан о „одвајању“ – „представља заправо разнолике хришћанске фантазије о томе како постати чист дух.“ Овде Моравек демонстрира потпуно незнање, мешајући хришћанство са гностиком.

Заиста, трансхуманисти забијају клин између тела и апстрактног процеса спознаје, супротстављајући палу плот, одговорну за опажање, емоције и логику – савршеном уму, представљеном у облику неке информационе грудве кодова, правила и алгоритама, који они поистовећује са нашим „ЈА“. Пред нама је поглед на свет у коме Васељена изгледа као аутомат који се састоји од сложених кибернетичких система, или у коме се она посматра као информациона матрица чије је део и људски интелект, заточен у трулежно тело. Задатак екстропијанаца-трансхуманиста је да ослободе свест-интелект од тела и у облику врховног бесмртног бића напусте Земљу ради вечног кибернетичког живота у Васељени.

Како пише амерички езотерик-анархист Х. Беј, „у том смислу медији играју религиозну, свештеничку улогу, како би, предлажући нам пут изван тела, редефинисали дух у терминима информација… Свест постаје нешто што може бити „преузето“, искључено из животне матрице и овековечено у облику информације.“ Бестелесна машина информација преусмерава душе-податке из пролазних тела у „плерому Света“ – у виртуелни загробни свет. 2

Ипак, највиши задатак трансхуманиста је стварање вештачког интелекта или „суперинтелигенције“, која мора превазићи људски мозак у тој мери, да буде у стању да нанесе озбиљан ударац сваком антропоцентричном погледу на свет. Као исход наведеног, према њиховим тврдњама, „на људски облик се више неће гледати као на најразумнију форму живота на земљи.“ Тај моменат, када технологија превазиђе могућности људског мозга, трансхуманисти зову „сингуларност“ и управо од тог тренутак рачунају почетак новог светског поретка у којем ток догађаја одређују „суперинтелигентни“ системи.

И овде видимо потпуну сагласност са гностицизмом: сингуларност код трансхуманиста од науке – аналог је „Новој ери“ посвећених трансхуманиста.

Но, ово поставља питање о циљу и смислу саме науке, јер ће „стварање суперинтелигенције бити последњи проналазак који људи морају да учине, пошто ће суперинтелигенције моћи да се позабаве даљим научно-техничким прогресом далеко ефикасније него што то могу да чине људи.“3 То јест, науци више неће бити потребни носиоци научног знања, који ће за њу постати терет и препрека. У апокалиптичким сликама те нове реалности које сликају трансхуманисти, „ суперинтелигенција“ се појављује као највише начело, док се у исто време, човеку додељује најжалоснија улога.

Трансхуманистима је својствен не само ирационални презир према људској природи као таквој, већ и апсолутна убеђеност да ће они сами бити ти „суперинтелигентни“ постљуди. При томе су могуће две варијанте. У првом случају постљуди могу живети као „добри полубогови“ међу људима. У другом – они одлучују да „људи представљају савршено неефикасан начин коришћења материје и енергије, којима се може наћи боља примена.“ Ако постљуди од почетка не буду ограничавани захтевима пријатељства и не буду везани моралом, могу донети мере које ће као последицу имати изумирање људског рода. Може бити да ће они претворити планету у гигантски компјутер или космичке сонде, које ће бити разаслане ка звездама ради убрзања колонизације Васељене.

Поједини трансхуманисти су још категоричнији. Тако, кибернетичар Кевин Варвик изјављује: „Они, који одлуче да остану људи и одбију да се побољшају, имаће озбиљних проблема. Они ће постати подврста и представљаће шимпанзе будућности.“ 4А већ споменути Ханс Моравек на питање о томе да ли ће сви људи моћи да имплантирају у себе компјутер уместо мозга, одговара: „Неважно је шта раде људи, они ће бити одбачени, као други степен ракете… Судбина људи неће занимати суперинтелигентне роботе у будућности. На људе ће се гледати као на неуспешни експеримент.“5 То је већ стратегија. И овде није реч, као пре, о степеновању људи, већ о нижој природи људског рода који је подложан отпису због своје велике несавршености и бескорисности.

Генијална формула за оправдање богоизабраности јер се у „надљуде“ могу претворити само „просвећени.“

Одломак из књиге: Олга Н. Четверикова: ДИКТАТУРА „ПРОСВЕЋЕНИХ“: дух и циљеви трансхуманизма, издавач: Генадиј Маркелов, 2018.

Превод: Александар Мирковић

Извор: http://pereprava.org/jurnal-pereprava-article/2697-transgumanizm-noveyshaya-raznovidnost-gnosisa.html

НАПОМЕНЕ:

1. Дэвис Э. Указ. соч.

