Валентин Катасонов, САВРЕМЕНА НАУКА КАО НОВА РЕЛИГИЈА – ПРЕЛАЗНИ ОБЛИК КА РЕЛИГИЈИ АНТИХРИСТА

НАУКА КАО РЕЛИГИЈА. О „АКАДЕМИЈИ НАУКА“

Наука данас представља, за већину људи, највиши ауторитет. Многима је заменила веру у Бога и Бога као ослонац. Наука се нашла изнад Бога. Она сама је Бог. Фраза: „Наука је рекла“, постала је крилатица. Ако је она нешто рекла, значи да је тако, и даљем разматрању не подлеже. Прво, зато што узет као појединац, грађанин нема, по правилу, довољно знања, изворних информација које су неопходне, опреме и времена да би нешто проверио и, уколико је потребно, оповргао. Друго, ако неко није сагласан са оним што је „наука рекла“, његов приговор друштво не жели да чује. Таквог дисидента неће спалити на ломачи (као што је то у средњем веку чинила инквизиција), већ ће једноставно игнорисати и ућуткати. Зато је наука као религија постала монополска институција; ризик појављивања јереси, способних да подрију њен ауторитет, данас је минималан. Она је организована по принципу тоталитарне секте.

Наука је постала религија са свим својственим јој атрибутима. Она има свој „символ вере“; у њему су садржани сви основни догмати науке као религије. Пре свега – догмат материјализма. Такође, догмати рационализма, емпиризма, експерименталне провере итд. То су базни догмати који су формулисали философи у XVI – ХVII веку. После тога појавили су се догмати другог поколења. На пример, догмат еволуционизма и постанка човека од мајмуна. Догмат такозваног „дарвинизма“ о коме ћемо посебно говорити. Наука има и своје свеце – знамените научнике из прошлости, непорециве ауторитети. Створена је и посебна хијерархија у облику научних звања и научних степена, дужности. На врху хијерархијске пирамиде налазе се жреци – академици и председници академија наука. Близу врха су гуруи које сви морају да слушају (на пример: Чарлс Дарвин, Алберт Ајнштајн). На крају, и наука има бројне ритуале који подсећају на црквену службу. Рецимо, одбрана дисертација, избори академика, свечано додељивање Нобелове награде итд.

Академија наука – најозбиљнија је институција чија историја сеже дубоко у прошлост. Неки мисле да се академија наука корени у времена када је Платон основао своју Академију – место у коме је шетајући, беседио са ученицима о свету и метафизици. Платонска Академија је религиозно-философски савез основан 380-тих година п.н.е, близу Афина, у крају названом по митском хероју Академу. У Академији је проучаван широки круг дисциплина: философија, математика, астрономија, природне науке и др.; унутар ње постојала је подела на старије и млађе; основни метод обучавања била је дијалектика (дијалог). 1

Но, по мом мишљењу, савремена академија наука копира једну другу институцију из прошлости. Заправо – институцију која се код древних Јевреја звала „јешива“ – школа за проучавање Талмуда. Други назив ове школе био је „академија“. Убрзо након Рођења Христовог, када су Јевреји изгнани из Јерусалима и Палестине, низ јешива био је организован ван граница Јудеје, чак и Палестине, на територији Вавилоније (Јавна, Сура, Пумбедита). Јешиве (академије) су у некој мери, замениле Јеврејима седамдесетих година Јерусалимски храм, и биле центар јеврејског духовног живота . Неке од ових јешива (академија) бавиле су се на само изучавањем Талмуда, већ и његовом даљом дорадом. Конкретно, Академија у Сури је завршила разраду Вавилонског Талумуда2

„Вавилонски Талмуд у суштини представља тумачење и развијање Мишне, онако како је продубљивана у великим академијама Вавилоније. Иако не постоји тачан датум почетка или завршетка овог периода, по традицији, период Вавилонског Талмуда датира од дана Абва Ариха (обично званог Рав) и Самуила, од прве половине трећег века до краја предавачке делатности Равина 499. године. Најважније академије су се налазиле у Нехарду, Сури, Пумбедиту, Махозу. Када би две или више академија радиле напоредо, центар изучавања се често премештао из једне у другу. Делимично је то било условљено политичким прогонима; на пример Нехардеја је била разрушена 259. године, после Самуилове смрти, и обновљена тек касније; а делимично би се јешива обнављала и кроз фигуру предавача који је био на челу академије. Водећи учитељи су били Самуил у старој школи у Нехради, и Рав, оснивач академије у Сури.“3

У академијама су радили људи које су звали „научници“, „књижевници“. Највећи ауторитети су носили звање „доктор“. У таквим академијама научници су припремали рабине – „кадрове“ за рад у синагогама. „Током многих поколења из јешива (академија) су излазиле духовне вође јеврејског народа. Користећи се врховним ауторитетом међу Јеврејима, јешиве су вршиле и законодавну функцију… Јешиве су умногоме условиле социјалну структуру јеврејства“4

Упоредна анализа два типа академије из прошлости – Платонове академије и академије древних Јевреја – показује да савремене академије наука имају много више сличности са другим обликом. Академије древних Јевреја су решавале задатке како религиозног тако и социјално-политичког карактера. Пре свега, оне су биле позване да обезбеде контролу јеврејских вођа над народом. Од талмудских академија направљен зборник закона, прописа и норми постао је истина у последњој инстанци. „Талмуд каже“ – представља императив веома сличан фрази „Наука је рекла“. Савремена наука (не само академска) не бави се, пре свега, потрагом за истинама (као што је то било у Платоновој академији), већ стварањем истине и, касније, њеним увођењем у свест милиона људи (као што се то радило у академијама које су створиле Талмуд и увеле у свест јеврејског народа његове идеје). Религиозна компонента савремене науке је несумњива.

СМРТ НАУКЕ

Сећамо се да је Фридрих Ниче једном рекао: „Бог је мртав!“ Но, ако за људе Бог више не постоји, онда за њих не постоји ни много тога другог, па ни наука као средство за познање Истине. Ако ишчезне Највиши и Коначни Објект спознаје, онда ишчезава и спознаја. Постоји њена имитација. Ако је Бог умро, онда је умрла и наука као веома важна форма сазнања. Нажалост, нико данас не жели да ризикује и призна овај „медицински факт“ – смрт науке.

Тема – „смрт науке“, данас је – табу. Мени је доспела у руке једна књига која је, на неки начин, повезана са овом темом. Њен наслов је „Крај науке“, а аутор је Американац Џон Хорган.5 Треба признати да амерички аутор даје другачији смисао синтагми „крај науке“ од оног који сам навео. По мишљењу Џона Хоргана, наука се једноставно приближила границама спознаје света и даље ширење знања о њему веома је проблематично. Основно је урађено, остаје бескрајно много детаља који и нису толико важни. Научници су осуђени да сакупљају „мрвице“. Ипак, неке чињенице и примери наведени у Хоргановој књизи, сведоче да је наука престала да буде наука, и да је од ње остала само маска која људе води у заблуду. Позитивни значај Хорганове књиге огледа се у томе што је успела да покрене дискусију (неко време) о питањима науке, њених циљева, могућности и будућности. Углавном се дискусија водила на Интернету и у електронским средствима информисања. Међу бројним сличним публикацијама посебно желим да издвојим чланак-рецензију Јевгенија Балацког „Џон Хорган о крају науке“6 Са моје тачке гледишта, Балацки врло јасно акцентује и доноси дубље закључке од самог Џона Хоргана. Навешћу у потпуности завршни део чланка-рецензије, који садржи четири закључка:

ПРВО, готово све науке су се саплеле о проблем ефективности. Када се пређе одређена емпиријска граница, даљи раст научног знања постаје несврсисходан и нерационалан. Сувише скупо, сувише сложено, сувише далеко од реалности. И овде је Џорн Хорган апсолутно у праву. Путеви којима би се могли савладати проблеми који се јављају још се не виде, што нам дозвољава да говоримо о крају науке.

ДРУГО, као никада раније, јасно се може уочити условност научног знања. У последње време, све чешће се појављују резултати истраживања који претендују на преиспитивање традиционалних теорија, ако не и на њихово потпуно укидање. Најчешће се такви резултати појављују у историји, астрофизици и биологији. Ипак, ако је једно, чак и веома важно откриће, способно да сруши целокупно претходно знање, колико је вредело то знање, које су савременици тако високо ценили; слично случају замене Птоломејевог система Коперниковим, који претендује да постане типичан у савременој науци. Ова опасност још није реализована, но само њено постојање омогућава нам констатацију: у науци нешто не ваља.

ТРЕЋЕ, сада, као никада раније, одлично се схвата ограниченост научног знања. Навешћу једноставан пример. Цео свет, буквално, гуши се у кока-коли и пепси-коли, а у исто време рецепт тих напитака остаје тајна, технолошки ноу-хау одговарајућих фирми. Зар није чудно да данашњи физичари и хемичари, уз сву чудовишну моћ својих наука, не могу да дешифрују састав некаквог пенушавог пића? И зато је још несхватљивије проучавање процеса испаравања црних рупа. Таквих противречности у савременом животу је много, што још једном доказује истинитост и прагматичких Хорганових ставова о неуверљивости „ироничне“ науке.

ЧЕТВРТО, целокупна савремена наука (а мислим, и наука у будућности) изучава груби, материјални свет, као да се на духовни свет њени закони не односе. Међутим, већина проблема који имају појединци и друштво у целини, лежи управо у духовној сфери. По свој прилици, наука овде ни на који начин не може помоћи. Ако је материјални свет наука већ изучила прилично добро, а духовни не улази у сферу њене компетенције, не завршава ли онда она свој пут? Наведени факт служи као још један аргумент у корист ограничења необузданих, „иронично“ настројених теоретичара.“

На крају ћу додати и свој закључак. Могућности науке да спозна свет данас су се заиста јако сузиле. И у томе се у потпуности слажем како са Џоном Хорганом, тако и са Е. Балацким. Но, желим да нагласим да такве задатке наука и не поставља. Неоглашени задатак данашње науке постао је исти онај који је Карл Маркс формулисао својевремено за философију. Године 1844. „класик“ је дао важну изјаву: „Философи су само на различите начине објашњавали свет, но ствар је у томе да се он измени“. 7 У свим временима постојала је подела науке на фундаменталну и примењену. Док се примењена наука бавила преобликовањем света, фундаментална је спознавала његове тајне, откривала законе. На први поглед и данас фундаментална наука наставља да се бави објективном спознајом света. Но, тако је само на први поглед. Заправо она се одавно бави његовом променом. Основни објекат тог преобликовања је човекова свест. Дарвинизам је први експеримент такве врсте. За оне који су га организовали, овај експеримент се показао успешним. Но, наука која се бави границама људске свести – није наука. Ми овде имамо посла са подметањем. Нама говоре о „науци“, но ње већ одавно нема. То је нова религија. Прелазна форма ка светској религији антихриста.

БУНТ ПРОТИВ БОГА

Треба запазити да лажни пророци науке делују опрезно, у етапама. Могуће је издвојити три основне етапе у развоју науке од када се појавила у XVII веку:

1) Замена циљева научне делатности, постепено одрицање од поимања Истине и замене највишег циља бесконачним бројем парцијалних „практичних“ задатака;

2) критика Хришћанства као „реакционарног“ погледа на свет, који противречи догматизму позитивне науке;

3) утицање на људе да прихвате њене „догмате“ који ће бити саставни део учења антихриста.

Сада се налазимо у другој фази која је почела у Француској, у епохи Просветитељства (XVIII в.), када су неки философи од тихог неприхватања Хришћанства прешли (први пут после много векова) у директан напад на њега. Најочигледније, свој богоборачки карактер, „корпорација научника“ је демонстрирала у нашој земљи, у прошлом веку. Апогеј тог „теоријског“ богоборства представља појава такозваног „научног атеизма“ у СССР-у. Совјетског Савеза нема већ четврт века. Ипак, богоборство „корпорације научника“ није нестало, оно се само на неко време повукло у сенку.

О његовом постојању сведочи периодично понављање напада „научних атеиста“ из заседе. Довољно је сетити се „Писма десеторице“ које су упутили наши академици Председнику Русије године 2007. Писмо садржи позив да се оконча са црквеним мрачњаштвом у сфери образовања младих. Најистакнутије и најпознатије фигуре међу потписницима били су лауреати Нобелове награде Виталиј Гинзбург и Жорес Алфјоров. Ево фрагмента из писма: „Но, ми не можемо остати равнодушни када се врше покушаји да се научно Знање подвргне сумњи, да се одстрани из образовања „материјалистичко схватање света“, замене научна знања – вером. Не треба заборавити да је курс према иновативном развоју који је држава заузела, могуће остварити само у случају ако школе и факултети наоружају младе људе знањима до којих је дошла савремена наука. Не постоји никаква алтернатива тим знањима.“

Размишљам, да су аутори и потписници овог писма живели у двадесетим и тридесетим годинама прошлог века, неизоставно би ушли у састав активиста Губелмановог (Јарославски) „Савез борбених безбожника“.8 Нема никакве сумње да је такозвана „позитивна наука“ Новог доба – религија. Свака религија се заснива на вери. Наука се такође заснива на вери, вери у аксиоме.9 Многобројни научни аксиоми више су него сумњиви, у сваком случају немогуће их је представити као „армирано-бетонски темељ“ науке (теорије). Аустријски математичар Курт Гедел доказао је „теореме о непотпуности“ (1931). Њихова суштина је у томе да сваки формални систем (систем математичких аксиома), одређеног нивоа сложености, поседује или унутрашњу противречност или је непотпун.10 То јест, у врло сложеним системима може се наићи макар један исказ, чија се ни истинитост, ни лажност, не може доказати средствима самог тог система. Потребан је „допунски улаз“, чију истинитост или лажност није могуће доказати помоћу формалне логике. Геделове теореме су нанеле су озбиљан ударац философији рационализма.11

Број ових аксиома се непрестано увећава, и њихов значај се мења, неки ишчезавају не оставивиши трага у свести човечанства, други, насупрот, јачају, и њихов рејтинг расте. На прво место избија аксиом: „Бога нема“ (атеизам). Њему конкурише други аксиом: „Ми не знамо да ли Бог постоји или не постоји, али нама то и није важно“ (агностицизам). Постоји још један конкурентски аксиом: „Бог постоји, али од тренутка када је саздао наш свет, Њега као да нема. Удаљио се и почива. Свет живи и развија се независно од Бога“ (деизам). Но, ово је још увек „цвеће“. Наступиће последња времена (описана у Апокалипси), када ће се појавити нови „аксиом“: „Истина, ипак, постоји. Извор истине је у последњој инстанци – ђаво“. То неће бити обичан „научни аксиом“, то ће бити „декрет“ антихристов који ће обавезивати сваког човека да мисли и делује имајући на уму овај „аксиом“. А лажни пророци последњих времена ће објашњавати људима смисао тог највишег „научног аксиома“ и контролисати да ли га сви антихристови поданици „испуњавају“.

Рецимо, појам „бајке“ који користи апостол Павле12, обухвата у потпуности многе савремене „научне“ теорије. На пример: да човек води порекло од мајмуна, да је живот на Земљи рођен из мртве материје, да је Васиона „створена“ из „великог праска“, затим „научне“ теорије о пореклу непознатих летећих објеката (НЛО), о постојању живота на другим планетама и другим галаксијама итд.

Валентин Катасонов, ЛАЖНИ ПРОРОЦИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА. ДАРВИНИЗАМ И НАУКА КАО РЕЛИГИЈА, (одломак из књиге стр. 48-55)“

Превео: Александар Мирковић

Наслов оригинала: Валентин Катасонов, «Лжепророки последних времён. Дарвинизм и наука как религия, Кислород“, 2017.

Извор: https://royallib.com/read/katasonov_valentin/lgeproroki_poslednih_vremyon_darvinizm_i_nauka_kak_religiya.html#0

НАПОМЕНЕ:

1 Током Платоновог живота академици су били Аристотел и још многи који су касније постали познати философи. После Платонове смрти академија је неколико пута обнављана, при чему је поштована идеја првобитне академије. Тек такозвану „пету“ Платонову академу затворио је византијски император Јуснинијан 529. године.

2 См.: Сура. // Электронная еврейская энциклопедия. – Режим доступа: http:// http://www.eleven.co.il/article/13975

3 «Талмуд»: http://www.google.ru/url?url=http://www.evreyatlanta.org/__media/books/talmud.doc&rct=j&frm=1&q=&esrc=s&sa=U&ved=0ahUKEwiM0u__iufPAhVKb5oKHSbsA3wQFggnMAQ&usg=AFQjCNGjhchrk98hnMLhP2GxuXldm3xg0A

4 См.: Иешива. // Электронная еврейская энциклопедия. – Режим доступа: http://www.eleven.co.il/article/11719

5 Хорган Джон. Конец науки // Перевод с англ. – СПб.: Амфора – Эврика, 2001.

6 http://kapitalrus.ru/articles/article/dzhon_horgan_o_konce_ nauki/

7 Маркс К. Тезисы о Фейербахе. Маркс К. и Энгельс Ф. Соч. в 50 т. – М., 1955–1981. Т. 3. С. 4.

8 Савез борбених безбожника (Сою́з вои́нствующих безбо́жников, ранее — Союз безбожников; Общество друзей газеты «Безбожник») — добровољна друштвена организација у СССР-у која је постојала од 1925-1947 година. Циљ овог удружења била је идејна борба против религије у свим њеним облицима. Председник Централног савета Савеза безбожника био је Јемељан Јарославски до 1943. године, а после његове смрти до распуштања, 1947. године, Фјодор Олешчук.

9 Аксиома (др. – греч. ἀξίωμα – тврдња, постулат) – исходни став неке теорије (науке), који се прихвата у оквирима дате теорије (науке) као истинита без потребе да се доказује и користи се у доказивању других ставова (у математици се такви докази зову „теореме“).

10 Прва Геделова теорема: „За било коју формалну теорију која потврђује основне аритметичке истине, може се конструисати аритметичко тврђење које је истинито али није и доказиво унутар саме те теорије. То значи, да било која теорија која је способна да изрази елементарну аритметику не може бити у исто време и конзистентна и потпуна.

11 См.: Успенский В.А. Теорема Гёделя о неполноте. // «Популярные лекции по математике». – М.: Наука, 1982.

12Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себе учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине и окренуће се бајкама.“ (2 Тим. 4:3–4).

Валентин Катасонов, МАСКЕ И СВЕТСКИ ШОУ

Сећам се, у совјетско време, постојао је израз: „империјалистичка девојка за продају“. Коришћен је у време Н.С. Хрушчова за неке нове правце у науци (кибернетика, генетика и др.), који су, са тачке гледишта совјетског државно-партијског руководства, били „лажна наука“.

Но, данас, када посматрамо свеопшту психозу под називом „Велика пандемија“ (имам у виду вирусну инфекцију КОВИД-19), у сећање ми поново долази ово, већ заборављено: „девојка за продају“. Али она сада не служи империјализму, већ онима који су организовали ову психозу, рачунајући да ће помоћу ње постићи жељене резултате.

Радикална перестројка свих сфера живота друштва и човека („Велики ресет“ као ју је назвао председник Светског економског форума Клаус Шваб) као да се остварују искључиво на основу препорука… науке. Ништа лично, само наука — компас у светлу будућност, коју Шваб зове „инклузивни капитализам“.

Али у епохи свевлашћа новца, целокупна наука се већ одавно претворила у „девојку за продају“ која опслужује „господаре новца“.

