Олга Четверикова, „ЧАРОБЊАЦИ“ из СЗО

Питање: Олга Николајевна, данас је фактички ишчезла медицина оријентисана ка човеку. Специјалиста за молекуларну биологију и хомеопатију Луј Бројер у својој књизи „Фармацеутска и прехрамбена мафија“ сећа се, не тако давних времена, када су постојале апотеке, условно говорећи „на сваком ћошку“. Апотека је опслуживала кварт, фармацеути су лично познавали сваког човека који је долазио по лекове, бирали посетиоцима пудере који им највише одговарају, правили креме. Све се променило после Другог светског рата, када су у Европу дошли Американци и, у тој области, променили готово све. Своје циљеве у кардиналној реформи здравства, богаташи света који стоје иза ње, више и не скривају. Хајде да данас разговарамо о механизмима којима остварују своје планове.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Фонд Рокфелер и они који иза њега стоје, још пре почетка Другог светског рата, разрадио је идеју и поставио темељ јединственом глобалном медицинском систему кроз постепене замене народне медицина – фармацеутиком. Један од основних инструмената постала је вакцинација. У ратним и поратним годинама овај систем се практично учврстио. Медицину су почели да посматрају као технички инструмент, а не као здравствени систем, који претпоставља примену социјалних, економских и општих мера за оздрављење, које узимају у обзир не само физичко, већ и морално и духовно човеково здравље. Целокупан систем помоћи свео се на уске медицинске функције. Сви програми Фонда Рокфелер усмерени су на борбу против конкретних болести, најраспрострањенијих у овом или оном региону, или болести које доносе највећи приход фармацеутским компанијама. Тај принцип је постао доминантан у целом здравственом систему.

После завршетка Другог светског рата структура глобалне здравствене заштите почела је да јача у свим деловима планете уз помоћ официјелног органа – Светске здравствене организације (СЗО) – постепено стваране од 1946. године и коначно формиране 7. априла 1948. Управо се тај датум слави као Светски дан здравља.

Данас је утицај СЗО толико порастао да се све што није у складу са њеним мишљењем и директивама назива „инфодемијом“ – лажним информацијама. На конференцији одржаној пре мало више од годину дана, коју је организовала СЗО ради разраде „нових научно заснованих мера и праксе, усмерених на спречавање, откривање и сузбијање лажних информација“, речено је да ће се створити нова наука – инфодемиологија, која ће разрађивати методе супротстављања инфодемији као саставном делу борбе против КОВИД-19 и против пандемије као такве. У току је покушај да се овај процес озакони као пракса која је у складу са међународним стандардима.

На реду је и стварање Међународног министарства здравља. СЗО овде наступа као технички директор, булдожер који треба да рашчисти трг пре изградње нове структуре у којој ће бити јединствен међународни правни систем, и јединствен систем финансирања, и јединствена идеологија. По замисли „реформатора“ постепено, целокупна медицина треба да се претвори вакцинационо-профилактичку. И већ сада, пажња се свуда усмерава не на лечење болести, већ на њену профилаксу. Али то није она профилакса која је постојала у совјетским временима, када се градио систем превентиве кроз одговарајући начина живота. Данас је реч управо о вакцинационој профилактици, о имунизацији помоћу вакцина. Скоро све што није у складу са таквим прилазом, сматраће се – недопустиво.

Питање: Резултат тога биће замена човековог природног имунитета – вештачким без кога он неће моћи да живи?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Апсолутно тачно! На пример, већ се производи вакцина против гојазности, и обрнуто, против претеране мрашавости.

Питање: На који начин је СЗО помогла реализацију планова Фонда Рокфелер?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Њеном настанку претходило је стварање, у Вашингтону године 1943. – Управе за помоћ и обнову Организације нација (АПООН). У њене задатке спадало је и помагање људима у крајевима ослбођеним од фашиста; при Управи је функционисало Оделење за здравље. АПООН се изграђивао као структура са искључивим утицајем САД. Американци су наступали као њени непосредни руководиоци. Но, основе и принципе рада поставило је Међународно оделење за здравље (МОЗ) Фонда Рокфелер.

АПООН је била не само претходница СЗО, већ је неприметно постала и ковачница кадрова за нову организацију. У јулу 1946. године на Међународној конференцији за здравствену заштиту на којој је донета одлука о стварању СЗО, већина присутних били су стипендисти Фонда Рокфелер. Прилично брзо и кадрови, и методи, и развијени програми МОЗ су се преселили у СЗО.

Занимљиво је да су САД после званичног формирања СЗО још два месеца размишљале да ли да уђу у ту организацију или не. Представници Совјетског Савеза су активно на томе инсистирали. Иако је сам СССР узео учешће у стварању СЗО, 1949. године је изашао и у њој није био присутан до 1956. године.

Питање: И у УНЕСКО је СССР ушао тек 9 године после његовог стварања…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То је била од самог почетка принципијелна Стаљинова позиција, пошто се на челу организације која утиче на науку, културу, образовање налазио један од најзначајних еугеничараЏулијан Хаксли.

Питање: Да, та структура, са очигледним „дуплим дном“, претендује да контролише поглед на свет човечанства. Отуда и занимање за културне објекте, образовање, науку…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Образовање је за Американце политичка, кључна сфера, инструмент за формирање друштва као таквог, механизам управљања свешћу, УНЕСКО се тиме и бави. Стаљин и совјетски политичари су добро схватили: уколико би ступили у ту организацију, фактички, морали би да се ускладимо са потпуно нама туђим погледом на свет и стандардима из њега проистеклим.

Но, када смо улазили у Светску здравствену организацију, поверења је било више – рекло би се да је сарадња са САД у годинава Великог отаџбинског рата, створила неку илузију да је могуће утицати на стање ствари. Али, то се није десило. Као прво, СЗО је највећим делом финансирана из САД-а. СССР овде није могао да игра важну улогу. Као друго, СЗО је усклађена са моделима Фонда Рокфелер. Зато је Совјетски Савез врло брзо изашао из Светске здравствен организације. И само се током владавине Хрушчова активно радило на интеграцији СССР-а у међународне организације.

Фактички од дана стварања СЗО Фонд Рокфелер је имао у њој скривену улогу: све је одређивао, али никада није отворено говорио о својој делатности.

Питање: На који начин је Фонд Рокфелер утицао на СЗО?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: У пропаганди институционализације међународне здравствене заштите – основани су институти са конкретним задацима, а такође и пракса спољашње контроле остваривања разрађеног програма, тако да је сваки корак врло строго контролисан. На пример, управо од МОЗ-а Фонда Рокфелер преузета је пракса, која је била темељ важних вертикалних кампања СЗО у искорењивању маларије и других болести у свету. То је акциони план усмерен на конкретне резултате у сузбијању одређене болести, у чијим оквирима се стварају, доносе одговарајући потпланови.

Но, свеједно, главно наслеђе Фонда Рокфелер довољно дуго је остало скривено. Реч је о еугеници и о плановима за смањивање броја становништва. То је најважнији, скривени део историје СЗО у којој Фонд Рокфелер има водећи положај.

Кључну улогу у увођењу идеја еугенике у Фонд одиграо је Џон Рокфелер-млађи, предводник другог поколења Рокфелера. Један од пет синова, Џон Д. Рокфелер III, почео је активније, чак и од оца, да шири идеје еугенике. Васпитан је на малтузијанским идејама. Псеудонауку еугенике усвајао је на Униврзитету Принстон под окриљем управника, члана америчког Друштва за еугенику, професора економије Франка Фетера. Даље, Џон Д. Рокфелер III кратко је радио у Бироу за социјалну хигијену породице – организацији која се бавила контролом рађања, а 1931. године прикључио се савету директора Фонда Рокфелер, где се налазио и Фредерик Озборн, који је умногоме предодредио ново виђење еугенике. За време Трећег Рајха Озборн је лично одобрио нацистички еугенички програм као „најважнији експеримент који је икада спроведен“.

Године 1934. када су нацисти већ били на власти у Немачкој, Џон Д. Рокфелер III је написао оцу писмо у коме је изразио жељу да се бави проблемом пренасељености. Почетком педесетих година прошлог века створен је рокфелерски Савет за становништво. Отпочела је свесна еквилибристика: уместо дискредитованог термина „еугеника“ почели су да користе појмове као што су „популациона контрлола“ и „планирање породице“.

Питање: Централну улогу у преименовању еугенике и стварања нове обланде око ње припада Озборну?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да. Ево једне његове изјаве: „Сама реч „еугеника“ је на лошем гласу у неким областима. Људи једноставно не могу да прихвате идеју да је генетска основа на којој је формиран њихов карактер лоша и не треба да се репродукује у наредном поколењу. Они не прихватају идеју да су они, у суштини, нижа врста.“

Озборн је предоложио да се еугеника прода на великом тржишту у новом паковању. Уместо фраза о уклањању људи ниже врсте кроз принудну стерилизацију, треба говорити о слободи избора величине породице у зависности од квалитета живота. Озборн је видео огромни потенцијал за еугенику у контрацепцији и масовном сексуалном образовању становништва. По његовој замисли човек треба сам да дође до мисли да је некултурно, неправилно, нецивилизовано – имати много деце.

Питање: Заиста, овде је тешко нешто приговорити, зато што, као прво, изгледа као да постоји слобода избора, а друго, све идеје се приказују као брига о човеку. Како је реаговала СЗО на ове иницијативе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: СЗО, покушавајући у почетку да наступи са хуманистичких позиција и вредности, ову идеју је категорички одбацила. Зато је Џон Д. Рокфелер III 1952. године спонзорисао Конференцију о проблемима популације, на којој је и основан Савет за становништво.

После успеха неколико прогама Савета, Фонд Рокфелер му доделио много значајнију суму за развој. А године 1963. Савет је разрадио сопствени програм усмерен на решавање популационих проблема, који је 1982. године дефинисан као Програм науке о становништву. У складу са њом, демографске науке треба да се усмере у три правца: у правцу истраживања у области репродуктивне биологије, технологије контрацепције и у правцу политичких истраживања. Фактички све се сводило на смањивање броја становника.