2. Исто.

3. Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое

движение // http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/

4. Dickès J.-P. L’ultimeLa secte derrière les nanotechnologies, //http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24

5. Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое

движение// http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/La secte derrière les nanotechnologies; //http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24Dickès J.-P. L’ultime transgression/ Refaconnerl’homme. Paris, Éditiоns deChire, 2012. P.236/6/110/

Олга Четверикова, ОДСТРАЊИВАЊЕ „ДЕСТРУКТИВНИХ“

У заједничком раду FAQ о трансхуманизму у редакцији Ника Бострома, пише сасвим јасно: „иако технологије могу донети корист свима, у почетку ће највеће погодности имати они који поседују неопходна средства, знања и жељу да уче како да користе нове инструменте.“ 1

Средства и знања поседује изабрана мањина. На тај начин, управо та изабрана мањина, врхови друштва, уз помоћ врло скупих технологија, замењиваће своје оболеле органе, уводиће генетске вакцине ради спречавања болести, продужаваће сопствени живот претварајући га у „хедонистички рај“ (трансхуманисти су за продужавање – само здравог живота), побољшаваће свој род помоћу вештачке оплодње, прибављаће себи децу уз помоћ сурогат-материнства, имаће неколико копија свог мозга, клонираће се, крионозовати итд). 2

Остатак човечанства, дефинисан као „људски ресурс“, биће лишен државне помоћи због потпуне демонтаже „социјалне државе“, и претворен у послушну биомасу која ће бити подвргнута брзом смањењу. Уз помоћ електронских чипова имплантираних у мозак, над њима ће бити остварена потпуна контрола. Под видом „хуманитарне помоћи“ биће наметнути програми планирања породице, шириће се средства против зачећа, абортуси и стерилизација. Тако ће се остатак човечанства постепено претварати у киборге, способне да испуне свако наређење и изврше сваку услугу, или ће их заменити роботима чије коришћење је много јевтиније (већ су се појавили виртуелни, тј. холографски роботи, а у САД, како произилази из недавног извештаја Оксфордског универзитета, 47% свих запослених се налази у опасности да буду замењени компјутерима).3 Човечанство подвргнуто трансгенској мутацији, наркотизацији, џендеризацији неће бити способно да рађа, а „култура смрти“ ће јачати (тако, по америчким статистичким подацима, сваки други транссексуалац живот окончава самоубиством). 4 Најздравије ће користити као сурогат мајке. Рецимо, у Индији већ ради, прва на свету клинка која је специјализована за комерцијално сурогат материнство, и у којој стотине незапослених Индијки могу да зараде новац носећи децу бездетним западним паровима.5 У народу су ову клинику назвали – „фабрика деце“. Одлучујући фактор који гура жене на такав корак је сиромаштво. Последњих десет година у њој се родило приближно шест стотина деце, од сурогат мајки. Индијски закони погодују овом „бизнису“ и привлаче у земљу неплодне парове са свих страна света. Приход од сурогат материнства данас је већи од милијарду долара годишње.

Посебно је изоштрена позиција трансхуманиста у односу према смрти; она исходи из Кроулијевог става „Човек има право да умре како и када жели.“ Смрт мора бити добровљна, свако може да продужи живот (ово се односи на изабране), исто као што и добровољна еутаназија мора бити неотуђиво човеково право (ово важи за нижи слој). Познати глобалиста и футуролог, високопозиционирани члан Бнај Брита 6 Жак Атали, у свом интервјуу, објављеном у књизи М. Салмона „Будућност живота“, у вези са поменутим, отворено тврди: „Еутаназија ће бити један од главних инструмената у будућности. У социјалистичкој (глобалистичкој, прим. О.Четверикова) логици слободе самоубиство представља фундаменталну слободу.“ Право на убиство, отворено или прикривено (индиректно), појављује се у таквом друштву као апсолутна вредност. Машине омогућавају да се живот прекине ако постане неподношљив или економски сувише скуп… Неке од истакнутих демократија сматрају да је боље учинити смрт актом слободе па легализују еутаназију… Друге, јасно ограничавају своје расходе на здравље… израчунавајући трошкове „права на живот“. И као резултат свега наведеног, створиће се тржиште допунских „права на живот“, на коме ће свако моћи да продаје своје право уколико је болестан или сувише сиромашан. У једном тренутку ће чак почети да се продају тикети за смрт, који ће људима давати право да бирају начин изласка из живота. 7

Управо такав прилаз доминира данас у владајући круговима Запада – активности усмерене на убеђивање јавног мнења у допустивост еутаназије. Посебно се то односи на земље европске периферије. Тако је у Литванији дискусију о легализацији еутаназије започео нови министар здравља Риманте Шалашјавјачуте одмах после свог именовања у јулу 2014. Она је потпуно отворено изјавила да „еутаназија може бити добар избор за сиромашне људе, који због велике беде немају приступ медицинској помоћи“, прецизирајући да Литванија није социјална држава у којој је палијативна помоћ доступна свима којима је потребна. При томе је поставила и питање о „педијатријској еутаназији“ напомињући да се тим „правом“ већ користе белгијска деца.