Медицинска „наука“, у том смислу, није изузетак. При томе, она није обична „девојка за продају“, већ особито опасна. Постоји изрека да се „ђаво крије у ситницама“.

Испричаћу о једној таквој „ситници“ која је довела до последица глобалних размера. Под глобалном последицом имам у виду то што су стотине милиона, и чак милијарде људи на планети, по команди — ставили маске. Наводно, због заштите од корона вируса и спречавања његовог даљег ширења. Наредба је дошла од власти земаља које су, са своје стране, добиле команду од Светске здравствене организације (СЗО).

Ми живимо у време „новоговора“ о коме је писао Џорџ Орвел у роману „1984“. У свакодневном и политичком говору, употребљавају се нове речи које би, ради правилног поимања догађаја и прилика, требало превести на стари, разумљиви језик.

Тако, СЗО издаје земљама „препоруке“: ако то преведемо на разумљив језик — значи „команде“, „наредбе“ „директиве“. Њихово неиспуњење доноси озбиљне последице, на пример, санкције против државе. Ове „препоруке“, како нам саопштава СЗО, образују се, с друге стране, на основу „научних закључака“. Последње, у преводу на схватљив језик, значи неретко фалсификовање и обману упаковану у науколики „омотач“. Под тим „омотачем“ имам у виду следеће:

Као прво, особен „птичји језик“1 „научних“ текстова, нејасан обичним смртницима, који прикрива прави, истинити смисао „препоруке“.

Друго, текстови ових „научних закључака“ „благословљени“ су од рецензената који имају звучне титуле (професор, доктор медицинских наука, некада, чак, и лауреат Нобелове награде за медицину). Међутим, све више је случајева у којима „титулисани“ једноставно стављају свој ауторски потпис на „научне закључке“ — не читајући их.

Треће, такве „научне“ текстове објављују у часописима за „изабране“ (тј ауторе лојалне СЗО); обичним смртницима (тј. часним, независним лекарима) приступ овим издањима је онемогућен.

“Биг Медија“ на сваки начин покушава да представи односе медицинске „науке“ и Светске здравствене организације на следећи начин: „наука“ чини „открића“ и формулише „закључке“, а СЗО их разматра и оваплоћује у својим „препорукама“.

А заправо, све је обрнуто: не врти пас (наука) репом, већ реп (СЗО) врти пса (науку).

СЗО добија новац и наруџбине од Фонда Била и Мелинде Гејтс. Затим овај новац и наруџбине предаје „титулисанима“ у замену за њихове потписе. Створена је злочиначка организација светских размера. Дакле, показаћу ово на примеру фамозних маски, у које су данас успели да „обују“ — скоро половину човечанства.

Као што је познато, СЗО је још у пролеће прошле године, разаслала свима „препоруке“ о неопходности масовне примене маски. Нису све земље испуниле (бар не у потпуности) ову „препоруку“. У низу земаља лекари су иступили са сумњом и чак замеркама на њу. Такве сумње су изражене и у Русији.

Тако, у мају прошле године, шеф Катедре за микробиологију, вирусологију и имунологију „Првог МГМУ Сеченов“, академик РАН Виталиј Зверев, наступио је против апсурдног захтева власти да сви морају носити рукавице и маске. Такође, ставио је под сумњу сврсисходност дезинфекције улица различитим препаратима.

Што се тичи маски, Зверев је изјавио да оне могу бити чак и опасне за здравље: „И после два сата маска се претвара од средства заштите у средство ширења инфекције: јер код нас, осим корона вируса, у ваздуху се налази и маса свачега — бактерија, гљивица које се спуштају на маску, таложе, а онда вас могу заразити. Да, баке на пример, неће куповати нове маске, већ ће једну користити све време.“

Таквих сумњи и противљења „препорукама“ СЗО о ношењу маски, од стране угледних лекара, било је у целом свету на хиљаде.

СЗО је пожурила да појача своју „препоруку“ о маскама, наручивши негде у априлу-мају прошле године, истраживање о ефективности маски. Истраживање је оперативно спроведено и његови резултати објављени у јуну 2020. године у једном од најмеродавнијих медицинских часописа The Lancet.

Пун назив публикованог материјала гласи: Physical distancing, face masks, and eye protection to prevent person-to-person transmission of SARS-CoV-2 and COVID-19: a systematic review and meta-analysis (Физичка дистанца, маске за лице и заштита очију ради спречавања преношења SARS-CoV-2 и COVID-19 са човека на човека: систематски преглед и мета-анализа).

Аутори материјала — читав колектив ауторитета из разних земаља, око стотину професора, доктора и носиоца свих могућих „титула“. Упада у очи да материјал не представља опис резултата неког специјалног и самосталног истраживања, већ компилацију бројних, већ постојећих публикација — укупно 29 студија.

За мене, човека који је далеко од медицине, наравно, текст је био веома тежак. Ипак, пада у очи његова еклектичност и неуређеност материјала, све је „слепљено“ на брзину, делови нису повезани особито. Многи закључци и формулације су конструисани по схеми: „с једне стране; с друге стране“, типа: „Мож‘ да бидне, ал‘ не мора да значи“.

Чиновници СЗО су из материјала изабрали оно што им је било потребно. И свим земљама послали ново циркуларно писмо са везом ка часопису The Lancet: наводно, при коришћењу маски ризик заражавања вирусом SARS-CoV-2 и COVID-19 смањује се за 80% (истрчаћу се и приметити: слична тврдња, јасно изражена, у примарном извору — не постоји). Произилази — нема никаквих сумњи да режим маски треба задржати и чак појачати. Наведена публикација у The Lancet постала је крајња истина у корист диктатуре маски у свету, коначна истина која не подлеже ревизији.

Као и увек, у свету се нашло немало професионалаца, који добро разумеју „птичји језик“ „лекара од ауторитета“, и који су открили истински садржај поменуте публикације у журналу The Lancet. Дакле, ови професионалци су се дрзнули да изврше ревизију чланка и испоставило се следеће — укратко резултати ревизије изгледају овако:

1. Од 29 студија, анализираних у публикацији Lancet, њих седам су необјављене, и нису прошле неопходну стручну оцену. У складу са тим, по правилима СЗО, оне не могу бити коришћене као упутства, водич за клиничку праксу.

2. Од 29 студија размотрених у истраживању, само четири су посвећене вирусу SARS-CoV-2 (ономе што се у средствима информисања зове „COVID-19»); осталих 25 студија посвећене су вирусу SARS-1 или вирусу MERS, који имају потпуно другачије карактеристике преношења (преносе се, готово искључиво, тешко оболелима у условима хоспитализације).

3. Од четири студије које се односе на вирус SARS-CoV-2, две су нетачно тумачене од стране аутора мета-истраживања Lancet; једна студија је неубедљива; једна посвећена респираторима N95 (FFP2), а не медицинским или платненим маскама (онима које власти зову „средство заштите од COVID-19“).

4. Од 29 публикација само се три односе на оцену ефективности маски у условима боравка човека ван медицинских установа, на такозваним „јавним местима“ (на улици, у продавницама…).

5. Након детаљнијег проучавања, испоставило се да се једно од њих, ипак, односи на коришћење маски у „медицинском окружењу“; једно истраживање је засновано на непоузданим изворима (резултат је телефонске анкете); једно је показало да нема користи од ношења маски на „јавним местима“. На крају, најважније: ни једна од поменутих студија се не односи на случај — SARS-CoV-2.

6. Сами аутори прегледа у Lancet-у признају да је аргументованост тезе о могућности маски да заштите човека од вирусне инфекције (у том смислу и од вируса SARS-CoV-2) „на јавним местима“ — „слаба“. У свим истраживањима укљученим у преглед, закључци су направљени на основну обичних „посматрања“.

7. Ниједна од 29 студија није резултат такозваног раздомизованог контролисаног истраживања (РКИ). Метод РКИ се пре свега користи у медицини (понекад и у социологији). Реч је о истраживању на основу експеримента, чији је циљ да смањи број извора систематских грешака у провери ефективности нових метода лечења или профилактике болести. Ово се постиже путем случајног распоређивања субјеката у две или више група, са различитим односом према њима, да би се извршило упоређивање добијених резултата.

Једна група — експериментална група — оцењује утицај, док се друга — која се обично зове контролна група — кардинално од ње разликује или тиме што не трпи утицај или се примењује плацебо, у исто време.

Ефективност лечења или профилактике се оцењује помоћу упоређивања експерименталне и контролне групе. Дакле, аутори приказа у журналу Lancet, на много страна су се довијали и филосфирали поводом маски, при чему нису користили уобичајени и лекарима јасан метод РКИ. Но, ни у једној од 29 студија укључених у чланак, није наведено истраживање које би макар наговестило РКИ метод.

Ево, стигли смо! Открива се циљ преваре која добија све веће размере.

У првој фази око сто медицинских ауторитета ставља свој потпис испод „научног прегледа“ објављеног у ауторитативном академског часопису Lancet. Наравно, научници нису отворено лагали. Они су фушерисали. Узгред, граница између лагања и несавесности веома је условна. Фушерисали су јер никакве јасне препоруке о маскама нису могли да формулишу.

Мени се чини да би научници, ако би до краја били искрени и доследни, морали да кажу следеће: у истраживањима приказаним у 29 студија нема одговора на питање о маскама. Такво истраживање мора бити спроведено да би би се ставила „тачка на и“. Али таквог закључка нема. То је лаж на првом нивоу.

У другој фази СЗО прихвата истраживање. Машући њиме, указује на потписе око стотинак светски медицинских ауторитета, и издаје своју „препоруку“: „Све, без изузетка, „обути“ у маске!“. „Тако је рекла наука!“ То је производња лажи на другом нивоу. Или лаж на квадрат.

У трећој фази „препоруке“ СЗО прихватају власти готово свих земаља света и издају наредбе: „Сви, без изузетка, да „обују“ маске!“. „Тако је рекла СЗО!“ То је производња лажи на трећем нивоу. Или лаж на куб.

Лаж се множи геометријском прогресијом, шири се светом слично ланчаној реакцији, не наилазећи, скоро, ни на какво противљење.

Наравно, покушаји да се заустави овај талас предузимани су и предузимају се. Чак и многи чиновници СЗО, како се испоставило, нису спремни да подрже нову и коначну „препоруку“ о обавезном ношењу маски, без изузетка.

12. јула прошле године дописник BBC Newsnight за медицинска питања, Дебора Коен (Deborah Cohen), написала је на Твитеру: „Из различитих извора нам је јављено да комитет СЗО, разматрајући доказе, није подржао маске, но препоручио их је због политичког лобирања. Одговарајући на наше питање СЗО није ово демантовала.“

Упада у очи да је у децембру прошле године СЗО издала циркуларно писмо, у којем упозорава о различитим „нежељеним ефектима“ ношења маски, као што је отежано дисања и осип на кожи.

Но, поменуто циркуларно писмо СЗО због нечега је остало готово непримећено. Државе су пустиле у погон машину свеопштег „обувања“ својих грађана у маске, не допуштајући никакво попуштање. Чиновници су одлучили да буду „већи католици од папе“. То јест, да подрже оштрији режим маски од оног који проистиче из циркуларних писама СЗО.

Један од оних који су пре годину дана пажљиво анализирали лаж о маскама, док је још била у почетној фази (тј. публикацију у часопису Lancet) је — професор епидемиологије на Универзитету у Торонту Петер Џуни (Peter Jueni). Он је истраживање СЗО назвао „методолошки погрешним“ и „суштински бескорисним“.

Педантни аналитичари, користећи официјелну статистику оболевања од корона вируса у разним земљама и на разним територијама, успели су да донесу закључке, непријатне за организаторе „Велике пандемије“: маске не помажу у борби са вирусом. А често и повећавају број оболелих.

На пример, у августу прошле године у САД била су обнародована следећа запажања. У америчкој држави Канзас, у 90 округа у којима је није обавезно коришћење маски, ниво заражавања корона вирусом је нижи него у 15 округа у којима је на снази наредба да се користе маске.2 Да би сакрило ову чињеницу, министарство здравља Канзаса покушава да манипулише званичном статистиком и приказивањем података.

Изненађујуће је што су после објављивања студије наручене од СЗО о маскама, лекари у низу држава спровели независна испитивања ефективности маске као средства заштите од вируса. Било је неколико истраживања. При томе, реч је о квалитетним рандомизованим контролисаним испитивањима (РКИ).

Посебно треба издвојити истраживање данских лекара, чији је кратки опис био објављен у октобру 2020. године. Истраживање је трајало приближно пола године (почело је у априлу 2020.), а у експерименту је учествовало шест хиљада људи.

Хенинг Бундгард (Henning Bundgaard), професор и главни лекар Краљевске болнице (Rigshospitalet), један од руководилаца истраживања, по његовом завршетку је са задовољством изјавио: „Ово је највеће у свету истраживање ове врсте, и очекујемо да ће постати важан фактор у доношењу нормативних решења која се тичу коришћења маски“.

Материјали испитивања су послати у три најуглединја медицинска часописа — The Lancet, The New England Journal of Medicine и часопису Америчке медицинске асоцијације (the American Medical Association’s journal — JAMA). Поменути журнали су одбили да објаве податке РКИ, које су добили дански научници вршећи квалитетне експерименте. Узрок је очигледан: истраживање није показало да маске имају било какав ефекат у заштити од вируса.

Постоје и други начини подршке атмосфери лажи, када је реч о маскама. Неки научници са „нестандардним“ погледом на маске, просто су бановани (или, као се сада каже, „исечени“) у електронским издањима.

А ево и мишљења енглеског лекара доктора Клер Крејг (Clare Craig), која пажљиво прати тему везану за маске у условима пандемије корона вируса. На Твитеру је написала: „Сада се налазимо у атмосфери свеопштег лова на вештице. Наука, која по дефиницији захтева дебату, не може да постоји у таквом окружењу.“ Она је у праву: у оваквој средини наука се претвара у „девојку за продају“.

P.S. Онима који желе да размисле о феномену маски у савременом животу, препоручујем да се упознају са радом познатог енглеског лекара Вернона Колмана (Vernon Coleman), који се већ пола века бори са разним мистификацијама и обманама у сфери медицинске науке. Његово име је добро познато, не само у Енглеској, већ и у целом свету.

Колманов рад је насловљен: „Докази да маске за лице доносe више штете него користи“ (Proof That Face Masks Do More Harm Than Good). Узгред на интернeту постоје преводи овог рада на руски језик под називом: „111 доказа да маске више штете него користе“. 3

Навешћу мисао којом Вернон Колман закључује свој рад: „Нема апсолутно никаквих научних разлога за ношење маски, ни под каквим околностима. Мистификација COVID-19 — представља тест IQ (показатељ нивоа интелекта — В.К.). Свако ко носи маску, пошто је проучио доказе, очигледно није прошао тест.“

26.08.2021

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-maski-i-mirovoe-shou/

НАПОМЕНЕ

1 Птичји језик је фразеологизам који означава говор преоптерећен терминима и тешким, врло сложеним формулацијама, разумљив малом броју људи или потпуно неразумљив. Аутор овог израза је професор астрономије Московског универзитета Димитриј Матвејевич Перевошчиков (1788—1880) који је на овај начин окарактерисао језик руских философских дела (1820-1840), препун термина и формулација разумљивих само „посвећенима“ (прим.прев.).

2 https://mises.in.ua/article/podlyi-tryuk/

3 а) https://redko-da-metko.ru/2021/05/01/111-dokazatelstv-chto-ot-masok-bolshe-vreda-chem-polzy/ б) https://www.vernoncoleman.com/; в) https://borbazaistinu.rs/dr-vernon-koulman-maske-za-lice-okoncanje-zbrke/

Валентин Катасонов,О ЗАВИСНОСТИ ИЗМЕЂУ СТОПЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ И БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ

Вакцинација од КОВИД-19 стартовала је у свету у децембру 2020. године. Приближавамо се јесени 2021. Статистике је много, време је да сумирамо прве резултате.

На дан 21. августа укупан број вакцинисаних у свету износио је, ако је веровати бројевима, 2.526.534.611 људи, при чему потпуно вакцинисаних (две дозе вакцине) – 1.899.999.918 људи. Процентуално изражено реч је о 34,4 % и 24,4% укупног броја становништва планете. Да заокружим: скоро трећина становништва Земље је била убодена препаратима који се зову „вакцина против КОВИД-19“, а комплетно је вакцинисана скоро четвртина људи на планети.

Чуди што организатори и пропагатори вакцинационе кампање врло слабо прате резултате вакцинисања. А ми, између осталог, желимо да знамо како вакцине утичу на смањење оболевања и смртности од КОВИД-19. И да ли уопште утичу на смањење. Јер, скептици тврде да вакцинација не само да не помаже да се савлада „пандемија“, већ обрнуто, подрива човеково здравље, чинећи га незаштићеним пред новим сојевима вируса и другим инфекцијама.

У неким земљама у којима је вакцинација у пуном току а величина обухваћеног становништва њоме релативно велика, број жртава од КОВИД-19 вируса остаје висок. На пример, у САД. Почетком августа САД су дошле до „минимума“ вакцинисаних, који је, по мишљењу СЗО, неопходан да би зауставио „пандемију“ – 60% становништва земље. Дана 21. августа у САД је вакцину добило 60,31% житеља (у том броју 51,14, су потпуно вакцинисани, тј примили су две дозе вакцине).

Ипак, САД остају светски лидер по броју заражених: 23. августа укупан број оболелих у тој земљи је износио 38,55 милиона људи. САД су такође лидери и по броју умрлих после инфицирања вирусом – 646 100 људи. Но, до почетка августа, вакцинација, ако се држимо критеријума – „минимум 60 процената“, није обезбеђивала неопходни ниво заштите од вируса. Америка је, по мишљењу медицинских стручњака, ушла у „безбедну зону“ тек пре три-четири недеље. Зато је потребно да погледамо показатеље инфицирања и смртности не током свег времена, већ само последњих недеља.

Таква статистика постоји. Националне службе узимају показатеље броја заражених и умрлих за последњи дан, за последња два дана, за последњу недељу, за последњи месец. Предлажем да за почетак погледамо какви су показатељи инфицирања вирусом КОВИД-19 за недељу (16-23 август) у оним земљама које су достигле захтевани „минимум“ вакцинације (60% становништва)

Табела 1.

Релативна стопа текућег инфицирања вирусом КОВИД-19 у земљама са највећим бројем вакцинисаних против вируса.

Држава*Стопа вакцинације**       Релативна стопа текућег инфицирања вирусом COVID-19*** 
УАЕ83,06 (73,10)758
Катар80,89 (69,84)594
ПортугалиЈА79,60 (67,66)1.583
Сингапур77,12 (73,35)52
УругваЈ75,78 (70,72)230
Шпанија75,77 (66,48)1.278
Данска75,06 (68,72)1.150
Чиле74,06 (68,75)240
Канада72,39 (64,83)442
Француска71,89 (56,32)2.270
Ирска71,73 (64,34)2.474
Белгија71,55 (66,94)1.033
Финска70,85 (45,74)813
Велика Британија69,66 (60,76)3.309
Норвешка69,43 (45,76)754
Холандија69,42 (61,64)982
Италија69,42 (61,64)728
Немачка63,23 (58,11)568
Израел63,16 (58,34)5.321
САД60,31 (51,14)2.622

* Земље су поређане по опадајућој стопи вакцинације
** Стопа вакцинације – број потпуно или делимично вацинисаних у % у односу на укупан број становништва (у загради – потпуно вакцинисани) на дан 21. август 2021. године.     
*** Релативна стопа текућег инфицирања вирусом КОВИД-19 – број инфицираних за недељу ( 16-23.08.2021) на 1 милион становника.