Амерички економист, писац и истраживач Вилијам Енгдал поводом овога је написао: „Стари разговори о чистоћи расе и уклањање „људи ниже расе“ су прошлост. Ипак, леопард еугенике није променио своје пеге после рата. Постао је много опаснији у Савету за становништвоРокфелер је проницљиво препаковао своју дискредитовану расну еугенику и класну идеологију у одело „популационе контроле“. И уместо да се усредсреди на питања унутрашње политике као што су: сиромашни мигранти, умно заостали… он је проширио свој поглед на све земље у развоју, велико море човечанства које је стајало између породице Рокфелер и реализације њених амбициозних послератних програма Новог америчког доба.“

Заиста, преко лица овлашћених од Фонда Рокфелер ове идеје су почеле врло активно да се шире међу чиновницима, пробијајући се у апарат ОУН. На крају, 1962. године на сесији Генералне скупштине ОУН разматрано је питање повезаности броја становника и економског развоја земаља и деловању ОУН у вези са тим.

Средином шездесетих година ОУН је добила мандат за помоћ земљама које врше контролу становништва преко СЗО и УНЕСКО-а. А године 1967. УНЕСКО је заузела позицију која фаворизује планирање породице. Руковођење овим пројектом на себе је преузео Фонд ОУН за активности становништва (од 1987 године – Фонд ОУН за становништво – UNFPA), чији је званични задатак сарадња земаља у развоју и земља чија је економија у транзицији у решењу демографских проблема. Питање је једноставно постављено: ако желите економски раст у држави контролишите наталитет.

Године 1971. Фонд за становништво прелази у надлежност Генералне скупштине ОУН и на тај начи сви учесници Скупштине постају саучесници у његовим актвностима.

Питање: Глобални програм еугенике!

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, језгро – еугеника, суштина – еугеника! Образлагањем наведених идеја тада се активно бавило неколико „центара мозгова“. Године 1972. на иницијативу Дејвида Рокфелера створен је Римски клуб, који је објавио познати извештај „Границе раста“ у коме се појављује мисао да ће се човечанство, због пренасељености, кроз 40 година сусрести са проблемом недостатка животних намирница.

Пре две године појавио се и познати рад Хенрија Кисинџера „Меморандум 200 о истраживању националне безбедности: последице раста становништва у свету за безбедност САД и њених интереса у иностранству“ (National Security Study Memorandum 200, NSSM200). У њему се отворено тврди да растући број становништва у најмање развијеним земљама и земљама трећег света, представља претњу за националне интересе САД, јер повећава ризик настанка политичке нестабилности и нереда. То може довести на власт у тим земљама снаге које престављају опозицију америчкој политици, и бити узрок смањења испоруке сировина које су потребне америчкој економији. Зато је неопходно користити за остваривање својих циљеве националне лидере, средства информисања, образовање и програме међународних организација за ограничење наталитета. Године 1975. амерички председник Џералд Форд прихватио је овај извештај као званичну политику САД.

Шездесетих до осамдесетих година прошлог века активно се шире програми за добровољно ограничавање наталита кроз праксу планирања породице. Први званичан међународни документ у области демографије је Глобални план акције донет у Букурешту 1974. на Међународној конференцији о становништву и развоју. Програми о становништву почели су да се укључују у агенду помоћи земљама у развоју под паролом да су неопходни за њихов социјално-економски развој.

Питање: Колико је средстава за ово издвојено?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Од средине седамдесетих до средине осамдесетих година прошлог века међународно финансирање програма под вођством САД, када је реч о овом питању, порасло је са 168 на 521 милион долара.

Питање: Какав је био укупан ефекат реализације програма за смањење наталитета?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Значајан. Ако је у периоду од 1960-1965 на једну жену долазило шесторо деце, онда их је у периоду 1985-90 било мање од четири. За 43% смањен наталитет може се приписати ширењу програма за планирање породице.

Но, Фонд Рокфелер популарише и друге методе за смањивање становништва – коришћење такозваних антифертилних вакцина.

Реализација овог програма почела је 1972. године, када је СЗО објединила међународне колективе научника из различитих области и клиничке лекара ради конкретних истраживања, и одредила циљну групу за вакцинацију вакцинама за регулисање фертилности. Заједно са Фондом ОУН за становништво, Светском банком, Програмом за развој ОУН, Фондом Форд и другим организацијама, отпочело је финансирање Програма СЗО за репродуктивно здравље у чијим су оквирима разрађиване и вакцине против зачећа. Само је током првих 20 година на то било протраћено 400 милиона долара.

Биле су потребне вакцине за неутрализацију биолошких функција човековог хорионског гонадотропина (hCG) – хормона који је одговоран за фертилност. Спроведена су озбиљна истраживања о чијим је резултатима написано много чланака. Фонд Рокфелер се, веома далековидо, потрудио да увуче у ова истраживања и научне центре земаља у развоју. На крају је успео да разради прототип anti-hCG вакцине, која ће, како се мислило, довести до појаве савршено новог метода планирања породице.

Питање: Како се користе резултати ових истраживања?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Почетком деведесетих година прошлог века СЗО је отпочела масовне вакцинационе кампање против тетануса међу женским делом становништва Мексика, Никарагве, Танзаније, Нигерије, Филипина. Последице примене тих вакцина били су побачаји и друге компликације које су се јављале код вакцинисаних. Мексички комитет „За живот“ алармирао је јавност. Појавила су се питања: зашто се вакцина против тетануса даје само девојчицама и младим женама узраста од 15 до 45 година? Зашто су је више пута примали? И на крају се открило да те вакцине садрже људски хорионски гонадотропин (hCG) који у додиру са носиоцем тетанусовог токсина стимулише образовање антитела против hCG што жену онемогућава да одржи трудноћу. Управо је то био разлог масовних побачаја и неплодности вакцинисаних. Слично се десило у свим земљама, тачније, у 52 земље у којима је вршена вакцинациона кампања и у којима је вакцинисано више од 130 милиона људи. При томе ни једној жени која је добила антитетанус вакцину нису рекли прави састав вакцине.

Када откривене чињенице више није било могуће скрити, СЗО је без објашњења и без правдања једноставно – зауставила ове програме. Ипак, вакцинисане жене, милиони њих, постале су неплодне, а за овај злочин нико није одговарао. Ако је о антифертилним вакцинама написана маса научних радова, о овим, назовимо их „антитетанус“ вакцинама, испитивања су вршена у тајности. Ни једна од њих није била тестирана или лиценцирана за продају и дистрибуцију.

Бивши амерички обавештајни официр Лари Романов у чланку „Поучна прича о СЗО“, написао је да ова организација „испуњава две основне функције: као прво она за своје газде представља инструмент за смањивање становништва у свету, и друго, иступа као моћан маркетиншки агент крупних фармацеутских компанија, конкретно, произвођача вакцина“. Романов је назвао СЗО „међународним злочиначким предузећем“ које ствара синтетичке вирусе да би после тога вакцинисало људе против њих.

Питање: Чудно је што од стране власти држава у којима су вршени злочини није било одговарајуће реакције?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Овде је врло карактеристично како су се власти Филипина понашале. Министар здравља ове државе изјавио је да, пошто су вакцине сертификоване од СЗО, филипинско руководство није сумњало у поузданост произвођача. Реч је о две компаније из Канаде и Аустралије. Какви су „ауторитети“ ови произвођачи сведочи и познати скандал који се догодио 1980. године када је поменута аустралијска компанија, заједно Црвеним крстом Канаде свесно ширила епрувете са препаратима крви зараженим СИДОМ-ом

Но, иако су ове чињенице постале јавне никаквих последица за СЗО није било, даље информације о овоме су блокиране. СЗО је одлично увежбала методику лажи и прећуткивања свог учешћа у злочинима.

Питање: Узимајући у обзир какве моћне силе стоје иза програма за вакцинацију, не изненађује такво понашање СЗО.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Желим да се задржим на још једном чеду Фонда Рокфелер, које је потом усвојио Фонд Гејтс – то је кампања масовне вакцинације деце у свету од смртоносних дечјих болести.

Питање: Коју води Дечји Фонд ОУН (УНИЦЕФ)?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да. Године 1990. Фонд Рокфелер покреће Иницијативу за вакцинацију децеCVI, која је резултат заједничког рада Фонда, Програма за развој ОУН, УНИЦЕФ-а, СЗО, Светске банке са приватним и државним партнерима, укључујући и владине установе, научнике и произвођаче вакцина.

Наравно, циљ пројекта је био стварање вакцине која ће се давати орално, само једна доза, а која ће бити ефикасна и јевтина и деловати против неколико болести. Година 1994/95 Фонд Рокфелер је издвојио за CVI 2,5 милиона долара, но, то је, испоставило се, било мало. И тада је штафету преузео Фонд Гејтс (званичан назив – Фонд Била и Мелинде Гејтс).

Питање: Да ли то значи да је Фонд Рокфелер напустио посао?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Никако. Он се бави стратешким задацима. А сфере повезане са имунизацијом, вакцинацијом, стављене су у надлежност Фонду Гејтс.

Главна добротворна идеја, од дана његовог оснивања је свеопшта имунизација. Разуме се, Фонд је тесно повезан са Биг фармом и поседује пакете акција таквих фармацеутских компанија као што су GlaxoSmithKline, Novartis, Hoffmann-La Roche, Sanofi-Aventis, Pfizer и друге. А представници ових компанија учествују у управљању Фондом.

Биг фарма се одавно претворила у моћну лобистичку структуру, која одређује не само развој светске медицине, већ и других сфера живота, пошто се здравство преплиће и са социјалном и са образовном средином. Биг фарма је постала један од најважнијих субјеката делатности, повезана са делатношћу банака и ИТ-компанија.

Године 2017. по оценама међународних аналитичара укупно тржиште Биг фарме износило је 1 трилион и 200 милијарди долара. И његов укупни раст је негде 3% годишње.

Питање: Све је тако испреплетено, а заправо – то је једна велика хоботница.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, један монструм са више глава. Међу овим компанијама нема никакве конкуренције, оне су све сфере одавно поделиле међу собом. Зато данашња прича о борби за посао између различитих фармацеутских компанија – информација је за необавештеног човека.

Питање: Бил Гејтс је финансирао све учеснике трке и њему је свеједно ко ће стићи први зато што се кладио на све?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Када се проучи историја тих фармацеутских компанија, испостави се да је свака препуна скандала и трагичних догађаја. Али, очекивано, то се заборавља, и према њима настављају да се односе као према потпуно респектабилним структурама.

Данас Фонд Гејтс заузима друго место на листи финансијера кампање СЗО. При чему највећи део средстава одлази на програме вакцинације.