Што се тиче сиромашних, тржиште „права на живот“ за њих се већ ствара. Реч је о трансплатацији. На Западу донорство представља добро организован систем, у коме велики број људи завешта своје органе да се после њихове смрти дају тешко оболелима, онима којима су најпотребнији. Тако, у Немачкој већ постоји „уверење – донор органа“ – документ који потврђује да је његов ималац спреман да поклони своје органе после смрти. У Холандији проблем права на коришћење органа решава још радикалније – по принципу пресумпције донорства.8 Но, пошто, како указују стручњаци, у свету „катастрофално недостаје донорских органа“, почео је да се развија и шири, по дефиницији просвећених Европљана, „трансплатациони туризам“, који представља посебну врсту путовања људи који имају потребу за пресађивањем органа у периферне земље, у којима трговина органима правно није забрањена. До две хиљадитих година, главне државе-донори биле су Индија и Кина. У њима се, легално и јевтино, могао купити бубрег живог донора и извршити операција пресађивања. Међутим, пошто је СЗО осудила ову појаву, почела је да се шири нелегална трговина и формирало се светско „црно тржиште“ органа и ткива.

Према подацима Канцеларије ОУН за наркотике и криминал, свакодневно се у свету врши хиљаде незаконитих операција пресађивања органа. Највећа је потражња за бубрезима и јетром. У области пресађивања ткива, најчешће су операције пресађивања рожњаче. Трансплатација органа у свету одиграва се по следећој схеми: с југа – на север, с истока – на запад, то јест из сиромашних региона – у богатије, и објашњава се искључиво економским фактором. Незаконите операције пресађивања изводе се у оним државама у којима нема контроле (посебно су популарне клинике на Кипру и у Казахстану). У Индији се може купити бубрег за 800 евра, што се сматра најнижом ценом на планети према подацима СЗО. Криминалне структуре нелегално продају до двадесет хиљада бубрега годишње по цени од тридесет хиљада евра. Иако се у Индији трговина органима кажњава са пет година затвора, то не успева да промени ситуацију. И данас, Индија, Кина, а такође и Турска остају највећи центри нелегалне трансплатације.

Понашање светске владајуће класе добија све злокобније црте, испољавајући праву суштину њиховог погледа на свет. Да би обезбедила своју власт и бесмртност, паразитска врхушка је спремна да жртвује, са њене тачке гледишта, део човечанства који је вишак. И програм смањивања становништва остварује се веома доследно. Прво питање о расту становништва и улози коју мора да одигра ОУН у његовом смањивању и усклађивању са економским растом, разматрала је Генерална скупштина 1962. Године 1965-1966 ОУН добија мандат за помоћ земљама које су оствариле смањење и контролу становништва кроз СЗО и УНЕСКО, а 1967. и УНИЦЕФ је, такође, заузео политичку позицију која погодује „планирању породице“. А 1956. године почињу прва испитивања контрацептивних пилула др Г. Пинкуса, која су спровођена у земљама Латинске Америке; шездесетих и седамдесетих година, под утицајем феминистичког покрета, у водећим земљама Запада легализовани су абортуси (у Великој Британији 1967. године, у САД 1973. године, у Француској 1975. итд). То је довело до масовних убистава: по подацима ОУН од 1974. до 1997. године у свету је извршено милијарду абортуса. Главну улогу у успоравању раста становништва игра документ који је 1994. донет на Међународној конференцији о становништву и развоју у Каиру, и који је прихваћен од ОУН, под називом – Програм акција. Но, ако у међународним документима још увек постоји „немушти језик“, онда у речима и изјавама најактивнијих представника касте „светских службеника“ човекомрзачки погледи се не скривају.