Извори:  minfin.com.ua, worldometers.info

У Табели 1, која укључује 20 земаља, највиши ниво оболевања карактерише Израел (5.321). Највеће вредности, од двеста и више земаља света о којима имамо статистичке податке, забележене су у неколико држава: Грузија – 8.332; Црна Гора – 5.995; Доминиканска република – 5.486.

А у првој половини године Израел су рекламирали као земљу која је водећа на планети по броју вакцинисаног становништва, проглашавајући га за еталон. На Израел су гледали као на прву земљу која ће успети да победи вирус. Ипак, никаква се победа није догодила. Обрнуто, испоставило се да је Израел у групи држава са тренутно највећим бројем оболелих.

У топ-20 највакцинисанијих земаља, према стопи оболевања од вируса, на другом месту после Израела је Велика Британије (3.309); на трећем – САД (2.622). Петорку са највећим текућим инфицирањем закључују Ирска (2.474) и Француска (2.270).

Чак и у оним земљама које су достигле 60% вакцинисаног становништва, људи настављају не само да болују, већ и да умиру. У САД у току недељу дана (16-23 август) живот је напустило 5.416 људи. А недељу дана раније – 4.742. Укупно за две недеље је умрло око 10 хиљада људи. Део њих је умро после примања вакцине против КОВИД-19.   

Слика је слична и у Израелу где је, за две недеље, из живота отишло после инфицирања вирусом – 288 људи. У Великој Британији овај показатељ је – 1.320; у Француској – 1.091.

Но, испоставило се да постоји неколико земља са стабилном нултом или близу нултом вредношћу текућег (недељног) инфицирања. То су Камерун, Сирија и Танзаније. У чему је тајна њиховог епидемиолошког успеха? Може бити да их је заштитила нека чудотворна вакцина, која се разликује од препарата које су користиле земље из топ-20 (Pfizer-BioNTech, AstraZeneca, Moderna, Johnson-Johnson)? Не. Претпостављам да је тајна у томе што наведене земље уопште нису користиле вакцине. Ево и показатеља стопе вакцинације њиховог становништва у (%): Камерун – 1,25 (0,26); Сирија – 0,08 (0,05); Танзанија – 0,35 (0,35).  

У неким другим земљама у развоју показатељи текућег инфицирања су чисто симболични: у Мадагаскару – 1; Папу-Новој Гвинеји – 0,5; Судану – 2; Нигер – 2. Замислите, и стопа вакцинације у наведеним земљама је чисто симболична: Мадагаскар – 0,69; Папуа-Нова Гвинеја – 1,01(0,23); Судан – 1,43 (0,41); Нигер – 1,59 (0,34).

Не журим са закључицма. За сада само желим да скренем пажњу да СЗО и друге међународне организације трубе на све стране: треба испунити план о вакцинацији 60 процената становништва да би „пандемија“ престала.    

А у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) су премашили план: почетком лета вакцинисали су 80 процената становништва (а потпуно вакцинисали – 70 процената). Ипак, текуће инфицирање је остало на нивоу 758. Тако високог показатеља текућег инфицирања нема у 2/3 земаља у којима се води мониторинг (207 држава). УАЕ су богата држава која, како нам говоре, има развијено здравство. Ипак, они нису успели не само да се изборе са вирусном инфекцијом, већ ни да зауставе смртне исходе. Током седмице (16-23 августа) у УАЕ било је забележено 19 случајева леталних исхода после инфекције вирусом. Седмицу раније, таквих случајева је било 26. Специјалисти сумњају да је реч о смртним случајевима не после инфицирања, већ после вакцинације, али те узрочно-последичне везе крију здравствени органи УАЕ и СЗО.

Као резултат анализе статистичких података намеће се закључак: између стопе вакцинације и текућег инфицирања постоји директна зависност. Другачије говорећи: што више буде вакцинисаних, биће и већи број инфицираних. Статистика индиректно потврђује да вакцине слабе имунитет, спуштајући баријеру заштите од вируса КОВИД-19.

30.08.2021

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

http://russnov.ru/valentin-katasonov-o-zavisimosti-mezhdu-urovnem-vakcinacii-i-tekushhej-inficirovannostyu/

Валентин Катасонов, КОЛИКО ЉУДИ НА СВЕТУ УМИРЕ ОД ВАКЦИНАЦИЈЕ?

Није потребно доказивати да је тема вакцинације против ковид-19 — главна у свим светским средствима информисања. А у оквиру ове теме, једно од кључних питања, које узнемирава све (почевши од председника држава до обичних грађана) јесте: да ли постоји ризик од смрти после вакцинације? До данас, бар једну дозу вакцине добио је сваки четврти житељ планете (подаци СЗО). Зар није било леталних исхода?

Не изненађује да и СЗО, и државни здравствени органи, и водећа светска средства информисања радије заобилазе ово кључно питање. Јасно је и зашто: СЗО је поставила државама задатак да вакцинишу 80% становништва. Свако помињање леталних исхода, па чак и ризика од леталног исхода, може упропастити светску вакцинациону кампању.

Многе економски развијене земље труде се да сачувају формалну пристојност. Државни здравствени органи и регулатори тржишта фармацеутских препарата данас су увели појам: „Управљање вакцинацијом против КОВИД-19“.

То значи да се сваки човек који је добио вакцину, касније прати и посматра, и сваки нежељени ефекат вакцинације се бележи. Све до леталног исхода. За неке земље „управљање вакцинацијом“ – нов је посао, не нарочито јасан. За друге, као да је уобичајен.

Испоставило се да су у низу земаља Запада, још пре „пандемије КОВИД-19“, били изграђени информациони системи за праћење могућих негативних последица примене медицинских препарата. Ови системи представљају базе података настале сакупљањем и обрадом примарних информација. Примарни подаци се шаљу у медицинске установе, лекарима и грађанима. Не постоји строга обавеза слања обавештења о свим „негативним“ случајевима медицинским установама, лекарима и грађанима. Ствар је добровољна.

Зато многи сумњају у информације које се налазе у базама података. Неки експерти претпостављају да се у таквим системима бележи само један од сто случајева. Но, и то је боље него ништа. Чак се и из тих ограничених информација могу временом „исцедити“ неки интересантни закључци.

У САД је то Систем обавештавања о нежељеним ефектима вакцина (the Vaccine Adverse Event Reporting System — VAERS). VAERS је створен 1990. године. У надлежности је Центра за контролу и превенцију болести (the Centers for Disease Control and Prevention — CDC) и Управе за контролу квалитета прехрамбених производа и лекова (the U.S. Food and Drug Administration — FDA).

У Европској заједници постоји аналогни систем који се зове EudraVigilance (EV). Он је у надлежности Европске агенције за лекове (European Medicines Agency – EMA). Своју делатност систем EV је почео да развија 1995. године.

У Великој Британији сакупљање и обраду података о последицама примене лекова, укључујући и вакцина, обавља Агенција за регулисање тржишта лекова и производа за негу здравља (The Medicines and Healthcare products Regulatory Agency — MHRA).

У Канади делује Канадски систем евиденције негативних последица имунизације (Canadian Adverse Events Following Immunization Surveillance System — CAEFISS).

У Аустралији сличне функције обавља Аустралијска управа за лекове (Therapeutic Goods Administratioin — TGA).

На сајтовима горе поменутих информационих система, постоји показатељ: укупан број саопштења о негативним појавама. Саопштења се класификују по различитим обележјима. Детаљи веома варирају. У свим системима се бележе случајеви леталних исхода. Понекад се примарни подаци накнадно коригују. Како саопштавају на сајтовима, корекције се врше после допунских испитивања. На неким сајтовима укупан број умрлих се не наводи, подаци су разбацани по разним одељцима, зато је потребно време да се схвати прави смисао података.

Навешћу неке бројке из америчког систем VAERS. Последњи подаци, стање на дан 30. јула 2021. године. Укупно је евидентирано 545.338 случајева са негативним ефектима после вакцинације против КОВИД-19. Случајева који нису опасни («Not Serious») било је 219.562. Произилази – остали случајеви (325.776) треба сматрати опасним. А то је готово 60% свих случајева.

Овде спадају бројни различити облици опасних случајева, све до прекида трудноће и побачаја. Издвојена је и позиција „Смрт“ («Death»). Леталних исхода има 12.366. Такође, постоји ставка „Претња по живот“ («Life Threatening») — 12.193. Вероватно ће део вакцинисаних из ове ставке, временом, прећи у ставку „Смрт“.

30. јула 2021. године у САД број вакцинисаних (укључујући и оне који су примили једну дозу) износио је 190,51 милиона људи. Број забележених негативних појава износио је 0,29% од укупног броја потпуно или делимично вакцинисаних. Другачије говорећи, на сваких милион вакцинисаних долази 2.900 оних који су, овако или онако, пострадали од вакцина.

Није тешко израчунати да на један милион грађана САД који су добили вакцину, долази приближно 65 умрлих. Ради поређења навешћу да сваке године од сезонског грипа у свету умре, у просеку, 50-100 људи на један милион житеља планете.

А сад кратко о ситуацији у Европској унији. По подацима система EudraVigilance (EV) до 22. јуна 2021. године укупан број случајева негативних ефеката вакцинације од КОВИД-19, износио је 1,509.266. У том броју, број тешких случајева износи 753.657 (то јест приближно половина свих негативних ефеката). Број леталних исхода вакцинације износи 15.472.

Ситуација у Великој Британији. 7. јула број леталних случајева вакцинације, по подацима MHRA је 1.470.

У Канади до 30. јула ове године у систем CAEFISS пристигло је 11.471 обавештење о нежељеним последицама вакцинације, при чему 2.849 саопштења су се односила на озбиљне случајеве. 167 саопштења-случајева односила су се на летални исход вакцинације.

Наравно, у неким земљама власти су принуђене да признају, у читавом низу случајева, чињеницу о смрти после вакцинације. Но, власт то не чини редовно, већ с времена на време. Најчешће онда када није могуће прикрити смрт. Али потпуне слике нема.

Као пример таквих „ванредних“ саопштења можемо навести Аустрију. 20. априла Федерално управа за безбедност у области здравства у извештају за период од 27. децембра 2020. до 16. априла 2021. године, саопштила је да је број леталних случајева после вакцине против корона вируса у Аустрији дошао до 74. „Федерална канцеларија за безбедност у области здравства била је обавештено о 74 смртна случаја, временски блиска вакцинацији од КОВИД-19.“ (64 — BioNTech-Pfizer, 4 — Moderna, 6 — AstraZeneca)» – примећује се у извештају.

Веома чудно и двосмислено било је иступање 28. јула бугарског министра здравља Стојча Кацарова, који је изјавио да је због грешака учињених у Бугарској, при организацији вакцинационе кампање против корона вируса, умрло око 10 хиљада људи. До краја није разјашњено који су узроци тих десет хиљада смрти. С једне стране министар је говорио да се у земљи одуговлачило са почетком вакцинације па је то довело до смрти оних који су могли бити спасени помоћу вакцина.

А са друге стране ружио је вакцину британско-шведске компаније AstraZeneca (коју је Бугарска прво одабрала) назвавши је неквалитетном. Треба разумети да је део умрлих у Бугарској приписан овој вакцини.

Ја сада не постављам питање зашто официјелним подацима о нежељеним последицама и смрти од вакцина многи експерти не верују, сматрајући да су мање или више умањени. На мене лично утисак остављају чак и званични подаци.

Укупан број леталних исхода од вакцинације против КОВИД-19 у САД, ЕУ, Великој Британији и Канади до јуна-јула ове године износио је 29.475 људи. И све то за неких пола године активне вакцинационе кампање. Ради поређења: САД су изгубиле у току рата у Вијетнаму 58.000 људи (убијени, умрли од рана, нестали…). Но, приметићу да су ти губици настали током осам година (од 1965 до 1973. године). Можемо, такође, упоредити данашњу вакцинацију са вакцинацијама у ХХ веку. Тада је, такође, било случајева леталних исхода, али они су мерени једноцифреним бројевима. Но, ако би број постао двоцифрен, вакцинација би била обустављена. 

Узгред, систем  VAERS даје статистику смртности и по основним врстама вакцина које се примењују у САД — PFIZER/BIONTECH, MODERNA и JOHNSON& JOHNSON. На основу тога можемо израчунати релативну стопу смртности по наведеним препаратима.

Табела 1. Подаци о коришћењу и смртности основних врста вакцина у САД, стање на дан 23. јула 2021. године

Број вакцина у милионима доза

Број регистрованих леталних исхода после вакцина

Број леталних исхода на 1 милион доза

Извор: COVID Vaccine Data.

Може се уочити да коефицијент смртности за три основне врсте вакцина које се користе у САД, постепено расте. Ја сам, конкретно, проверио коефицијент смртности од вакцина 9. јула и добио следеће резултате (број леталних исхода на један милион доза): Pfizer/BioNTech — 39,77; Moderna — 21,69; Johnson & Johnson — 46,12. Као што видимо, коефицијенти смртности по вакцинама за две недеље (од 9. до 23. јула) порасли су. Посебно за вакцину Pfizer/BioNTech.

Узгред, требало би напоменути да је почетком ове године РФПИ (Руски фонд директних инвестиција) додељена мисија промоције вакцине „Спутњик  V“ у свету. Због тога је Фонд направио званичан  Twitter-акаунт, и почео на њему да објављује информације о наведеном препарату. 

У једној од објава на овом налогу, у априлу, саопштено је да су специјалисти проучили јавне податке 13 медицинских регулатора (САД, Француска, Немачка, Велика Британија, Норвешка, Аустрија, Италија, Индија, Аргентина, Бразил, Чиле, Данска и Русија). Спроведена је упоредна анализа вакцина које се користе у овим земљама. Резултати истраживања су показали да по броју смрти на један милион датих доза вакцина, руски „Спутњик  V“, у поређењу са светским лидерима у продаји — Pfizer, Moderna, AstraZeneca и Johnson & Johnson — представља најбезбеднији препарат.

Према стању 19. априла, просечна стопа смртности после вакцинације, по подацима аутора истраживања, по појединачним препаратима, била је следећа (број леталних исхода на 1 милион доза вакцина): Pfizer/BioNTech — 39,4; Moderna — 20,2; AstraZeneca — 12,8; Johnson & Johnson — 7,5; «Спутник V» — 2,0.

Уочљиво је да се подаци истраживања објављени у априлу о вакцинама  Pfizer/BioNTech и Moderna, не разликују много од бројки наведених у Табели 1. Што се тиче вакцине  Johnson & Johnson, априлске и јулске бројке се јако разликују. Наиме, у априлу вакцина  Johnson & Johnson тек је улазила на тржиште и није се видело њено право лице. Данас је она по леталности претекла чак и вакцину Pfizer/BioNTech.

Обратите пажњу — леталност «Спутњика V» у поређењу са западним вакцинама ниска је, но, свеједно — присутна. У том смислу изазива чуђење изјава министра здравља Русије Михаила Мурашка, који је крајем јуна саопштио да не зна ни за један смртни случај од вакцине «Спутник V».1

11.8.2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

НАПОМЕНА:

1. У чланку под насловом „Чиновници дају збуњујуће изјаве а људи умиру“ Валентин Катасонов пише: „…Током овогодишње „отворене линије“, 30. јуна, Председник Русије Владимир Путин, признао је да после вакцинације, у нашој земљи, 10% вакцинисаних оболева. Он, истина, није рекао каква је њихова даља судбина. Специјалисти који су коментарисали ову Путинову изјаву, у својим мишљењима су се поделили. Једни су тврдили да је вероватноћа смрти тих људи већа него оних који су се заразили без вакцине. Други, обрнуто, кажу да је нижа. Не желим да се упуштам у стручне медицинске дискусије. На крају крајева, и једни и други су сагласни да вакцинација није гаранција да човек неће умрети од КОВИД-19.

Хајде да заузмемо неутралну позицију. То јест, сматраћемо да је иста вероватноћа да особа која се разболела после вакцинације – умре, као и невакцинисана особа која је оболела.

Поново нам је потребна статистика. По подацима Универзитета Џонс Хопкинс (САД) до 26. јула 2021. године укупан број оболелих са дијагнозом КОВИД-19 у свету износи 196,6 милиона. Умрло је 4,2 милиона људи – отприлике 2% оболелих. Ако применимо просечан светски проценат на цифру коју је Владимир Путин изнео 30. јуна, онда ћемо добити да после вакцинације у Русији треба да умре 0,2% од укупног броја оних који су добили вакцину. 

До 28. јула, код нас, у Русији, вакцинисано је у потпуности 24,1 милиона (16,7% становништва земље). Најмање једну дозу је добило 60,1 људи. Дакле, још једном понављам: од вакцинисаних против корона вируса оболева 10% (Путинове речи); од вакцинисаних умире 0,2% (мој прорачун). На тај начин, од оних који су вакцинисани у Русији против КОВИД-19, требало би да умре 120.000 људи. То произилази из Путинових речи и светског просека.“ (Прим.прев.

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-tak-skolko-zhe-lyudej-v-mire-umiraet-ot-vakcinacij/

Валентин Катасонов, СВЕТСКА ВЛАДА ПУШТА СВОЈУ ВАЛУТУ У ОПТИЦАЈ 23. августа 2021.

МОНЕТА ЗА СПАСАВАЊЕ ГЛОБАЛИСТА

Још 2020. године у Међународном монетарном фонду (ММФ) и око њега отпочели су активни разговори о томе да ли Фонд треба да изврши емисију велике партије СДР-а. Испод ове абревијатуре скрива се англојезички термин Special Drawing Rights (СДР, специјална права вучења). То је наднационални безготовински новац који има право да емитује искључиво ММФ и који се може користити само за посебне циљеве.

Одлука о стварању ове валуте „ограниченог коришћења“ донета је још далеке 1969. године, а прва партија је пуштена у оптицај 1. јануара 1970. године – пре више од пола века. Затим је извршено још неколико емисија и свеукупно, почетком седамдесетих година, на свету је било 9.3 милијарде јединица СДР-а.

СДР се расподељује између држава пропорционално њиховим уделима у капиталу Фонда и распоређује се на посебне рачуне држава-чланица. Овај „новац“ улази у састав националних међународних резерви, може се премештати са рачуна на рачун држава-чланица ММФ-а ради куповине других валута из међународних резерви или ради давања међусобних кредита. За обављање обичних трговачких трансакција или за инвестиције, СДР се у овом тренутку не може користити.

У тренутку стварања СДР је изједначен са доларом САД (1 СДР = 1$) и крштен као „папирно злато“. И више од тога, очекивало се да златни доларски стандард замени стандард заснован на СДР-у. Но, то се није десило. Године 1976. на конференцији у Јамајци донета је одлука о демонетизацији злата (злато је лишено статуса новца) и установљавању доларског (папирног доларског) стандарда. Амерички долар је проглашен господаром монетарно-финансијског света. А како се одређује курс СДР-а сада, недавно сам писао на „Цариграду“.

А онда као да су на СДР заборавили. Истина, 1978-81 године емитовано је укупно 12 милијарди СДР-а, али то није играло велику улогу. Но, после три деценије ММФ је поново извршио две емисије – у августу и септембру 2009. године, и то укупно 182,7 милијарди СДР-а – много више него током читавог периода постојања ове квазивалуте!

Сам Фонд и експерти објашњавали су ову гигантску емисију тиме што је било потребно брзо гасити пожар светске финансијске кризе 2008-2009 године. Могућности појединих држава биле су исцрпљене и тада су се светске финансијске власти сетиле тог „чаробног штапића“, тачније „монетице за спасавње“ (иако се у физичком облику ова монета не издаје) – као што је СДР.

