Валентин Катасонов, МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЗДРАВСТВА

У борби са „пандемијом“ лекари уступају место војницима. Зона присиле се шири.

У минулој 2021. години учешће војске и полиције у борби са ковидом испољило се, пре свега, у спровођењу вакцинације сопственог састава. Крајем лета и почетком јесени велики део војног особља, у већини земаља света, потпуно је или делимично вакцинисан. Најтврдоглавији су „преживели“ до јесени. Оне који се нису вакцинисали (таквих је у земљама НАТО-а свега неколико процената) почели су да отпуштају из оружаних снага. Отпуштања ће бити завршена почетком 2022. године.

Не искључује се могућност да ће током 2022. војска и полиција наставити своје учешће у борби са „пандемијом“ и оно се може кардинално разликовати од пређашњег: војску сада могу користити као помоћ цивилним лекарима да би вакцинацију становништва довели до задатих бројки.

Још током лета 2021. године СЗО је предлагала да број потпуно вакцинисаних (који су добили две дозе вакцине) буде 60% укупног становништва у свакој земљи. Током јесени бројку су подигли на 70% ( самит Г-20 у Риму крајем октобра). Ако се у спровођењу вакцинационе кампање ослоне на принцип доборoвољности, онда задати циљ неће успети да достигну. Зато су потребни војници, полицајци, специјалци.

Знаци ангажовања војске и полиције у спровођењу вакцинације грађанског становништва почели су да се примећују последњих месеци 2021. године. Низ оваквих примера наводи Еви Мек у чланку „Милитаризација здравства: генерали преузимају контролу над оперативим групама за КОВИД на међународном нивоу“ (Militarization of Health Care:  Generals Take Control of Covid Task Forces Internationally).

Аутор подсећа на мишљење Била Гејтса из 2015. године. Тада је у угледном медицинском часопису The New England Journal of Medicine Гејтс објавио чланак „Наредна епидемија – лекције еболе“ у коме се веома позитивно односи према чињеници да су у тој борби учествовале оружане снаге САД и Велике Британије, које су решавале задатке везане за транспорт. Гејтс је истакао (2015!) да ће човечанство ускоро захватити епидемије још страшније од еболе. Предстоји напорна борба која се може упоредити са светским ратом. За такав рат треба да се спремају и војници. Потребно је и НАТО преоријентисати на овај облик рата. У априлу 2015. године на конференцији Ted Talk Гејтс је иступио са радом „Наредна експлозија? Нисмо спремни“(The next outbreak? We’re not ready) у коме је исказао своје идеје о коришћењу оружаних снага за борбу против пандемије.

Од тада је прошло пет-шест година. И ми видимо да војска заиста учествује у овом новом рату. При томе њена улога није само помоћна – у низу земаља истура се у први план. Еми Мек посебно скреће пажњу читалаца на догађај који се одиграо у Аустрији 17. децембра 2021. године. Влада ове земље је објавила да се оснива нова структура GECKO – Комитет за координацију борбе са националном ковид-кризом. Именована су и два руководиоца GECKO-а – Катарина Рајх (Katharina Reich) генерални директор службе за јавно здравље и Рудолф Стридингер (Rudolf Striedinger), војник са чином генерал-мајора.

Оружане снаге Аустрије броје 53.000 војника (од њих 27.000 припадају резервном саставу) и генерал Стридингер је успешно спорвео ковид вакцинацију овог контигента. Уз то, још почетком 2021. године, успео је да издејствује потпуну забрану било какве критике вакцинације од стране војног особља. Сада је стечено искуство генералу потребно да би довео до краја програм потпуне вакцинације становништва Аустрије који је наметнуо земљи, у новембру, канцелар Александер Шаленберг.

На крају 2021. године број потпуно вакцинисаних у Аустрији износио је 71%, рачунајући делимично вакцинисане – 73%. Готово 2,5 милиона грађана алпске републике до сада нису вакцинисани. Пред генералом Стридингером постављен је задатак да изврши додатни притисак на „тврдоглаве“. Канцелара Шаленберга на крају године заменио је Карл Нехамер; иницијатива да позове као ко-руководиоца GECKO генерала, припада управо њему.

1. фебруара 2022. године Закон о вакцинацији чије је доношење иницирао Шаленберг, ступа на снагу. Невакцинисани ће бити кажњени новчаном казном до 2.000 евра, при чему се могу и више пута казнити. Уколико одбију да плате казну прекршиоци ће бити смештени у специјални затвор за невакцинисане људе у трајању од једне године. За спровођење закона је задужена, пре свега, полиција, но нису искључени случајеви масовног отпора. Тада се може употребити и војска.

Еми Мек пише да је војска већ почела да управља вакцинацијом у Немачкој, Италији и Португалији.

„Немачки талас“ 29. новембра је изнео неке детаље о стању Немачкој. Генерал мајор Карстен Бројер (Carsten Breuer) који се налази на челу Комaнде територијалних операција Бундесвера Немачке, одговоран је за сарадњу између војске и грађана. Крајем новембра 2021. немачки канцелар Олаф Шолц поручио је овом генералу да стане на чело Кризне групе за борбу против пандемије („Антикризна група Корона“) У часопису DW пише: „Кризни штаб Бундесвера данас свакодневно добија десетине нових захтева за помоћ од месних власти. Општински чиновници обично моле војнике да помогну центрима за вакцинацију и здравственим органимма. Број одобрених захтева од федералних јединица и општина већ је прешао 7.700 и, како се очекује, само ће расти.“ Die Welt пише: „Антикризна група Корона ради у основи неприметно за друштво, но за федералну владу она представља један од најважнијих инструмената обуздавања пандемије. Она анализира ситуацију у регионима, свакодневно доставља федералној влади поуздану слику ситуације и даје препоруке шта да се ради.“

У борби са ковидом улога војске је врло уочљива и у Португалији. Тамо је кључна фигура контра-адмирал Енрике Гувеја е Мело (Henrique Gouveia e Melo). Крајем септембра 2021. године 85% становништва Португалије било је потпуно вакцинисано. Главна заслуга за ово припада контра-адмиралу коме је у фебруару дат задатак да управља вакцинационом кампањом. Адмирал је испољио натпросечне способности у испуњавању задатка. Истина, данас епидемиолошка ситуација у Португалији није много боља него што је у низу европских држава. „Ми смо добили битку“, – каже генерал имајући у виду да је Португалија испунила и премашила план вакцинације. Ипак, признаје : „Ја не знам да ли смо добили рат са вирусом. То је светски рат.“

У далекој Аустралији 2021. године у спровођење вакцинације такође је коришћена војска. Од самог почетка Аустралија се ослањали на принуду. 23. новембра часопис ZEROHEDGE је објавио чланак „Аустралијска војска почиње превоз лица која су била позитивна на тесту, као и лица која су била у контакту са оболелим од КОВИД-а у карантинске логоре.“  (Australian Army Begins Transferring COVID-Positive Cases, Contacts To Quarantine Camps). У чланку је испричана страшна прича која се десила у новембру. У општинама Бинџари (Binjari) и Рохул (Rockhole), недалеко од аустралијског града Дарвин, према дојави неког достављача било је људи заражених ковидом. Ноћу је у куће становника наведених општина нагрнула војска за којом су ишли лекари. Житељима су урађени експрес тестови на ковид. Неколицина је била позитивна. То је био основ за „евакуацију“ 38 људи (неколико становника су били позитивни, а за остале се претпостављало да су били у контакту са „зараженим“). Утоварени су у војне камионе и хитно одведени у изолацију, у оближњи „карантински логор“ (такви логори се данас граде у различитим областима Аустралије). У операцији је учествовало 20 војника. Главни министар Северних територија Аустралије Мајк Ганер (Michael Gunner) је објавио да ће „армија сада превозити позитивне, заражене КОВИД-ом, као и оне који су били са њима у контакту војним камионима у логоре за карантин“.

Посматрачи кажу да је Аустралија постала експериментални полигон.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://reosh.ru/valentin-katasonov-o-militarizacii-zdravooxraneniya.html

Валентин Катасонов, ВЕЛИКИ РЕСЕТ – ПЛАН ОТИМАЊА ПРИРОДЕ ОД СТРАНЕ ГЛОБАЛНЕ ЕЛИТЕ

Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште ескпропријацијом, како би зауставиле производњу хране

План „Великог ресета“ који је објавио председник Светског економског форума (СЕФ) Клаус Шваб предвиђа кардиналну промену светског друштвено-економског поретка. Шваб то назива преласком са старог капитализма на нови, „инклузивни“ капитализам, и ослобађањем човечанства од приватне својине. Међутим, ако су руски комунисти пре више од сто година укинули приватну својину над средствима за производњу, над опредмећеним капиталом, укинувши на тај начин и експлоатацију човека над човеком, глобалисти, данас, намеравају да укину личну својину, то јест, имовину која је намењена за задовољавање основних животних потреба – станове, куће, пољопривредно земљиште, одећу, кућне потрепштине итд.

Ида Аукен (Ida Auken) члан такозваног Савета за глобалну будућност градова и урбанизацију (Global Future Council on Cities and Urbanization), који функционише у оквирима Светског економског форума, ликујући објављује: „Добродошли у 2030. годину. Добродошли у мој град, тачније, наш град. Ја ништа не поседује. Немам аутомобил, немам кућу, немам технику, немам одећу.“

Шваб је много опрезнији у изјавама. У својој књизи „КОВИД-19: Велики ресет“ (2020. године) говори да људи, што је могуће пре, треба да се ослободе жеље за власништвом. У инклузивном капитализму човек мора да постане корисник. Ипак, права коришћења нема без права својине. Неко мора бити власник, крајњи управник имовине. Шваб замагљује ово питање, но из онога што је изложио јасно је да је крајњи власник – глобална елита.

Шачица људи („златни милион“) већ влада највећим делом објеката економске и социјалне инфраструктуре у свету. Она је овладала и објектима такозване интелектуалне својине, узела у своје руке велики део утробе Земље. „Златни милион“ жели да приватизује целу Васељену. О таквим безумницима писао је и совјетски писац научне фантастике Александар Бељајев у роману „Продавац ваздуха“ (први пут објављен 1929. године). Енглески бизнисмен Бејли организује, негде у Заполарју, на северу Јакутије, подземну фабрику за прераду атмосферског ваздуха. У фабрици је прво ваздух дељен на саставне компоненте (кисеоник, водоник, азот, хелијум) а онда се из њих добијао финални производ. На пример, азот се претвара у амонијак, азотну киселину и цијанамид. Основни производ је – куглица која садржи згуснут кубни километар атмосферског ваздуха. Бејли се спрема да изађе на тржиште са својим куглицама и другим производима, но ове планови, на срећу човечанства, нису реализовани – фабрику уништавају совјетски црвеноармејци.

Данас видимо да група супербогатих жели, у неком облику, да оствари Бејлијев неостварени план. Ови безумници теже да присвоје онај део природе који до данашњих дана није давао никакав профит, то јест, тај део природе треба неизоставно приватизовати и укључити у тржишне односе. Тада ће власт глобалне елите над светом бити ненарушива.

У издању Natural News 29. децембра 2021. појавио се чланакГлобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште у Америци путем експропријације, како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена“(Globalist corporations begin seizing farmland in America under eminent domain, to halt food production in the name of fighting climate change). У чланку се говори да ће се у догледно време у свету појавити компаније које ће пружати „екосистемске услуге“ (ecosystem services). Екосистеми су природне фабрике које апсорбују угљен-диоксид и друге гасове „стаклене баште“ , прерађују прљаву отпадну воду дајући, на крају процеса, кисеоник и чисту питку воду. При томе чувају биоразноликост, генетске кодове животињских (фауна) и биљних (флора) врста. А ови кодови могу затребати у решавању сложених задатака из сфере биотехнологије и генетског ижењеринга.

Присталице развоја тржишта „екосистемских услуга“ тврде да је први услов за стварање таквог тржишта успостављање јасно одређених права својине над природним објектима (екосистемима). „Ничија својина“ или својина у рукама „неодговорних субјеката“ ствара ризик од уништења екосистема. Својина над природним ресурсима екосистемског карактера треба да да буде у рукама врло „одговорних“ привредних субјеката. Њихова усклађеност са најстрожијим нормама потврђиваће… берзе.

Привредни субјекти новoг типа већ су добили свој назив: „Компаније за природне ресурсе(Natural Asset Companies, NAC). Оне би требалo да постану комерцијалне структуре које остварују профит продајом „екосистемских роба и услуга“, таквих као што је апсорпција „гасова стаклене баште“, затим, продаја кисеоника, чисте воде… Што се тиче генофонда који се налази у приватизованом екосистему, биолошке и друге компаније могу се њиме користити када прибаве лиценцу за одговарајућу „интелектуалну својину“. Власници генетски и других информација које се односе на флору и фауну дивље природе, могу бити само „компаније за природне ресурсе“. Сви остали су корисници, који то коришћење плаћају.

Опис модерног пројекта „екосистемске економије“ и „екосистемског тржишта“ може изгледати као бунцање лудака, на чијем фону бледи литерарна фантазија Александра Бељајева. Ипак, наведени пројекат није фантазија. Он је део плана Великог ресета. На сајту Њујоршке берзе (NYSE) већ се појавила страница посвећена компанијама за природне ресурсе.