Године 1998. Гејтс је иницирао програм за вакцинацију деце. Услед погоршања рада механизама за ширење вакцинације у сиромашним земљама, године 2000. основана је Глобална алијанса за вакцине и имунизацију – GAVI (Алијанса за вакцинацију). Створена је управо као инструмент за реализацију овог вакцинационог програма који није могла да оствари CVI.

Питање: Какав је механизам деловања Алијансе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: ГАВИ је међународна организација чија је основа државно-приватно партнерство. Међу прокламоване циљеве спада: спасавање дечјих живота, заштита здравља људи.

ГАВИ је постала модел за друге облике државно-приватних организација које су, уз помоћ Гејтса, ницале као печурке после кише. Алијансу ствара Светска алијанса за побољшање исхране – GAIN (Global alliance for improved nutrition). У јануару 2003. године појавио се пројекат „Велики задаци глобалне здравствене заштите“, у оквиру кога су научницима нуђени грантови за најбоље иновационе идеје у области здравства. Године 2012. образован је Светски фонд за иновационе технологије у прехрани са седиштем у Јапану. Године 2013. појавила се „Алијанса за глобалну сарадњу у истраживању спремности реаговања на заразне болести“, у којој Фонд Гејтс игра кључну улогу. Ово је, наравно, далеко од потпуног списка државно-приватних организација из којих вире рогови Фонда Била и Мелинде Гејтс. Механизам њиховог деловања фактички омогућава да приватни интереси дефинишу програме у области здравства, да их озаконе, а онда мобилишу ресурсе, па и државне.

На тај начин гради се нека нова архитектура глобалне здравствене заштите, храњена од државно-приватних структура, где СЗО наступа у улози техничког извршиоца, обезбеђујући свим тим фондовима и пројектима легитимност и статус међународних пројеката. При томе сама СЗО фактички губи свој ауторитет и постаје једна од многобројних структура. Зато се Фонд Гејтс претвара у највећег спонзора, важног играча који може да одређује основне активности у сфери здравствене заштите.

Можемо се присетити изјаве Била Гејтса на конференцији TED 2010. године у Калифорнији, у којој признаје да је помоћу вакцинације могуће смањити становништво на планети за 10-15%. Или можемо навести његове речи које је изрекао када се говорило о неопходности борбе са сиромаштвом и болестима, посебно дечјим, помоћу социјалних мера: „Неки тврде да побољшање здравља захтева искорењивање сиромаштва. Но, није неопходно искоренити сиромаштво у свету да би се искорениле богиње. И није неопходно искоренити сиромаштво да би се самањила маларија. Нама је потребна производња и дистрибуција вакцина.“ Овде је Гејтс крајње циничан и отворен.

Питање: Осим вакцина постоје и бројна друга средства која утичу на човеково здравље: електромагнетна зрачења, пестициди за које се још у Трећем рајху знало да разарајуће утичу на ДНК, кућна хемија и друге за нас уобичајене ствари које могу довести до проблема у репродукцији и изазвати друге мутације.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Потпуно тачно. Промене које се одигравају тичу се свих сфера нашег живота. Међу њима је и дигитализација помоћу које се мења структура мозга. А из свих могућих фондова, све чешће, долазе информације о њиховим плановима да промене човекову природу.

Недавно је СЗО изјавила да четири нова соја КОВИД-а треба да добију називе познате људима. Назвали су их: Алфа, Бета, Гама, Делта. Овде се одмах јавља асоцијација на роман Олдоса Хакслија „Врли нови свет“ јер су касте људи описане у њему, назване управо тако: Алфа, Бета – то су интелектуално најразвијенији људи, елита, Гама и Делта се користе за тежак физички рад, њихов мозак није сасвим развијен, они врше искључиво примитивне операције. Интересантно је што су сојеве везали за одређене територије: назив Алфа дат је соју из Велике Британије, Бета – из Јужне Афrике, Гама – из Бразила (мулати, латиноси), Делта – је припала Азијатима. По америчкој скали Руси улазе у категорију „Азијати“ што значи Делта. У том смислу, немогуће је не разумети да је западна антиковид вакцинација – далекосежни пројекат са непредсказивим последицама за човечанство.

23.09.2021.

 Разговор водио: Димитриј Перетолчин
Превод: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/volshebniki_strani_voz

Олга Четверикова, О МОРАЛУ У НАУЦИ, ТРАНСХУМАНИЗМУ И ПОСТЧОВЕКУ

Питање: У последње време често слушамо о трансхуманизму. Шта Ви под тим термином подразумевате?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Термин се појавио негде почетком педесетих година. Формулисао га је Џулијан Хаксли – први генерални секретар УНЕСКО-а, члан британског друштва за еугенику. Пошто се залагао за смањивање броја становништва звали су га „Малтус 20. века“. Термин користи у једној од својих књига у којој објашњава како је човекова дужност да себе превлада, да изађе из оквира својих могућности и да су му зато потребни неки нови инструменти. Са развојем технологије појавила се могућност да се измени не само свест човекова, него и његова природа.

Као православни човек, сматрам да смо саздани по образу и подобију Божијем. Но, та идеја се заборавља. Људи су одлучили: ако су смртни и подложни болестима – онда су несавршени. Значи, потребни су неки механизми који ће им омогућити да стекну бесмртност. Сва древна езотеријска учења – Кабала, гностицизам, манихејство – решавали су један исти проблем: како стећи тајна знања која могу помоћи у достизању бесмртности. Но, бесмртност се није достизала помоћу духовног усавршавања, већ некаквим психотехникама. То јест, човек је заборавио пут који му је указао Господ: духовно и морално се усавршавајући ти ћеш спасити своју душу. Напуштање овог пута довело је до тога да су сви почели да стављају акценат на технологије. Сва градска цивилизације која је без Бога, ослања се искључиво на технологије: први град је основао Каин – онај који се одрекао Бога, земље, свога оца. Технологије и занати описани у Библији – проналасци су Каинових потомака, а не Ситових, о којима готово ништа није написано јер су наставили да живе са Богом, и фактички чине оно што ми зовемо црквом. Од тада је човечанство пошло различитим путевима. Један део наставља да живи са Богом и њима је најважнији духовни живот и морал, а други део се тога одрекао и развија технологије.

Питање: По чему се трансхуманизам разликује од хуманизма?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Хуманизам се развио као конкуренција хришћанству: ако у центру хришћанског погледа на свет стоји Бог, а човек је само његова творевина, онда хуманизам ставља у центар свог погледа на свет човека (без Бога, природно). У хуманизму су главна – човекова права. Трансхуманизам произилази из хуманизма, јер ако човек своју вољу диктира сам себи, он има право да измени сопствену природу. Промена дате, нормалне човекове природе постала је и крај хуманизма. Зато је трансхуманизам истовремено последњи стадијум хуманизма и његово самоуништење.

Питање: Технологије повезане са генетским инжењерингом – срећа су за људску цивилизацију или зло?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Све новине које данас продиру: нано, биоинформационе, когнитивне технологије – нису усмерене на промену околне средине, већ на измену човекове природе. Сматрам да је то недопустиво. Са моралне тачке гледишта у науци постоји граница коју не треба прелазити. Ако се она пређе, наука се претвара у злочиначко експериментисање.

Питање: То јест, генетски инжењеринг не може побољшати човеков генотип?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Нас је створио Господ савршенима. Све наше болести и проблеми имају духовно-моралне узроке. Такође, на рад човековог имунитета непосредно утичу мисли, стање психе. Никакво редиговање и мешање није потребно, зато што тако покренути процеси доводе до бројних последица које је немогуће контролисати – као у антиутопији.

Питање: Постоји један популаран правац међу трансхуманистима – крионика. Према писању америчких таблоида, многи познати људи – Парис Хилтон, Бритни Спирс, Лари Кинг, потписали су уговор да њихова тела буду залеђена после смрти. Шта Ви мислите, да ли ће развојем знања у тој области, човечанство добити други живот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То је апсолутно лажна наука, магија и алхемија. У средњем веку већ су покушавали да направе хомункула и све остало. Тиме се баве људи који су у паници због страха од смрти, па приморавају људе да чине најбезумније подвале. Наравно, то је и чиста превара: на овоме се, једноставно, праве велике паре. Знам да су свету постоје четири крионичке фирме – три у САД, једна код нас, у Русији. Представнике руске елите брине ово питање.

Питање: Шта мислите, ко стоји иза овог бизниса?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Знам да иза прве велике америчке крионичке компаније стоји Макс Мор – трансхуманист који се прославио тиме што је написао манифест: „У славу ђавола“. У манифесту излаже гностичко-манихејску концепцију по којој је човека саздао зли демијург и држи га у тами незнања; но, насупрот њему, налази се светли Луцифер, који доноси човеку знање у виду плода, и колико год Демијург покушавао, на крају ће Луцифер ослободити човека, зато се, пише Мор, треба придружити Луциферу. Гностици, за разлику од православних, сматрају, да је тело – зло. Зли Демијург је сместио људску одуховљену душу у посуду (тело, прим.прев.), због чега настају све несреће и беде. Да би се избавио од тог злог тела, неопходно је да човек спозна „гнозу“ и онда ће се, после низа реинкарнација, вратити

У гностичкој идеологији сви људи се деле на три разреда: духовни људи, душевни људи и телесни. Сматрају да ће се спасити само духовни људи, јер им је дато да спознају тајно знање – „гнозу“. Други ће бити уништени, развејани као прашина, а духовна бића ће се после одређеног периода реинкарнирања вратити одакле су потекли, у почетак.

Изабраност и елитизам су најмоћније идеје које данас покрећу силнике света.

Питање: У својој терминологији трансхуманисти користе појам „постчовек“…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, појављују се нови називи – трансчовек, постчовек. Трансхуманисти сматрају да је човек биолошки објект који се појавио као резултат еволуције: био је мајмун, онда човек, сада, уз помоћ технологије – постчовек, а после тога ће се појавити неко друго постбиће…

Рођак Чарлса Дарвина – Френсис Галтон изјавио је следеће: цивилизација представља препреку природној еволуцији због социјалне политике и социјалне помоћи; хајде да убрзамо процес еволуције и уведемо еугенику, то јест, да ми вршим одабир: људе са добрим квалитетима ћемо „гурати“, а остале – на сваки начин ограничавати у правима и могућностима, смањујући њихов број, да се не би у великом број размножавали.