ДЕЦЕНИЈА КРИЗЕ ММФ-а

База ресурса ММФ-а у другој деценији овог века није изгледала особито моћно и могло се испоставити да је недовољна за гашење пожара наредне светске кризе. Зато је разматрана неопходност реформисања Фонда повећањем улога држава-чланица у његовом капиталу, уз истовремену промену квота држава у поменутом капиталу. Читав низ земаља суштински је ојачао своје позиције у светској економији и, природно, захтевао повећање својих квота, а са њима и повећање удела у гласовима. Пре свега то су земље БРИКС-а. Традиционални светски лидери, а пре свега САД, разуме се, нису желели такву ревизију, тј плашили су се губитка контроле над Фондом. Данас САД има удео у гласовима 16,51%, што им омогућава да користе тако важан инструмент управљања као што је вето – за њега је неопходно имати не мање од 15% гласова. На тај начин САД могу блокирати сваку, за планету важну, финансијску одлуку – што није лоша потпора за емисију резервне валуте и војну доминацију!

Реформа Фонда је зашла у ћорсокак. И тада се родила алтернативна, компромисна варијанта јачања базе ресурса Фонда – помоћу обимне емисије „папирног злата“. Наравно, многе земље у развоју желеле су да обимна емисија СДР-а буде спроведена истовремено са ревизијом квота у њихову корист. Но, Запад се опирао. На крају, земље у развоју су почеле да се саглашавају са емисијом без ревизије квота. Но, тада је неочекивано почео да се противи главни акционар Фонда – САД. Председник Доналд Трамп је сматрао да ће велика емисија СДР-а ојачати земље као што су Кина, Русија, Иран и њима сличне, тј земље са антиамеричком спољашњом политком. Све у свему, у деценији која је прошла, разговора о могућој емисији било је много, но сви су били празни.

ВАКЦИНИСАТИ ПО СВАКУ ЦЕНУ

Ствар је кренула са мртве тачке 2020. године. Подстицај је дала пандемија КОВИД-19 и светска економска криза која је наступила после ње. То је подстакло преговоре о великој емисији СДР-а од стране Фонда. На крају прошле године, на изборима за председника САД победио је Џо Бајден, а он, за разлику од Трампа, није имао приговор против ширења базе ресурса ММФ-а на рачун обимне емисије међународне „валуте“.

На крају 2020. године у корист емисије „папирног злата“ дат је још један аргумент, веома далек од финансија. Светска здравствена организације заузела је курс опште вакцинације. Али вакцинисати од вируса 80% становништва Земље – врло је скупо.

Наравно, богате земље Запада, особито оне чије „штампарске машине“ централних банака (ФРС САД, ЕЦБ, Банка Јапана и др.) раде пуном паром, таквих проблема нису имале. Но, земљама трећег света, а пре свега најсиромашнијим, било је тешко да реше тај задатак. ММФ је, наравно, покушавао и покушава да „помогне“ овим земљама путем наметања кредита. Но, оне не реагују на бесплатни сир у мишоловци.

Дакле, треба вакцинисати стотине милиона, а може бити, чак милијарде људи у земљама у којима за то нема новца ни у џеповима грађана, ни у државној благајни. План СЗО (и закулисних владара који иза ње стоје) може пропасти.

НЕМА НОВЦА – НЕМА ЗДРАВЉА

Да не причам без основа, навешћу податке о вакцинацији по земљама, закључно са 2. августом ове године (део потпуно вакцинисаних у укупном броју становништва у %; у загради – удео становништва који је примио бар једну дозу вакцине у укупном броју становништва у %).

  • САД – 49,51 (57,58)
  • Немачка – 51,69 (61,06)
  • Велика Британија – 56,34 (68,65)
  • Нигерија – 0,66 (1,20)
  • Руанда – 1,90 (3,18)
  • Република Конго – 1,17 (2,34)
  • Папуа-Нова Гвинеја – 0,11 (0,86)
  • Мозамбик – 0,99 (1,16)
  • Мали – 0,25 (0,69)
  • Централно-Афричка Република (ЦАР) – 0,17 (1,74)
  • Чад – 0,04 (0,13).

Како се данас каже: осетите разлику између „богатог Севера“ и „сиромашног Југа“. Немате новац – молим, умрите од корона вируса (иако, наравно, корист од вакцине није баш очигледна). Много је земаља у којима потпуна вакцинација не достиже један проценат. Већ више од годину дана земље „богатог Севера“ (пре свега Г-7) разматрају питање да се „стисну“ и помогну „бедном Југу“ да спроведе свеопшту вакцинацију. У ММФ и земљама Г-7 чак су израчунали колико треба сакупити новца за такву „хуманитарну помоћ“ – око 100 милијарди долара. Но, нису дошли ни до каквог договора. Зато су одлучили да је најмање болан начин да се помогне „сиромашном Југу“ – одобрити емисију и ширење СДР.

САМИ ЕМИТОВАЛИ – САМИ ПОДЕЛИЛИ

Почетком јуна на годишњем самиту Г-7 у Енглеској, учесници су дали коначно одобрење Фонду за припрему емисије СДР-а. Одређена је и тачна сума – еквивалент износу 650 милијарди САД долара. Тачан датум нису одредили, но обавезали су се да операцију започну до лета 2021. године.

Точкови бирократске машине ММФ-а брзо су се завртели. И, у понедељак 2. августа Савет који управља Фондом, одобрио је издавање СДР-а у износу од – 650 милијарди долара. Распоређивање наведене суме међу државама, сагласно њиховим квотама, предвиђено је за 23. август. Експерти су већ израчунали како ће изгледати расподела. Сума, еквивалентна износу 375-400 милијарди долара припашће богатим („економски развијеним“) земљама. Свим осталим – 250-275 милијарди долара. При томе земље са најнижим дохотком („сиромашне земље“) добиће свега 21 милијарду долара или око 3% укупне емисије СДР.

О томе да емисија СДР-а еквивалентна износу од 650 милијарди долара неће решити у потпуности проблем свеопште вакцинације, разматрано је иза затворених врата и на последњем састанку Г-7. Тамо су се чули позиви да се богате земље, које ће у расподели СДР-а добити готово 400 милијарди долара, одрекну макар четвртине тог износа, ради помоћи сиромашним земљама да брзо ликвидирају последице пандемије, то јест, да изврше потпуну вакцинацију становништва. Ипак, позив је остао само позив: никакви конкретни договори о мобилизацији сто милијарди нису постигнути. Идеолози свеопште вакцинације су то назвали недопустиво испољавање „националних егоизама“.

И после самита Г-7, и после коначне одлуке Савета који управља Фондом о емисији СДР, питање: где пронаћи недостајућих 100 милијарди долара је остало. Неки посматрачи примећују да чак и када 23. августа 190 држава-чланица Фонда добије на своје рачуне припадајућу им суму СДР-а, проблем дефицита средстава за вакцинацију сиромашних и најсиромашнијих земља се и даље ће постојати.

Фонд ће постати банка а СДР – конвертибилна валута?


Неки експерти пажљиво прате планове емисије СДР-а и долазе до закључка да владе држава Г-7 и сам Фонд, паралелно разматрају питање о могућој радикалној реформи ММФ-а. Позната публикација The Daily Reckoning објавила је чланак по називом „Велики ресет је на прагу“ (The Great Reset Is Here). Њен аутор је Џим Рикардс (Jim Rickards) – економиста, правник, човек добро познат у свету финансија. Био је главни владин преговарач у спасавању хеџ-гиганта Long Term Capital Management, 1998. године. Такође, Рикардс је аутор књиге која је подигла велику буку „Пут у пропаст: тајни план глобалне елите о организацији наредне финансијске кризе“ (The Road to Ruin: The Global Elites’ Secret Plan for the Next Financial Crisis), која је свет угледала 2016. године. Данас је главни извршни директор за истраживање тржишта у консалтинг фирми Omnis, Inc.

Џим Ричардс је веома информисан човек. Он тврди да је после светске кризе 2008-2009 године, многима постало јасно да валутно-финансијски систем договорен на Јамајци, заснован на папирном долару, неће дуго живети, и да треба припремити алтернативу САД долару. А та алтернатива може и треба да постане полузаборављена валута под називом „СДР“. При томе Међународни монетарни фонд као емитент СДР треба претворити у Светску централну банку. То веома подсећа на оно што је предлагао шеф енглеске делегације на Бретно-Вудској конференцији, познати економист Џон Мејнард Кејнс. Он је желео да главна валута постане наднационална новчана јединица „банкор“, коју ће емитовати International Commodities Clearing House – прототип Светске централне банке. Тада је Кејнсова варијанта била одбачена у корист америчке варијанте златног долара.

Но, Кејнсова идеја никада није умрла.

Својеврсна варијанта „банкора“ постала је и новчана јединица „СДР“. Џим Рикардс примећује да су после финансијске кризе 2008-2009 године у Фонду отпочеле припреме за замену долара „папирним златом“:

“07.01.2011. ММФ је направио генерални план за замену долара са СДР. Он укључује стварање тржишта обвезница СДР, дилере СДР и помоћне механизме, као што је операција РЕПО, деривате, путеве обрачуна и клиринга, а такође и цео апарат ликвидног тржишта обвезница.“

Напомињем да је извршни дирекотр ММФ-а тада био Доминик Штрос-Кан. Он је активно подржавао пројекат преласка са долара на СДР, због чега је и страдао – на његов рачун упућену су бројне чудне оптужбе сексуалног карактера, чији су, како претпостављам, инспиратори били заговорници очувања папирног доларског стандарда (главни акционари Федералних резерви САД). Десет година касније, у мају 2011. године Штрос-Кан је напустио положај извршног директора Фонда, и против њега је отворена истрага.

ДРЖАВЕ ВИШЕ НИСУ ПОТРЕБНЕ

По мишљењу Џима Рикардса, може се очекивати да убрзо Фонд отпочне са реформом распореда расподеле емитованих СДР. Нове транше „папирног злата“ распоређиваће се не само између држава-чланица, већ ће део емисије припасти и међународним организацијама као што су: Светска банка и ОУН, а оне ће, са своје стране, усмерити добијени новац на вакцинацију, борбу са пандемијом, климатским променама и друге циљеве. Решења о распоређивању новца доносиће чиновници који нису потчињени националним државама. Ево фрагмента из излагања Џима Рикардса о овој теми:

„У следећих неколико година видећемо емисију СДР-а за међународне организације, као што су ОУН и Светска банка, која ће бити потрошена на инфраструктуру за промену климе и друге омиљене пројекте елите, без надзора од стране демократски изабраних органа.“

Размишљања Џима Рикардса о плановима емисије СДР од стране ММФ доводе до следећих, не нарочито радосних закључака.

Прво. Планирана емисија суме која је еквивалентна износу 650 милијарди долара – само је први корак. За њом следе још веће емисије СДР-а. Почиње постепено, неприметно замењивање долара САД наднационалном валутом „СДР“.

Друго. Међународни монетарни фонд ће се постепено еманциповати од утицаја држава-чланица и трансформисати у Светску централну банку, чија ће главна функција бити емисија наднационалне валуте.

Треће. Паралелно са изградњом Светске централне банка (СЦБ) доћи ће до стварања светске владе, која ће добити наднациоанлну валуту од СЦБ. Новац ће бити усмерен на реализацију пројеката обухваћених планом „Великог ресета“.

Четврто. Светска влада се већ ствара на основама ОУН-а и њених специјализованих органа. Пилот-пројекат представља светска вакцинације, којом управља СЗО – специјализовани орган ОУН, који се налази ван контроле суверених држава; заправо је обрнуто, суверене државе, чланице ОУН, налазе се под контролом СЗО и снага које иза ње стоје и које намећу човечанству план „Великог ресета“. Сутра се, исте такве метаморфозе, могу догодити и другим специјализованим органима и ОУН у целини.

Укратко, схема изгледа овако:

1.Глобалистичке структуре се још једном уверавају у немогућност потпуног управљања планетом, док постоје демократске процедуре које на власт могу довести лидере који се не потчињавају наредбама закулисних владара – као што су Доналд Трамп или Владимир Путим.

2. Убрзо почиње пандемија, не нарочито опасне, али врло заразне болести.

3. Одмах се појављују у свету Божијем непроверене, али свуда рекламиране вакцине. По правилу бесплатне за становништво, али не и за државе.

4. Свет великом брзином почиње да сиромаши због заустављања производње и великих и непредвиђених расхода.

5. Настали дефицит ликвидности покрива се полузаборављеном квазивалутом СДР, а за удео у емитованом износу, активно се води закулисна борба.

6. Могућности коришћења СДР-а се шире, и она постаје конвертибилна или скоро конвертибилна.

7. Међународни монетарни фонд постаје Банка која емитује новац по својој жељи усмеравајући га где мисли да је потребан. О обезбеђењу ове валуте се не говори, но она је способна да подржи или сруши сваку националну економију (још је Наполеон преплавио Русију лажним новцем, стара техника).

8. Потпуна контрола над светом прелази у руке оних који контролишу издавање СДР-а. Да ли ће они себе назвати светском владом или одлучити да остану у сенци – није толико важно питање.

Сада се налазимо између пете и шесте етапе овог занимљивог процеса. Број људи који ће доживети осму етапу зависи од тога колико ће активно закулисни владари спроводити свој план оптимализације броја становништва кроз економске и епидемиолошке мере.

6. август 2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Валентин Катасонов: У мирового правительства тоже есть своя валюта. Её пустят в ход 23 августа

Валентин Катасонов, МЕДИЦНСКИ АУТОРИТЕТИ И СВЕТСКА ИНКВИЗИЦИЈА

Већ сам писао о енглеском лекару Вернону Колману, који неколико деценија, у својим књигама и јавним наступима, упозорава милионе људи о ризицима који настају у контакту грађана са здравственим системом и фармацеутским компанијама. За медицинске установе и произвођаче лекова човек се претворио у средство за богаћење. Таквом систему није потребан здрав већ болестан човек. Колман оштро критикује тоталну вакцинацију од КОВИД-19.

Овакви борци постоје и у другим државама. А ове године списак опозиционара званичној медицини и Биг Фарми допуњен је новим именима; нека од њих су веома позната у свету медицине.

Ендрју Кауфман

Ендрју Кауфман (Dr. Andrew Kaufman), доктор медицине и сертификовани судски психијатар из САД сматра: „Пандемија корона вируса није права медицинска пандемија, не постоје докази за пандемију. Вакцине нису ефикасне против КОВИД-19. Осим тога та болест није јасно дефинисана, нема доказа који потврђују да је КОВИД-19 узрок слабости. Смртност због ове болести није повећана, што значи – никаква вакцинација није потребна“.

Хилде Де Смет (Hilde De Smet), доктор медицине из Белгије изјављује: „Нова вакцина од КОВИД-19 није безопасна, пандемија не постоји. Људи ће бити „заморчићи“, и могу се појавити врло озбиљни нежељени ефекти“.

Доктор медицине Нил Фосе (Dr. Nils Fosse) из Норвешке каже: „Вакцина против КОВИД-19 није безбедна и нема ефекта. То је нова технологија која је коришћена на свега неколико хиљада људи. Ниво смртности у Норвешкој се не разликује од уобичајених, нормалних показатеља.“

Елизабет Еванс

Доктор Елизабет Еванс (Dr. Elizabeth Evans) из Велике Британије, једна је од оснивача алијансе „Слободна медицина Велике Британије“ (UK Medical Freedom): „Вакцине против КОВИД-19 нису безбедне и нису ефикасне. Технологија је недовољно позната и зато небезбедна.“ На иницијативу докторке Еванс припремљено је „Отворено писмо о питањима медицинске безбедности и етике у вези са вакцинацијом деце од КОВИД-19“. Писмо је адресовано на извршног директора MHRA (Управе за контролу лекова и робе за заштиту здравља), доктора Џун Рејн. (Dr June Raine). У писму се упозорава на погубне последице вакцинације деце и упућује позив се да се она неодложно заустави. Потписало га је више од педесет специјалиста.

Кери Мадеј (Carrie Madej), лекар из САД: „Не постоји никаква светска пандемија КОВИД-19. ПЦР тестови нису предвиђени за откривање болести. Вакцина је експериментална. Пандемија не постоји“.

Петер Рубас (Piotr Rubas) лекар из Пољске који ради као терапеут у Немачкој: „Вакцина мора да прође кроз испитивања, зашто морам да изложим себе опасности вакцинисања непознатом вакцином против болести чија смртност није већа од смртности сезонског грипа“.

На свако слично саопштење, у штампи или на Интернету појављује се десетак оповргавања, али толико примитивних и међусобно сличних, да сам посумњао како организатори/бенефицијенти вакцинационе кампање купују за грош не нарочито образовање људе, који пишу типске „деманте“. Ипак, сада сам више склон веровању да то чине роботи.

Није то цензура. Пре је – инквизиција. Критичаре вакцинације покушавају да униште морално, називајући их „лудацима“, „фалсификаторима“, „конспиролозима“. А готово сви који који се не слажу са вакцинацијом, позивају на отворен и искрен дијалог о питањима КОВИД-19 и вакцинацији. Позивају, да се СЗО и националне управе за здравство при доношењу решења о карантинима и вакцинацији, ослоне не само на мишљења чиновника, већ и на експертску заједницу. Али авај, ни СЗО, ни државна администрација на позиве не обраћају пажњу.

Герт Ванден Боше

Вакцинациона инквизиције никога не штеди. У марту је на пут светским вакцинаторима стао и такав ауторитет као што је Грет Ванден Боше (Geert Vanden Bossche). За СЗО и Биг Фарму Бошеова изјава је представљала шок: они су били уверени да је он „њихов“. Боше је немачки специјалиста у области вирусологије и вакцина, доктор наука. Бавећи се академском науком, Боше је почео да сарађује са компанијама Биг Фарме на разради и производњи вакцина (GSK Biologicals, Novartis Vaccines, Solvay Biologicals). Затим је прешао у управу програма Global Health Discovery  Фонда Била и Мелинде Гејтс у Сијетлу (САД). Радио је и са Глобалном алијансом за вакцине и имунизацију (Global Alliance for Vaccines and Immunization, GAVI) где је био старији менаџер програма за вакцине против еболе. После GAVI Боше се запошљава у Немачком центру за истраживање инфекција (German Center for Infection Research) у Келну, као шеф оделења за проучавање вакцина.

Сада је јасно, Боше почиње да сумња у исправност курса GAVI још 2015. године. Темељно истражујући, посумњао је у безбедност вакцине против еболе, која је коришћења у испитивањима прстенасте вакцинације1 у Гвинеји. Његова критичка научна анализа и извештај са подацима, објављени су у журналу СЗО Lancet 2015. године и послати свим међународним здравственим и регулативним органима који су учествовали у програму вакцинације против еболе. Међутим, тада нису обратили пажњу на Бошеову самосталност, његове сумње нису прешле границу веома уског круга специјалиста.

И, одједном сензација! Шестог марта ове године Герт Ванден Боше објављује отворено писмо о вакцинацији против корона вируса која се шири светом. Писмо је насловљено: „Свим властима, научницима, експертима целог света, свима на које се ово односи: целом свету!“ По мишљењу научника, коришћење препарата против КОВИД-19 може постати узрок глобалног смањивања имунитета људи. Боше упозорава о могућим дугорочним последицама које ће имати вакцине против корона вируса и предлаже да се одмах, неизоставно, заустави кампања масовне вакцинације. Боше истиче да он није принципијелни противник вакцина, али масовна примена ових препарата као профилактичког средства је опасна. Уз то, савремене препарате не можемо звати вакцинама – они нису прошли неопходни циклус испитивања. То су експериментални препарати, чије коришћење претпоставља строге регуле. Коришћење ових препарата опасно је током вирусне пандемије. „Циркулишуће мутације вируса, које настају током пандемије, могу постати узрок појаве значајно опаснијих сојева вируса… Ове мутације, такође, могу имати толерантност на компоненте данашњих вакцина“, – примећује немачки вирусолог.