Читамо: „За решење веома сложених проблема везаних za промену климе и прелазак на одрживу економију, NYSE и Intrinsic Exchange Group (IEG) први уводе нову класу имовине засновану на природи и предностима које даје природа (такозване екосистемске услуге). NAC (компанија за природне ресурсе) ће одражавати унутрашњу и производну вредност природе и омогућити штедњу утемељену на животно важним добрима, која леже у темељима целокупне наше економије и омогућавају живот на Земљи. Примери природних актива које могу имати корист од NAC структура укључују пределе као што су шуме, мочварна подручја, коралне гребене, а такође и обрадиво земљиште, рецимо фарме“. У тексту се још пише да комерцијални потенцијал природних добара износи 125 трилиона долара годишње у облику глобалних екосистемских роба и услуга, као што је везивање угљеника, биоразноликост и чиста вода.

Да би разумели колико су високи улози аутора пројекта стварања тржишта екосистемских услуга, напоменућу да је укупна вредност продате сирове нафtе и природног гаса у свету крајем 2020. године износила само 4,68 трилиона долара.

Горе поменута стурктура Intrinsic Exchange Group (IEG) закључила је у септембру 2021. године споразум са Њујоршком берзом о оснивању „корпорација за природне ресурсе“ и њихово довођење на берзу. NYSE поседује мањински пакет акција IEG. Последњу групу или партнерство чине: Међуамеричка банка за развој, Фонд Рокфелер и Aberdare VenturesIEG је основао 2017. године предузетник и заштитник природне средине Даглас Егер (Douglas R. Eger). Он је као генерални директор IEG коментарисао септембарски споразум: „Заједно ће IEG и NYSE омогућити инвеститорима приступ природним богатствима, што ће преобразити нашу индустријску економију и учинити је још праведнијом.“

IEG је већ разрадила методе мерења еколошких показатеља компанија за природне ресурсе и њиховог превођења у вредносни израз. Међу њима су такви (показатељи) као што су продаја услуга екосистема и природни капитал. Ови показатељи допуњавају традиционалне показатеље делатности компанија. Њујоршка берза је у четвртом кварталу 2021. године припремила листинг стандарда и рачуноводствене извештаје за компаније за природне ресурсе и предала их Комисији за вредносне папире и берзама САД (SEC). Очекује се да почетком 2022. SEC одобри достављену документацију и у 2022. на берзама ће се појавити прве компаније за природне ресурсе.

Као што се може видети из докумената IEG и NYSE стварање компанија за природне ресурсе почиње стицањем земље која поседује потенцијал да генерише екосистемске услуге: „Компаније за природне ресурсе су одржива предузећа која поседују права да пружају екоситемске услуге, произведене на природном, радном или хибридном земљишту“. Под „природним“ се подразумева земљиште које није загађено пољопривредном или другом човековом делатношћу. „Радна“ су земљишта која се тренутно активно користе. Првенствено је реч о пољопривредном земљишту. Њима је могуће променити намену: од производње пољопривредних производа на давање екосистемских услуга. „Хибридно“ земљиште је оно које делом припада првом, делом другом типу.

Низ милијардера се већ укључио у куповину земље, приступивши тако акупмулацији „природног капитала“ и конверзији својих виртуелних (финансијских) актива у физичку активу, имовину – земљу.

У САД се најчешће као главни купац земље помиње Бил Гејтс, највећи поседник пољопривредног земљишта у Америци (у терминологији IEG и NYSE – „радна земља“). Укупно Гејтс поседује око 242.000 акри (acre) на целој територији САД. То је скоро 100.000 хектара. Ипак, Гејтс није највећи земљопоседник у САД. Прво место међу милијардерима који су специјализовани за куповину „природне земље“ припада медијском магнату Џону К. Мелоуну (2,2 милиона акри у ранчевима и шумама). На другом месту је оснивач CNN-a Тед Тарнер (2 милиона акри првенствено дивље природе). Брзо расту инвестиције у земљу и оснивача Амазона Џефа Безоса

Американце веома брине куповина земље од стране милијардера. Пре свега зато што нови феудалци Америке могу започети пренамену коришћења стечених парцела.

Поновићу још једном наслов поменутог чланка објављеног у Natural New: „Глобалистичке корпорације почињу да плене пољопривредно земљиште у Америци путем експропријације, како би зауставиле производњу хране у име борбе против климатских промена“. Наслов говори сам за себе. Коментари су сувишни.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/01/04/velikaya-perezagruzka-plan-zahvata-prirody-zemli-globalnoj-elitoj-55244.html

Валентин Катасонов, КОВИД-ТРИБУНАЛ ИЛИ НИРНБЕРГ-2

Више пута сам писао да је борба са такозваном пандемијом у многим земљама добила облик отвореног гажења устава, закона, елементарних људских права. Све више овај феномен поприма одлике „ковид-фашизма“.

Први, који су иступили против ове појаве, били су часни и смели лекари, који су показали да „борба са ковидом“ представља димну завесу за прикривање циљевa владајућих кругова, циљева далеких и од медицине и од здравства. Позанти француски доктор, специјалиста у области вирусологије, добитник Нобелове награде, Лик Антоан Монтање ( Luc Antoine Montagnier ) изјавио је да они који су примили такозвану вакцину (заправо – експериментални препарат) дуже од три године неће живети.

Чак и ако је Лик Монтање допустио себи претеривање, људи који се баве статистиком вакцинације и њеним последицама, констатују да се већ у одлазећој 2021. години, леталност од вакцина мери милионима људских живота у целом свету. Према једном од последњих истраживања у САД, крајем октобра, број умрлих од вакцина против ковида био је око 200.000 људи.

Кршење устава, закона и људских права од стране власти у већини земаља, довело је до смрти и инвалидности вакцинисаних, „смрти као нуспојаве“ код других категорија људи (реч је о умирању људи са обичним дијагнозама до којег је дошло јер су хроничним болесницима одбили да пруже медицинску помоћ, позивајући се на приоритет „ковид“ пацијената), затим, људи су затварани током „локдауна“, створен је елктронски концологр ( QR-кодовима) и др.

Заједно са лекарима наступају и правници. Навешћу један пример.

Тим који чини више од 1.000 правника и више од 10.000 медицинских експерата иницирао је, највећи у историји, судски процес под називом „Нирнберг-2“. Тужбе су подигнуте против Светске здравствене организације (СЗО) која је покренула светску психозу под називом „пандемија ковида“ и Светског економског форума (СЕФ) на чијем је челу Клаус Шваб. Дугачак списак оптужби против две наведене организације и њихових руководилаца (а такође и хиљадама нити повезаних са њима других организација и њихових шефова), опозициони медији су кратко резимирали: Crimes Against Humanity (Злочин против човечности).

На челу тима налази се доктор Рајнер Фуелмих (Dr Reiner Fuellmich) – немачко-амерички правник, један од најутицајнијих у Европи. Он је, на пример, добио вишемилионски спор против Deutsche Bank, због преваре. А такође и против Volkswagen-а због фалсификовања података о токсичности издувних гасова аутомобилских дизел-мотора (ова прича је добила 2015. године назив Dieselgate).

Рајнер Фуелмих је један од оснивача Немачког истражног комитета за корону, основаног у мају 2020. године (German Corona Investigative Committee – GCIC) или, краће, Корона комитет (Corona Committee). Са званичним сајтом комитета можете се упознати овде. Средином 2020. године Комитет је почео да прима обавештења о преварама и другим облицима кршења закона, прикривених „борбом са корона вирусом“. Потекла је река извештаја у Комитет из Немачке и многих других земаља.

У првој партији обавештења преовладавала су сведочења о обманама повезаним са ПЦР тестовима. Затим је наишао талас извештаја о бесмисленим и деструктивним локдаунима. Рајнер Фуелмих овако коментарише слику која се формирала на основу ових информација: „На пример, Шведска с њеним прицнипом немешања и Велика Британија са њеним строгим локдауном имају сличну статистику оболевања и смртности. Исто су открили и амерички научници поредећи различите државе унутар САД: нема никакве разлике у оболевању, независно од тога да ли та држава примењује строги локдаун или не“.

Године 2021. највећи део обавешетња се односио на такозване вакцине против ковида. Како је изјавио Фуелмих, препарати коришћени у борби са ковидом „немају ништа заједничко са вакцинацијом, али представљају део генетичких експеримената“. Комитет располаже гигантском количином саопштења о фалсификовању клиничких испитивања препарата, а такође и о корупцији у државним органима који издају дозволе за коришћење ових препарата.

Доктор Рајнер Фуелмих је обавио више од 150 разговора са експертима као што су професор Лик Монтање и Мајкл Јидон бивши вице-председник Pfizer-а, да би дошао до закључка да „све то нема ничег заједничког са здрављем“. По мишљењу водећег немачког правника за организаторе пандемије важни су само новац и власт. Како примећује Фуелмих, у целој историји „пандемије“ главну улогу играју закулисне фигуре – организатори и наручиоци. То је група глобалне елите која се, по оцени Фуелмиха, састоји од приближно 3.000 најбогатијих људи.

Друга група су – јавне фигуре, марионете. Као пример, адвокат наводи немачког вирусолога Кристијана Дростена који је „научно“ засновао коришћење ПЦР тестова за откривање случајева КОВИД-19 (заправо, ови тестови се не могу користити у те сврхе – на то је упозорио њихов творац Кери Мулис). Групи марионета припада и директор СЗО Тедрос Адханом Гебреисус, директор Института Роберт Кох ветеринар Лотар Х. Вилер, главни саветник председника САД за „пандемиjу“ епидемиолог Ентони Фаучи и други.

Ако план „Великог ресета“ пропадне његови иницијатори неће оклевати да предају ову шесторицу и посаде их на оптуженичку клупу. Ово је врло слично догађајима из тридесетих и четрдесетих година ХХ века. Англо-америчка елита је разрадила план успостављања власти над светом који је започео освајањима Трећег рајха Европе и СССР-а. Ипак, за англо-саксонске закулисне елите немачка нација је била само пион у великој геополитичкој игри. План је пропао, а пиони (марионете) су се нашли на оптуженичким клупама у Нирнбергу.

Фуелмих жели да види на суђењу Нирнберг-2 не само поменуту шесторицу, већ и њихове покровитеље. German Corona Investigative Committee располаже веома озбиљним документима који се тичу организатора и наручилаца глобалне афере. Но, за сада се припремају оптужнице само против СЗО, Светског економског форума и њихових руководиоца – доктора Гебреисуса и професора Шваба.

Примену експерименталних препарата као вакцина, одобрену од стране СЗО, Фуелмих квалификује као грубо нарушавање члана 32. Женевске конвенције из 1949. године о заштити становништва у време рата: „Наношење повреда и медицински или научни експерименти који нису неопходни за човеково лечење“ – забрањени су. У складу са чланом 147. спровођење биолошких експеримената на људима представља озбиљно кршење Конвенције. Масовно коришћење „експерименталних“ вакцина нарушава свих десет основних одредби Нирнбершког кодекса који је донео Нирнбершки трибунал после завршетка Нирбершког процеса над нацистичким лекарима у августу 1947. године. Фуелмих и други правници сматрају да тако озбиљно кршење наведеног Кодекса (и низа других међународних споразума) захтева смртну казну за ковид-фашисте (организаторе и извршиоце операције масовне примене експерименталних препарата на људима).

Осим саопштења која се односе на кршење правних прописа, Немачки истражни комитет за корону добија и информације политичког карактера, које бацају светлост на закулисну страну питања. Фуелмих, конкретно, запажа да је у почетку голобална елита спремала план према којем би се „Велики ресет“ извршио средином ХХI века. Затим је одлучено да се убрза стварање „врлог новог света“ и започне реализација плана 2030. године. После неког времена датум почетка је пребачен у 2020. годину. И сигнал за старт је дат од СЗО у облику – „пандемије КОВИД-19“.

Фуелмих је уверен да таква журба може бити фатална за организаторе „пандемије“ и „Великог ресета“: „Мислим, да управо због ове журбе они чине веома много грешака. На пример, произвођачи вакцина нису очекивали да ће бити тако много нуспојава и смрти.“

Фуелмихова група има јасно изражен међународни карактер. Немачки истражни комитет за корону је њено језгро, но правници који сарађују са Комитетом налазе се на свим континентима. Националне групе делују синхронизовано и подносе приближно исте тужбе пред судовима својих земаља; данас су већ поднесене тужбе на три континента.