Питање: А заиста, како решити питање пренасељености на планети ако медицина већ приметно продужава човеков живот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Остаје још прехамбени проблем. Зато се Гејтс сада занима не само медицином, већ и прехраном. Узгред, француски економист Жак Атали је написао о овоме књигу – „Историја прехрамбених производа“, у којој описује да ће човечанство прећи на синтетичку храну. И ми видимо да се сада ти трендови већ остварују: појављује се синтетичко месо, млеко које се подмеће са етикетом „еко“ или „вегански производ“.

Питање: Трансхуманисти, разматрајући питање техничке сингуларности тврде: у складу са претпоставкама, човечанство ће достићи сингуларност до 2045. године. Како се Ви односите према тој теорији?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Зашто стварати интелект који је немогуће контролисати? Чини ми се да технологије не дозвољавају развијање човекових могућности, оне га, напротив, претварају у додатак технологији. Мозак атрофира на исти начин на који атрофирају и мишићи када их не напрежемо. Зато код деце, која од раног детињства седе за рачунаром или гаџетом, наступа дигитално слабоумље. Ако су пре неколико година родитељи гледали на дигиталну школу са опрезношћу, сада из „прве руке“ могу видети шта је то. Спознали су – резултат таквог школовања су људи којима је лако управљати.

Харвардска група сада разрађује стратегију под називом „Велика конвергенција“ или био-дигитална конвергенција. Она подразумева не једноставну имплантацију чипова, већ фактички формирање неке нове биотехнолошке суштине. Ово и јесте виши стадијум трансхуманизма са којим се завршава етапа еугенике и фашистичких експеримената. За мене је фашизам не само лишавање људи политичких и грађанских права, већ и чињеница да се у њему човек посматра као експериментални објекат. Данас је могуће изводити апсолутно све експерименте – зато, сматрам да човек може изгубити себе.

Ми морамо схватити да је у основи и у центру – човек. Његов дух, душа и тело, а не технолигије. Када нам предлажу да се човек замени вештачком интелигенцијом, то аргументују тврдњом да будућност припада њој – то је безумље!

Разговор водио: Сергеј Елин
Превео: Александар Мирковић

29. август 2021.

Извор: https://argumenti.ru/interview/2021/08/736088

Олга Четверикова, ОПСЕДНУТОСТ ДИГИТАЛИЗАЦИЈОМ ОБРАЗОВАЊА

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наша истраживања су показала да се дигитални пројекат реализује преко људи са измењеним стањем свести и зато се не може рационално објаснити шта се дешава и зашто се ово ради. Но, ми схватамо да се њихови циљеви и задаци веома слабо слажу (ако се уопште слажу) са нашим циљевима, и уопште са могућношћу да се живи и остане човек.

Изгледа да нашим друштвом почињу да управљају по моделу тоталитарне окултне секте. Зато није случајно што се, када је реч о ауторима дигиталног пројекта, користе такви појмови као што су „дигитална секта“, „дигитални алхемичари“, „дигиталци-форсајтери“. Овим људима је толико измењена свест да нас не гледају више као личности, већ само као објекте којима треба управљати. У Русији уведен модел управљања, са своје стране, представља само филијалу, наставак онога што се ради на светском нивоу.

Питање: А да ли постоје неке конкретне организације које стоје иза овог пројекта?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Мени, у Институту за међународне односе, где радим, често пребацују да заступам теорију завере. Иако сва предавања почињем напоменом да су теорију завере измислили они који данас реализују глобално управљање, да би сугерисали људима да „Велики брат“ на тебе гледа и да је отпор бескористан.

А када говоримо о целокупном систему глобалног управља, морамо схватити да он није организован као нека строга хијерархија, коју је могуће осветлити и описати ко и шта у њој ради. То није вертикала, већ веома сложен систем односа. Често се све остварује на основу договора, у сенци, понекад само телефонским позивом. Ови договори нису нигде забележени, не могу се проверити. Али, упркос томе, телефонски позив иницира нека значајна дешавања. После тога средства информисања почињу да галаме о којекаквим организацијама, и сву пажњу човечанства одвлаче ка њима, а ко иза тога стоји, ко и како то конкретно ради — остаје скривено.

Због тога сам присталица систематског прилаза, који омогућава да издвојимо и истакнемо улогу одређене структуре и размотримо механизме њеног деловања. Јер, тек када почнемо да изучавамо механизме, постаје нам јасан лупешки, преварантски карактер ове политике, а то значи да их можемо ухватити за руку и зауставити. Но, управо се код нас механизми не изучавају, на жалост…

Питање: Но, некакве контуре тих структура, које су стекле такву власт на друштвом, можемо скицирати?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Власт може постојати на националном нивоу и на глобалном нивоу. Постоји финансијска власт, економска, политичка. А постоји и духовна власт. Наша пажња треба да буде усредсређена на духовну власт јер се сада догађа страшна ствар: човекова свест се мења тако да се човек, не само лиши свог људског лика, већ да се претвори у примитивни објект којим управљају, описан у многобројним антиутопијама.

Ове антиутопије су писали људи који су били посвећени у одређене пројекте, и то, што су описивали, није била фантастика. Били су то планови, који су се постепено реализовали, и данас видимо, у нашој реалности, много тога што је описао Орвел и, посебно, Хаксли. Али та духовна власт је невидљива. Финансијска власт је видљива, ми можемо именовати светске структуре: Светска банка, Федералне резерве и друге сличне организације. Друга је ствар што они доносе одлуке тајно, но, ипак су организације видљиве.

Питање: Може ли се рећи да су оне сличне тајним друштвима?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, ова тајна жаришта зраче идеје које се затим оваплоћују у философским концепцијама и идеолошким пројектима, као на пример, трансхуманизам.

Питање: А како би ви дефинисали трансхуманизам?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Трансхуманизам — за савремено дигитално друштво наменски направљена форма „Њу ејџ“ погледа на свет — представља окултно-гностички светоназор који је, пре садашње, имао и другачије форме испољавања. У књизи коју сам недавно написала, прва глава се тако и зове: „“Од ‚Њу ејџа‘ до дигиталне религије“. Ова идеологија претвара човека у киборга и на његово место поставља вештачки интелект или супер-разум заснован на дигиталној технологији. И то је заиста религија, то је сакрализација дигиталног, вештачког интелекта.

Човек се посматра не као личност, већ као несавршено биће, које треба ослободити од тела и сјединити са тим супер-разумом. Фактички, трансхуманисти су прогласили да је човек не само несавршен, већ да нема право на постојање. Они желе да створе још савршеније биће, постчовека, фактички биомеханоида, који ће представљати неку машину за живот у космосу. Корен ових замисли води ка редовима и окултним ложама XIX — почетком XX века.

Питање: И прогам дигитализације Русије исходи из истих принципа?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, ове идеје, које чине постојање човека и људског друштва немогућим, леже у основама дигитализације и у нашој земљи. Обратите пажњу, код нас се свуда говори о вештачком интелекту, и роботима, о томе да је дигитализација — наш приоритет, а човека су негде склонили, одстранили. Неприметно, у свим образовним и научним центрима, такође се прелази на такав поглед на свет. Он улази у човека и човек не може више да му се одупре.

Мене то јако подсећа на епизоду филма из шездесетих година у којем су психолози снимали децу. Неколико малишана је добило слатку кашу, а једна девојчица — горку. И они их питају: „Да ли је каша слатка?“ Деца редом одговарају. „Да, слатка је“. Долазе до девојчице која једе горку кашу, а њој је непријатно да то каже, и зато изговара: „Слатка је“.

Тако је и код нас: све разумеју, но, због нечега, нико не говори да дигитализација не може заменити човека. То је безумље, шизофренија, некаква дигитална опседнутост! И сви почињу да живе по наметнутим стандардима. Ето шта је духовна власт: она неприметно прожима и неприметно човеком овладава. И то је најстрашније.

Питање: Но, можемо ли се некако томе супротставити?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Све зависи од нас, зато што се и овде, као и у свакој секти, управљање врши преко сугестије ове или оне идеје човеку, то јест њим управљају уз помоћ њега самог. У тоталитарној секти човек добровољно предаје своју вољу, целог себе гуруу — ономе ко је над њим.

Чим људи стекну могућност да самостално мисле, ситуација се мења. Но, данас је читав систем васпитања, образовања, обраде човекове свести усмерен на то да га лиши могућности самосталног размишљања. Зато су и уклонили систем знања и разумевања и уместо њега увели такозване компетенције, креативност и томе слично, да би човека претворили у примитивно, уско, заточено у некаквом одређеном задатку, биће.

Питање: А у чему се конкретно испољава окултни карактер тог деловања на човека?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Окултно деловање је широк појам. „Њу ејџ“ покрет се активно шири од седамдесетих година (прошлог века) и представља гностичко-манихејско учење, које у себе укључује различита езотеријска учења (платонизам, Кабалу, учење Блавацке и томе слично). Године 1980. америчка књижевница Мерилин Фергусон објавила је књигу „Завера Водолије“ — манифест „Њу ејџа“ у којем саопштава да је потребно да се припремамо за наступање нове ере — ере Водолије, која ће заменити стару еру, хришћанску, и уместо човека појавиће се ново биће.

Питање: Но, почетком деведесетих година изгледало је да „Њу ејџ“, као покрет, почиње да слаби?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, но треба схватити да „Њу ејџ“ није нека конкретна организација, већ облак који мења своју форму, и који у себе укључује много разних организација, фондова, који делују у власти, у науци, у образовању и у другим областима. Но, оне не делују отворено. Да би радили са сваким сегментом, са сваким социјалним слојем и старосном групом становништва, они стварају одређене структуре, секте, од којих свака има исту матрицу као и „Њу ејџ“, али измењену, тако да је прилагођена оној групи људи на коју треба да делује.

На пример, неопаганство је почело активно да се шири међу младим људима и људима средњег узраста управо деведесетих година. Старијима је тада понуђено исцелитељство. Менаџерима — сајентологија, по чијим методама се у корпорацијама, путем тренинга за запослене, остварује „њу ејџ“ програмирање.

То јест, деведесетих и почетком девехиљадитих година почиње „њуеџизација“ свести веома широких слојева становништва кроз рад бројних покрета: псеудообразовних, покрета за здравље итд

Сада је наступила информациона или дигитална ера. То је преиначен назив „Нове ере“. Блавацка је имала учење о еволуцији човечанства — о седам раса које ће смењивати једна другу. То је кључни став „Њу ејџа“. После прелазне шесте расе, коју чине бесполна бића, која ће се размножавати вештачким путем, доћи ће „још већа“ седма раса, чији ће представници бити „духовнији“, да би на крају већ били „чисти духови“ — бесполни андрогини који ће завршити циклус земаљске еволуције и спознавши величину Васељене, преселити се на другу планету.