Ефекат губитка вирусног имунитета, тврди Боше, представља једну од главних опасности масовне вакцинације. И највећу опасност за околину, временом ће представљати, управо они који су вакцинисани: они ће бити главни извор инфекција због губитка вирусног имунитета.

Доктор Вернон Колман био је пријатно изненађен Бошеовим отвореним писмом. Испоставило се: сарадња немачког лекара са Фондом Била и Мелинде Гејтс, и низом компанија Биг Фарме, са GAVI – није га лишила способности да размишља и смело се изјашњава о професионалним питањима. „Доктор Боше је указао да вакцине које се данас користе, нису прикладне за борбу са овом вирусном инфекцијом“ – каже Колман. У свом видеу „Вакцине против КОВИД-19 представљају оружје за масовно уништење и могу уништити човечанство“ Колман понавља основне тезе немачког специјалисте.

Лук Монтање

Још једно изненађење за организаторе свеопште ванкцинације представља изјава француског вирусолога Лука Монтањea (Luc Antoine Montagnier). Тешко је наћи противника вакцинације са више титула. Доктор наука, члан Француске академије, добитник Нобелове награде за медицину. Још прошле године Лук Монтањe је изјавио да је вирус вештачког порекла. „Ово је рад молекуларних биолога – каже вирусолог. – С каквим циљем – нејасно је… Мој посао је да изнесем чињенице, никога не окривљујем, не знам ко је то урадио и зашто“.

Права бомба је био интервју који је француски вирусолог дао 18. маја, америчкој невладиној организацији RAIR Foundation USA. Одмах ћу напоменути да је интервју банован.2 Неко време могли смо се са њим упознати кроз видео-предавања Сергеја Кургињана о вакцинацији, но крајем јуна и та предавања су блокирали.

Али, зато су се на Интернету појавиле оштре изјаве и размишљања да се нобеловац више „не дружи са науком“, да је он сада „конспиролог“, да је његова изјава – „фејк“. Ипак, добро позната продукција робота – повећала је интересовање за оно што говори Монтање. Иако се „чишћење“ Монтањеа обавља много темељитије него „чишћење“ многих других противника и критичара вакцинације, успео сам да преузмем све интервјуе у целини и направим стенографске записе неких делова.

Монтање је вакцинацију против корона вируса назвао грешком која ће ући у уџбенике. Он је потврдио речи дописника RAIR Foundation USA да је по подацима СЗО, после почетка вакцинације „крива“ која показује нове инфекције, нагло отишла горе заједно са смртношћу.“ „Јасно је да се нове варијанте (вируса) стварају путем одабира, уз помоћ антитела као резултат вакцинације“, – рекао је вирусолог.

Пре неколико недеља професор Монтање је дао нови, једнаестоминутни интервју, у коме врло оштро говори о идеји свеопште вакцинације. „Свеопшта вакцинација је огромна грешка. То је научна грешка и медицинска грешка, ако се може тако рећи. Ово што се дешава је незамисливо и једном ће неко за то одговарати. Управо вакцинација подстиче стварање нових сојева вируса. Кинески вирус наилази на антитела створена вакцином и он има два пута: или да умре или да тражи начин да заобиђе вакцину. Нови сојеви представљају одговор вируса на вакцинацију. Може се пратити по земљи поклапање таласа вакцинације са таласом смртности. Посматрам случајеве људи који су се вакцинисали и поред тога разболели. Спремам се да докажем да овај вирус, својом способношћу за мутације, одолева вакцинацији“ изјавио је Монтање.

Снимак новог интервјуа одмах су блокирали, но, он се појављује непрестано. Монтање је интервју дао на француском језику, а убрзо су се у штампи на енглеском појавили „цитати“ из интервјуа који немају ништа заједничко са оригиналом. Затим, сагласно канонима савремене инквизиције, почели да га оповргавају роботима као „апсурдан“. При томе, опоненти добитника Нобелове награде алудирају на Монтањеову часну старост – наиме, има 88 година (као, излапео је старац). Слушао сам његове говоре. И мислим да се ни један од анонимних „опонената“ неће одлучити за директну конфротацију са Монтањеом, човеком пуног менталног здравља, који поседује колосално научно знање.

05.08.2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: http://russnov.ru/valentin-katasonov-mirovye-medicinskie-avtoritety-i-mirovaya-inkviziciya/

НАПОМЕНЕ:

  1. Прстенаста вакцинација подразумева поступак вакцинације свих особа који су били у додиру са зараженом особом (прим. прев.)

2. Забрањен, блокиран (прим. прев.)

Валентин Катасовнов, ГЛОБАЛНА ПОЛИТИКА ВАКЦИНАЦИЈЕ И СМРТИ ОБАВИЈЕНЕ ТАЈНОМ

Вакцинација против ковида, иако уз велика „проклизавања“, креће се напред. Помаци су веома неуједначени. Рекордер у вакцинацији, до 20. јула, били су Уједињени Арапски Емирати (УАЕ). Проценат становника који су примили једну или две дозе вакцине у Емиратима износи 76,73%; потпуно вакцинисаних (који су добили обе дозе) – 67.55. У групи лидера је и Израел, код кога су ови показатељи уравнотежени 61.65% и 56.37%. А ево још неких земаља – лидера: Канада – 69.78% и 51.03%; Холандија – 67.93 и 46.09%; Велика Британија – 67.90 и 53.10%; Немачка – 59.59 и 46.76%; САД – 55.99 и 48.53%. Русија се на светској лествици налази у средини са 22.73 и 14.79%.

Ипак, постоји велики број држава за које се не може рећи да имају успех у вакцинацији. Ево неких показатеља: Руанда – 3.00 и 1.90%; Пакистан – 4.13 и 2.02%; Република Конго – 2.89 и 0.28%; Нигерија – 1.20 и 0.66%.

Таквих земаља има много и у њима, укупно узевши, живи готово половина становништва планете. Како се може говорити о достизању, од СЗО прокламоване, циљне цифре од 80% (проценат популације који мора бити вакцинисан), ако су у државама трећег света успеси тако скромни? У СЗО одлично схватају да земље трећег света неће моћи самостално да дођу до задатог нивоа јер је потребан огроман новац. Вредност једне дозе вакцине произведене на Западу, у просеку, износи 20-30 долара. Рецимо, да би се једном дозом вакцине произведене на Западу вакцинисала једна милијарда становника трећег света (узимам број људи у најсиромашнијим земљама) потребно је 20-30 милијарди долара. А за потпуну вакцинацију (обе дозе) неопходно је 40-60 милијарди долара. Међутим, у Светској банци су израчунали да је државама трећег света потребно, не мање, од 100 милијарди долара. Земље богатог Запада већ више од годину дана разматрају да за њих не би било лоше да се „отворе“, сакупе потребну суму и помогну сиромашним становницима трећег света. Очигледно да би се корпорације Биг Фарме ( америчке компаније Pfizer, Moderna, Johnson&Johnson, Novavax; немачке BioNTech и CureVac; англо-шведска AstraZeneca и др.) веома обрадовале таквој дарежљивости: јер би новац, понуђен у облику помоћи земљама трећег света, завршио на крају на банковним рачунима Биг Фарме. Ипак, до данас ово није остварено. Још увек не могу да сакупе неопходну помоћ.

Међународни монетарни фонд (ММФ) спреман је да стави на располагање земљама трећег света кредите у циљу борбе са „пандемијом“ и за масовну вакцинацију, но кредите нема ко да опслужује и отплаћује.

О свему овоме говорим само да бих објаснио: шефови многих држава трећег света, без посебног одушевљења су прихватили позив СЗО на свеопшту вакцинацију. Ове земље имају много значајније задатке (савладавање глади, да обезбеде становништву приступ чистој води итд.). Многи лидери држава трећег света правилно су схватили баханалије око корона вируса – као игру која је потребна само Западу и Биг Фарми. Још прошле године доста земаља у развоју прилично се дистанцирано и скептично односило према надуваној СЗО хистерији под називом „пандемија“. Код већег броја државника трећег света скепса је била условљена финансијским разлозима, но, неки су схватали коначне циљеве прљаве игре под називом „вакцинација“ и своје мишљење нису скривали.

Број опозиционара вакцинацији, из земаља трећег света, за годину дана се приметно смањио. Средином 2021. године свега пет држава у свету нису прихватиле идеју масовне вакцинације од корона вируса. То су: Бурунди, Хаити, Северна Кореја, Танзанија и Еритреја. Лидери три од наведених пет држава (Бурунди, Танзанија и Хаити) недавно су умрли. Њихове смрти су обавијене тајном.

Међу умрлим издваја се председник Танзаније Џон Магуфули (John Pombe Joseph Magufuli). Он је демонстративно одбио да учествује у свеопштој психози и следи „препоруке“ СЗО о борби са КОВИД-19. У јуну 2020. године прогласио је Танзанију „слободном од КОВИД-19“. Земља није затворила границе страним туристима, а августа 2020. године обновила је привремено прекинуте летове из Москве.

Председник Џон Магуфули иступио је категорички против коришћења заштитних маски, социјалне дистанце, изразио сумњу у ковид тестове и већ тиме искључио неопходност свеопште вакцинације становништва. Није молио ММФ и Светску банку за новац за вакцинацију, није преговарао са Биг Фармом о куповини вакцина. У светским средствима за информисање почеле су да се појављују бројни чланци у којима је разобличавана његова „лакомисленост“, но, председник Танзаније је остао непоколебљив. Пресекао иницијативе неколико месних лекара да тестирају људе на КОВИД и броје заражене. Без дозволе власти публикације о КОВИД-19 у земљи су биле забрањене. Да би умирио становништво и исмејао светску панику, лекари у Танзанији су на молбу председника тестирали животиње, чак и воће: тако је инфекција откривена код козе, препелице и папаје. Почетком 2021. године Европска унија је доделила овој источноафричкој држави 27 милиона евра за борбу са „пандемијом“, конкретно, за куповину вакцина, маски и лекова. Ипак, када је добио новац, танзанијски лидер је одбио да вакцинише становништво. Објаснио је да нема поверење у препарате као што има у лековито биље и подсетио житеље своје земље на животворну силу молитве. „Ми морамо, пре свега, да се уздамо у Бога у борби са овом опасном болешћу. Да, треба предузети мере предострожности како би заштитили себе од ове напасти, као што саветују наши лекари. Но, ми смо проживели више од годину без вируса и изашли некако на крај и без маски, многи од вас их нису носили“ – изјавио је Џон Магуфули.

Ова прича се трагично окончала. У фебруару су средства информисања саопштила да се Џон Магуфули заразио корона вирусом. А 17. марта је изненада умро са дијагнозом КОВИД-19.

Многи су смрт председника Танзаније коментарисали као освету Биг Фарме због његове самовољности. Неки су то чак назвали „ритуалном казном“. Ова верзија се не може ни потврдити ни оповргнути, но прича добија злокобни призвук ако јој додамо доста чудне смрти низа других лидера земаља трећег света.

8. јуна 2020. године умро је у 55. године председник Бурундија Пјер Нкурунзиза (Pierre Nkrunziza).

13. децембра 2020. године умире у 52. години премијер Свазиленда Амброз Мандвуло Дламини (Ambrose Mandvulo Dlamini).

10. марта ове године у 56. годинини умире Амед Бакајоко (Hamed Bakayoko), премијер Републике Кот Д‘Ивоар (Обала Слоноваче).

И, хронолошки последња прича у овом низу смрти: 7. јула 2021. године у 53. години убијен је Жовенел Моиз, председник Хаитија.

Ланац ових чудних смртних случајева наставља да привлачи пажњу. Умрли лидери држава нису били стари људи. Њихове смрти нису последица година. Обједињује их што су се, у већој или мањој мери, односили „лакомислено“ према „пандемији“ и вакцинацији. Није само Џон Магуфули отишао из живота са корона вирусом. У историји галопирајућих смрти председника Бурундија, премијера Свазиленда и премијера Обале Слоноваче, такође фигурира реч „ковид“. И тешко је схватити да ли је овај вирус био пратилац других болести од којих су боловали или је он био основни узрок њихове смрти.

А, може бити да вируса уопште није било. Данас се у арсеналу ЦИА и других западних специјалних служби налази немали број начина за брзо усмрћивање непожељних лица, без коришћења ватреног или хладног оружја, отрова и других „традиционалних“ метода. Савремена биотехнолошка и медицинска достигнућа омогућавају да се изазову многе смртоносне болести. Као што је познато, 2012. године умро је председник Венецуеле Хуго Чавез. Званична дијагноза: инфаркт на фону акутне инфекције и рака. Да, имао је инфаркт, да имао је рак, да и инфекцију. Ипак, све је почело тиме што су га неприметно заразили. До своје смрти, ове верзије се држао и сам Чавез, који је рекао да је његов рак – дело руку иностраних непријатеља. Узгред, Фидел Кастро је не једном, молио Чавеза да буде опрезан и да не заборави да су америчке специјалне службе научиле да користе рак као оружје за уништење. Британски Guardian је 2012. године направио списак државних лидера који су истом периоду оболели од рака. То су: „председник Аргентине Нестор Киршнер (рак дебелог црева), председник Бразила Дилма Русеф (рак лимфних жлезда), њен претходник Луиз Инасио Лула да Силва (рак грла), председник Венецуеле Хуго Чавез (метастаза рабдомиосаркома)1 бивши председник Кубе Фидел Кастро (рак желуца), председник Боливије Ево Моралес (рак носа) и председник Парагваја Фернандо Луго (рак лимфних чворова).“ Сви су били истакнути национални лидери и имали напете односе са Америком.

Међутим, нас сада не занима питање правог медицинског узрока смрти горе поменутих лидера (осим председника Хаитија). Ми чак не можемо рећи да ли су четири лидера жртве болести или тајних операција. Важно је да су ове смрти повезане с њиховим одбијањем (или слабом жељом) да спроведу вакцинацију становништва својих држава. И, ако некоме одговара да ове смрти квалификује као „ритуалне казне“, онда циљ такве квалификације може бити застрашивање оних вођа држава и влада који се осмеле да скрену са „генералне линије“ СЗО, заправо оних који стоје иза СЗО, а који су организовали и користе „пандемију“ и вакцинацију.

Последњи на овом злокобном списку – председник Хаитија Моиз – не спада међу жртве које су умрле из медицинских разлога. Но, Хаити је почетком лета 2021. године био једна од малобројних држава света које нису приступиле вакцинацији становништва од корона вируса. У Северној и Јужној Америци били су једини. The Washington Post је ту ситуацију назвао „политички дисфункционалном“ (political dysfunction). Председник Моиз је делио убеђење већине житеља острва да Mikwòb pa touye Ayisyen; у преводу са креолског језика: Прост микроб не може убити Хаићанина. У априлу 2021. године Хаити се одрекао готово осамсто хиљада доза вакцина AstraZeneca које су му предложене у оквиру програма COVAX за најсиромашније земље. И после три месеца десило се убиство. У председника су испалили 12 метака.

P.S. Сада тече трећа декада јула 2021. године. Ако је средином године у свету било пет држава које се нису прикључиле глобалном процесу вакцинације, сада их је остало свега три. У јулу су наследници преминулих председника Танзаније и Хаитија донели одлуке о почетку вакцинације становништва. 15. јула, осам дана после смрти председника Хаитија у земљу је стигло пола милиона доза вакцина – поклон САД у оквиру механизма COVAXглобалног програма за равномерну расподелу вакцина од корона вируса у целом свету.

Три државе још увек настављају да се противе плановима вакцинације. Пажљиво ћемо пратити стање здравља председника Бурундија Еваристе Ндајшимије (Evariste Ndayishimiye), председника државног савета Северне Кореје Ким Џонг Уна и председника Еритреје Исајаса Афеворкија.

28. јул 2021.

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-globalnaya-politika-vakcinacii-i-smerti-oveyannye-tajnoj/

НАПОМЕНА:

1. Малигни тумори који се развијају из попречно-пругастог мишићног ткива, најчешће на рукама и ногама, али се могу развити у глави и врату, у репродуктивним и мокраћним органима, нпр. вагина или бешика.

Валентин Катасонов, ВИДИМ ДА СЕ ПРИПРЕМА ГЕНОЦИД

*** Да је човек настао од мајмуна не верујем, а да га могу претворити у мајмуна – очигледно је. Ове основне ствари треба објаснити људима. Од тога и може да почне наш препород.

*** Специјална операција COVID-19 имала је неколико циљева. Као прво, то је врста димне завесе која прикрива долазећу светску кризу. Друго, то је нека врста тренинга, обуке како у кратком року натерати становништво у самоизолацију (тако они то зову), а заправо је реч о добровољно-принудном утамничењу. Половина човечанства се нашла у кућном затвору који је трајао различито, но овај пилот-пројекат је, са тачке гледишта његових организатора – функционисао, успео. Тако да нису искључене и друге провокације, може бити да ће почети нови талас пандемије или терористички акти типа „11. септембар 2001.“

*** „Са моје тачке гледишта, пандемија је врста димне завесе, која треба да сакрије покушај финансијске олигархије да спроведе наредну рунду прерасподеле својине“ – рекао је недавно Сергеј Глазјев… Ја бих проширио оцену: није реч само о прерасподели својине, већ је то још један корак ка преузимању светске власти. Власт је изнад својине. Фактички, својина је средство уз чију помоћ се достиже виша, са тачке гледишта владара из сенке – власт…

*** Обратите пажњу: 99 процената држава на планети је прилично оперативно одреаговало на команде које су дошле од закулисних владара, преко Светске здравствене организације. Значи, у врху власти налазе се њихови послушници. По мом мишљењу, то је очигледно. Затим је, тим послушним председницима, премијерима, канцеларима, дата команда: хитно довршити изградњу појединачних ћелија светског концлогора. А онда ће, у погодном тренутку, од тих ћелија бити направљен један концлогор.

*** У текућој деценији дошло је до важне метаморфозе – завршило се формирање новог поколења политичких лидера. То су сада дресирани „хрчци“, који су 2020. године гарантовано могли да изврше наредбу „господара новца“. Пре 10 година таква команда би била половично остварена, а сада се остварује 99 посто. Тако је јер су политика и економије нераздвојно повезане.

*** Говоре о „златној милијарди“ а заправо „златан“ је само милион, а 999 милиона су „прљави“, они који раде и опслужују „златни милион“.

Други задатак је деиндустријализација, рушење реалног економског сектора. Са тачке гледишта закулисних владара данашња индустрија исцрпљује Земљу, загађује околину, а све то припада њима – „изабраном народу“. Херберт Џорџ Велс је сматрао да су то Англосаксонци, но постоје и друге верзије ко је „изабрани народ“.