Једна од последњих новости о раду Фуелмихове групе дошла је из Варшаве. Тамо је средином новембра започела са радом парламентарна комисија за испитивање злоупотреба везаних за КОВИД-19. Доктор Фулемих је допутовао у Пољску да би помогао комисији да спроведе истраживање. Већ су стигли први резултати. Комисија је под Фуелмиховим утицајем донела одлуку о покретању пројекта „Нирнберг 2.0“. У састав радне групе за припрему трибунала ушли су: депутат Сејма Гжегож Браун – лидер Пољске конфедерације за корону, један од лидера Конфедерације за слободу и независност; бивши посланик Европског парламента Мирослав Пјоторовски; посланик Сејма Павел Скутецки; познати пољски адвокат, економиста и политичар Јацек Вилк. Њима помаже група правника: Аркадиуш Тетела, Кшиштоф Лопатовски и Јарослав Литвин. Рад парламентарне комисје завршен је 5. децембра објављивањем Варшавске декларације против новог тоталитаризма. Наводим фрагмент тог документа: „Наша је дужност да се супротставимо власти која злоупотребљава своја овлашћења, исто онако као што је неопходно борити се против диктатуре у свим облицима. Ми протестујемо не само против различитих форми прогона, но, пре свега, против анонимне тиранске власти која данас управља светом финансија, средствима информисања, полицијом и политиком. Људско достојанство, истина и природни закони не морају дефинитивно нестати у новом тоталитаризму. Хајде да чврсто станемо на страну највећих људских вредности. Хајде да се ујединимо, сачувамо храброст и будемо активни. Ми ћемо победити!“

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: https://reosh.ru/valentin-katasonov-kovid-tribunal-ili-nyurnberg-2.html

Валентин Катасонов, ТРИ АНТИУТОПИЈЕ – ТРИ МОДЕЛА ЗА ПРЕПРАВКУ HOMO SAPIENS-а

О УПРАВЉАЊУ ЧОВЕКОМ И ЉУДСКИМ РОДОМ

Антиутопија је нови жанр у светској литератури. Са моје тачке гледишта, антиутопије су, пре свега, планови, сценарији будућности заоденути у уметничку форму. Планови и сценарији које је разрађивала светска елита и који су усмерени ка успостављању новог светског поретка, то јест, апсолутној, вечној власти те елите над остатком човечанства.

Још у стара времена цареви, императори, диктатори покушавали су да постану господари света. И сваки пут њихови планови би се срушили. Александар Македонски је освојио пола света и био уверен да ће освојити и другу половину, но умро је у тридесет другој години, а његова империја се за годину дана срушила као кула од карата. Нешто слично се десило и са римским императором Трајаном, Карлом Великим, Наполеоном Бонапартом…. Чувене вође су умирале, а њихови огромни поседи пустели и распадали се на комадиће.

Од XVIII века у Европи почињу да ничу бројна тајна друштва (масонске ложе различитих праваца, илуминати, розенкројцери). Она се уједињују са „врећама новца“ (Ротшилдима и другим лихварима, банкарима, капиталистима), ради успостављања власти над читавим светом. Постепено схватају да је за освајање власти и њено очување једна сила недовољна. Потребно је позабавити се преправком човека као објекта власти.

Светска власт оних који се називају – светски закулисни владари, Комитет 300, господари новца1, светски завереницимогућа је само ако се створи и нови човек. За решење овог задатка троши се силан новац, купују средства информисања, политичари, научници, лекари, руководиоци културно-образовних установа. Велики део планова преправке човека носи печат „тајно“. Ипак, понешто допире до јавности.

Прво, то су открића „дисидената“, који из ових или оних разлога напуштају „повлашћени круг“. Нешто можемо дознати и од људи као што је бивши сарадник НСА САД Едвард Сноуден. Све то можемо назвати непланираним „цурењем“ информација.

Друго, постоје дебели документи које мало ко чита. Они нису тајни, на видном су месту, но многи, у потрази за сензацијама, пролазе мимо њих. Пример таквих доступних извора су извештаји Римског клуба.2

Треће, сами романи-антиутопије; наравно, не сви, само неки, они који припадају перу аутора који поседују велику интуицију, дар јасног опажања, који имају широке погледе, а понекад и приступ тајним информацијама или су били у контакту са њиховим имаоцима.

Класицима дистопијског жанра сматрају се романи „Ми“ (1920) Јевегнија Замјатина3 (који је поставио темеље поменутом жанру), „Врли нови свет“ (1932) енглеског писца Олдоса Хакслија4 и „1984“ (1948) енглеског писца Џорџа Орвела.5 У нечему ове књиге личе једна на другу, допуњују се, а у нечему све веома разликују. У суштини, у њима су изложена три модела будућности људског друштва. Ови модели нису плод слободне фантазије уметника, они одражавају планове светски закулисних владара. Вероватно, пошто закулисне групе нису једнородне, јављају се и различите варијанте „цивилизоване“ будућности. Ситуација у свету се може мењати и владари из сенке, такође, могу кориговати своје планове прелазећи са једног модела на други.

Дакле, имамо три варијанте преправке човека.

У роману „Ми“ Замјатина – операција на мозгу, слична лоботомији.

У „Врлом новом свету“ Хакслија – вештачка биолошка селекција и наркотици.

У роману „1984“ Џорџа Орвела – изградња „исправне“ свести уз помоћ страха и мучења.

У сва три романа методи стварања „исправног човека“ допуњују се средствима „испирања мозга“ – током периода обуке и васпитања, затим на радном месту и током целог живота, до гроба. За то се користе средства информисања, јевтина култура (поп-култура), примитивна забава. У роману „Врли нови свет“ деци се развијају бројни рефлекси на основу метода Павлова (оних истих које је академик примењивао на псима), уз помоћ чоколаде и електрошока. У роману „1984“ ефикасно средство за зомбирање су – телекрани, пљоснати монитори-телевизори који су свуда постављени и који 24 часа бомбардују мозак новостима и партијском пропагандом.

Ни у једном у поменута три модела нема институције брака и породице. У роману „Ми“ сексуални односи између мушкараца и жена су слободни али регулисани. Циљ регулисања је – не дозволити сувише дуготрајне и чврсте односе између две особе, то је опасно, може довести до стварања „подземне“ породице и недозвољеног рођења детета. У роману „Врли нови свет“ постоји потпуна слобода љубави, али уз најстрожију забрану рађања детета из мајчине утробе. Допуштена је само серијска производња, фабричка производња деце! У „1984“ сексуални односи између мушкарца и жене, чланова партије – забрањени су (за проле (пролетеријат) прописа нема). Партија и Велики Брат сматрају да су сексуални односи бескорисно трошење енергије коју треба усредсредити на решавање партијских задатака. У Министарству љубави на љубав мушкарца и жене гледају подозриво, то је знак издаје Великог Брата. У роману „1984“ члановима партије је дозвољено (и чак наређено) да воле само Великог Брата!

Рађање деце је строго прописано и квантитативно и квалитативно. Под количином имам у виду планирани број становника („научно“ малтузијанство). Под квалитетом подразумевам одређивање – која деца припадају „првој сорти“, која – другој, а која се посматрају као недозвољен брак (и сагласно томе се ликвидирају). Истина, у роману „Ми“ сви људи су једног соја, а у „Врлом новом свету“ имамо – пет сорти. У роману „1984“ – три (највиши партијски чиновници, обични партијци и пролетеријат). Власт прати поштовање пропорције између броја људи различитих сорти. Зомбирање је такође диференцирано. У роману „1984“ пролетерима је много тога дозвољено пошто су они већ сасвим изопачени, лишени остатка интелекта и њихово понашање се заснива на рефлексима који се лако предвиђају. „Којих се ставова придржавају масе а којих се не придржавају – небитно је. Њима се може допустити интелектуална слобода зато што интелект немају.“

У роману „Ми“ и „1984“ власт, активности усмерене на стварање „исправног човека“, „обогаћује“ применом силе. Потпуне гаранције да ће човек бити лојалан власти и у складу са антрополошким стандардима „новог света“ – нема. У роману „Ми“ контролу над понашањем људи врши Биро за обезбеђење (полиција и специјалне службе). У роману „1984“Министарство љубави (такође полиција и специјалне службе).

Што се тиче Хакслијевог „Врлог новог света“ у њему не видимо репресивни апарат. То је друштво у коме се власт ослања искључиво на „меку силу“. Човек се тамо већ не рађа из мајчине утробе. Он је фабрички производ, производ са траке. Oдгаја у боцама у којима су смештени људски ембриони. Сами ембриони се стварају ванматеричном оплодњом јајне ћелије уз помоћ генетике. Генетика се у Хакслијевој Светској Држави налази на највишем нивоу. Она, прво, омогућава да се човечанство подели на различите групе узимајући у обзир различите генетске кодове. Долази до сортирања човечанства, одређују се виши и нижи типови. Друго, она омогућава да се стварају људи каквих нема у природи. Ово се посебно односи на више типове који се припремају да буду у власти и руководе таквим одговорним послом као што је производња човека. Виши тип се зове алфа.

Остале четири касте у Хакслијевом „врлом новом свету“ (бета, гама, делта, ипсилон) позване да су да опслужују алфе. Наравно, чак и код Хакслија, успостављена серијска производња људи на основу достигнућа генетског инжењеринга, не даје потпуну гаранцију да ће човек беспрекорно функционисати, као машина. Зато је пронађен наркотиксома, који коригује човеково понашање. Пре свега човек сам, добровољно прибегава корекцији. А са појединим примерцима, који не желе да се упишу у стандарде „дивног новог света“, власт поступа „хумано“: шаљу их на удаљене територије, у прогонство. Никаквих мучења, убистава (као у роману „1984“) или јавних казни као у роману „Ми“ – нема.

Ипак, да би се достигао жељени степен „хармоничних“ односа између власти и народа, као што је у роману „Врли нови свет“, народ је било потребно, фактички, уништити. Иза сцене романа (дешава се у 26. веку) назире се ужасна револуција које је уништила старог човека заменивши га човекоподобним бићем. А у роману „Ми“ догађаји се одигравају 12 векова после писања романа и ми сазнајемо да је „цивилизованом“ друштву претходио велики двестагодишњи рат, који је довео до уништења великог дела становништва Земље и донео крај „варварству“ које се продужило до ХХ века.

О. Хаксли, судећи по свему, имао је веома позитиван однос према друштвеном поретку који је у роману описао. Неки истраживачи његовог стваралаштва сматрају да је за писца, који је био искрени противник тоталитаризма, то била утопија а не антиутопија. Ипак, шта је Олдоса Хакслија мучило? Претпостављам да га је мучила недореченост: како су се људи нашли у „врлом новом свету“ 26. века?

У њега се могло доспети само уз помоћ неограниченог насиља над људским родом. Прво, требало је уништити институцију брака и породице. Друго, одбацити нормално рађање детета и прећи на фабричко-серијску производњу људи коришћењем достигнућа генетског инжењеринга (фактички еугеника). Треће, учинити друштво кастинским одбацивши неговане, још од времена Француске буржоаске револуције, наивне представе о „слободи, равноправности и братству“. Четврто, успоставити, у оквиру сваке касте, потпуну једнакост. Пето, понудити свим људима „добар посао“: да своју слободу замене за задовљство, хлеб и слободу да греше.

Олдос Хаксли је схватао да револуционарним налетом, на брзину, овакве преображаје није могуће извршити. Енглезу се ово чинило као недостижна утопија. Доспети у њу могуће је доспети само уз помоћ жестоког насиља над човеком, крвавим ратом или револуцијом. И, одлучио је Хаксли, најкраћи пут, без крви, у „врли нови свет“ биће револуција помоћу наркотика. Другу половину свог живота посветио је не само философском образложењу потребе за таквом револуцијом, већ и је и лично учествовао у њеној практичној реализацији. Имам у виду његово учешће у пројекту „МК Ултра

У ХХI веку видимо да се светска закулисна група поново сетила модела будућности који је нашао свој израз у роману „1984“. То је оштра, сурова варијанта, заснована на грубој сили и страху. Први знаци преласка са Хакслијевог на Орвелов модел појавили су се почетком века. Догађај 11. септембра 2001. године6 многи експерти су оценили као почетак америчке политике државног тероризма. Под заставом борбе са ефемерним групицама Бин Ладена и других које је створила ЦИА, Вашингтон је започео кампању против глобалног тероризма. А то и јесте начин стварања атмосфере свеопштег страха. Године 2020. иста закулисна група је одлучила да је човечанству потребна нова порција страха под називом КОВИД-19. У суштини, реч је, такође, о глобалној терористичкој операцији. У роману Џорџа Орвела „неисправне“ људе су преваспитавали мучећи их у Министарству љубави. А године 2020. владари у сенци су успели да сместе у „кућни затвор“ готово половину становништва Земље, васпитавајући при том преплашене и измучене људе, обучавајући их „правилном“ понашању. Карантин постепено укидају, а плодови „васпитања“ и „обуке“ остаће задуго. Или заувек? „Господари новца“ спремају људе за будући „врли нови свет“.

Валентин Катасонов

Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/06/19/tri-antiutopii-tri-modeli-peredelki-homo-sapiens-51166.html

НАПОМЕНЕ:

1. https://www.fondsk.ru/news/2015/05/03/anglo-amerikanskie-hozjaeva-deneg-kak-organizatory-vtoroj-mirovoj-vojny-i-33098.html

2. https://www.fondsk.ru/news/2018/09/04/tri-idei-rimskogo-kluba-46724.html

3. https://www.fondsk.ru/news/2020/06/05/antiutopia-stanovjaschajasja-realnostyu-51052.html

4. https://www.fondsk.ru/news/2020/06/07/o-divnyj-novyj-chelovek-51072.html

5. https://www.fondsk.ru/news/2015/05/01/dvoemyslie-evropy-perechityvaja-oruella-33068.html

6. https://www.fondsk.ru/news/2016/09/10/mistika-11-sentjabrja-2001-15-let-spustja-voprosy-ostajutsja-42444.html

Валентин Катасонов, ШТО ВИШЕ ИНЈЕКЦИЈА – ВИШЕ ИНФЕКЦИЈА: ФАЈЗЕР ОБМАЊУЈЕ САД И ЕВРОПУ

ПОБЕДНИЧКИ МАРШ ВАКЦИНАЦИЈЕ НА ЗАПАДУ

Власти већине држава настављају курс максималног вакцинисања становништва својих земаља вакцинама против корона вируса. Недавни самит „Велике двадесеторице“1 у Риму поставио је циљ да средином следеће године буде потпуно вакцинисано 70% становништва Земље. До 28. новембра пуну дозу је добило 3,38 милијарди људи у свету или 43% укупног броја становништва планете. Достићи задати ниво вакцинације човечанства средином следеће године биће врло сложено, но, многе државе су ове јесени значајно појачале своје напоре у борби против пандемије КОВИД-19 путем вакицна.