Питање: И та раса ће доћи кроз дигитализацију?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, дигитализација се већ претворила у тоталитарну религију, јер ако не мислите у дигиталним категоријама, већ нисте савремени човек. У учењу „Њу ејџа“ стоји: када дође до радикалног заокрета ка новој раси, онда они, који се у њега не уклопе, морају умрети. Исто говоре трансхуманисти: човек ће нестати и уместо њега ће постојати вештачки интелект.

Питање: Сада се у нашим школама снажно намеће дигитализација, од самог детињства човек је подвргнут њеном деловању…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Разуме се, пројекат дигитализације задире пре свега у сферу образовања, јер се у њој формирају и поглед на свет и моралне вредности. Реч је о пројекту „Дигитална школа“ која је почела као „Московска електронска школа“ (МЕШ), завршила као „Руска електронска школа“ (РЕШ). Ако не зауставимо овај пројекат, то ће бити злочин, јер то што се дешава не може се назвати другачије него — геноцид над децом. На основу резултата неколико округлих столова и заседања у Друштевном дому саставили смо документ који смо послали у Генералну прокуратуру; документ показује зашто је овај пројекат диверзија против образовања и злочин против деце, и указује који су чланови закона нарушени. Најважније — то је наношење штете психичком и физичком здрављу.

При чему се „Дигитална школа“ реализује код нас у исто време као и на Западу, где су електронску школу делимично увели и већ доживели ужас због пада нивоа образовања који је наступио. Огласили су се забринути физичари и лекари. Године 2011. усвојен је документ ПАСЕ у коме се говори о опасности од дигиталних технологија и електромагнетног зрачења, посебно за децу. Тада је објављен и информациони материјал Међународне организације за истраживање рака, у којем се, такође, говори да електромагнетно зрачење има Б категорију, то јест, може изазвати рак.

Године 2015. у Француској је донесен први закон који регулише питања везана за електромагнетна зрачења. На пример, закон забрањује да се користи Wi-Fi у дечјим установама. Такође је прописана контрола над базним станицама. При томе, треба рећи да су овај закон припремили еколози. Ми знамо да екологе често користе за интересе „њу-ејџ“ структура, но у овом случају они су припремили веома добар документ.

Затим у марту 2017. године, 137 научника из 26 земаља, специјалисти за електромагнетно зрачење, дали су изјаву у којој су препоручил да деца и млади треба да се заштите од Wi-Fi и других бежичних уређаја.

Питање: Зар они, који све то уводе у наше школе, не знају да је то опасно за децу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Пројекат „Дигитална школа“ код нас предвиђа увођење Wi-Fi у свим школама Русије. Шта можемо рећи о овим људима? Ако не знају — нису професионалци. Ако знају — злочинци су. Да не говорим о дигиталном слабоумљу. Бројна истраживања о томе већ су објављена: шта се дешава са децом која од раног узраста добију компјутерско образовање, како долази до атрофије делова њиховог мозга.

Треба да пређемо из одбрамбене позиције у офанзивну. „Дигиталну школу“ уводе незаконито јер, прво, нису обавештени родитељи којима по закону припада право првенства у васпитању и образовању њихове деце.

Друго, речено је да је то пилот-пројекат. А ово није пилот-пројекат, ово је експеримент, јер када се уводе технологије чије последице нису познате — то се зове експеримент.

Треће, то је незаконит експеримент, зато што је за експеримент неопходан добровољан пристанак оних који се експерименту подвргавају. Уз то, још је неопходна одговарајућа процедура извештавања о току експеримента. Ништа од поменутог није учињено.

“Дигитална школа“ се уводи као безалтернативна. За традиционално образовање у њој нема места. То јест, то је тоталитарни план. И све се радило тајно, нико о овоме ништа није знао. Ми случајно сазнајемо да је већ 2016. године направљено упутство „Савремена дигитална образовна средина у Руској Федерацији“, који је описивао етапе преласка на дистанционо образовање. Затим се испоставило да пројекат „Московска електронска школа“ (МЕШ) у 2018. уводи у све школе у Москви. А онда се открива да је на основама МЕШ-а изграђена „Руска електронска школа“ (РЕШ), која се, са своје стране, појављује као основа за велики пројекат „Дигитална школа“, о коме је већ говорио премијер Медведев. Ко је све то разрадио, када, где? Родитељи апсолутно нису били у то укључени.

Све се дигитализује, уводе се електронски уџбеници, интерактивне табле, нови систем оцењивања (планира се ликвидација Јединственог система оцењивања и ликвидација оцењивања од 1 до 5). И, градоначелник Собјанин, објављује да ће бити формирана иницијативна група директора која ће разматрати како да се оцењују деца. Све ово се опет дешава тајно, на некаквом сајту, где су ангажовани људи који су смислили нови систем оцена, који ће заменити оцену знања ученика оценом личности ученика. Предлаже се увођење система ПОТОК и РОСТ. То јест, узимаће се у обзир све што дете у току процеса наставе ради: у школи, у секцијама, колико пута недељно присуствује настави, како одговара — активно, неактивно… То јест, целокупна његова делатност, сваки његов корак ће бити записан у дигиталном портфолију. И овај дигитални портфолио или електронски досије, одређиваће судбину детета: тебе усмеравају у одређено корито, броје колико си и шта урадио и у моменту завршетка школе већ не можеш ништа да промениш. И систем уписа на факултет се такође мења у складу са овим дигиталним портфолиом, то јест, ако дете није сакупило толико и толико бодова за време школовање, оно никада неће моћи да упише факултет. На овај начин добијамо камуфлирано кастинско-селективни систем, у коме ће до врха моћи да дођу само људи из богатијих породица. Зато што они имају могућност да учествују у различитим секцијама и добију допунско образовање и томе слично. То јест, дигитални портфолио ће одређивати права субјекта, фактички.

Питање: И то на радикалан начин мења све друштвена односе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно! А ако се присетимо Форсајт-пројекта „Образовање 2030“, о којем до данас сви ћуте, и чији је, један од аутора, Димитриј Песков, данашњи представник председника за дигитализацију, видећемо да је ово што се сада дешава, само „један кроз један“ реализација наведеног пројекта. А у њему су биле прописане и касте (три групе), и дигитални портфолио, и да ће све бити на Интернету, и да ће све бити дистанционо. Да ће квалитетно људско образовање, моћи да приушти само мали број људи. При томе, ово се односи како на средње школе тако и на факултете.

У августу 2017. године, министар Олга Васиљева, представила је национални пројекат „Образовање“ у коме је првобитно било девет одредби. Онда се, одједном, појављује и десета тачка, која се односи на социјалне лифтове. Очигледно је да су ову одредбу брзо убацили да би, како-тако, умекшали радикални заокрет ка кастинском уређењу. Но, ова тачке нема никакав садржај.

Питање: А чиме се руководе они који уводе дигиталне пројекте?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Једни су опседнути, они заиста верују да су изабрани, да ће живети вечно, зато што, на пример, верују у сељење душе. Због тога су њихови пројекти, по правилу, дугорочни. А око себе граде различите друштвене кругове, у које се увлаче људе који у том пројекту виде нешто важно за себе. За неке, банкаре, то је финансијски пројекат. За неке је то пројекат који омогућава да се самореализацију, рецимо за ИТ-јевце. За политичаре, за чиновнике — то је начин да сачувају своју власт, своје место, да добију мито, да буду корумпирани. Догађа се и комбинација: Греф је, на пример, банкар и, истовремено опседнут том псеудорелигијом трансхуманизма.

Питање: А какав је међусобни однос термина „хуманизам“ и „трансхуманизам“?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: „Транс“ означава прелазну етапу од човека ка постчовеку, која фактички лишава човека његове људске суштина. Она подразумева и измену свести и измену тела. Трансхуманизам је последњи стадијум хуманизма, који води ка његовој самоликвидацији. Хуманизам, који је израстао из појма „човекова права“, прешао је у трансхуманизам када је прогласио правом човека — мењање сопствене природе. Као, на пример, кад хомосексуалци изјављују: „Ми имамо право да променимо своју природу“.

Питање: Но, иза појаве описане термином „трансхуманизам“ стоје конкретни људи?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Као што је Стаљин говорио, сваки проблем има своје презиме, име и патроним; на пример, директоре школа који реализују овај злочиначки дигитални пројекат. Они га реализују не због закона, већ зато што им је наредио, на примере, шеф Департмента за образовање и науку града Москве, Исак Калина. И, када родитељи дођу код директора и кажу: „За све што радите ви ћете сносити одговорност, кривичну одговорност, а не Калина, зато што наредбе ви издајете.“ А Калина даје усмене директиве или инструкције. Тада ће директори почети да размишљају. Зато родитељи треба да упуте жалбу у Прокуратуру, у Министарство здравља и тако даље. А нашим људима све време сугеришу да је отпор бескористан због чега је сада врло тешко мобилисати људе. Иако је понекад потребно учинити сасвим мало. Знам много људи, који постижу изненађујуће ствари иако, све у свему, чине оно што треба да чине, ни више ни мање.

Нама је неопходна духовна мобилизација, интелектуална мобилизација, мобилизација воље. Јер воља људи је сада угушена и то није случајно, против нас веома дуго примењују специјалне социјалне технике и психотехнике. Њихов значај не треба апсолутизовати, али не треба ни потцењивати.

У совјетско време, сасвим млада, присуствовала сам пројекцији филмова — дипломских радова студената. Између осталих, приказан је и један краткометражни филм о неком конструкторском бироу. Начелника оделења позива претпостављени и каже: „Потребно је да отпустите једног човека, по држави, он је вишак“. Начелник се враћа у свој оделење, у њему је седморо људи, и он почиње да размишља кога да склони, али не може никога, јер су сви потребни. Чак и секретарица обавља важан посао. И, пошто не може да реши проблем, узима неколико дана одмора. И отпутује. После неколико дана се враћа. На перону га дочекује заменик и он га пита:

—Но, како?Кога?
— Шта кога?
— Кога сте отпустили?
— Никога нисмо отпустили.
—Како никога?
—Врло једноставно. Отишао сам до начелника и образложио да је неопходно проширење нашег оделења, што укључује још једног човека. Сада код нас ради осморо људи.