Даље, следе циљеви као што су поткопавање и рушење националног суверенитета. Зар то није очигледно током 30 година постојања РФ? Ми добро видимо како се урушава национални суверенитет Русије…

ДИМНА ЗАВЕСА КОЈА ПРИКРИВА НАДОЛАЗЕЋУ КРИЗУ

ПИТАЊЕ: Валентине Јурјевичу, срели смо се крајем 2019. године и тада сте у рекли да је криза неизбежна, но нисте наводили рокове. Да ли сте изненађени што се све десило овако брзо?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Тада, када смо разговарали, знаци економске кризе били су већ видљиви у многим земљама. Упознао сам се са економском статистиком Јапана, Италије за четврти квартал 2019. године, која је сигнализирала да у наведеним земљама већ почиње економски пад. Зато не искључујем: да би некако прикрили надолазећа економску кризу извели су специјална операцију под називом COVID-19. Све су приписали вирусу, иако су, заправо, узроци дубоки, фундаментални, и постоје током последња три века (имам у виду време постојања капитализма). Као и увек, они („господари новца“) избегли су одговор на главно питање: „Који су основни узроци кризе?“ и све приписали корона вирусу.

Недавно сам поново прегледао неке материјале водећих консалтинг компанија, конкретно McKinsey. За годину 2019. погледао сам октобарски извештај, у коме је дата прогноза да ће у свету, у скорије време, нестати трећина до половине свих банака. Ескперти McKinseyа одлично схватају прави узрок кризе, тако да, било-не било корона вируса, до кризе би дошло. Још увек, наравно, таквог масовног помора банака нема, али, по мојим подацима, он заиста може ускоро почети. То је посебна тема за разговор.

ПИТАЊЕ: Значи, корона вирус није окидач кризе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Он је донео кризи дубину. Но, безусловно, ради се о следећем: специјална операција COVID-19 имала је неколико циљева. Као прво, то је врста димне завесе која прикрива долазећу светску кризу. Друго, то је нека врста тренинга, обуке како у кратком року натерати становништво у самоизолацију (тако они то зову), а заправо је реч о добровољно-принудном утамничењу. Половина човечанства се нашла у кућном затвору који је трајао различито, но овај пилот пројекат је, са тачке гледишта његових организатора – функционисао, успео. Тако да нису искључене и друге провокације, може бити да ће почети нови талас пандемије или терористички акти типа „11. септембар 2001.“ Узгред говорећи, управо је тог дана почела изградња новог светског поретка, или „врлог новог света“ да се изразим Хакслијевим речима.

ПИТАЊЕ: Ко су организатори ове специјалне операције?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ја их зовем „господарима новца“ – то су крупни акционари система Федералних резерви. Узгред, приметио сам да многи аутори користе реч „они“ – то је нека загонетна, тајанствена група људи. На пример, Џон Колман и његова књига „Комитет 300“ и јесте ти „они“, или „господари новца“. То су владари из сенке који постоје много векова. Једноставно у ХХ веку почели су да делују безочније и отвореније. Тек што сам предао издавачу књигу о антиутопији. У књизи постоји, конкретно, део који се односи на Херберта Џорџа Велса, аутора низа научнофантастичних романа, антиутопија. Ипак је његова „Временска машина“ – најстрашнија антиутопија. Поред тога, писао је и програмске радове; један од њих је Legal Conspiracy. У њему, отворено и дрско, Херберт Велс објављује планове светских владара у сенци. Велс је и сам припадао англосасконској елити, био је у саставу „Комитета 300“. Дакле, читајте Велса – он је идеолог владара из сенке, а не некакав писац научне фантастике.

СВАКА КРИЗА ЈЕ „ГОСПОДАРИМА НОВЦА“ — ПРАЗНИК

ПИТАЊЕ: „Са моје тачке гледишта, пандемија је врста димне завесе, која треба да сакрије покушај финансијске олигархије да спроведе наредну рунду прерасподеле својине“ – рекао је недавно Сергеј Глазјев. Да ли слажете са њим?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ја бих проширио оцену: није реч само о прерасподели својине, већ је то још један корак ка преузимању светске власти. Власт је изнад својине. Фактички, својина је средство уз чију помоћ се достиже виша, са тачке гледишта владара из сенке, власт. На ову тему написано је хиљаде књига, о томе је писано и Светом Писму. Да ли се сећате како је ђаво искушавао Христа у пустињи? Исус је 40 дана постио, ходао по пустињи, а онда се појавио ђаво. „Претвори камен у хлеб“, рекао је ђаво. То је кушање богатством. Но, Христос је рекао да „не живи човек само о хлебу“. Следеће је било искушавање славом ђаво подигао Христа изнад Јерусалимског храма и рекао: „Скочи, тебе ће анђели прихватити и сви ће тада схватити да си натчовек.“ Христос је и ово одбио. А трећи пут је ђаво подигао Исуса на највишу планину и са ње му показао цео свет. „Сви ови градови, све припада мени – рекао је ђаво, поклони ми се и све ће бити твоје.“ То је искушавање влашћу. Вечна тема. Зато је, наравно, важна власт а не својина.

ПИТАЊЕ: А сада немају довољно власти?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Они још увек немају пуну власт, зато је то њихов највиши циљ. Више од 50 година пратим извештаје Римског клуба. Године 1968. створена је ова организација закулисних владара. Узгред, Колман сматра да је Римски клуб најважнија организација у легалним структурама, која ради по командама и у интересу „Комитета 300“. У њиховим извештајима, у научној форми, образлажу се задаци који воде до коначног циља. Први задатак је контрола над демографским процесима, али не само контрола, већ и смањење броја становника.

ПИТАЊЕ: Читала сам у Вашим радовима да они хоће да смање број становника Земље на једну милијарду?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Да, потпуно тачно. Говоре о „златној милијарди“ а заправо „златан“ је само милион, а 999 милиона су „прљави“, они који раде и опслужују „златни милион“.

Други задатак је деиндустријализација, рушење реалног економског сектора. Са тачке гледишта закулисних владара данашња индустрија исцрпљује Земљу, загађује околину, а све то припада њима – „изабраном народу“. Херберт Џорџ Велс је сматрао да су то Англосаксонци, но постоје и друге верзије ко је „изабрани народ“.

Даље, следе циљеви као што су поткопавање и рушење националног суверенитета. Зар то није очигледно током 30 година постојања РФ? Ми добро видимо како се урушава национални суверенитет Русије. Ако говоримо о финансијској сфери, то је укидање свих ограничења на кретање међународног капитала, то јест, фактички: уколико отворимо прозоре и врата свог дома, нећемо моћи да очувамо температуру у њему. То је образац процеса урушавања националног суверенитета. Још један задатак – дигитализација, изградња дигиталног концлогора. То смо могли добро да осетимо сада, током пандемије COVID-19.

На крају, последњи задатак, који је и коначан циљ – светска влада и установљавање оног светског поретка о коме је писао Херберт Велс у својој књизи Legal Conspiracy још 1928. године. Понекад се наведе Протоколи сионских мудраца, али, молим вас, узмите Велсову књигу, истина, на руски није преведена, но, мислим да ће се ускоро појавити и на руском. Сада је у оптицају термин „нови светски поредак“. А одакле је узет? У сваком случају, у Велсово доба већ се користио. Треба копати дубље, одатле све иде.

ПИТАЊЕ: Како данашња криза помаже у постизању циљева које сте навели?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Раније сам већ говорио да је за „господаре новца“ свака криза – празник. За њих је то начин да изврше прерасподелу својине у своју корист. Схватите, тај модел, који постоји већ 300 година – модел је лихварског финансијског капитализма. То је економија у којој се новац ствара тако што банке дају кредите. Ви знате, да је код нас у Русији, да, и у целом свету, са ретким изузецима, банкарски систем организован у два нивоа: централна банка, која емитује новац и комерцијалне банке, које стварају неколико пута већу новчану масу у облику депозитног или безготовинског новца. У свету је пропорција отприлике оваква: готовог новца је 10 процената, а 90 процената су безготовинска средства која стварају комерцијалне банке. На жалост, ту просту истину не разумеју чак ни неки економисти. То јест, на једну рубљу стављену као депозит, комерцијалне банке могу створити неколико нових рубљи, условно говорећи до 10. А у неким земљама чак нема никаквих ограничење, они могу „штампати“ та безготовинска средства неограничено, уколико за њима постоји потреба. Овај модел се ближи свом крају.

Појаснићу на примеру. Новчана маса је одређена обимом датих кредита. Претпоставимо да су од стране Х банке издати кредити у износу од једног милиона јединица. Дакле, потребна је још и камата, условно говорећи 10 процената. Према томе укупна обавеза је један милион и сто хиљада новчаних јединица, а новца у оптицају има само један милион, то јест, недовољно да се врати цео дуг. Резултат је као дечја игри у којој детету недостаје једна столица – то је слика банкротства.

Да би некако одржале економију (јер, не праве се кризе сваке године) банке говоре: „Ми ћемо рефинансирати ваш дуг и даћемо вам нови кредит“. На рачун нових кредита ви ћете покрити своје обавезе по раније издатим кредитима. И на тај начин се изграђује дужничка пирамида. Клијенти банака се навикавају да ће им се рефинансирати дугови и дати нови кредити. И, ето, човек долази десети пут у банку, а они више не дају. Досећате ли се зашто? Све је врло просто: већ су исцрпели све могућности обезбеђења кредита.

Да ли се сећате, у „Венецијанском трговцу“ Шекспир има лихвара Шејлока који каже: „Мене не занима камата, важан ми је залог.“ На тај начин банке прерасподељују, у корист „господара новца“, активу, имовину, богатство. После сваке кризе долази до све веће концентрације богатства у рукама неколико људи. У старим уџбеницима политичке економије овај процес се зове централизација и концентрација капитала. Заправо, пре или касније, целокупно богатство ће се наћи у рукама „господара новца“, ако се наравно, овај процес не заустави. И више од тога, целокупно светско богатство на крају ће припасти „господарима новца“ и још ће им људи бити дужни.

ПИТАЊЕ: Но, да ли можемо некако зауставити овај процес?

В.Ј. КАТАСОНОВ:То је врло озбиљно питање. Пре тога морамо схватити са чим имамо посла. Нисам уверен да међу вашим читаоцима један од десет, или чак један од сто схвата како је устројен овај механизам. И више, мислим, да немали број ваших читалаца прилично лакомислено користи услуге комерцијалних банака а то није без опасности.

ПИТАЊЕ: А да ли Ви успевате да не користите банкарске услуге?

В.Ј. КАТАСОНОВ:У потпуности, наравно, данас банке не можемо заобићи. Колико могу, минимизујем своје односе са банкама. И још, не користим њихове кредите. Понављам, банкарски свет представља двоспратну конструкцију: на врху се налази централна банка, а испод су комерцијалне банке. Централна банка емитује готов новац. Новчанице у вашем новчанику су – продукција централне банке, а безготовински новац, који вам је на рачуну негде у банци, производ је „штампарске машине“ комерцијалне банке,а то су, како кажу у Одеси, „небо и земља“. Ако људи не почну да увиђају разлику можемо ли очекивати да процес буде заустављен?

Зато је боље зауставити процес, не негде на нивоу Госдуме, где (извините због грубих речи) маторе прдоње разматрају некакве законе, већ на нивоу универзитета, где су људи још увек у стању да упијају знања и где се процес формирања човека још није завршио. Још боље је то урадити у школи или дечјем вртићу, а најбоље у породици: објаснити детету да су два пута два четири, а не пет или три.

БЕЛОРУСИЈА ЈЕ ОДБИЛА ДА ИЗВРШИ НАРЕДБЕ „ГОСПОДАРА НОВЦА“

ПИТАЊЕ: Значи, Ви сматрате да процес глобализације није заустављен? Постоје експерти који тврде, да САД које су ратовале за њу, сада желе да је ликвидирају, зато ће кренути тренд регионализације?

В.Ј. КАТАСОНОВ: То је привремено, то је тактички потез. Обратите пажњу: 99 процената држава на планети је прилично оперативно одреаговало на команде које су дошле од закулисних владара, преко Светске здравствене организације. Значи, у врху власти налазе њихови послушници. По мом мишљењу, то је очигледно. Затим је, тим послушним председницима, премијерима, канцеларима, дата команда: хитно довршити изградњу појединачних ћелија светског концлогора. А онда ће, у погодном тренутку, од тих ћелија бити направљен један концлогор.

ПИТАЊЕ: То јест, ви сматрате, да је наш председник, који жели да се на светској арени покаже као самосталан играч, заправо послушник?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Уопште, председнике, премијере и канцеларе посматрам као глумце – неки су више, неки мање професионални. Не судим по речима и гестовима, већ по реалним решењима и делима. Не желим да оцењујем председника у овом случају, желео бих да се надам да ће неки позитивни процеси почети да се одвијају.

ПИТАЊЕ: Значи, ми смо такође послушна земља, а Белорусија није?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Прошли пут сам рекао да Русија има статус колоније. Ништа се није променило. Или мислите да смо поправком Устава одмах престали да будемо колонија и постали суверена држава? Шта Вам је! Не будите толико наивни!

ПИТАЊЕ:Али Белорусија и Шведска нису уводили тако оштре мере карантина. Испада да су они спремни да одбију послушност закулисним владарима?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Заправо постоји већи број субјеката међународног права, који нису одмах реаговали на указ Светске здравствене организације. На пример, Луксембург, Лихенштајн, Монако – то су посебне зоне за изабране људе, који могу да живе по посебним законима и правилима. Шведска, очигледно, сматра да је у неком смислу офшор територија и зато неће да слуша глупа наређења из СЗО. А Белорусија је заиста испољила чврстоћу и доследности и одбила да извршава команде „господара новца“.

„ГОСПОДАРИ НОВЦА“ ОДРЕЂУЈУ КОЛИКО ЋЕ ДУГО ЕКОНОМИЈА БИТИ У ДЕПРЕСИЈИ

ПИТАЊЕ: Да се вратимо кризи, у чему се она принципијелно разликује од оних које смо већ гледали?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Она се разликује само по томе што је сада, управљање кризним процесима, прешло на глобални ниво: управо „господари новца“ одређују колико се може држати економија у депресији или стагнацији. Раније су све такве кризе имале неку компонентну стихијности, и у уџбеницима је описано како оне почињу, трају и завршавају се. То је теорија економског циклуса. Све почиње падом, потом, стагнација или депресија, затим оживљавање и успон – четири фазе. Сада се тај циклус може произвољно мењати своје пропорције, неке фазе могу нестати, зато што се данас управљање кризама врши „ручно“. „Господари новца“ сами доносе одлуке. Мислим да ће они до краја „цедити“ светску економију. Потребна им је непрекидна и дубока глобална криза, да не троше снагу на три обичне цикличне стихијске кризе, већ да током те непрекидне суперкризе, присвоје оно што још нису успели.

ПИТАЊЕ: Ви називате COVID-19 специјалном операцијом. Није случајност, када је, како тврде научници, корона вирус прешао са животиње на човека?

В.Ј. КАТАСОНОВ:Таквих вируса у свету има десетине и стотине. Ако усмеримо на неки вирус микроскоп и телескоп човеку се може учинити да то није вирус, већ нека страшна звер. Неки научници сматрају да у човековом организму корона вирус постоји од рођења. Зато, ако погледамо статистику смртности од различитих узрока, корона вирус се налази негде на петом-десетом месту. Постоје много опасније болести које доводе до велике смртности. А најзанимљивије је што је, као резултат карантина, смртност од примарних болести нагло порасла; јер, људи су се налазили у стању стреса, у условима изолације, без свежег ваздуха и сунца, медицинска помоћ им је пружана секундарно, пошто је све било бачено у борбу са корона вирусом. Већ сам видео неке претходне оцене: смртност од осталих болести порасла је суштински, тај пораст је неколико пута изнад смртности од корона вируса. Више од тога, амерички и италијански медицинари, вирусолози, лекари, спроводе ревизију закључака које су изнели о смртним случајевима. Испоставља се да у 80-90 процената смртних случајева узрок није корона вирус, већ неке хроничне болести. Овде лаж и обмана „боду очи“. Поново „господари новца“, користећи свој универзални инструмент – новац, добијају жељени резултат. Узмимо америчко здравство, пошто је у САД слика јаснија: тамо су исплате осигуравајућих компанија везане за COVID-19 неколико пута веће од исплата за лечење пацијената који имају друге болести. То јест, појавио се директан новчани мотив да се вечно пише о COVID-19 . Слава Богу, постоје и савесни лекари који одбијају да учествују у овом, у суштини, облику корупције.

ПИТАЊЕ:Ви кажете да је у интересу „господара новца“ да криза буде непрекидна. Колико ће она трајати? Како ја схватам на неку наглу промену не треба рачунати?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Тешко могу рећи. Ако посматрамо кризу 2008-2009 године, видимо да је акутна фаза трајала приближно годину дана. Ако рачунамо од почетка фебруара, онда,према сценарију претходне кризе, негде у фебруару 2021. све би требало да се заврши и економија би прешла у фазу депресије или оживљавања. Узгред, после кризе 2008-2009 економија није прешла у фазу опоравка већ се заглавила у фази депресије, која се протегла на целу деценију. То је, наравно, веома узнемиравајуће.

Направићу паралелу са кризом из тридесетих година двадесетог века, када се акутна фаза продужила три године – од октобра 1929. до јесени 1933. године. Даље се наставила депресија која је трајала пет-шест година, економија никако није могла да се испетља, није могла да оживи. Зато је један од узрока Другог светског рата превладавање кризе војном методом. Уосталом и у текућој деценији, 2015-2017 закулисни владари су разрађивали сценарије излаза из кризе преко светског рата. Но, тада су ту варијанту одбацили јер би „ефекат бумеранга“ могао бити врло озбиљан.

ПИТАЊЕ: Но, ако је у интересу закулисних владара криза, зашто тражити излаз из ње, посебно војним путем?

В.Ј. КАТАСОНОВ: У текућој деценији дошло је до важне метаморфозе – завршило се формирање новог поколења политичких лидера. То су сада дресирани „хрчци“, који су 2020. године гарантовано могли да изврше наредбу „господара новца“. Пре 10 година таква команда би била половично остварена, а сада се остварује 99 посто. Тако је јер су политика и економије нераздвојно повезане.

ЦЕНТРАЛНА БАНКА РУСИЈЕ ПОНАВЉА ПОСТУПКЕ ФЕДЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ И ВОДЕЋИХ БАНАКА ЗАПАДА

ПИТАЊЕ:Ви сте писали како се сада све земље такмиче у томе ко ће више новца „упумпати“ у економију. Да ли је то правилна стратегија за превладавање кризе по Вашем мишљењу? И како на том плану изгледамо ми?

В.Ј. КАТАСОНОВ:То је акт очајања, рефлексија кризе. Јасно је да ће успети да ублаже оштрину кризе. Наравно, када говоре о „инфузији новца“, имају у виду САД, ЕУ, Јапан. Но, спасавајући економију у овом делу света, они руше кључне елементе конструкције која се стварала вековима (имам у виду банкарско-финансијски систем), но, може ли неко зауставити Федералне резерве? Неки сматрају да треба снизити инвестициони рејтинг америчког дуга, њихове обвезнице по дугу већ не одговарају стандардима итд. То јест, све то припада оним прогнозама и сценаријима које су објавили политиколози, футуролзи, чак и пророци. Данас у Америци помињу Едгарда Кејсија, који је још 19301940тих година у сомнабулном стању диктирао некаква пророчанства, а око њега су дежурали стенографи који су све записивали. Сада, у свакој прилици и за сваку ситницу, ваде његове записе из архиве. У Америци је веома популарно његово пророчанство да је четрдесет четврти председник САД – последњи амерички председник. Прво су тумачили другачије и четрдесети четврти је био Обама. Но, онда је дошао Трамп и поново су пребројали, јер је крајем XIX века један председник – Стивен Кливленд – био погрешно бројан (он је два пута био у Белој кући, но са размаком од једног мандата, тако да је бројан два пута а треба једанпут), зато се поставља питање да ли је Трамп заиста четрдесет четврти. У Колмановој књизи један од чланова „Комитета 300“ такође говори да ће 44. председник бити и последњи. Данас често имамо посла са самоостварујућом прогнозом, „ефектом Пигмалиона“.1 Најједноставнији пример: Иљф и Петров описују становнике „Воронья слободка“2 који су предосећали да ће се нешто десити, па су се сви осигурали на озбиљне суме и после тога седели, брижно ишчекујући када ће она да се запали. И запалила се. То је литерарни пример самоостварујуће прогнозе.