Тако је почетком септембра амерички председник Џо Бајден објавио да вакцинација постаје фактички принудна за готово целокупно одрасло становништво САД. А почетком новембра је изјавио да ће у скорије време започети свеопшту вакицинацију, помоћу препарата Фајзер, деце узраста од 5 до 11. година.

с

ПОТПУНО (ТАМНОЗЕЛЕНИ) И ДЕЛИМИЧНО (СВЕТЛОЗЕЛЕНИ) ВАКЦИНИСАНИ ЖИТЕЉИ ПЛАНЕТЕ. СКРИНШОТ: OURWORLDINDATA.ORG

Уочљиво је да многе државе које су већ прескочиле лествицу од 70% вакцинисаног становништва, свечано изјављују да показатељ вакцинисаности расте и да ће достићи скоро 100%. Активности низа држава испољавају се и тако што су већ приступиле ревакцинацији, или такозваним „бустерним“ вакцинама – допунским, после већ примљене две. Блистав пример такве државе је Израел. Но, и земље Запада могу ускоро учинитии „бустер“ вакцине не „жељеним“ већ – обавезним. Рецимо, власти САД су изјавиле да у скорије време могу поново размотрити појам „пуне вакцинације“ и повећати број неопходних доза.

Ова вакцинациона активност изненађује, и чак плаши људе који још нису изгубили способност да анализирају и упоређују, и нису заборавили основе медицинске науке (имунологију, епидемиологију, фармакологију и др.), a они гласе: могућност и целисходност примене вакцинационих препарата одређује се тако што се узимају у обзир кључни параметри као што су ефикасност и нежељене појаве настале њиховом применом. Логика и аритметика питања су сасвим једноставне: ако је ефикасност изнад нуспојава, онда се може дати „зелено светло“ препарату. Ако су нуспојаве изнад ефекасности онда треба укључити „црвено светло“.

ЧОВЕК ЈЕ САМО ТРОШАК

Што се тиче нуспојава о њима сам више пута писао.2 Прво, оне се евидентирају од стране државних органа у врло мало земаља (то се зове „официјелно администрирање вакцинама“). Друго, чак и тамо где се где се евидентирају, по мишљењу експерата, процењени број нуспојава се снижава вишеструко. Треће, чак и умањене процене нуспојава су застрашујуће високе.

С

ТЕШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ ЗАПАДНИМ ВАКЦИНАМА, ИЗДВОЈЕН БРОЈ СМРТИ. ИЗВОР: MEDALERTS.ORG

На пример, последњи подаци америчког информационог система за евиденцију нежељених последица3 од вакцина, VAERS (на дан 12. новембра ове године): број леталних исхода је – 18.853. Број случајева који су у критичном стању21.088. И најважније: систем броји само оне случајеве који су евидентирани четири недеље после вакцинисања. Ако особа која се налази у „крајње тешком стању“ умре 29-ти дан после вакцине, неће се убројати у систему VAERS у смртне случајеве настале због вакцинације.

Дакле, ако оставимо по страни формализам и узмемо у обзир очигледно смањивање броја случајева, можемо рећи да је вакцинација од ковида у САД већ убила око 40.000 људи.

Овде почињу чудне ствари. У новијој историји САД више пута су уводили све могуће вакцине против разних инфекција и болести. И ако би умрло неколико (максимум неколико десетина) људи, коришћење тог препарата би обустављали. Тако, 1976. године у САД је спровођена масовна вакцинација против свињског грипа, но пошто је било евидентирано 25 смртних случајева – заустављена је (узгред, ускоро ће и свињски грип ишчезнути).

У овом случају (ковид-19) ми ништа слично не можемо уочити. Хваљена америчка брига о сваком грађанину као да се искључује када је реч о интересима Pfizer-а и његових другова-конкурената.

ЕВРОПА НЕ ЗАОСТАЈЕ ЗА САД

Такође, навешћу податке из информационог система EudraVigilance, који бележи последице вакцинације у Европској унији. На дан 13. новембра 2021. године укупна смртност од ковид-вакцинације у 27 држава Европске уније износила је 30.550 случајева. И на то треба још додати 1,163.356 случајева нежељених ефеката различите тежине.

На тај начин, у новембру је укупна смртност, изражена у официјелним информационим системима, у 28 држава (САД и 27 држава ЕУ), износила 49.403 случаја. Готово 50.000 људи је постојало – а сада их нема. При томе је реч о људима „прве сорте“, о златној милијарди.

А ако рачунамо тешке случајеве који су се завршили леталним исходима ван постављеносг оквира – четири недеље после вакцинације, наведену цифру, по мом мишљењу, можемо најмање дуплирати. То јест, ми имамо 50.000 до 100.000 умрлих од ковид-вакцина. Још једном напомињем да су официјелни подаци система VAERS и EudraVigilance, по мишљењу независних екперата, снижени минимално десет пута.

И без обзира на ове застрашујуће бројке, ни у САД, ни у Европској унији власти не само да не желе да „прикоче“, већ, обрнуто, фанатично стискају „гас“. Није ли то зачуђујуће?

МАШТА, А НЕ ЕФИКАСНОСТ!

А сада ћемо погледати други параметар вакцинације – ефикасност вакцина. На сајту Светске здравствене организације (СЗО) читамо дефиницију:

Ефикасност вакцине у контролисаним условима клиничких испитивања мери се путем поређења броја људи који су добили вакцину и код којих је дошло тзв. интересантног исхода (по правилу болести), са бројем људи који су добили плацебо (фиктивну вакцину) и код којих је дошло до истог исхода. По завршетку истраживања упоређује се број облелеих у обе групе и израчунава процентуални ризик оболевања у случају вакцинације, и у случају њеног одсуства. Тако добијамо показатељ ефикасности вакцинације у контролисаним условима, односно у којој мери вакцина омогућава да се смањи ризик од оболевања. Ако се у групи која је добила вакцину разболело много мање људи него у групи која је добила плацебо закључује се да је вакцина високо ефикасна.

Број оних који су се разболели у групи која је примила вакцину упоређује се са бројем облелих из плацебо групе. Рецимо, број првих је 20; број других је 100. Број оних који су избегли болест захваљујући вакцини износи 100 минус 20 = 80.

Ефикасност вакцинације у наведеном примеру једнака је 80%. Стопроцентна ефикасност постоји само као идеал. Али мања од 50%, сагласно препорукама СЗО, она не сме бити. Дакле, на један тас стављају се они који су избегли болест јер су примили вакцину, а на други тас они који су постарадали (или чак умрли) од вакцинације.

Рачуница је врло релативна. Али чак и чиновници СЗО схватају да нема вакицина без нуспојва. Контролна цифра СЗО је условна, и само наговештава да треба узимати у обзир и ефикасност и негативне последице вакцинације, и постојано их упоређивати. Ако су негативне последице озбиљне или их је много, тада вакцинација чак и при деведесетопроцентној ефикасности може бити опасна, једноставно смртоносна.

А сада ћемо од теорије прећи на праксу. Каква је ефикасност препарата који се данас примењују у борби са ковидом? Када су на почетку вакцинације појавили светски познати препарати и у начуним журналима и у средствима информсања фигуририали су врло обећавајући показатељи њихове ефикасности. Они су добијени као резултат клиничких испитивања која су представили медицински и фармацеутски регулатори још прошле године. Ево конкретних показатеља ефикасности које су представили водећи произвођачи препарата.

*Pfizer–BioNTech – 95%
* Moderna – 94%
* AstraZeneca – 67%
* Johnson & Johnson – 67%

Наравно, многи скептици су већ тада посумњали у тако високе проценте. И основе за скептицизам је било јер су средства информисања дошла до занимљивих чињеница које се односе на клиничка испитивања. Било је немарности и несавесности које су изазвале нарушавање процедуре истраживања. Било је и свесног „украшавања“ резултата. Међутим, цела армија „фактчекера“ која се појавила на интернету и социјалним мрежама порицали су (и настављају да поричу) чињенице да је нарушен поступак испитивања.

ОЗБИЉНИ ЧАСОПИСИ СЕ НЕ ШАЛЕ

Међутим, ти „борци против лажних вести“, ипак не ризикују да иступе са сличним оповргавањима када је реч о публикацијама у озбиљним научним часописима. Уз то, „скептици“ које сам поменуо, вероватно имају утисак да се озбиљни научни часописи налазе искључиво на страни оних који разрађују, производе и рекламирају вакцине против ковида. Донекле је тако. Али само донекле. Пажљиво изучавање таквих журнала показује да садрже у радовима закључке који нису у складу са политиком необуздане вакцинације коју спроводе власти многих земаља света. У бројним чланицима се између редова назире тихи отпор ономе што чине чиновници СЗО и власти одређених држава.

На пример, чланак у једном од најугледнијих међународни часописа Lancet од 21. септембра  Considerations in boosting COVID-19 vaccine immune responses 5 („Разматрања о појачаном имунолошком одговору на вакцину КОВИД-19“). То је колективни рад великог броја специјалиста са звањима професора и доктора наука из разних земаља. Иза неколико научних и врло опрезних формулација скрива се закључак о нецелисходности масовног коришћења „бустер“ (допунских, „појачавајућих“) вакцина. Аутори не наводе вредност показатеља ефикасности вакцина, но исказују претпосатвку да ће допунске вакцине пратити брзо смањење ефикасности. Навешћу део чланка, лаицима најприступачнији за разумевање:

Вакцине КОВИД-19 као и раније, ефикасне су против тешких облика болести па и оних изазваних делта-варијантом. Ипак, већина емпиријских истраживања на којима је заснован овај закључак су прелиминарна и тешко их је тачно интерпретирати због потенцијалних искривљења и селективног извештавања. Потребна је савесна и јавна провера стално коригованих података да би гарантовали да се одлука о бустер вакцинацији заснива на веродостојној науци а не на политици. Чак и ако се на крају покаже да бустер снижава срењорочни ризик од озбиљног оболевања…

АСТРА ЗЕНЕКА“ ОКО НУЛЕ

А ево још једног чланка у истом журналу Lancet до 29. октобра. Насловљен је: Community transmission and viral load kinetics of the SARS-CoV-2 delta (B.1.617.2) variant in vaccinated and unvaccinated individuals in the UK: a prospective, longitudinal, cohort study  6(„Кинетика преноса и вирусног оптерећења варијанте SARS-CoV-2 delta (B.1.617.2) у друштву, међу вакцинисаним и невакцинисаним лицима у Великој Британији: проспективно, лонгитудинално, кохортно истраживање“.) За оне који су далеко од медицине наслов је врло сложен. Но, резиме чланка је потпуно доступан за разумевање просечном читаоцу.

Варијанта SARS-CoV-2 delta (B.1.617.2) брзо се прености и шири по целом свету, самим тим и међу становиништвом са високим степеном вакцинисаности.

У самом чланку се поново признаје смањење ефикасности основних вакцинационих препарата који се данас користе у свету.

Сличних публикација у Lancet-у сваки месец је све више. „Борци против лажних чињеница и лажне науке“ радије заобилазе сличне чланке. Они за њих немају „зубе“. Боље је овакве чланке прећутати, не треба се „играти са ватром“.

Леп пример чланка из часопииса Lancet који се прећуткује већ пола године је рад који је објављен 20. априла под насловом COVID-19 vaccine efficacy and effectiveness—the elephant (not) in the room7 („Ефективност и делотворност вакцина против КОВИД-19 – слон (ни)је у соби“). Аутори публикације – Пјеро Олиаро (Piero Olliaro), Елс Торил (Els Torreele), Мишел Вајлант (Michel Vaillant). Прва двојица су из Енглеске, трећи – из Луксембурга. Не улазећи у детаље, напоменућу да су аутори подвргли сумњи оне показатеље ефективности вакцина, који су на самом почетку вакцинације били објављени. У чланку је много суптилних запажања која захтевају коментаре и објашњења да би била широј публици разумљива. Напомињем још да су на крају аутори оценили ефикасност вакцина на следећи начин:

  • Pfizer–BioNTech – 1,3%
  • Moderna – 1,2%
  • Johnson & Johnson – 1,2%
  • AstraZeneca – 0,84%

Резултати преиспитивања ефикасности били су једноставно шокантни. И, најважније: ове бројке се налазе на страницам најозбиљнијег научног часописа. Закључци чланка су једнозначни: ствар не вреди уложеног труда. Потребно је зауставити вакцинацију на целом Западу. Чланак је, истина, неколико пута коригован – последња верзија је датирана 11. јуна. Но, значење поновног разматрања показатеља ефективности остало је исто. Пошто нисам стручњак, нећу се трудити ни да потврдим ни да оспорим наведене показатеље – који се крећу око нуле. Но, изненађење је завера ћутања о овом чланку. Где је научна дискусија? Нема је.