Увек и у свему, решење зависи од човека.

Питање: Вероватно су не само филмови, већ и књиге, утицали на ваш поглед на свет?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: У детињству са волела руске бајке, епске народне песме и дела о Великом отаџбинском рату. Затим сам читала философску литературу. Крајем осамдесетих година открила сам Јеванђеље, и наше свете оце. То је толико чист извор, да после њега, осталу литературу оцењујете са тачке гледишта: шта она даје души? Да ли даје добро, доприноси ли укрепљењу душе или је апсолутно бесмислена, празна ствар? А мислим, да је данас дошло до удаљавања људи од уметничке литературе због тога што писци, на жалост, све време иду около-наоколо, врте се у круг, а за душу мало тога има у таквим књигама.

Треба схватити: за оне снаге које данас реализују пројекат дигитализације, главни непријатељ је — православна антропологија. Те снаге уводе социологију, психологију, различите врсте психотренинга — шта год, само не православну антропологију! Зато што православна антропологија пружа могућност да се схвати да људска душа постоји, да се разуме како се она развија, расте.

Узгред, када сам предавала на МГИМО, држала сам курс „Култура и религија Запада“ (сада су тај курс укинули), који је изазивао велико интересовање међу студентима различитих погледа, јер, када почнете да се удубљујете у душу, то не може да не заинтересује. А ми смо кроз религиозну традицију Запада, од њених извора до наших дана, додиривали ово основно, кључно питање и то је многе надахнуло да почну да трагају.

Питање: Добро, данас постоје школе у којима деци говоре о духовности…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, али пројекат „Дигитална школа“ се уводи као безалтернативни пројекат. И породичне школе, и православне гимназије хоће да укључе у ову дигитализацију. Зато је сада наш задатак да покажемо због чега је дигитални пројекат — злочин против деце. Потребно је да обновимо руску класичну школу, зато што је то једини начин да васпитамо високо духовну личност. Совјетска школа је узела све најбоље из руске класичне школе, уводећи принцип демократије, и обезбедила свој деци веома висок ниво образовања.

Познати научник Игор Петрович Костенко, написао је књигу „Реформе образовања у Русији 1918-2018“. Сматрам да ту књигу треба да има свака породица. Костенко је описао историју совјетске школе чији су корени у руској класичној школи. Показао је како су се против ње борили, посвећујући посебну пажњу реформама шездесетих и седамдесетих година, које су поткопале совјетски систем образовања и биле наставак педагогије двадесетих година, са њеним фројдизмом, троцкизмом и томе слично. Рушење руске класичне школе двадесетих година заустављено је на иницијативу Стаљина, који је руководио радом одсека школе ЦК ВКП(б). Тада је почела обнова руске класичне школе која је 1943. године била системски обновљена, али у совјетском руху. То је и обезбедило наш научно-технички пробој крајем четрдесетих и почетком педесетих година.

Но, те исте 1943. основна је и Академија педагошких наука, и у њу су се уселили наследници педагога који су одмах после Стаљинове смрти почели постепено да растурају руску совјетску школу, посебно у области математичких наука, због чега је разумевање математике код ученика нагло опало седамдесетих година. Већ тада су предавачи на техничким факултетима упозоравали да су кандидати постали другачији. Осамдесетих и деведесетих година совјетски систем су докрајчили.

Да би школу обновили морамо се вратити изворима. Образовање мора бити класично и традиционално. Зато што развој детета има своје закономерности које се не могу променити. Као што не можемо натерати тесто да се подигне без квасца.

Немачки психонеуролог Манфред Шпицер је у књизи „Антимозак“ показао до каквих катастрофалних последица доводи компјутерско образовање, како се под видом дигитализације ломи психа детета, како се деца уводе у слабоумност.

ПИТАЊЕ: Да би спасили ситуацију какве мере предлажете да се донесу на државном нивоу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Када ме питају шта бих урадила када би била председник — не одговарам, зато што таква питања нису озбиљна. Свако на месту на коме се налази треба да ради оно што може, полазећи од тога да је пројекат дигитализације, који се данас реализује, неспојив са нашим животом. Мени је блиска сфера образовања и њоме се бавим. Минимум нашег програма је — да зауставимо дигитализацију школе и образовања у целини.

Када је Светска банка разрађивала програм престројавања совјетског образовања, прво је прописала ликвидацију педагошких факултета, зато што су на њима давали комплексно, систематско образовање. Такво образовање, какво су добијали и совјетски учитељи, нико више није добио. Они су изучавали психу детета, свест, етапе његовог развоја. Зато сада ударају по тим старим кадровима учитеља и уместо њих у школе доводе менаџере, који, као по клизалишту, пролазе по свести деце, сакупљајући „материјал“ који им је потребан.

Питање: Шта могу да учине родитељи у овим условима?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То зависи од конкретне ситуације зато што постоје нормални учитељи, нормални директори, који су и сам ужаснути због онога што се у школи дешава. И када се они ослоне на родитеље, на родитељски комитет, биће им лакше да сачувају образовни систем. А тамо где су за директоре постављени — Калнини штићеници, треба писати дописе о чему сам већ говорила. Ми имамо добру организацију „Родитељски отпор“ која многима веома помаже.

У крајњем случају можемо прећи на породично образовања на основу традиционалних метода. „Породично“ не значи у породици, већ се група породица уједини, подели по специјалностима и онда уче своју децу. Јер, ако желимо да наша деца остану људи не смемо их препустити „дигиталцима“ који ће их изопачити веома брзо.

Узгред говорећи, за већину ових дигиталаца, ИТ-ијеваца главни је — новац, јер дигитални пројекат је и — финансијски пројекат. На пример, интерактивна табла кошта пола милиона рубаља. Да не говоримо о Wi-Fi-у и осталом. Зато, ако родитељи испишу децу из дигитализованих школа, они ће просто банкротирати. За њих је то најстрашније — неће бити новца!

У вези са поменутим, јако волим једну источну причу. Учитељ је замолио свог ученика да скрати палицу нацртану на земљи, не приближавајући јој се… Ученик није знао како то да уради. Тада је учитељ нацртао поред ње многу дужу палицу. Исто треба да учинимо и ми, стварајући или обнављајући своје „људско“ образовање, које ће бити толико испуњено смислом, да ће људи бирати управо њега. Јер у дигиталној школи, нема ничег живог: учитељи ће бити замењени роботима, све ће одређивати вештачки интелект. О томе је цинично говорио ректор Високе економске школе, Јарослав Кузминов. Изјавио је како ће они увести систем оцене личности кроз интерактивни електронски уџбеник, када буде направљен програм који ће тестирати дете, и у зависности од тога шта и како оно одговара и ради, усмеравати га на одређени пут. То ће чинити машина а не човек.

Можемо замислити до каквих ће катастрофалних последица ово довести! Но, људи попут Кузмина су — опседнути и бескорисно је о томе говорити. Потребно је стварати, обнављати, градити своје и чинити то пуном снагом.

15.04.2019

Питање: Олга Николајевна, велико хвала за разговор!

Разговор водио: Алексеј Гончаров
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/olga-chetverikova-cifrovaya-oderzhimost/

Олга Четверикова, ГЛОБАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ – ДЕМОНТАЖА СУВЕРЕНИТЕТА

Питање: Олга Николајевна, бивши министар за економски развој Греф приметио је или проговорио о неприкладности система образовања?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Он је просто објавио план коначне демонтаже сувереног руског образовања, и руског суверенитета, у целини. Ове планове су разрадили представници крупног транснационалног бизниса, који данас на Западу, и код нас, одређују основне правце унутрашње политике. Све се то ради у оквиру међународног пројекта „Глобално образовање“ који је наметнут округлим столом европских индустријалаца, на коме је учествовало 47 најкрупнијих корпорација и који је представљен у УНЕСКО-у као модел за цео свет. Лајтмотив пројекта: образовање се претвара у високо рентабилну сферу бизниса, а уместо знања утврђују се компетенције и вештине – роба која је у датом моменту потребна бизнису. Плус перманентно образовање, које плаћа послодавац, а радник тај новац враћа касније или одрађује цео живот. Вечна кабала.

Питање: Но, у Русији је још увек највећи део образовања на буџету. Како су ови пројекти повезани са нама?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Као прво, практично целокупан руски крупни бизнис представља само филијалу транснационалног бизниса. Због структуре „офшор капитализма“ чак ни правосудни органи не знају ко је крајњи бенефицијент наших „гиганата“. Зато домаћи, високо плаћени руководиоци, испуњавају наредбе својих босова. А они намећу своје глобално образовање. Као друго, већ су разрађени програми за укидање буџетског системског високог и средњег образовања. То је форсајт-пројекат (од енглеског foresight – предвиђање) „Образовање 2030“, разрађен уз учешће Московске школе за управљање „Сколково“, Агениције за стратешке иницијативе (АСИ), НИУ „Високе школе економије“, Сколтеха. Из њега је произишао пројекат „Глобално образовање у будућности“, који је представљен септембра 2015. године. Коначан циљ пројекта је – слом-ликвидација до 2030. године традиционалних модела националних образовних система и прелазак на глобалне образовне платформе („Универзитет за милијарде“)

Најближе одређени циљеви 2017-2020 су: повлачење државе из сфере образовања изузимајући административне функције и улазак „иновационог бизниса“, који ће уместо за потребе државе, кадрове припремати по својим програмима и по свом нахођењу.

Питање: Бесплатно образовање ће бити укинуто?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Практично, да. Остаће мали број изузетака, на пример, војно образовање, низ водећих стратешки факултета и то је све. Тај безобразлук ће објаснити економском кризом.

Питање: Када је све то почело?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Младице су посађене још почетком деведесетих година прошлог века, када су планови разрађени, а године 2007. и учвршћени федералним стандардима образовања. Они су успели у основном – заменили су појам „образовање“ и „васпитање“ појмом „компетенција“. Већ тада је био разрушен заједнички образовни простор, свака школа или факултет могли су да користе било који од бројних уџбеника, да уче „шта хоће и како хоће“.

Но, тада се није смело објавити да ће остаци бесплатног системског образовања још дуго живети. Отпочео би огроман отпор не само професора, већ и највећег броја родитеља. Зато су одлучили да „кувају жабу“: не сме се у кључалу воду убацити – искочиће, али ако се вода постепено загрева жаба то неће приметити и скуваће се.