ПИТАЊЕ: Ви често и веома оштро критикујете економску власт Русије. Шта мислите да ли су се током пандемије могли понашати другачије и доносити ефективније одлуке?

В.Ј. КАТАСОНОВ: А да ли бисте се ви у другачијој ситуацији понашали другачије него што сте навикли (да се понашате)? Претпоставимо беснели, непристојно се изражавали? Ипак, ви сте формиран човек са одређеним вредностима и појмовима о добру и злу. Можете ли се, дакле, понашати кардинално другачије него што се иначе понашате. Зато је ваше питање чудно. И шта ће их натерати да промене своје понашање када су на тим државним позицијама? Они су чланови колонијалне администрације и педантно настављају да извршавају наредбе које долазе од закулисних владара. Зар ће се моментално преобразити из Савла у Павла? Ја такву могућност не видим. Може се појединац преобразити из Савла у Павла, но сви, истовремено… То је као када би сви фарисеји, о којима се говори у Јеванђељу, постали истовремено хришћани. Тада би се историја другачије развијала.

ПИТАЊЕ: У том случају колико могу бити ефективне мере гашења „пожара“ кризе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Свеједно је што човека неправилно лече, када је он на издисају. Погрешна је дијагноза постављена, направљен је погрешан програм лечења. Може бити да су то учинили непрофесионалци? Или да су тог човека хтели да пошаљу на онај свет? И ето, човек осећа да ће кроз сат или дан отићи на онај свет, но моли: „Момци убодите морфијума, можда ћу још дан поживети, још један дан живота.“ Оно што данас гледамо јесте – давање коњских доза морфијума.

ПИТАЊЕ: Ви под морфијумом подразумевате овде снжење стопе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Подразумевам коњске дозе инфузије новца – то је наркотик. Но, он не лечи.

ПИТАЊЕ: Прошли пут сте говорили да цео свет седи на том наркотику. Сада је, значи, и код нас тај процес почео?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ако говоримо о ЦБ РФ она само понавља оно што чине Федералне резерве и Европска централна банка, са малим временским заостатком. На пример, снижење каматне стопе (на кредите које комерцијалне банке узимају од централне банке, прим.прев.). Федералне резерве су радикално спустиле каматну стопу, готово до дна. Прошло је неколико месеци и наша ЦБ је нагло снизила стопу на 4.5 процента. Но, има времена.

Или штампање новца – оно што они зову „квантитативно попуштање“ (Quantitative easing). Недавно је руска ЦБ такође укључила штампарску машину да би улила додатну количину новца у економију. Ипак се испоставило да нема потражње за допунским средствима, но то је већ други проблем. Тако да уз извесно одлагање ЦБ понавља оно што чине Федералне резерве и водеће централне банке Запада. Можемо пацијента кљукати наркотиком и он ће, можда, осетити неко олакшање, но летални исход је неизбежан. Потребни су други лекари, дијагноза и програм лечења.

ПИТАЊЕ:А да ли је постојала друга варијанта? Колико схватам, по вашем мишљењу, требало је увести ограничења на међународне трансакције. Можда Тобинов порез3, као што је предлагао Глазјев.

В.Ј. КАТАСОНОВ: За почетак потребна је национализација власти, то јест, потребно је да имамо националну владу а не колонијалну администрацију. Нажалост, тога за сада нема.

ПИТАЊЕ: Како да то учинимо? Као што видимо, поправке Устава на помажу?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Да, то је смешно. Папир све трпи. Још пре педесет година, када сам учио на факултету право, мудри совјетски професор је говорио да правне норме фиксирају реално успостављене односе и норме понашања људи, а не обрнуто. Ви можете написати у Уставу да људи и чиновници у Руској федерацији морају постати анђели, но питање је да ли ће такав члан помоћи да се човек промени. Тако да хартија све трпи.

Заправо, ако говоримо о озбиљним поправкама – питање власти није решено. 75. члан су заобишли, а он се односи на Централну банку. Члан је остао недодирљив, и у складу са тим, све остало нема никакво значење. Парламент је смоквин лист који прикрива реалну власт Централне банке, па се не надам да ће поправке заживети. Пре свега, људи ће оживети због притиска, преоптерећења, тако је наш живот устројен. Како је рекао један мој познаник, професор, човек је стока која све време тежи паду, зато су му непоходни потреси да би се сетио да није стока.

ВИДИМ ДА СЕ ПРИПРЕМА ГЕНОЦИД

ПИТАЊЕ: У једном од својих чланака написали сте да су чипизација и вакцинација повезане. То је варијанта како све утерати у дигитални концлогор? Могу ли се вакцином сви чиповати?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Нисам велики специјалиста за то питање, у овом случају се ослањам на иностране изворе. Сличне нано-вакцине садрже одређене нано чипове, који се уносе у човека и остају у њему заувек. Те наночестице омогућавају да се идентификује грађанин. Све се то сакупља у заједничку базу података, која укључује и податке прикупљене спољашњим праћењем човека, податке који долазе од „паметних уређаја“, пре свега iPhone итд. Тако да је то врло вероватно.

Бил Гејтс је пре извесног времена отворено говорио да су такве вакцине нужне. Три године касније лансирао је пројекат ID2020 – пројекат идентификације људи. Уз помоћ новца из свог фонда покушава да отпочне такву идентификацију пре свега у слабо развијеним земљама Азије и Африке.

ПИТАЊЕ: 14. маја 2020 године руски председник је дао влади налог за изградњу тог истог „врлог новог света“ на простору наше Отаџбине. Иза „уређивања гена“ (стварање националне базе генетских података, прим.прев) скрива се убиство руског народа“, написали сте у једној од својих публикација. Ако добро разумем, то се односи на пројекат „Руски геном“ који ће реализовати наводна Путинова ћерка, Марија Воронцова и „Росњефт“?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Овај пројекат је повезан са расном генетском политиком. Да бих одговорио на ваше питање, морамо се вратити до Чарлса Дарвина, који је рекао да је човек настао од мајмуна. То је страшна глупост. Дарвин је написао књигу „Постанак врста помоћу природног одабирања или Одржавање привилегованих раса у борби за живот” – друга половина у наслову је за Англосаксонце (они су та привилегована раса) а сви остали, ближи су животињском свету (да кажемо „непривилеговане расе“). То је расна теорија Аанглосаксонаца, „теоријска“ база на којој је изграђивана еугеника, која дели људе на привилеговане и непривилеговане расе. Затим еугеника прелази у САД где је имала примењени карактер: у доношењу закона о расној сегрегацији, насилној стерилизацији и ограничавању и забрани импорта грађана одређене националности. Све у свему, веома изражена расна етничка политика у корист белог англосаксонског становништва. А тридесетих година, Англосаксонци су почели да обучавају за еугенику специјалисте из Трећег рајха, посебно после 1933., када је на власт дошао Хитлер. Практична еугеника је масовно реализована у Трећем рајху. На Нирнбершком процесу еугеника је осуђена. Но, у радовима о еугеници користи се термин како што је „генетска корекција“. А ако погледате документе који тек што су код нас донесени у Русији, о генетици у њима се користи управо тај термин. Видно је да људи који су припремали ове документе не знају историју еугенике, они не знају за Нирнбершки процес. Мислим да се ово такође ради по наредбама иза кулиса. То је страшна ствар. Ја видим знаке да се спрема геноцид.

ПИТАЊЕ: То јест, ви претпостављате да ће масовно убијати људе?

В.Ј. КАТАСОНОВ: На пример, представници нижих раса могу бити ограничени у правима, могу бити стерилизовани. Људи који озбиљно одступају од норми могу једноставно бити уништени као што су уништавани у Трећем рајху. То су озбиљне ствари. Посебно изненађује што се све ово ради на врхунцу вирусно-економске кризе, када би се, тако се чини, требало бавити нечим другим. У датом случају реч је о димној завеси иза које се решавају сасвим друга питања, пре свега – изградња електронског концлогора.

ПИТАЊЕ:Можемо ли се некако заштитити?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Сами се тешко можемо заштитити. То је могуће преко просвећивања, образовања, средстава за масовне комуникације. Надам се да су ваше новине такође заинтересоване да се ови и слични пројекти не реализују. Морамо надокнадити оно што је било пропуштену у образовању младих у школи, факултету. Данас се на факултетима врши масовна производња идиота. Зато морамо да неутрализујемо ту делатност.

Ако хоћете да се заштитите морате схватити шта је то генетика, генетска корекција, ко је Чарлс Дарвин и какав је његов допринос уништењу човечанства. Јер, када сам предавао на МГИМО, вршио сам мала социолошка истраживања у групи и питао: како је настао човек? Испоставило се да 50 процента сматра да је Бог створио човека, а других 50 да је настао од мајмуна. Ако је од мајмуна, иди тамо. Дакле, „господари новца“ покушавају да човека учине мајмуном. Да је човек настао од мајмуна не верујем, а да га могу претворити у мајмуна – очигледно је. Ове основне ствари треба објаснити људима. Од тога и може да почне наш препород.

Разговор водила: Јелена Колебакина Усманова

Превео: Александар Мирковић

Извор: https://www.businessgazeta.ru/article/474506

НАПОМЕНЕ:

1 Розенталов ефекат или Пигмалионов ефекат је психолошки феномен који се састоји у томе да очекивање остварења неког пророчанства умногоме одређује понашање особе, њено деловање и тумачење реакција околине, што онда, у великој мери, утиче на — самоостварење пророчанства. (Прим.прев.)

2 Израз из романа Иљфа и Петрова Златно теле који, између осталог, значи самоостварујуће пророчанство, јер су се становници „Воронья слободка“ (слободка – врста насеља, у нашем преводу овог романа – „Вранино гнездо“) плашили пожара, непрестано о њему говорили чврсто уверени да ће пре или касније избити, чекали га и најзад — дочекали! „Воронья слободка“ се запалила и изгорела. (Прим.прев.)

3Тобинов порез, по америчком економисти Џејмсу Тобину (1918-2002) добитнику Нобелове награде. Замишљен првобитно као порез на краткорочне валутне шпекулације са циљем да отежа/онемогући валутне конверзије. По Џ. Тобину он не утиче на дугорочне инвестиције, и да би функционисао како је замишљен, потребно је да се уведе на светском нивоу, једнообразно, а приходи остварени оваквим опорезивањем да се пренесу земљама у развоју. Тобин предлаже пореску стопу од 0.5%, неки други економисти од 0.1-1%. (Прим.прев.)

КРАТКА БИОГРАФИЈА В.Ј. КАТАСОНОВА

Валентин Јурјевич Катасонов – доктор економских наука, дописни чалан Академије економских наука и предузетништва, професор на Катедри за међународне финансије МГИМО, председник Руског удружења економиста Шарапов, аутор 10 монографија (међу којима „Велика држава или еколошка држава?“ (1991), „Пројектно финансирање као нови метод организације инвестирања у реалном сектору економије“ (1999), „Бекство капитала из Русије“ (2002), „Бекство капитала из Русије: макроекономски и финансијсковалутни аспекти“ (2002) и бројних чалнака.

Рођен је 1950. завришо МГИМО 1972.

Од 1991-1993 био је саветник ОУН (Департмент за међународне економске односе и социјалне проблеме), од 1993-1996 – члан консултативног савета председника Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРР).

2001-2011 – шеф Катедре међународних кредитно-валутних односа МГМИО (при) Министарству спољних послова Русије.

20112018 – професор на Катедри међународних финансија МГИМО

Валентин Катасонов, ДИГИТАЛНИ НОВАЦ – ИНСТРУМЕНТ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

29. јуна на сајту Централне банке Руске Федерације појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ1 и још 10 банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које почиње у јануару 2022. године. Ново робовласничко уређење, у облику „цивилизованог капитализма“, све је ближе.

У Русији, вероватно, новца готово да неће бити. Као ни у другим земљама. Зашто? Почећу издалека. У историји наше земље било је покушаја да се једном и засвагда заврши са новцем. То је доба такозваног војног комунизма – политике коју су бољшевици спроводили од 1918-1922 године. Руководили су се тезама класика марксизма о одумирању новца у комунизму, и, покушавајући да убрзају наступање комунизма преласком на директну расподелу производа рада, ограничавали су робно-новчане односе. Наводно, лакше је организовати расподелу животно неопходних производа одбацујући у потпуности новчане законе. Г. Ј. Сокољников (народни комесар за финансије од 1922-1926) писао је:

„У области новчаних односа, епоха војног комунизма се оријентисала на потпуну ликвидацију новца, на организацију безготовинских обрачуна, на директну расподелу произведених вредности.“

НОВИ „ВОЈНИ КОМУНИЗАМ“ ЗА БУДУЋНОСТ КАПИТАЛИЗМА

Реформа „војних комуниста“ отишла је тако далеко, да је 19. јануара 1920. године укинута и Централна банака, која се звала „Народна банка РСФСР“ (па је готово пола године земља била без Централне банке). В.И. Лењин је објавио паролу „Евиденција и контрола“. То је значило да треба спроводити директну евиденцију и контролу, са једне стране, учешћа сваког совјетског грађанина у раду; а са друге стране, његов удео у потрошњи, радом створеног друштвеног производа. Евиденцији рада, сасвим је одговарала мерна јединица као што је – број радних часова и дана. За евиденцију потреба – грами, килограми прехрамбених производа, затим, број јединица (рецимо, кутија шибица), метри (рецимо, тканине) и томе слично. Експеримент укидања робно-новчаних односа није потрајао. Очекивани комунизам није наступио. Тачно пре сто година почео је прелазак са политике војног комунизма на такозвану Нову економску политику (НЕП).

А сада ћемо се вратити у наше време. У целом свету су отпочеле радикалне промене, назване – „Велики ресет“. Њихова суштина је описана у књизи Клауса Шваба „«COVID-19: Велики ресет“ (изашлој на свет пре тачно годину дана – у јулу 2020. године). Циљ тог ресета, како примећује професор Шваб, јесте прелазак друштва из данашњег „дивљег“, „неправедног“ и „суровог“ капитализама, у такозвани „инклузивни капитализам“. Нећу подробно описивати модел „инклузивног капитализма“, ко жели може то пронаћи у мојој књизи (Валентин Катасонов: „Читајући Шваба. Инклузивни капитализам и велики ресет“, Свет књиге, 2021). Једноставније говорећи, Швабов „инклузивни капитализам“ – реинкарнација је војног комунизма, кроз који је Русија прошла од 1918-1922 године. Но, у оно време, то је трајало три године, а код Шваба је – занавек. Онда – само једна Русија, а код Шваба – цео свет (не искључујући Русију).

Клаус Шваб само узгред спомиње дигиталну валуту као инструмент „Великог ресета“. Међутим, дигитална валута је позвана да замени данашњи новац – како готовину тако и безготовински новац. Али, зашто? Да би, касније, новац био потпуно укинут. У „врлом новом свету“ „инклузивног капитализма“ новац неће бити потребан. Чак ће бити опасан за оне који се спремају да владају тим светом.

СВЕ ИДЕ ПО ПЛАНУ

О теми званичних дигиталних валута, јавно се почело говорити још у другој половини прошле деценије. Замолио бих вас да не мешате дигиталне са крипто-валутама, које су такође дигитални новац, али приватни, и који ће ускоро ишчезнути. А званичне дигиталне валуте су новац централних банака. Стварање дигиталне валуте прва је објавила Народна банка Кине. Није искључено, да ће већ 2022-2023 године, дигитални јуан бити уведен у целој Кини (сада се тестира у многим областима земље). Планове за стварање дигиталне валуте, већ су објавиле и Федералне резерве САД, Европска централна банка и многе друге централне банке.

Одлучивши да не заостаје за њима и Банка Русије је прошле године, с јесени, припремила и обнародовала извештај „Дигитална рубља.“ И већ је наредн корак Банке Русије био озбиљан: 29. јуна на сајту руске Централне банке појавила се информација да ће Сбербанка, ВТБ и још десет банака узети учешће у тестирању дигиталне рубље, које ће почети у јануару 2022. године, и које ће проћи кроз неколико етапа током године. У првој етапи планирана је пробна емисије дигиталне рубље и још низ операција. Истог дана, први заменик председника Банке Русије, Олга Скоробогатова у интервјуу телеканлу „Русија-24“ открила је неке детаље:

„У првој етапи, од јануара, планирамо тестирање емисије дигиталне рубље, трансфере између физичких лица, сарадњу клијената, банке и платформе дигиталне рубље. У другој етапи, такође 2022. године, планирамо да испробамо плаћање роба и услуга, то јест плаћање физичког лица правном лицу, а даље ћемо, у сарадњи са банкама, одлучити која је наредна етапа.“

Такође, дала је и оцену колико је Русија спремна за тестирање дигиталне рубље у поређењу са иностраним регулаторима. „Наша спремност крајем ове године, како видим, доста је висока и ми идемо строго по плану који смо разматрали у оквиру концепције“ – закључила је Скоробогатова.

ВЕРБАЛНА МАСКА

Ако уђете на заванични сајт Банке Русије, можете наћи велики број информација о дигиталној рубљи. У суштини, реч је о подацима техничког карактера. Но, 99,9 процената наших грађана не разуме зашто су нам потребне дигиталне рубље. Неглинка2 одговара на слична питања овако: дигитална рубља ће постати трећи вид новца, заједно са садашњом готовином и безготовинским новцем. Најрадозналији ће покушати да схвате зашто је потребан трећи облик новца. Јер била су довољна и два. Можда би било боље да се Банка Русије усредсредила на увођење реда у промет већ постојећи новчаних облика? Овде је, како се каже, „неузорана ледина“.

Овим „неразумљивим“ језиком, Банка Русије, у горе поменутом извештају објашњава: увођење у промет дигиталних рубљи довешће до смањења трошкова трансакција за потрошаче, порашће конкуренција међу банкама и борба за клијенте. Слична објашњења, развојних циљева и увођења у промет дигиталне рубље, не појашњавају, већ обрнуто, још више замагљују ствари, и то не случајно. Јер, прави се циљеви скривају.

Но, о њима можемо сазнати из кинеских извора. Народна банка Кине је већ далеко одмакла у реализацији пројекта „дигиталног јуана“ и његове детаље је већ немогуће сакрити. Понешто се може узети и из материјала о пројекту „дигиталног долара“ и „дигиталног евра“. А такође и из материјала Банке за међународна поравнања у Базелу (BIS); BIS се сматра центром у коме се формира методологија и идеологија званичне дигиталне валуте.

КОЈИ СУ ПРАВИ ЦИЉЕВИ?

Као прво, дигитална валута треба да замени, у кратком року, готов новац. Истискивање готовине из света новца, врши се одавно, но, како сматрају представници светске елите (типа Клауса Шваба), сувише споро. Томе се противи народ, који, не без основа, сматра да готов новац гарантује какву-такву слободу, и спасава човека од контроле Великог Брата. Дигитална валута је позвана да нанесе коначан, смртоносни удар готовом новцу. Кинези су, пре две године, искрено признали да дигитални јуан треба да замени штампани новац. Узгред, ту велику тајну можемо наћи и у материјалима Банке за међународна поравнања, но широке радничке масе их, као што је познато, не читају.