САМОУБИСТВО ДЕПОПУЛАЦИЈОМ

Недавно је био учињен још један озбиљан покушај да се преиспита висока ефикасност коришћених вакцина. Реч је о чланку који је обајвљан 4. новембра у угледном журналу «Science»: SARS-CoV-2 vaccine protection and deaths among US veterans during 2021 8 („Заштита помоћу вакцина од SARS-CoV-2 и смртност ветерана у САД 2021. године“) У њему се сумирају резултати истраживања које је спровела Управа за здравствену заштиту ветерана (The Veterans Health Administration – VHA), која опслужује војне пензионре САД. Истраживање обухвата период од фебруара до октобра 2021. године, број војних пензионера на којима је вршено испитивање износи готово 800.000 (приближно 0,23% становништва САД).

Запажамо да су почетком ове године фармацеутске компаније предложивши препарате Pfizer – BioNTech, Moderna и Janssen (препарат Johnson & Johnson), обећале високу ефикасност, која премашује 90%. Од 1. фебруара до 1. октобра 2021. године ефикасност је опала код свих врста вакцина, по свим категоријама лица (по узрасту, полу, и по категорији пратећих болести). Већ је у март ефикасност вакцине пала до 86,4% за Johnson & Johnson, 89,2% за Moderna и 86,9% за Pfizer. У четвртом кварталу 2021. године ефикасност је опала до 58% за 58% за Moderna, 43,3% за Pfizer и безначајно малих 13,1% за Johnson & Johnson.

Los Angeles Times истог дана када се појавио чланак у часопису „Science“ наступио је са својом публикацијом9 која је садржала подробне коментаре и закључке поводом истраживања VHA. Један од закључака је да се може очекивати готово неизбежна ревакцинација у САД, која треба да компензује опадајућу ефективност.

Центри за контролу и профилактику болести су препоручили ревакцинацију за све који су добили вакцину Johnson & Johnson пре најмање два месеца. Бустер дозе се такође препоручују шест месеци после друге дозе вакцине Moderna или Pfizer људима старијим од 65 година…

Коментаришући поменути чланак у часопису „Science“, Ланс Џонсон (Lance D Johnson) у свом чланку од 8. новембра10 назива окретање САД ка вакцинама „Фајзера“ и његових другара „погрешним“ и чак „преварантским“. Фактички борба власти САД са такозваном пандемијом КОВИД-19 остварује се на основу „опадајућег модела имунолошке исцрпљености“ (waning model of immune depletion).11 Примењено на тему коју разматрамо – ефективност вакцина – то значи да она (ефективност) опада са сваком новом вакцином, а на фону, временом растућих нуспојава вакцинације, што доводи до „чистог негативног резултата“.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: https://reosh.ru/valentin-katasonov-chem-bolshe-ukolov-tem-bolshe-zarazhenij-pfizer-obmanyvaet-ssha-i-evropu.html

НАПОМЕНЕ:

1. https://tsargrad.tv/news/kakoj-budet-jepoha-posle-covid-lidery-g20-ozvuchili-osnovnye-celi_300180

2. https://tsargrad.tv/investigations/bezopasna-li-vakcinacija-chinovniki-putajutsja-v-pokazanijah-a-ljudi-umirajut_393639

3. https://www.medalerts.org/vaersdb/findfield.php?VAX=(COVID19)&PRECISION=2&UNIFORMONSET=&TABLE=ON&GROUP1=CAT&TSORT=up

4. https://tsargrad.tv/investigations/proderzhatsja-28-dnej-o-kakih-posledstvijah-vakcinacii-nam-ne-govorjat_441711

5. https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(21)02046-8/fulltext

6. https://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(21)00648-4/fulltext?fbclid=IwAR1VMpAKCgVT32JvB0db24Q6BonL2h7kiCZ3QYvGt1h4TD_dqbSQ1zPund4

7. https://www.thelancet.com/journals/lanmic/article/PIIS2666-5247(21)00069-0/fulltext

8. https://www.science.org/doi/10.1126/science.abm0620

9. https://www.latimes.com/science/story/2021-11-04/study-shows-dramatic-decline-in-effectiveness-of-covid-19-vaccines

10. https://www.naturalnews.com/2021-11-08-vaccine-effectiveness-plunged-from-88-to-just-13.html

11. Waning model of immune depletion значи:

1) Ефекат заштитног дејства вакцине од ковида је кратак.

2) За одржавање заштите биће потребна стална ревакцинација.

3) Доћи ће до готово неповратног пада општег имунитета.

4) На фону снижења општег имунитета повећава се ризик од оболевања, чак и смрти од других инфекција и других разлога.

5) Провоцира се мутација нових и нових сојева вируса опаснијих у поређењу са претходним.

Валентин Катасонов, „ШПАЊОЛИЦА“ ИЛИ СТРАШНА ТАЈНА КОЈУ ПОКУШАВАЈУ ДА САКРИЈУ

Занимање за историју епидемија порасло је у марту 2020. када је СЗО објавила „пандемију КОВИД-19“. Испоставило се да је највећа епидемија по броју жртава била — „шпањолица“ (епидемија шпанског грипа), која је букнула 1918. године и завршила почетком 1920. Болест је погодила1 најмање 550 милиона људи или око 30% становништва Земље. (Супотницки М.В. „Пандемија шпањолице 1918-1920 године у контексту других пандемија грипа и птичијег грипа). Прави број умрлих од шпањолице није познат, оцене се крећу у дијапазону од 17,4 до 100 милиона људи; у популарној литератури на тему шпањолице најчешће фигурира цифра од 50 милиона; у процентима оцене варирају2 од 0,9-5,3% становништва Земље, што нам дозвољава да епидемију шпањолице сматрамо највећом катастрофом у историји човечанства.

Шпањолица представља, највероватније, прву праву пандемију. По дефиницијама СЗО, које су донедавно постојале, пандемија је епидемија светског обима. У Европи, као што је познато, било је много епидемија куге, колере и других болести, но, оне су биле регионалне: нису се шириле на друге континенте. А шпањолица је прекрила скоро цео свет.

Назив не треба да нас превари. Шпанија није имала највеће губитке током ове епидемије. Разлог зашто је овако названа ваља потражити на другом месту. Цензуре зараћених држава чиниле су све што могу, да преко штампе, на видело не изађу информације о зарази, да не би дошло до панике међу становништвом и да не би био подривен борбени дух армија. А Шпанија је била неутрална у рату, строге цензуре није било, па су шпанска средства информисања доста објективно описивале епидемију и догађаје везане за њу.

Већина извора о шпањолици епидемију називају — вирусном. Иако нова истраживања показују да је могла бити (а највероватније је и била) бактеријска пнеумонија. Све ово је предговор за главно. А главно је: шпањолица је вештачког порекла. Први пут сам ову верзију нашао на сајту Vaccine Impact, чланак Did a Military Experimental Vaccine in 1918 Kill 50-100 Million People Blamed as “Spanish Flu”? (Да ли је војна експериментална вакцинација убила 1918. године 50-100 милиона људи, за које тврде да су имали „шпански грип“). Публикација се појавила пре три године. Аутор чланка — Кевин Бери (Kevin Barry), председник је непрофитне организације First Freedoms, Inc.,3 која се бори против кршења америчког устава и гажења људских права у САД.  

Кевин Бери сматра да је једна од најгрубљих повреда уставних права Американаца — вакцинација људи која води у инвалидност и смрт. Она, прво, има обележја насилне процедуре; друго, прекривена је завесом лажи. На пут борбе са злочиначким вакцинацијама Кевин Бери је кренуо када је један од његових синова, после такве процедуре, постао инвалид. Кевин Бери је истомишљеник познатог јавног радника и борца против опасних вакцинација — Роберта Кенедија млађег4. Године 2015. Кевин Бери је издао књигу Vaccine Whistleblower: Exposing Autism Research Fraud at the CDC („Информатор о вацинама: разобличење преваре у испитивању аутизма ЦДЦ“), (ЦДЦ је медицински регулатор у САД, прим. В.К.). Предговор за књигу написао је Роберт Кенеди млађи.

Кевин Бери пише о шпањолици као о већем и обимнијем злочину него што је припрема и изазивање два светска рата. На бојним пољима у Првом светском рату погинуло је укупно десетак милиона људи; шпањолица је однела 5-10 пута више живота; а шпањолицу је изазвао „експеримент са бактеријском вакцином“. Кевин Бери је пронашао очевице догађаја од пре једног века (међу њима и своје рођаке). У његовом чланку кључне су речи: „Експеримент са бактеријском вакцином 1918-1919, вероватно је убио 50-100 милиона људи“.

Бери се позива на извештај5 Националног института за здравље за 2008. годину Deaths from Bacterial Pneumonia during 1918–19 Influenza Pandemic, у којем пише да је бактеријска пнеумонија убила минимум 92,7% умрлих са дијагнозом шпанског грипа над којима је извршена обдукција 1918-1919 .

Пнеумонију су изазвале вакцине којима је вакцинисано америчко војно особље. САД су ступиле у светски рат у априлу 1917. године. Број оружаних снага, као резултат мобилизације, брзо је повећан са 300 хиљада људи на на 6 милиона. Од њих, више од 2 милиона, било је послато у иностранство, пре свега у Европу и на Филипине.

Још пре ступања САД у рат америчке војнике су почели да вакцинишу од разних болести. Препарати су развијани у лабораторијама Института за медицинска истраживања (ИМС), који је основао Џон Рокфелер (ИМС постоји и данас, но сад се зове Универзитет Рокфелер). У овом Институту се родила савремена фармацеутска индустрија. Институт је постао пионир у многим приступима које данас користи фармацеутска индустрија, укључујући и израду серума.

Јануара 1918. године америчке војнике су почели да вакцинишу против бактеријског менингитиса; произвођач вакцине је био Института за медицинска истраживања, при чему су коњи били полазна „сировина“. Прве вакцине су добили војници у војној бази Форт Рајли (Fort Riley) у држави Канзас. Тамо је забележен и први летални исход: војник који се разболео од наводно нове форме грипа, која је иронијом судбине, добила назив „шпањолица“. Аутор додаје да би тачније било да су нову болест назвали „Форт Рајли грипом“. У чланку примећује: „Могуће да је сличност раних симптома бактеријског менингитиса и бактеријске пнеумоније са симптомима грипа, узрок што експерименти са вакцинама у Форт Рајли бази нису разматрани као потенцијални узрок шпанског грипа током 100 година.“

У свом чланку Кевин Бери се ослања на извештај6 о вакцинама у бази Форт Рајли који је потписао извесни Фредерик Тејлор Гејтс (Frederick Taylor Gates). У многим приручницима и енциклопедијама представљају га као баптистичког свештеника, педагога и главног саветника нафтног магната Џона Д. Рокфелера. Управо на инсистирање Гејтса овај амерички милијардер је донео одлуку о стварању, 1901. године, поменутог Института за медицинска истраживања, а доцније и Фонда Рокфелер. Фредерик Тејлор Гејтс је руководио овим институцијама и одређивао њихову политику. Приоритетна делатност ИМС-а и Фонда постао је развој фармацеутске индустрије (пре овога фармацеутика је била уметност справљања лека за одређеног човека). Стару фармацеутику, под руководством Фредерика Гејтса, почели су у другој деценији ХХ века немилосрдно да уништавају и замењују масовном производњом препарата хемијског порекла. Џон Рокфелер је почео свој бизнис вађења нафте, а затим прешао на њену прераду, а онда, још касније, на петрохемију. Следећи његов корак била је фармација заснована на хемијским једињењима (алопатија), а не на органским материјама (натуропатија). У оквирима нове фармације један од приоритета су били препарати за вакцинисање од разних инфекција.

Изучавањем и разрадом вакцинационих препарата научници су се бавили још у XIX веку. Деценијама су их проверавали на животињама и врло опрезно прелазили на људе; при томе никаквих масовних блиц-вакцинација није било. А Фредерик Гејтс је увидео уникалну могућност да спроведе масовну блиц-вакцинацију без дуготрајних клиничких испитивања: то му је омогућио рат. Хиљаде и хиљаде америчких војника постали су лабораторијски мишеви. Гејтс саопштава да су војницима давали три дозе вакцине узастопно против бактеријског менингитиса.

Историја је почела у Америци, но наставила се у Европи. Читамо: „Институт (ИМС – В.К.) саопштава да је током Првог светског рата дистрибуирао бактеријски серум Енглеској, Француској, Белгији, Италији и другим земљама. Мало је познато да су и те земље експериментисале на својим војницима. Аутор позива власти европских земаља да отворе своје архиве и кажу истину.

Узгред, бактеријски серум је масовно примењиван за вакцинисање грађанског становништва САД. То је било после завршетка рата када су амерички војници почели да се враћају кући. Власти су заплашиле Американце да их војници могу заразити оним чиме су се заразили у европским рововима. Ипак, огромна смртност од шпањолице објашњава се не само обимном применом наведеног препарата у САД него и ван граница. „Пробушени“ вакцином ИМС-а, амерички војници су били носиоци бактеријске заразе и инфицирали су оне који нису били вакцинисани.