И тако је започет процес бесконачних ужурбаних реформи, кроз које су неприметно улазиле и пролазиле стратешке иницијативе. Преломна година је била 2010. када је по закону №83-ФЗ започета комерцијализација буџетних установа, а по закону №210-ФЗ образовање и здравство су из државне надлежности пребачене у сферу услуга. А ако је то услуга, онда се може препустити приватном бизнису. Депутат Владимир Кашин је приликом доношења овог закона рекао да је извршен уставни преврат.

Питање: Већ је објављено да ће бити смањен број факултета. То је из исте приче?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, остаће само они који се уклапају у систем „Глобалног образовања.“ Већ је активан пројекат „5-100-20“ по којем до 2020. године пет руских факултета и универзитета морају да уђу у сто најбољих светских. Природно, по неким светским критеријумима. Сада у пројекту већ учествује 21 факултет. То су кључни стратешке високошколске установе, које су, пре света, ковале кадрове за наш војно-индустријски комплекс. Пројектом управља Савет за повећање конкурентности – међународни саветодавни орган у који улази шест људи из Русије (међу њима Греф и Ливанов) и седам странаца, између осталих Е. Кроули, глава Сколтеха и члан консултативног комитета НАСА, професор Масачусетског технолошког института (МТИ).

Питање: Наши студенти ће радити директно за МТИ, који припрема кадрове за Пентагон и ЦИА-у?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Потпуно тачно. Према условима за учешће у пројекту „5-100-20“ неопходна је фундаментална трансформација у складу са међународним стандардима, мора постојати одређен проценат иностраних стручњака, предавача и студената, трећина програма мора бити на страном језику, аспиранти су дужни да објављују своје радове на енглеском језику у међународним часописима! И то у високошколским установама у којима се врше тајна истраживања у интересу одбране земље. Руски мозгови не морају више да беже на Запад, јер овде, за руски новац, могу да мисле и истражују али према упутствима и за интересе бившег потенцијалног противника.

Најбољи пример је Сколовски центар. Тамо једноставно све,отворено и очигледно, одлази преко границе. Сви интелектуални радови, примењене технологије, разрађене су из средстава руског буџета. А већ сто педесет хиљада наших научника, по подацима истраживача, од 1990. до 2015. ради у иностранству.

Питање: А шта је лоше у томе што ће приватни бизнис стварати кадрове за себе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Раније је код нас држава – као основни наручилац – одређивала циљеве и развој образовања. При томе, циљеви су били, на пример, формирање образованих и развијених личности и добрих стручњака. Данас је бизнису потребан човек који поседује само одређене компетенције или вештине, које су потребне послодавцу. И то је све. Ни о каквом моралном, патриотском, свестраном развоју нема говора. Бизнис то неће платити. На тај начин се ствара „човек са једним прекидачем“ – како је рекао руководилац програма „Млади професионалци“ АСИ, Димитриј Песков, који је и један од оних који су припремили форсајт-пројект „Образовање 2030.“

Питање: То јест, не личност већ робот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, управо су такви и потребни. Личност може да размишља, разговара, доноси самосталне одлуке. А то је већ опасно за систем. Самјуел Ханигтон је у документу „Криза демократије“ 1974. године писао: „ Рањивост демократске владе произилази… из унутрашње динамике саме демократије у условима високообразованог, мобилног и активног друштва.“ Тада је и почео пад и дебилизација америчког образовања за највећи број становника. Тек касније су овакве тенденције дошле у Европу, а затим и у нашу земљу. У почетку, у облику Болоњског система, јединственог државног тестирања, федералних стандарда. Рушење је ишло постепено и тихо. Сада су „демонтажери“ „изашли из сенке“. То је светска тенденција која је дошла и до нас.

Питање: Зашто баш сада?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Свет прелази у шесту технолошку еру. Она се разликује од претходних по томе што не мења толико свет који човека окружује, колико самог човека. Његову свест, опажање, развој. Све нано-, био-, инфо-, когни-, социохуманистичке технологије (конвергентне технологије – КТ) биће усмерене управо на промену самог човека као личности, као творца, сазданог по образу и подобију Божијем. Творци више нису потребни, потребни су роботи. Образованом личношћу веома је сложено управљати, наводити је на лажне циљеве. Био-објектом, у кога се човек претвара, накљуканим уместо знањем некаквим „компетенцијама“ – управљати и контролисати га, лако је . Образовање омета стварање био-објекта, следи – образовање треба демонтирати. При томе у глобалним размерама.

Питање: Ко ће успоставити контролу?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Човечанство ће бити раздељено на оне који контролишу и оне који су контролисани. Први ће чинити – узак слој. Други – основну масу становништва Земље. Сада се на Западу дешавају фундаменталне промене у схватању морала и етике. Уместо традиционалног, класичног појма хуманизма, који је Запад фактички заборавио, у сва документа уводи се појам „биоетика“, која се мења са развојем технологије. То јест, ера хуманизма се завршава. Човек – као савршена личност, за глобални свет, за политичаре више не постоји. Постоје само биолошки објекти и пастири тог стада.

Ови принципи и леже у основи пројекта „Глобално образовање“, који је позван да промени поглед на свет човечанства. И нас су практично већ увукли у ту глобализацију.

Питање: Коспирологија, светска завера „златне милијареде!“

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Ако хоћеш нешто да дискредитујеш – доведи то до апсурда. Тако је и овде. Завера – то је тајна, конспирација. А овде је све отворено, сви документи су доступни. Њих једноставно треба сакупити и систематизовати. Многи научници, међу њима и они у Руској академији наука су то урадили. Но, РАН су уништили, као што су уништили средње школе и факултете.

Питање: У старом Риму, да и у Америци до Грађанског рата, робове су бирали по вештинама којима су већ овладали, по специјалностима. Сада предлажу одгајање робова са „компетенцијама“?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Само тада је ропство било насилан акт, а данас је ропство постало добровољно. И најстрашније је – што је савремени роб срећан у свом ропству.

Питање: Како то?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Смисао конвергентних технологија је измена човекове свести; човек престаје себе да осећа као личност, и добровољно постаје део неуро-света. Тамо се осећа удобно: „Ја сам роб, и ја сам срећан у ропству.“

Питање: Звучи сурово!

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Сурово је за људе који имају класично, свестрано образовање. Чак и у совјетским школама и на факултетима које критикујемо, човека су учили као Личност. Нису нам давали „компетенције“ већ знања. Учили су нас да мислимо, логички расуђујемо, вршимо истраживања. Зато смо ми за адепте „Глобалног образовања“ – непријатељи. Судећи по свему, ускоро ће нас прогласити за терористе. Но, за данашњу децу, ово је већ, на жалост, нормално.

Питање: Своју децу ће такође обогатити „вештинама“?

ОЛГА ЧЕТВЕРКОВА: Шта говорите! Форсајт-образовање је предвиђено као систем на два нивоа. Остаје такозвано људско – традиционално, класично образовање за децу „елите“, безумно скупо. И друго – јевтино – за све остале. Паралелно са овим врши се замена појмова. На пример, јевтино образовање или друштвено назива се „иновационим“. А шта је то иновација? То је пре свега обнављање. Не циљ, већ инструмент, механизам за достизање циљева. Сам циљ није прописан, прописани су само инструменти. Иновација постаје циљ а не средство.

Питање: Људи који намећу овај ужас, не само највишем руководству земље, већ и нашој деци, непријатељи су, агенти?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Они су „туђинци“. Себе сматрају делом западног света, његовог система вредности, његове „елите“. Све совјетско, руско, сва руска култура – дубоко им је страна, зато са радошћу ломе све што им дође у руке. Заправо, они су само „капои“, колаборационисти, који ће бити отписани при најмањем неуспеху.

Питање: Шта да радимо?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Целокупну данашњу социјалну политику одређују они који владају нашом имовином, то јест, крупни међународни олигархат и његови руски штићеници. Неопходно је, не на речима, већ у стварности, удаљити их од доношења стратешких одлука о питањима о којима треба да одлучује суверена држава у свом интересу. Док то не буде учињено, све изјаве о нашем суверенитету, о нашим националним интересима само су празне речи.

На Истоку говоре: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Они појели готово све у земљи, на реду су наша деца…

27. јануар 2016.

Разговор водио: Александар Чујков ( „Аргументы недели“ №3 2016 )
Превео: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://argumenti.ru/society/n523/432461?fbclid=IwAR2ZCbPYcpREgUupp0LH71Gf5X4cdaNWy7EIcszbT_3nowst4cuQd1eaQCs

Олга Четверикова, АКО ХОЋЕШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА – ВАСПИТАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ

Који су циљеви и задаци промена које се врше у нашем образовању и науци? Да ли су оне захтев времена? Не, ствар је много озбиљнија. Пошто се промене одигравају у свим сферама – економској, политичкој, социјалној, научној… силницима овог света неопходна је и промена у целокупном систему вредности. И зато сфера образовања постаје кључна, јер од тога како ће бити васпитана наша деца, зависи и будућност Русије. Као што каже једна изрека: „Ако хоћеш да победиш непријатеља – васпитај његову децу.“ Подривајући образовање, непријатељ подрива наш научни потенцијал и поглед на свет својствен руској цивилизацији.

Свест наше деце није лако престројити – зато започињу дубинске процесе уз коришћење биолошких, информационих и нанотехнологија… То јест, ако су раније технологије мењале услове рада и услове нашег живота набоље, данашње су усмерене ка измени самог човека. Због тога старо поимање човека и света, чији се корени налазе у хуманизму хришћанске етике, постаје господарима света непотребно, чак и штетно, јер духован човек, интелектуално развијен и моралан не може бити објект на коме ће се применити нове технологије.

Са тачке гледишта нових технологија, човек је несавршен и телом (смртан, подложан болестима), и свешћу (не може да обухвати необухватно). Значи, уз помоћ генетске преправке и импланата човек треба да се стопи са тим технологијама, да са њима чини јединствену целину. Тај основни правац развоја у науци и техници, који се учврстио деведесетих година ХХ века када је трансхуманистички покрет створен у САД, касније је захватио свет.

Који су основни смерови у којима се данас трансхуманизам реализује?

Сви врсте хемијски препарата за измену човековог стања и генетске мутације. Под хуманим изговором лечења страшних болести, ствара се нови облик гентски модификованог човека. Следећа етапа је стварање људи-киборга: у људе ће имплантирати чипове, плоче… импланте који ће омогућити да се замени орган или ће контролисати његов рад.