Друго, дигитална валута представља смртоносну претњу обичним банкама, које смо навикли да зовемо – „финансијски посредници“. Оне су карика између милиона физичких и правних лица и централне банке. Комерцијалне банке су емитенти готово целокупне масе безготовинског новца (његов обим у свакој земљи премашује обим штампаног новца неколико пута). У таквом моделу дигиталне валуте, који припрема Банака за међународна поравнања за сва физичка и правна лица (тј. милионе и десетине милиона), предвиђено је да се рачун у дигиталној валути отвори у самој централној банци. Милиони и десетине милиона физичких и правних лица ће се наћи под директном контролом централне банке. Централна банка је позвана да постане свевидеће око Великог Брата. А комерцијалне банке ће постати пети точак на таљигама. Безготовински новац, који су стварале комерцијалне банке, нестаће заједно са емитентима тог новца. Може бити да ће неке комерцијалне банке и преживети, али не као самостални субјекти у свету новца, већ као одељења централних банака која ће извршавати искључиво техничке задатке („евиденција и контрола“ промета дигиталне валуте)

Треће, дигитални новац, који ће заменити данашњу готовину и безготовински новац, имаће ограничене функције. То је отворено изјавила, пре неколико месеци, Народна банка Кине. Дигитални новац ће задржати функцију мере вредност, посредника у размени и платежног средства, но биће лишен четврте функције – средства тезауризације (акумулације). Како је речено, рок важења пуштеног у промет дигиталног јуана биће ограничен. Он ће се „топити“ и у неком моменту престати да постоји. Штедети и сакупљати новац, помоћу дигиталне валуте, неће бити могуће.

Можемо наставити… четврто, пето… Но, желим да кажем најважније, оно што се не може пронаћи чак ни у документима Банке за међународна поравнања, али може, између редова, у књизи Клауса Шваба. Пошто новац у епохи дигиталних валута губи акумулативну функцију3, следи да је немогућа акумулација капитала. А без акумулације капитала не може бити ни капитализма на који смо навикли. Управо о томе и говори „немуштим језиком“ професор Шваб. И то ново друштво, у коме неће бити капитала, он зове – „инклузивни капитализам.“

О, „ВРЛИ НОВИ“ РОБОВЛАСНИЧКИ ПОРЕТКУ!

Иза овог бесмисленог термина, скрива се модел друштва који можемо назвати „новим робовласничким поретком“. Тај „врли нови свет“ задивљујуће је, подробно и тачно, описан у антиутопијама Јевгенија Замјатина „Ми“, Олдоса Хакслија „Врли нови свет“, Џорџа Орвела „1984“ и „Животињска фарма“, Реја Бредберија „451 степен по Фаренхајту“ и др. Такво друштво, ће се суштински разликовати од робовласничког друштва старог света. Тамо је роб био својина робовласника, робова није било довољно, чувани су као вредна ствар. У „врлом новом свету“ роб ће бити „једнократан“ (за једнократну употребу). Ево како је то изразио један од хероја романа „451 степен по Фаренхајту“:

„На крају крајева, ми живимо у веку у коме људи не представљају вредност. Човек је у наше време као папирна марамица: у њу шмрчу, гужвају је и бацају; узимају нову, шмрчу, гужвају и бацају…“

И, наравно, у таквом друштву „инклузивног капитализма“ новца неће бити. Деловаће принцип „евиденције и контроле“, при томе у онлајн режиму („Велики Брат те гледа“). Издалека, овај „врли нови свет“ са својом „евиденцијом и контролом“, подсећа на оно што је наша земља преживела током војног комунизма. Но, само издалека. Тада није постојао овакав дигитално-електронски концлогор, који се гради и довршава пред нашим очима. Тада је војни комунизам поживео само три године. Сада се „војни инклузивни капитализам“ гради са намером да дуго потраје, можда заувек.

Дакле, за промоцију пројекта дигиталне рубље Банка Русије користи низ обичних фраза. Тобоже, дигитална рубља ће нешто побољшати (квалитет финансијских услуга), смањити (трошкове трансакција), снизити (ризик губитка новца), повећати (финансијске могућности), убрзати (платни промет и поравнања), омогућити (доступност финансијских услуга) и томе слично. Чини ми се да и сами сарадници Банке Русије до краја не схватају шта пропагирају. И сасвим је вероватно да ће их искористити некакви непознати „типови“ из Банке за међународно поравнање, који схватају истинске циљеве стварања дигиталних валута.

Дигитална рубља је потребна само да би се довршила изградња електронско-дигиталног концентрационог логора. Када буде довршен дигитална рубља ће бити укинута. У концентрационим логорима, као што је познато, новац није потребан. Чак је строго забрањен.

2. јул 2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-cifrovoj-rubl-instrument-postroeniya-novogo-konclagerya/

НАПОМЕНЕ:

1 ВТБ банка је руска комерцијална банка у којој 60.9 % обичних акција припада држави. ВТБ банка је водећа у структури ВТБ групације. Друга по величини међу активним банкама Русије и прва по обиму оснивачког (основног) капитала (прим.прев.)

2 Главно здање Банке Русије смештено је у Неглиној улици, а Неглинка је река која протиче кроз Москву, тачније испод Москве, дуга 7.5 километара, лева притока реке Москве, по којој су многе улице добиле име, (прим.прев.)

3 Новац као вредност, благо, може се повући из оптицаја и акумулирати с обзиром да се увек може претворити у било коју другу врсту робе (прим.прев.)

Валентин Ј. Катасонов, ИНКЛУЗИВНИ КАПИТАЛИЗАМ И ВЕЛИКИ РЕСЕТ – ДИМНА ЗАВЕСА ОД ТЕРМИНА

Један од најпознатијих аутора Цариграда, доктор економских наука, председник Руског економског друштва С.Ф. Шарапов, Валентин Јуревич Катасонов, припремио је за штампу нову књигу. Из њеног наслова „Читајући Шваба – инклузивни капитализам и велики ресет – отворена завера против човечанства“, већ је јасно о чему је реч.

У књизи, Валентин Јуревич, не само што анализира сценарија која реализују светски глобалисти, већ и доказује њихову антиљудску суштину и опасност за светску и руску економију. Упознајући наше читаоце са одломком из књиге, надамо се да ће она наћи своје одане читаоце.

Осим публиковања дела књиге, Цариград је поставио аутору неколико питања.

Питање: Можете ли нам кратко рећи о чему говори Ваша књига?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Желео сам да у доступној, разумљивој форми представим читаоцима оне мисли Клауса Шваба које су у његовој књизи на својеврстан начин шифроване, коришћењем такозваног „птичијег“ језика. Један издавач ме је питао за савет да ли да преведе на руски језик књигу Клауса Шваба „Ковид-19, велики ресет“. Одговорио сам да је велико питање да ли је она потребна читалачкој публици, јер читаоци нису припремљени за разумевање таквих текстова. Зато сам, ако могу тако да се изразим, направио буквалан превод1 неколико изабраних места из Клауса Шваба, наравно, изражавам се сликовито. То јест, просто сам протумачио неке његове термине и неке његове тезе.

Питање: На пример?

В.Ј. КАСАТОНОВ: Једна од кључних теза је неопходност преформатирања класичног капитализма у такозвани инклузивни. Клаус Шваб, као да хипнотизује читаоца савршено бесмисленим терминима, зато што је инклузивни капитализам својеврстан оксиморон. Оксиморон је спајање неспојивих термина и речи. Капитализам представља стицање профита у интересу власника капитала, то је принцип „граби за себе“, а инклузивност претпоставља да компанија, власнички субјект узима у обзир интересе свих чланова друштва, свих социјалних група. У суштини, иза овог оксиморона, еуфемизма скрива се замисао „господара новца“, како их ја зовем. Но, пошто се овом темом бавим већ деценијама, онда, наравно, већ схватам, на основу неких кључних речи, шта имају у виду.

Питање: Шта је њихова идеја? Да ли је то нови корак у економској мисли?

В.Ј. КАТАСОНОВ: У овом случају „господари новца“ желе да постану господари света. А њихов план је одавно разрађен, не годинама уназад, већ вековима. Он се једноставно дорађује, прецизира. Не тако давно, у издању „Кислорода“ објавили смо књигу Херберта Велса „Отворена завера“(The open conspiracy). У суштини, то је једна варијанта истог плана – стварања новог света.

Таквих планова је много. Неки од њих су скривени, а неки, обрнуто, јавни и рекламирани, као што је књига Клауса Шваба. Што се тиче књиге Херберта Велса, она је написана још 1928. године, али на руски језик, у Совјетском Савезу, није преведена, не знам због чега. Она не припада жанру фантастике, ни утопије или антиутопије. Пре свега, она спада у жанр који бих назвао – пројектовање будућности.

Поменућу још једну књигу, која се може наћи на полицама књижара, и из које, такође, сазнајемо о плану устројства новог света у интересу „господара новца“. То је књига Жака Аталија „Кратка историја будућности“. На руски језик је преведена и издата 2006. године; на њу се, такође, ослањам. Уопштено, ништа ново под сунцем. То је завера против човечанства. Она се припремала и припрема. И биће покушаја њене реализације. Ја бих на тај начин, укратко описао идеју моје књиге.

Најновије планове закулисних владара ове године је изнео вечити председник Светског економског форума Клаус Шваб и назвао их „The Great Reset„(„велики ресет“). У руском преводу „Великая перезагрузка“. Шваб је заједно са Тери Милер написао и објавио књигу „Covid-19: The Great Reset.У њој се излажу поменути планови, а ја сам их свео на осам основних тачака.

Један од кључних појмова „великог ресета“ је „Inclusive Capitalism“ (инклузивни капитализам). У руским средствима информисања наилазимо на буквалан превод: „инклузивни капитализам“. Inclusive (енгл.) – од глагола „include“ – обухватити, укључити…

Током деценија рада на бројним изворима, сусрео сам различита одређења капитализма: „рани“, „касни“, „зрели“, „монополистички“, „финансијски“, „индустријски“, “трговачки“, „трули“, „умирући“, „народни“, „позни“, „периферни“, „организовани“, „плански“ итд. Али синтагма „инклузивни капитализам“ – представља новост.

ДИМНА ЗАВЕСА ОД ТЕРМИНА

Појам „инклузивни капитализам“ у оптицај је ушао почетком ове деценије. По свој прилици, финансијска криза 2007-2009 коначно је убедила закулисне владаре света да постојећи капиталистички систем треба подвргнути радикалној реформи. Претходни модел је себе у потпуности иживео и следећа светска криза могла би угрозити позиције закулисних владара света и онемогућити њихове далекосежне планове. Под „закулисним владарима света“ подразумевам пре свега „господаре новца“ (главне акционаре Федералних резерви САД – емитента светске валуте „долар“), који су тежили и теже да постану и „господари света“.

Никаквих јасних, разумљивих, недвосмислених дефиниција „инклузивног капитализма“ до данас немамо. Разни политичари, философи, политиколози и економисти осветљавају различите аспекте овог социјално-економског модела, који треба да замени постојећи капитализам.

А шта представља постојећи капитализам? Кратко га можемо описати речју „ексклузивни“, што је по смислу супротно „инклузивном“. Exclusive (енгл.) у преводу значи „посебан“, „једини“, „ексклузивни“.

Неки, размишљајући о инклузивном капитализму, пре свега пажњу усмеравају на то, да у систему „обновљеног“ капитализма неће бити сиромашних. Други, наглашавају како тај модел омогућава да сви буду запослени, сви ће бити укључени у економску делатност. Трећи, усредсређују пажњу на аспекте као што је одговорност пред будућим поколењима, чије интересе такође треба укључити у текућу економску делатност, па исходећи из поменутог, главну пажњу усмеравају на рационално (економично) коришћење ресурса и заштиту околине.

У многобројним говорима о инклузивном капитализму видимо блискост појма „инклузивни капитализам“ са појмовима као што су: „одрживи развој“ (sustainable development), „социјално одговоран капитализам“ (socially responsible capitalism), „демократски капитализам“ (democratic capitalism) итд.

Ипак, инклузивни капитализам, као и сви њему слични термини, нису ништа више од вербалне еквилибристике. Озбиљни експерти се критички односе према оваквим, „истанчаним“, новим социјално-економским моделима света. Неки критичари их називају „заблудама“ и „самообманама“. Други се изражавају много оштрије, именујући их „преваром“ и „јевтином пропагандом“.

КАКО ГОД ЗВАЛИ ВУКА…

Навешћу, као пример, једну конференцију на високом нивоу, која је одржана у Лондону, у мају 2014. године, и која је била посвећена инклузивном капитализму. У њеном раду су учествовале такве VIP персоне као што је извршни директор ММФ Кристина Лагард, његово краљевско височанство принц Чарлс, госпођа Лин де Ротшилд, бивши председник САД Бил Клинтон, лордмер лондонског Ситија, Фиона Вулф. Узгред, главни иницијатор сусрета била је госпођа Лин де Ротшилд, која је мало пре тога, иступила са иницијативом, или пројектом – „Inclusive Capitalism„. Руска средства информисања су за тај датум везала рођење овог пројекта, назвавши га „свеобухватним капитализмом“. Особито је занимљиво на том сусрету било иступање Кристине Лагард.

И Кристина Лагард, и принц Чарлс, и Лин де Ротшилд, и други VIP учесници пројекта, сагласили су се да је Маркс био у праву. Но, он је описивао капитализам који је постојао пре 150-200 година. А данас, он може и мора да се из ексклузивног, преобрази у инклузивни или свеобухватни.

Друга половина наступа Кристине Лагард није донела ништа ново. Све је то уобичајено ређање фраза: о неопходности повећане социјалне одговорности бизниса; о путевима превладавања неповерења између бизниса и државе, између богатих и сиромашних, између различитих држава; о начинима убрзавања економског раста у свету; о изједначавању неједнаког нивоа економског развоја држава и социјално-имовинској поларизацији унутар националних економија итд.

Ускоро ће бити седам година од тог лондонског састанка VIP персона. Да ли је светски капитализам постао бар малчице мање ексклузиван и бар малчице више инклузиван? Не, све се наставља у складу са општим законом капиталистичке акумулације Карла Маркса. Сваке године експерти врше процене које показују да су богати постали још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

На пример, у јануару ове године, уочи почетка јубиларног, педесетог самита Светског економског форума у Давосу, невладина организација Oxfam обнародовала је свој последњи извештај о расподели богатства у свету. Према последњим подацима, стање 2.153 милијардера који живе на планети Земљи, превазилази суму свих новчаних средстава које поседује 60% становништва земног шара. Сазнавши за те цифре, Клаус Шваб је пред почетак самита дао изјаву: Капитализам је потребно хитно спасавати, зато је потребно мењати његове основне принципе.

ИЗБАВЉЕЊЕ ОД ИЛУЗИЈЕ

Питање: Спас од илузије?

В.Ј. КАТАСОНОВ: Ако пажљиво анализирамо све што је рекао Шваб поводом новог модела капитализма, видимо, на крају, да се његови предлози могу свести на један: потребно је одрећи се максимализације профита. Уосталом, његову идеју можемо интерпретирати и на други начин: бизнису следи спознаја чињенице да се епоха прираста капитала завршава, средња добит у многим гранама и на многим тржиштима стреми нули; следи избављење од илузије, којом се још увек храни значајан део бизниса. Везано за ово: присећам се речи Џорџа Сороша, који се пре две деценије нашалио: „Музика се завршила а они још увек плешу“ (поводом неправилног понашања неких учесника на тржишту после пада берзанског индекса NASDAQ). Међутим, још боље је сетити се Карла Маркса, који је пре век и по формулисао – закон тенденције пада профитне стопе и који је рекао да услед раста техничке структуре капитала (то јест, потискивања радника машинама) стопа профита, на крају, може пасти на нулу.

Дакле, Шваб је решио да спаси капитализам учинивши га „инклузивним“. Као прво, профит не треба више да буде циљ и основни оријентир „успешности“ бизниса. Као друго, компаније треба да излазе у сусрет потрошачима снижавајући цене и на тај начин постепено ће се искоренити сиромаштво. И, треће, следи одбацивање уобичајених представа о томе да корпорације припадају акционарима који су главни (или чак једини) корисници активности компанија. 

У вези тога желим да споменем америчку организацију „Округли сто бизниса“ (Business Roundtable – BRT), која представља многе велике компаније у САД. У руководећим органима BRT налазе се: Џеф Безос из Амазона, Тим Кук из Епла, Мери Бара из Џенерал моторса и друге познате фигуре америчког бизниса, које заузимају прва места на листама најбогатијих људи Америке и света. Организација BRT је прошле године изјавила да је принцип владавине акционара застарео и да се обавезе морају проширити на све заинтересоване стране (раднике компаније, добављаче и извођаче, потрошаче продукције, државу). Поменута организација је поставила себи циљ да помаже „економију, која служи свим Американцима“, а не само онима који поседују акције.

НОВА ФОРМУЛА: РОБА-НОВАЦ-ВЛАСТ

Клаус Шваб поздравља такву иницијативу и додаје: „Циљ компанија је да увуку све заинтересоване стране у заједнички и стабилан процес стварања вредности.“ То јест, свака фирма, компанија постаје „инклузивна“. По његовом мишљењу, није држава дужна да изгради инклузивни капитализам, већ обрнуто то треба да учине – инклузивне компаније. Што се тиче државе она ће постепено бити обухваћена (bee included) тим инклузивним компанијама. Једноставније говорећи, предлаже се постепена приватизација државе од стране најкрупнијих корпорација.

На први поглед, иницијатива која долази од светске елите, названа „инклузивни капитализам“, изгледа парадоксално. Неколико столећа трајао је капитализам чије је владајући принцип био: „Homo homini lupus est“ (човек је човеку вук). Током живота многих поколења, неговани су и расли вукови капитализма, навикнути да прождиру слабије представнике фауне. Но, одједном, неочекивано, вукови се окупљају и свечано изјављују да ће се од сада хранити травом. Тешко је у то поверовати.

Међутим, неки у такву верзију верују и зову иницијативу силника овог света „револуцијом одозго“. Тешко је поверовати у могућност постојања „инклузивног капитализма“. Заправо, инклузивни капитализам представља „димну завесу“ која прикрива планове светске елите о моделу света коју треба назвати посткапитализам. Њега још можемо именовати и као нови феудализам или нови робовласнички поредак. Данашња елита је спремна да се одрекне наталожених „предрасуда“ и „навика“, као што су јурњава за профитом, акумулација капитала, заузимање монополских позиција на тржишту итд. Али се она ни под каквим условима неће одрећи власти. „Велики ресет“, или „револуција одозго“, спроводи се да би елита учврстила своју власт.

Због нечега сам се сетио кратке формуле коју често користим да бих објаснио и описао процес уништења СССР-а: „Партијско-државна елита земље одлучила је да конвертује своју власт у капитал.“ А данас, на глобалном нивоу, гледамо обрнуту слику: „Светска олигархија је одлучила да конвертује свој капитал ради стицање апсолутне власти у свету.“

14. мај 2021.

Валентин Ј. Катасонов

Превео: Александар Мирковић

Извор: https://tsargrad.tv/articles/inkljuzivnyj-kapitalizm-kak-glavnaja-ideja-velikoj-perezagruzki_354889

НАПОМЕНА:

1 Катасонов овде мисли на дословни превод страног текста уз који се често дају подробна објашњења и чији је основни циљ – максимално тачно пренети смисао. У таквом преводу се, најчешће, не може пренети стил, рима, ритам… изворног текста (прим. прев.)