У опширном чланку има много интересантних и актуелних детаља, но завршићу његов преглед ироничном фразом Кевина Берија: „Вакцине спасавају живот… ако изузмемо чињеницу да смо убили 50-100 милиона људи 1918-1919 — што је много мање ефективна реклама за продају од изузетно поједностављене — „Вакцине спасавају живот“.

Пролазећи кроз историју шпањолице, наравно, нисмо могли да заобиђемо изненађујуће преклапања презимена два „хероја“ вакцинације — Фредерика Гејтса и Била Гејтса. Директне родбинске везе међу њима нема, али је поклапање презимена симболично. Првог су упућени људи директно окривили за убиство 50-100 милиона људи. Други, још увек покушава да понови „подвиг“ презимењака.

П.С. Оно што Кевин Бери саопштава у свом чланку није откриће. Пре њега су о томе говорили и писали многи, но власти и Биг Фарма су учинили све да угуше истину. Међу часним ауторима су и амерички професор и доктор-натуропата Еленора Мекбин (Eleanor McBean; 1905-1989) која је написала неколико књига о вакцинацији. Најпознатија од њих је The Poisoned Needle: Suppressed Facts About Vaccination (Отровна игла – скривени факти о вакцинацији) која се појавила 1957. године. О Елеонори Мекбин, следећи пут.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2021/11/15/ispanka-ili-strashnaja-tajna-kotoruju-pytajutsja-skryvat-54906.html?fbclid=IwAR1MPQOW2bgVRT9Cj9mlwx_Y9wwV7vmH4PsmwTNwCFwVO78-7fD0zihJIf

НАПОМЕНЕ:

1http://www.supotnitskiy.ru/stat/stat51.htm#gl2

2https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30202996/

3http://www.firstfreedoms.org/

4https://www.fondsk.ru/news/2020/12/05/ot-podloga-k-katastrofe-rasskazyvajut-robert-kennedi-i-robert-de-niro-52395.html

5https://wwwnc.cdc.gov/eid/article/14/8/07-1313_article

6https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2126288/pdf/449.pdf

Валентин Катасонов, НОВИ СУСРЕТ СА АПСОЛУТНИМ ЗЛОМ

УПРАВЉАЊЕ СПОЉА

Желим да се надам побољшању ситуације везане за КОВИД-19, као и да ће нас ослободити локдауна; да ћемо заиста почети да освајамо територије иза Урала и да Русију неће чинити само неколико мегаполиса, пошто је она заиста шестина планете. Но, све се ослања на фундаментално питање — питање власти. А власти у земљи нема. Постоји колонијална администрација. У Русији, као и у другим земљама, једина власт је централна банка. Централна банка није државни орган управљања де-факто, иако је у Уставу написано да јесте.

Централном банком се управља споља. А пре пола године појавила се још једна управљачка вертикала у Русији — она пролази кроз Светску здравствену организацију.

Светски закулисни владари, који деценијама бунцају о светској власти, имају дугорочан план. Сада постепено, но у исто време шок-терапијом, почињу да га остварују.

Неки говоре: „Валентине Јурјевичу ви имате тајне информације, ви сте конспиролог?“ Не, ја нисам конспиролог, ја користим доступне изворе. Извештајима Римског клуба почео сам да се бавим још пре пола века, када је та организација створена. Римски клуб је написао неколико сценарија развоја света на основу компјутерских прорачуна Масачусетског института. „Господари новца“ пре свега желе да постану господари света.

Први задатак светских закулисних владара је смањити број становништва на планети. Данас нас је 7,8 милијарди. По њиховом рачуну, треба да буде не више од једне милијарде.

Имајући то у виду можете пратити догађаје у сфери такозване борбе са пандемијом КОВИД-19, у сфери економије, медицине.

Други задатак је деиндустријализација. Крајем шездесетих година Збигњев Бжежински (десна рука Дејвида Рокфелера, оснивача Римског клуба) написао је књигу „Технотронска ера“. У њој је формирао концепцију постиндустријског друштва. То јест, на Западу се стварао утисак да економија може бити само сфера услуга. Индустрија и пољопривреда нису потребне. Ове замисли су учвршћиване тиме што су САД и друге земље могле користити увозне пољопривредне и индустријске производе.

Америка је заиста почела да доживљава деиндустријализацију. И у Русији ће за тридесет година значајан део индустрије бити уништен.

Светској елити је неопходна деиндустријализација зато што желе да планета припада њима, да се не истроши, исцрпи. То јест, потребно је зауставити трошење природних ресурса, загађивање околине. Касније се јавила борба против глобалног загревања. Отуда нестајање производње са карбонским трагом.

Трећи задатак је — подривање националних суверенитета. Данас се неки чуде: „Била је глобализација и неочекивано се прекинула“. Задатак глобализације је испуњен. Она је предвиђала да државе уклоне све препреке за кретање:

* робе,
* капитала,
* радне снаге,
* информација.

Кроз отворене границе пролазила је америчка култура у друге земље, долазило је до економског и културног уједначавања целог света. Русија није изузетак.

Јуче сам прошао аутом кроз Москву: свуда су исписане рекламе и фирме на енглеском језику. Имао сам утисак да нисам у Москви већ у енглеској колонији.

Четврти задатак дигитализација света. Фактички реч је о изградњи електронског концентрационог логора у који треба затворити остатак човечанства — ту једну милијарду. Понекад економисти говоре о „златној милијарди“. Не: биће 999 милиона „прљавих“ и један „златни“ милион. Зато локдауни, одмори који подривају економију представљају планско управљање светом и све то происходи из једног центра. Он се условно зове „дубока држава“. Ја их зовем „господари новца“. Можемо их звати и „комитет триста“.

ОДЛОЖЕНО УБИСТВО

Немачки вирусолог Мајкл Јидон (Michael Yeadon) има радни стаж у области медицине и вирусологије 32 године, а половину радног стажа је провео у корпорацији Фајзер као специјалиста за разраду нових вакцина. Он искрено говори да вакцине убијају људе. Једноставно, реч је о одложеном убиству. На крају своје видео-изјаве каже:

“Људи не могу да схвате да их власт убија. Они су навикли да мисле како власт може да греши, али не верују у постојање таквог зла које може да командује и убија.“

Мајкл Јидон напомиње да су се пре два-три поколења, наши преци сусрели са апсолутним злом. Године 1933. у Немачкој је на власт дошао Адолф Хитлер. Обећао је „врли нови свет“ и пола Европе је било усхићено Хитлером. А десила се катастрофа и убиство десетина милиона људи. Данас се ситуација понавља.

Када се деведесетих година одигравала болесна перестројка целог нашег живота, популарни економист Милтон Фридмен је говорио да је то шок-терапија. Сећате се програма Јавлинског „500 дана преласка на тржиште“? А Милтон Фридман није само економиста: он је човек који схвата како треба изводити револуције, како треба уништавати људе. По његовим рецептима се 1973. у Чилеу хиљаде људи нашло на стадиону Сантјаго где су их побили. То се назива „шок-терапијом“ да би Чиле могао прећи на колосек такозване тржишне економије.

Са Русијом се дешава исто. Није најстрашније то што су Русију превели на шине тржишне економије, већ то што су тридесет година становништво уништавали емоционално и духовно.

Због тога људи данас не схватају елементарне ствари. Они су изгубили инстинкт самоодржања. Не схватају где је зло а где добро. Ако ова питања решимо тада ћемо успети да им објаснимо и конкретније ствари:

  • шта су вакцине,
  • шта локдауни,
  • коме су они потребни.

Сећам се циничног и отвореног човека који представља интересе светских закулисних владара — реч је о Џорџу Сорошу. Он је рекао: „Музика је престала а они настављају да плешу“. То је о нама. Музика је престала а ми настављамо да расправљамо: а зашто порезе повећавају? А зашто уводе локдаун?

Клаус Шваб, председник Светског економског форума је рекао: стари капитализам се завршио. Улазимо у, да га тако назовемо, инклузивни капитализам.

Инклузивни капитализам је оксиморон.

Не може постојати инклузивни капитализам јер он узима у обзир све социјалне групе. Ово није капитализам него димна завеса која је потребна за прикривање преласка човечанства у нови робовласнички поредак. Чак сурови робовласнички поредак, јер ће се вршити веома оштар избор између оних који ће остати робови и оних који ће бити послани на онај свет.

Преостали ће се наћи у електронском, дигиталном концлогору. 15. октобра уведени су „зелени пасоши“. Човек који нема „зелени пасош“ може да не долази на посао, али је закинут у својим правима. И код нас ће ова ситуација врло брзо стићи. Но, ми се морамо пробудити. Иначе ће нас исто тако затворити и уништити.

11.11.2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: https://reosh.ru/valentin-katasonov-rossiej-upravlyayut-izvne-cherez-centrobank-i-voz.html

Валентин Катасонов, О УЧЕШЋУ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ У ПРЕНОШЕЊУ И ШИРЕЊУ ОБМАНА

НАДБИСКУП КАРЛО ВИГАНО ПРОТИВ ПАПЕ ФРАНЦИСКА

Надбискуп Карло Марија Вигано (Carlo Maria Viganò) је у своје време заузимао у ватиканској хијерархији високе дужности (генерални секретар Ватикана; апостолски нунциј у САД), али је увек за Ватикан представљао – врло незгодну особу. А за папу Франциска надбискуп је несносан: он се није плашио да разобличи понтифекса у модернизму и напуштању канона католицизма.

Године 2016. неугодног надбискупа су „склонили“, но Вигано је наставио да разоткрива папу и његово окружење. Године 2018. написао је отворено писмо папи Франциску у којем је окривио понтифекса за прикривање педофилије међу вишим католичким свештеницима и захтевао оставку главе Ватикана. Већ пет година, будући удаљен са свих послова у папској држави, Вигано води активну делатност раскринкавања не само безобразлука које чини ватиканска врхушка, већ и многих дела светских политичара. Посебно у САД.

7. јуна 2020. године бунтовни надбискуп је објавио отворено писмо на три стране председнику Доналду Трампу са оценом ограничења везаних за „пандемију“, протеста због смрти Џорџа Флојда и покрета БЛМ (Black Lives Matter). Он је осудио католичке бискупе који су подржали протесте и нереде под заставом БЛМ и нагласио да се католички свештеници „потчињавају дубокој држави, глобализму, једном погледу на свет, Новом светском поретку, коме све чешће прилазе у име ‚свеопштег мира‘“.

25. октобра 2020. године појавило се Виганово писмо Трампу, које је још више одјекнуло. Надбискуп је назвао Трампа последњом тврђавом против „светске диктатуре зла“ и позвао људе да га свим снагама подрже. Писмо је написано непосредно пред изборе. Карло Вигано је апеловао на верујуће у целом свету да се окрену духовном оружју. Ово писмо је упозорење о опасности од дубоке државе и „дубоке“ цркве. Први је надбискуп Вигано употребио појам „дубока црква“1, подразумевајући под њом закулисни део Ватикана повезан са дубоком државом.

Сада се у центру надбискупове пажње налазе проблеми везани за „пандемију“. Локдауни, кампања за вакцинацију против ковида, „здравствени пасоши“, и много другог. У још два писма председнику Трампу Вигано је истакао вештачко порекло „пандемије“ тврдећи да је она „димна завеса“ која прикрива праве циљеве њених организатора, заправо: уништење вишка становништва, лишење грађана свих права и њихово претварање у робове, освајање светске власти и утврђивање светске државе.

Од последњих надбискупових изјава најпознатија је објављена 23. октобра 2021. године „Писмо са неким озбиљним разматрањима везаним за такозване вакцине против КОВИД-19“2 (Lettera con alcune gravi considerazioni relative ai cosiddetti vaccini contro il Covid-19). Адресовано на надбискупа Хосе Хорација Гомеса, председника бискупске конференције САД, кардинала Ладрију и кардинала Милера. Писмо је снабдевено многобројним везама ка меродавним изворима везаним за питања науке и медицине. Аутор писма напомиње да је све основне медицински факте проверио код угледних католичких лекара. И надбискуп изводи закључак духовно-моралног карактера.

У писму још једном скреће пажњу да државни чиновници и средства информисања врше замену појмова. Они експерименталне препарате, који нису прошли неопходна клиничка испитивања, зову вакцинама. Нажалост, свештеници преносе и шире у својим иступима и проповедима ову обману. Вигано каже: нема никакве сумње да се за производњу ових експерименталних препарата користе аборитвни материјали. Наводећи извор он пише: „Недавно су руководиоци Фајзера саопштили да је серум мРНК гена, који садржи абортивни фетални материјал, коришћен не само у стварању почетне вакцине, већ и у њеној масовној производњи.“

Надбискуп скреће пажњу и на штетне последице које изазивају вакцине. У САД, као што је познато, постоји информациони систем регистрације и евиденције таквих последица – VAERS. Слични системи „администрације вакцина“ постоје и у ЕУ, Великој Британији, Аустралији. Подаци, које дају ови системи по оценама стручњака, смањују прави обим „негативе“ неколико пута. И надбискуп каже: „Податке о штетним последица неопходно је повећати минимално десет пута.“ У писму се дотиче и тако важних питања као што су алтернативни начини борбе са вирусом. Постоји велики број медицинских препарата који ефективно лече инфициране ковидом. Ове лекове бојкотују компаније Биг Фарме. Надбискуп, конкретно, наводи занимљиву чињеницу: корпорација Фајзер, чијим се производима данас вакцинише највећи број Американаца, унајмила је 22 лобистичке агенције за рекламирање свог препарата и блокирање свих алтернативних средстава за борбу са ковидом. На светском нивоу блокирањем лекова против ковида се бави СЗО.