Надалеко познате су постале следеће изјаве: Бил Гејтс: „Данас у свету има око 6,8 милијарди људи. Бројност се муњевито приближава цифри од 9 милијарди. Ако ми сада заиста добро радимо на новим вакцинама, медицинској и санитарној помоћи, помоћи у области репродуктивног здравља, могуће је да смањимо проценат за 10-15%.“ Пол Ерлих, саветник за науку бившег председника САД Џорџа В. Буша: „Сваки човек који се сада роди уноси диспропорцију у околину и системе који обезбеђују живот планети.“ Извештај Фонда за становништво ОУН – Пред лицем света који се мења: жене, становништво и клима: „Ни један човек данас није „неутралан према угљенику“, посебно сада када су сви гасови који утичу на ‘ефекат стаклене баште’ доведени у равнотежу“. Оснивач информативне агенције CNN Тед Тарнер: „Целокупно становништво 250-300 милиона људи; смањити данашњи број људи за 95% – било би идеално.“ Принц Филип, војвода од Единбурга: „Ако бих се реинкарнирао, желео бих да се на земљу вратим као вирус-убица, да смањим људску популацију.“ Оснивач Америчке федерације за планирање породице Маргарет Сенџер: „Највиши облик испољавања милосрђа које породица може да покаже једном од своје малолетне деце је – да га убије.9

Реализација стратегије смањивања становништва већ даје своје резултате. О томе сведочи последња верзија познате демографске прогнозе Комитета за социјална и економска питања ОУН, која је обнародована јуна 2013. У складу са њом, на планети је, не једну деценију, у току смањење наталитета. Почетком шездесетих година број деце по жени се смањио са петоро на два и по детета. У савременој Европи нема ни једне земље са природним прираштајем који би обезбедио бар просту репродукцију становништва. По највероватнијем (најгорем) сценарију за 37 година број људи на земљи почеће да се смањује. У почетној етапи депопулације, обим природног смањења становништва износиће 5,4 милиона сваке године, а на крају 21. века обим демографских губитака целог светског становништва достићи ће 48,3 милиона људи. Цео прогнозирани период карактерисаће раст апсолутне смртности и годишње снижење броја рођених. Као последица наступиће интензивно старење становништва. По оптимистичком (средњем) прогностичком сценарију, већ кроз седамнаест година број старих, у узрасту до 60 година и старијих, више од два пута ће премашити број деце узраста до четири године.

Но, ове прогнозе не узимају у обзир ратове, масовне епидемије, болести изазване генетски модификованом храном, наркоманију, алкохолизам, вакцинацију становништва и друге „методе“ које примењују владајуће елите у борби против човечанства. А те „методе“ су главна средства за постизање задатака, које су просвећени изложили у „Џорџијским таблицама“ – познатом гранитном монументу у округу Елбер, у Џорџији у САД: „Нека становништво земље никада не премаши пола милиона људи, који пребивају у постојаној равнотежи са природом. Разумно регулишите плодност, подижући вредност квалитета живота и разноликости човечанства. Не будите малигни тумор на Земљи, оставите место и природи!“

Извор: https://litresp.ru/chitat/ru/%D0%A7/chetverikova-oljga-nikolaevna/diktatura-prosveschennih-duh-i-celi-transgumanizma/17

Превео: Александар Мирковић

Одломак из књиге: Олга Н. Четверикова: ДИКТАТУРА „ПРОСВЕЋЕНИХ“: дух и циљеви трансхуманизма, издавач: Генадиј Маркелов, 2018.

НАПОМЕНЕ:

1. Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое движение а) // http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/ La secte derrière les nanotechnologies б) //http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24Dickès J.-P. L’ultime transgression/ Refaconnerl’homme. Paris, Éditiоns de Chire, 2012. P.236

2. Тако у САД без обзира на званичну забрану експеримената промене гена, већ се уводе генетске вакцине које предупређују кардио-васкуларне болести, галукоме и сл. Овим се бави компанија ThenewLife, која признаје да водеће америчке фармацеутске компаније, прикривају припрему нове генерације лекова који су усмерени на генетски инжењеринг. У Енглеској, британски парламент се спрема да размотри питање одобравања генетске терапије ради предупређења наследних болести – „генетска терапија ембрионалне линије“ (germ line), која ће омогућити да се користе гени три родитеља у зачетку новог живота. У САД и Русији за богате постоји мрежа крионичких компанија.

3. Компьютеризация и будущее трудоустройства //http://22century.ru/docs/the_future_of_employment

4. Dickès J.-P. Ор. cit. P. 54

5. См.: http://www.bbc.co.uk/programmes/b03c591s

6. Бнај Брит ( B’nai-B’rith International) Једна од најпознатијих и најбројних јеврејских организација. Основана је у Њујорку 13.10.1843.

7. Euthanasie: La controverse Attali //http://laissezlesvivre.free.fr/archives/euthanasie/controverse_attali.htm

8. Латов Ю.В. Криминальная трансплантология — дым почти без огня // http://ecsocman.hse.ru/text/16206634/

9. http://communitarian.ru/publikacii/novyy_mirovoy_poryadok_plany/shokiruyuschie___ih_instrument_27022013/