Проучавајући доступне изворе и консултујући се са представницима медицинске науке, надбискуп долази до закључка да састав препарата, који је убризган у десетине, чак стотине милиона људи – није познат. Препарати Фајзер, Модерна и други, могу да садрже такве компоненте које су, прво, способне да мењају човекову генетику; друго, представљају својеврсне „маркере“ који омогућавају идентификовање човека преко спољашњих техничких уређаја. Чак и оно што је већ откривено у препаратима за вакцинисање омогућава повезивање вакцинисаног човека на системе спољашње контроле. Та компонента је графен. Позивајући се на низ истраживања Вигано доноси закључак да графен „служи за даљинско праћење контаката свих вакцинисаних људи у целом свету.“

Неморалним и криминалним Вигано назива покушај Џоа Бајдена да спроведе вакцинацију деце: „Потпуно је невероватно да Џо Бајден, који, такође, себе назива ‚католиком‘ може да намеће вакцинацију 28 милиона деце у узрасту од 5 до 11 година, при, практично непостојећем ризику оболевања од болести SARS-CoV-2“ (за дату старосну групу – В.К.).

О томе да вишеструка вакцинација подрива природни човеков имунитет, говорили су и раније. Ипак, код неких вакцинисаних се запажа губитак природног имунитета који веома подсећа на СИДУ. Ево Виганових речи: „Недавна истраживања потврђују да генски серум (који се налази у вакцини – В.К.) може изазвати код реципијента облик стечене имунодефицијенције.“

Римски папа је закључио, пре отприлике годину дана, споразум3 о учешћу Ватикана у „Великом ресету“ са Клаусом Швабом, Лин де Ротшилд и другим представницима „дубоке државе“. Ова сагласност обавезује понтифекса на безусловну подршку вакцинационој кампањи. Римски папа непрестано понавља: сваки верујући католик је обавезан да се вакцинише „у има љубави“ према ближњем и човечанству. Надбискуп разобличава ово фарисејство: „Схватам да је данас, вероватно, крајње непопуларно иступити против такозваних вакцина, но, као пастири Божјег стада, ми смо обавезни да осудимо ужасан злочин који се одиграва и којим се стварају милијарде хроничних болесника и уништавају милиони и милиони људи, и који је заснован на адској идеологији Великог ресета, коју је формулисао председник Светског економског форума Клаус Шваб а одобриле установе и организације у целом свету.“

Надбискупово раскринкавање још увек звучи као глас вапијућег у пустињи. „Ћутање толиких кардинала и бискупа заједно и непојмљива подршка вакцинационој кампањи од стране Свете столице, представља облик незапамћеног саучествовања које се не сме продужити. Неопходно је осудити овај скандал, овај злочин против човечанства, ову сатанску акцију против Бога.“ – пише Карло Вигано.

Надбискупово писмо садржи и списак конкретних мера које треба да предузму пастири и архипастири у оквиру цркве. Морају се укинути вештачка ограничења која ометају верујуће грађане да долазе на црквене службе; укинути казне оним пастирима који су, наводно, нарушавали прописе о одржавању службе у посебном режиму; укинути обавезне пропагандне „проповеди“ о неопходности вакцинације свих католика, на коју их папа позива; заустављање обавезне вакцинације студената католичких универзитета и школа.

Посебно се Вигано обраћа надбискупу Хосе Хорацију Гомесу који је председник Бискупске конференције САД: „Надам се да ће Ваше Превасходство, надбискуп Гомес, озбиљно односити према мојим запажањима…“

Вероватноћа да ће у Балтимору подићи буну против папе Франциска није велика. Ипак, део бискупа, који ће се тамо окупити сагласни су са Вигановом позицијом. Сагласан је са њом и значајан део парохијана-католика.

8. новембар 2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: https://reosh.ru/valentin-katasonov-arxiepiskop-karlo-vigano-protiv-papy-franciska.html

НАПОМЕНЕ:

  1. http://www.stoletie.ru/vzglyad/matezhnyj_arkhijepiskop_109.htm
  2. https://www.aldomariavalli.it/2021/10/26/monsignor-vigano-lettera-con-alcune-gravi-considerazioni-relative-ai-cosiddetti-vaccini-contro-il-covid-19/
  3. https://www.fondsk.ru/news/2020/12/24/tak-nazyvaemyj-inkljuzivnyj-kapitalizm-sovmestnyj-proekt-rotshildov-i-papy-rimskogo-52541.html

Валентин Катасонов, „ОТКРОВЕЊА“ ЖАКА АТАЛИЈА

Вакцинација треба да створи „правилан“ генетски код човека

19. јула на Интернету се појавио снимак са кратким наступом Жака Аталија – познатог економисте, политичара и писца – који ће се памтити. Жака Аталија сврставају међу најутицајније фигуре нашег времена. О њему говоре као о човеку који опслужује интересе клана Ротшилд; као и о човеку који је био несмењиви саветник Председника Француске, почевши од Франсоа Митерана; као и о човеку који је пуно уложио да би Емануел Макрон 2017. постао председник Француске (због чега Французи данас јаучу).

Атали је и аутор неколико десетина књига које сам зове „пројектовањем будућности“. Прошле године Клаус Шваб, председник Светског економског форума (СЕФ) објавио је план „Великог ресета“ и многи ставови тога плана су се поклопили са Аталијевим идејама. Не изненађује: Клаус Шваб и Жак Атали – птићи су из Ротшилдовог гнезда.

Јулски видео наступ Жака Аталија био је шокантан. Толико шокантан да је већ после неколико часова YouTube био принуђен да блокира овај снимак. Ипак, без обзира на напоре светских цензора да га уклоне, он се може наћи на Интернету. На пример овде:

Кључна реч Аталијевог говора је – „код“. Он говори о разним кодовима – компјутерским, телефонским, генетским, етичким, социјално-економским, прехрамбеним. У ширем смислу – код представља збир неких правила, начела. Атали лаконски дефинише – кодови су закони који управљају светом. И почиње да философира о очигледном: у свету је много тога несавршено, чак ужасно. Ова несавршеност настаје због тога што неки кодови имају озбиљне недостатке. Онда објављује тезу: ми можемо свет учинити савршеним исправљајући кодове свих система.

Користећи метод реторичких питања, Атали пита: треба ли мењати генетски код човека? И, иако не даје јасан одговор, идеју генетске модификације човека потпуно подржава. Човек еволуира, каже Атали, но та еволуција не иде у жељеном правцу; човекову еволуцију треба ставити под контролу, а инструмент контроле еволуције треба да буду кодови.

Атали изјављјуе да се током историје човек све више претварао у „артефакт“, у „објект“. У духу Клауса Шваба („Четврта индустријска револуција“) Атали поздравља синтезу човека и компјутера, појаву киборга, тј. биоробота. Он не искључује да резултат „објективне тенденције“ може бити и стопроцентни – „вештак“. Свет може и без човека. Кодови треба да убију човека! Нека уместо човека постоји „артефакт“ и „објект“, али „правилан“. А „правилност“ „објекта“ обезбеђују „правилни кодови“.

Аталијева размишљања су ме подсетила на роман-антиутопију „Врли нови свет“ Олдоса Хакслија. Житељи тог света били су производи са покретне траке. Производња би започињала вантелесном оплодњом јајне ћелије, која је смештана у специјалну бочицу. Бочица је било разних и коначни производи који су силазили са производне траке имали су различите карактеристике. Разлике су програмиране у етапи стварања ембриона у бочицама. Господари „врлог новог света“ користили су неколико генетских кодова помоћу којих је било могуће производити елиту (каста „алфа“), средњу класу („бета“, „гама“) и нижу („делта“ „ипсилон“), која тек издалека подсећа на homo sapiens-а.

Атали бежи од питања ко ће се бавити разрадом „правилних кодова“ и уводити их у живот. Међутим, одговор се налази код Клауса Шваба, који подробно говори о модификацији човека у духу трансхуманизма. А том модификацијом ће се бавити власници најкрупнијих корпорација. А њима ће, пре свега, бити потребни облици биоробота, као што су ниже касте „делта“ и „ипсилон“ у Хакслијевом роману, предодређене за најпрљавије послове.

Понешто Атали говори и о другим кодовима. На пример, помиње „код учтивости“. Атали је психолог, он објашњава „доброту“, „праведност“, „алтруизам“, „добронамерност“, „бригу за будућа поколења“ – да би стекао поверење. Помиње и „социјални код“ кроз који посматра модел „инклузивног капитализма“ који описује Шваб. Атали га назива „позитивно друштво“.

Од „социјалног кода“ Атали прелази на тему коју су давно разрадили – „економију живота“. Предлаже да се ослободимо дела пољопривреде, великог дела транспортног сектора (аутомобилски, ваздушни, железнички) машиноградње, хемијске, текстилне индрустрије – као „штетних“. Штетним Атали, такође, назива и производњу фосилних горива, енергетику засновану на њима, црну металургију која ствара огроман „карбонски траг“ учествујући у великој емисији угљендиоксида. Он обема рукама гласа за радикалну „декарбонизацију“ светске економије, да би се спасили од климатског потопа. У састав „економије живота“ Атали укључује и сектор здравства и хигијене, производњу прехрамбених производа, образовање, културу, дигиталне технологије, безбедност, „зелену“ енергетику. Између осталог, заступа потпуни прекид производње шећера и производа у којима се он користи.

Дијапазон Жака Аталија је широк: започиње питањем човекове генетске модификације, а завршава шећером и правилном исхраном. Што се тиче вакцинације Атали заузима врло јасан став: вакцинација ја неопходна, она мора постати атрибут будућег „позитивног друштва“, старајући „правилан“ човеков генетски код.

У видеу о којем говорим, Жак Атали задаје и оваква реторичка питања: да ли ће прелазак друштва у ново стање бити постепен или брз и нагао? Да ли ће се такав прелазак остварити добровољно или принудно?

Избегавајући директан одговор, Атали примећује да је могућ шокантан прелазак. Изградња „позитивног друштва“ уз помоћ силе и принуде, разматра се код њега и његових наручилаца као један од кључних сценарија. И овде је уочљива паралела са идејама „шок-терапије“ Милтона Фридмана, по чијем рецепту је започето спровођење шок-терапије у Чилеу убиством председника Аљендеа 1973. године, и која је настављена убиствима хиљада и хиљада Чилеанаца.

На Интернету се може наћи много коментара на јулска „откровења“ Жака Аталија. Већина њих гласе овако: „лудак у делиријуму“, „Атали је полудео“, „интелектуално махнитање“, „канибализам прикривен умним и лепим речима“, „фашизам у интелектуалној фолији“. Свака од ових карактеристика је потпуно тачна.

Чак се и компанија Гугл уплашила сувише отвореног откривања планова светских закулисних владара и блокирала видео са наступом француског „интелектуалца“. Ипак, ове идеје он је износио и пре четрдесет година, говорећи о неопходности „диктатуре здравља“. Данас видимо ту диктатуру у облику директног напада на човекове слободе и законе држава.

Последње Аталијево „откровење“ треба озбиљно схватити и пажљиво пратити. „Душевни болесници“ се спремају за одлучујући скок ради освајања светске власти.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://www.discred.ru/2021/08/21/valentin-katasonov-otkroveniya-zhaka-attali/

Валентин Катасонов, КАТОЛИЦИЗАМ – ЂАВОЛОВА ЗАМКА (Достојевски о римокатолицизму)

“Велики инквизитор“ Ф.М. Достојевског, на најбољи начин разобличава католицизам. По свој прилици, Достојевски раскринкавање католицизма започиње још у роману Идиот (1869) речима главног јунака, кнеза Мишкина: „Католичанство је исто што и нехришћанска вера, – каже он. …Нехришћанска вера, прво! То је прво, а друго, римски католицизам је гори чак и од атеизма. Атеизам проповеда само нулу, а католицизам иде даље: он изобличеног Христа проповеда, оклеветаног и оскрнављеног, Христа супротног! Оно антихриста проповеда, кунем вам се, уверавам вас! То је моје лично и давнашње убеђење, оно ме је много намучило.“

Уз неке допуне Достојевски ову идеју понавља и у роману „Зли дуси(1871-1872). Пише: „… римски католицизам већ није хришћанство; Рим је прогласио Христа који је подлегао трећем ђаволовом искушењу, и објавио целом свету да Христос без царства земаљског не може на земљи опстати; на тај начин је католичанство прогласило антихриста и тако уништило цео западни свет“ (дијалог између Шатова и Ставрогина у првој глави другог дела).

А 1876. Достојевски у Дневнику писца записује: „Римски католицизам је продао Христа због славе и власти на земљи. Прогласивши, у облику догме, да се ‚хришћанство на Земљи не може одржати без папинске световне власти‘, он је тако прокламовао и новог Христа који је прихватио саблазан трећег ђаволовог искушења – земаљско царство: ‚Све ће Твоје бити ако ми се будеш поклонио!‘ О, ја сам слушао страсне приговоре на ову мисао, приговарали су ми да су вера и Христов лик и данас живи у срцима милиона католика у свој својој некадашњој истинитости и чистоти. То је сигурно тако, али главни извор је замућен и затрован неповратно. Поред осталог, Рим је и сасвим недавно изјавио да се не слаже с трећим ђаволовим искушењем у облику чврсте догме, и ми још нисмо успели да уочимо све непосредне последице такве одлуке. Занимљиво је да је проглашење те догме, то откривање ‚целе тајне‘, обављено управо у оном тренутку када је уједињена Италија већ куцала на врата Рима. У нас су се тада многи томе смејали: ‚Срдит јесте, али моћан није…‘ Само, мало је вероватно да није моћан. Не, овакви људи, људи способни да донесу овакве одлуке и да учине овакве заокрете не умиру без борбе. Приговориће ми да је одувек тако било у католицизму, да се барем све то подразумевало и да, према томе, није ни било неког посебног заокрета. Да, али увек је постојала тајна: папа је вековима остављао утисак да је задовољан својим мајушним царством, папском облашћу, али све је то било само алегорија – основна ствар је у томе што се у тој алегорији одувек скривало зрно основне идеје, оне сталне и вековне папинске наде да ће то зрно проклијати и да ће из њега нићи моћно стабло чије ће гране у будућности покрити својом сенком целу Земљу. И, ево, у тренутку када му одузимају последњи педаљ земаљског царства, поглавар католицизма, видећи своју блиску смрт, одједном устаје и пред целим светом казује сву истину о себи: ‚Ви сте помислили, зар не, да ћу се ја задовољити само титулом господара папске области? Знајте да сам ја себе одувек сматрао господаром целога света, господаром над свим земаљским царевима, и то не само духовним господаром него правим – ја сам одувек био прави господар, владар и император. Ја сам цар над царевима, господар над владарима, само мени припадају на Земљи све судбине људске, времена и дани, и, и ево, ја то пред целим светом објављујем кроз догму о мојој непогрешивости‘.“1

Узгред, ове речи Достојевски је написао вођен „свежим трагом“ Првог Ватиканског сабора, који је 1870. прогласио догмат о непогрешивости папе.

А у Дневнику писца за 1877. годину (новембар), писац предвиђа да ће католицизам довести Европу до крви и масовних убистава: „Они су одбацили једину могућу формулу свога спасења проистеклу од Бога и која је кроз откровење најављена: Љуби ближњег свога као самога себе и заменили практичним закључком као што је Chacun pour soi et Dieu pour tous, или научном аксиомом која се зове ‚борба за опстанак‘. Лишени инстинкта којим животиње уређују свој живот савршено, људи су се охоло понадали на науку, заборављајући да је што се тиче изградње савршеног друштва и сама наука немоћна, она је још увек у повоју. Људи су се препуштали маштању. Та будућа кула Вавилонска је постала с једне стране идеал, с друге, пак, стране страх за читаво човечанство. Али, на смену овим сањарима, убрзо су се појавила и друга учења, проста и свима разумљива, као што су она која су говорила: ‚треба отети богатима, крвљу треба залити свет а после ће се све некако само од себе уредити‘. Најзад, пошло се и даље од оваквих учитеља, појавило се учење о анархији са којом би, ако би се она једном реализовала, вероватно започео нови период антропофагије, људи би тада били принуђени да почну све изнова као и пре десет хиљада година. Католицизам све ово одлично схвата и он тиме саблажњава вође оног подземног рата. Он ће њима рећи: ‚код вас нема центра, нема система у вођењу послова, ви сте сила која је расута по свету, а сада, након пада Француске, ви сте још и притиснути. Ја ћу бити она сила која вас уједињује и привући ћу на вашу старану и оне који још увек у мене верују‘. Било како било али овакво јединство ће се остварити. Католицизам не жели да умре а социјална револуције и период нових социјалних промена у Европи су такође нешто несумњиво: ове две силе ће се, нема сумње, сложити, те две тенденције ће се слити у једно. Разуме се, католицизам ће чак искористити клање, крв, отимачину, па чак и антропофагију. Ту се католицизам нада да ће опет упецати на удици у мутној води своју рибу, он осећа да ће му човечанство измучено хаосом и неправдом похрлити у загрљај, осећа да ће поново бити једини и јединствени земаљски кнез и владар света овога и да ће на тај начин коначно остварити свој циљ‘.“2

У роману „Браћа Карамазови“ Велики инквизитор у име католицизма, готово речима Карла Маркса, говори да, наводно, биће одређује свест3 . Да, тобоже, прво треба прoменити „социјално-економске услове“ живота људи, а после тога захтевати од њих морално понашање: „… ‚Нахрани, па онда и тражи oд њих врлину!‘ ето шта ће написати на застави коју ће подићи против тебе и којом ће срушити храм твој. А на месту твог храма подићи ће се нова зграда, поново ће се подићи страшна Вавилонска кула.“ Обратимо пажњу на ове речи Великог инквизитора: „Ми нисмо с тобом, већ с њим, то је наша тајна! Ми већ одавно нисмо са тобом него са њим, већ осам векова. Равно пре осам векова узели смо од њега оно што си ти са негодовањем одбацио, онај последњи дар који ти је понудио, када ти је показао сва царства земаљска: ми смо узели од њега Рим и мач царски и објавили да смо цареви земаљски, једини цареви, мада све досад нисмо успели да наш подухват доведемо до потпуног завршетка.“

Појаснимо шта је то било „пре равно oсам векова“. Велики инквизитор има у виду да је Света столица донела одлуку да установи своју апсолутну власт у Европи, уздижући се изнад кнезова и краљева. Отпочела је „конверзија“ духовне власти Свете столице у пoлитичку. Она се остваривала под застaвом обнове Римске империје, која је коначно пала под ударима варвара у V веку нове ере. Година 800. римски папа Лав III, благословио је франачког краља Карла да постане император Запада. Краљ је тада добио титулу „Великог“. Овенчавши 25. децембра 800. године Карла Великог императорском круном, папа Лав III је раскинуо везе са Константинопољем и створио нову Западну империју. Самим тим, политичко тумачење Цркве као продужетка древне Империје, добило је конкретан израз. Света столица је рачунала да ће Карло Велику успети да обједини разорену Европу, и учини је „јединственом“, и да ће на челу уједињене Европе бити римски папа. Касније, године 962. римски папа је благословио немачког краља Отона I да оствари сличан задатак. Пројекат уједињења Европе назван – „Света римска империја“, живео је до почетка XIX века када су га окончали Наполеонови ратови. Као што видимо, отпадање западне гране Цркве (римског престола) од Јединствене Цркве почело је пре Велике шизме (1054). Последње представља само формално фиксирање тог отпадништва.

Занимљиво, много раније од Достојевског, у пародијама о Католичкој цркви које су писали католички монаси у XIII веку, изречена је мисао о римском папи који би, када би Христ поново дошао, издао наредбу: „баците Га у таму најкрајњу“.4

Немачки философ и католички богослова италијанског порекла Романо Гвардини (1885-1968), у својој књизи Der Mensch und der Glaube („Човек и вера“), пише: „Благодатна суштина хришћанства замењује се техником покоравања душе, а иза се крије нешто још страшније, управо демонска воља да се стави рука на Самог Бога. Израз овога је католичка Црква која је супротна религији слободе, духа, љубави и живе хришћанске пуноће срца“. 5

Године 1873. у свом „Дневнику писца“ Достојевски пише: „Римска црква, у облику у коме се сада налази – не може постојати. Она је то сама јасно рекла, изјавивши да је њено царство од овог света и да Христос ‚без царства земнога не може у свету да се одржи‘.“ У роману „Браћа Карамазови“ Аљоша каже Ивану: „Ми знамо језуите… Они су једноставно римска армија будућег светског царства земаљског, са императором – римским првосвештеником на челу“.

Немам намеру да описујем читаву политичку историју Европе после почетка остваривања пројекта „Свете Римске империје“. Означићу само њене најважније тачке. Света столица почела је да губи свој водећи положај у односу на световну власт кнезова и краљева. А онда је дошло је време – и монарси су почели да губе свој утицај и тронове. На њихово место дошли су „господари новца“ (раније су их звали – „зеленаши“), који су већ престали да спомињу Христа и почели да се клањају мамону. Ово је нагло убрзало процес претварања људског друштва у стадо. Ојачале су тоталитарне тенденције власти. Људи, негде под великом принудом, а негде добровољно (у замену за удобност и мир) почели су да се одричу своје слободе претварајући се човекоподобна бића типа Homo ekonomicus.

Интересантан коментар ове приче, речима Достојевског, преноси нам писац и публициста В.Ф. Пуцикович: „Достојевски не само да ми је дао нека појашњења везана за Легенду, већ и директно поручио да нешто о њој напишем… Што се тиче самог садржаја Легенде објаснио ми је да је она против католицизма и папства, управо против најужаснијег периода католицизма, то јест инквизиционог периода, који је имао тако ужасан утицај на хришћанство и цело човечанство. Отворено је рекао да у периоду инквизиционог католицизма нису деловали ни Христос, ни папа, већ „просто злодух, ђаво“. 6

Можда се најпотпунији преглед и анализа односа Достојевског и његових хероја према католицизму налази у књизи „Философија и религија Достојевског“, из пера преподобног Јустина (Поповића), српског светитеља.7 Ево цитата из поменуте књиге: „Пошто је догматом о непогрешивости човека – обоготворио човека и прогласио га за врховно мерило у свету човечанских вредности, римокатолицизам је посредно и непосредно, постао узрок атеизма, социјализма, анархизма и свеколике европске културе, човекобошке и човекопоклоничке. Европски човекобог потиснуо је Богочовека. Догматом о непогрешивости човека римокатолицизам је санкционисао човекобоштво у свима његовим функцијама и манифестацијама. Европа се свим силама труди да то човекобоштво зацари у свима областима људске делатности и стваралаштва. Отуда све њене муке, све њене трагедије, све њене смрти… Римокатолицизам се усредсредио на једну жељи – да сазда светску државу по сваку цену.“

Узгред, не тврдим да је цео патос Достојевског усмерен искључиво против католицизма. Сумње и искушења које је Велики инквизитор осетио током свог дугог живота, захватају у једнаком степену и протестанте, и агностике, чак и православне. Сасвим тачно запажа Н. Берђајев говорећи о Великом инквизитору: „Католичка поставка и форма поеме нису суштинске. И могу се потпуно одвојити од полемике са католичанством.“8

Познато је из писма Н.А. Љубимову (публицисти, коредактору М.Н. Каткова у Руском веснику) од 11. јуна 1879. да су први на удару критике Достојевског у Легенди били социјалисти; син Љубимова пише: „…присећам се… прво се, у рукопису Достојевског, све оно што говори Велики инквизитор о чуду, тајни, ауторитету могло односити уопштено на хришћанство, но Катков га је убедио да преради неколико фраза и, између осталог, убаци фразу: ‚Ми смо узели од њега Рим и мач царски‘; на тај начин није било сумње да је реч искључиво о католицизму. У размени мишљења Достојевски је бранио исправност основне идеје Великог инквизитора, која се односи подједнако на све хришћанске вероисповести, а везана је за неопходност прилагођавања, из практичних разлога, највиших истина Јеванђеља разумевању и духовним потребама обичних људи“.9

И Николај О. Лоски скреће пажњу да Иванова критика католичке цркве додирује и Православну: „Иван Карамазов говори своју ‚поему‘ као критику католичке Цркве или, тачније, не целе католичке Цркве, већ изопачености које чине неке њене слуге. Он не примећује да се његов напад односи на све Цркве, и католичку и Православну“.10

Валентин Катасонов, Достојевски о науци, капитализму и последњим временима, (одломак из књиге стр. 188-192 ), Кислород, Москва, 2020.

Превод: Александар Мирковић

Извор: https://www.koob.ru/katasonov/dostoyevskiy_o_nauke

НАПОМЕНЕ:

1 Ф.М. Достојевски, Дневник писца 1876., стр. 103-104, ИРО Партизанска књига, Београд, 1981. (прим.прев.)

2 Ф.М. Достојевски, Дневник писца 1877-1881, стр. 377-378, ИРО Партизанска књига, Београд, 1981. (прим.прев.)

3 „Не одређује свест људи њихово биће, већ обратно, њихово друштвено биће одређује њихову свест.“ К. Маркс, Капитал, (прим. прев.)

4 См. статью проф. И. И. Лапшина «Как сложилась легенда о Великом инквизиторе», в сборнике «О Достоевском», т. I, под ред. А. Бема, 1929, Прага.

5 Цит. по: Лосский Н. О. Достоевский и его христианское миропонимание (http://www.odinblago.ru/dostoevskiy/7#3).

6 Пуцыкович В. Ф. О Ф. М. Достоевском. Из воспоминаний о нем // Новое время, 1902, № 9292.

7 Преподобный Иустин (Попович). Философия и религия Ф. М. Достоевского. – Минск: Издательство Дмитрия Харченко, 2014.

8 Бердяев Н. А. Откровение о человеке в творчестве Достоевского // О Достоевском. – М., 1990, с. 230.

9 См. Любимов Д. H. Из воспоминаний (Речь Ф. М. Достоевского на Пушкинских торжествах в Москве в 1880 году) // Ф. М. Достоевский в воспоминаниях современников: В 2-х тт. – М., 1964. Т. II, с. 371.

10 Лосский Н. О. Достоевский и его христианское миропонимание (http://www. odinblago.ru/dostoevskiy/7#3).