Затим – стварање човекоподобних робота, аватара. И на крају, стварање бесмртног натчовека или вештачког суперинтелекта. Претпоставља се да се људски разум може преселити, не у други биолошки објекат, већ у компјутер. То дигитално супербиће, супермозак биће створено 2045. године и почеће да се бави целокупним научним развојем. Хоће ли се испоставити да је човек сувишан?

Све наведено могло би изгледати као бајка да на томе не ради читава мрежа института, пре свега, Институт за сингуларност у САД. Друштво будућности – информационо је друштво потпуне информативне контроле, у коме ће сваки човек бити повезан преко Интернета на светску мрежу. Они, који не буду хтели да користе Интернет, пашће под сумњу, пошто ће представљати опасност за власт богатих немогућношћу да буду контролисани.

Интересантно је да се Институт за сингуларност налази баш тамо где и институти НАСА, седиште Google (они су и финансирали стварање Института за сингуларност), ту где је и – Силиконска долина и Холивуд који својим филмовима открива тајне нових технологија, фактички нам показујући будућност човечанства. Ту – у Калифорнији – налази се и седиште окултног покрета „Њу ејџ“ – религије „новог века“ – и секта сатаниста. Дивно суседство!

Стварање новог човека захтева озбиљне промене у систему образовања. Тако, наши геополитички противници прелазе на нове методе вођења рата – бихејвиорални рат… „Поведенческая война“ (бихејвиорални рат) означава промену или рушења система основних вредности, стереотипа понашања, норми живота. А где се формирају те вредности? У религији и у систему образовања. Зато је њима православље непријатељ број један, а добро традиционално образовање – непријатељ број два и по њима ударају.

Запад је поделио огроман новац да би заменио наше уџбеника историје и поставио другачије акценте у тумачењима историјских догађаја, а онда те уџбенике одштампао у великим тиражима. Затим је смањен број часова руског језика, промењен списак књижевних дела обавезних за изучавање.

На крају, дошло је до рушења јединственог образовног простора, многи предмети су били укинути или постали факултативни. А совјетско образовање је свакоме давало образовни минимум. И после тога свако је могао да добије неопходно професионално знање у техничким школама, институтима, универзитетима. То јест наше образовање је било елитно за све!

Данас, уместо таквог елитног образовања, донесени су обавезни федерални образовни стандарди, уместо „знања“ усталио се појам „компетенција“, који се може испунити чиме год желите. Појавили су се плаћене образовне услуге. А ако су то услуге, онда их можете предати у руке приватницима.

Тако је отпочела приватизација образовања. Захваљујући томе, у средњој школи је већ ликвидиран неопходни образовни минимум. Сада је тај процес већ захватио и више образовање. Елитно образовање је постало доступно само изабранима.

Зашто је то учињено и ко је то учинио?

Ствар је у томе да се у САД, које су центар свих реформи, универзитети највећим делом баве разрадом технологија по наруџбини приватних корпорација. На бази таквих универзитета увек се и развијала фундаментална наука у САД, за разлику од наше науке, која се развијала у систему Академије наука. Наше високошколске установе биле су образовне и припремале су стручњаке највише класе, који су умели самостално да мисле и решавају сложене задатке. Но, Америци су потребни радници уског профила којима се може управљати.

Какава је веза између САД и наших вискошколских установа?

Свако, ко се уграђује глобалне општеобразовне стандарде, ради у интересу САД. Наше највише школе су почели да престројавају у складу са тим нормама, када се, 19. септембра 2003. Русија придружила Болоњској конвенцији у Берлину, за време самита европских министара образовања.

Циљ Болоњског система је стварање општеевропског образовног простора уз прелазак на западне стандарде обуке. Но, ваљда је јасно да је национални суверенитет незамислив без очувања духовног суверенитета, који је, наравно, немогућ без сувереног система образовања.

У Русији се образовање увек посматрало као усвајање система знања, плус духовно-морално васпитање и национална идеологија. Данашњи образовни стандарди, а такође и програми и методи обуке диктирају се из иностранства.

Раније је држава наручивала стручњаке, но сада је државни економски сектора готово нестао, наручилац је постао крупни бизнис и он одређује који су му стручњаци потребни. А личност му није потребна, већ човек-функција, који поседује компетенције корисне на тржишту.

Затим је био прихваћен програм „5-120“ у складу са којим су пет наших универзитета морали да уђу међу сто најбољих универзитета света. Програмом „5-120“ управља Савет конкурентску способност; у њега улазе представници Русије и странци, конкретно, Ед Кроули – професор Масачусетског технолошког института, запослен у НАСА, а НАСА је повезана са Пентагоном.

Овај Савет за конкурентску способност дефинише стандарде по којима треба да се развијају руски универзитети. У програм су ушли наши најбољи технички универзитети, који се, благодарећи новом систему, повлаче из сфере интереса руске економије и припремају стручњаке који затим одлазе да раде на Западу.

То јест, Русија се користи као полигон за припрему кадрова за Запад. Узгред, председник нашег универзитета Сколовко, који разрађује нове технологије, постаће Американац Е. Кроули…

Дакле, разрушивши средњу школу, наши противници су ускладили са својим интересима наше највише образовање. И у РАН-у, по њиховој замисли, треба да остану само они центри који су у складу са потребама и интересима западног друштва.

А 2013. године нанесен је ударац предшколском образовању. У федералним општеобразовним стандардима предшколског образовања постоји правило у коме се каже да дете може самостално да одреди садржај свог образовања. А предшколским образовањем су обухваћена деца до седме године.

Шта дете може да бира?

Осим тога, слама се традиционална породична хијерархија: отац, мајка, дете. Сада се родитељи и дете посматрају као партнери. Дете може тужити родитеље ако они „нарушавају његова права“. Дечји вртићи прелазе на нову методику васпитања која искључује морал. Неприметно за три-четири године боравака у дечјем вртићу дете добија веома чудан комплет вредности. Све у складу с смерницама бихејвиоралног рата који води Запад против нас. И у школу наша деца већ крећу са одговарајућом представом о свету.

У будућности образовање ће бити кастинско – за богате, и за сиромашне људе, који ће бити обучавани као „људи-прекидачи“ (укључи-искључи). Контакт са предавачем биће доступан богатим, остали ће прећи на онлајн обуку, тј на дистанционо образовање. Човеков мозак ће бити прикључен на компјутер, тако да се може управљати, чак и са људским емоцијама, а не само преносити знање.

Да би се зауставио овај разорни процес, нужне су ванредне мере. Неопходно је потпуно променити државну политику тако, да држава иступи као наручилац система образовања. Неопходно је укључити ширу јавност и формирати покрет усмерен за очување нашег образовања. Као што кажу, ко је упозорен, наоружан је.

15.09.2016

Олга Четверикова
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://www.ruskalendar.ru/news/detail.php?ID=18662&fbclid=IwAR0INAuoBUHnWw0aC4bnl4SNi101qtlbxQLVE1PyMao5ROYgivG-WvwvvJc

Олга Четверикова, МЕЂУНАРОДНИ СПОРАЗУМ О ПАНДЕМИЈИ ПРИКРИВА УВОЂЕЊЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Окупили смо се због ванредних околности, чији је циљ да припреме догађаје који из корена могу променити наш живот“ – приметила је на почетку прес-конференције посвећене пандемији, директор Центра за геополитику, Института за фундаментална и примењена истраживања, Московског факултета хуманистичких наука, Олга Четверикова.

22. новембра 2020. године на самиту Велике двадесеторице (Г-20), председник Европског савета Шарл Мишел, први је јавно позвао на закључење међународног споразума о пандемији, који ће бити усаглашен са свим организацијама и одељењима ОУН. На крају 2020. шеф Светске здравствене организације (СЗО) изјавио је да се свет налази на граници катастрофалног моралног пада, јер је могућност равноправног приступа вакцинама угрожена и због тога СЗО доноси „Стратешки план приправности и одговора на пандемију вируса ковид-19“.

А 30. марта у The Telegraph-у појављује се значајно писмо-обраћање лидера европских држава, председника Европског савета и председника СЗО под насловом: „Ни једна држава не може да се избори са опасношћу пандемије сама – морамо да се ујединимо“.

Упоређујући савремену ситуацију са разорним последицама два светска рата, аутори писма су назвали CОVID-19 „највећим изазовом светској заједници од четрдесетих година прошлог века“.“Биће и других пандемија и других ванредних ситуација у области здравствене заштите. Ни једна влада или агенција неће моћи да се избори са таквом опасношћу сама. Није питање да ли ће се то десити, већ када ће се десити.“

Наглашавајући да је „имунизација глобална друштвена вредност“, они су позвали државе да заједно раде на новоммеђународном споразуму о приправности за пандемију и мерама одговора“. Као и тада, када су се све земље ујединиле и превладале изолационизам да би решиле своје проблеме, неопходно је да то учине и сада да би „изградиле чвршћу међународну архитектуру здравствене заштите“. Главни циљ договора треба да буде заједнички приступ „свих влада и друштава“, који ће довести до велике међусобне одговорности и отворености.

На крају, у мају је то поновио и генерални директор СЗО на 74. сесији WHO.1 Пожаливши се да је вакцина било довољно тек за 1% становништва у 125 земаља, усрдно је замолио државе-чланице да подрже вакцинациону кампању у септембру, која би требало да обезбеди вакцинацију најмање 10% светског становништва, а да се до краја децембра учини „продор“ и вакцинише не мање од 30% становништва. Међународни монетарни фонд (ММФ) је много амбициознији: до краја године вакцинисати 40% светског становништва, а до средине 2022. 60%. Европска унија – 70% становништва до септембра 2021. године. Тако да је бројка од 60% у Руској Федерацији одређена, не националним интересима, већ међународним директивама.

Генерални директор је позвао да се склопи правно обавезујући споразум о спремности и реаговању на пандемију, који ће омогућити савладавање структурних недостатака. И поново су се из његових уста зачуле прогнозе-тврдње које страше: „Не треба се хранити илузијом: ова пандемија неће бити последња… Сама природа еволуционих процеса нам омогућава да са сигурношћу тврдимо: појавиће се још један вирус, још трансмисивнији и смртоноснији од овог“.

Ово питање треба да буде разматрано на специјалној сесији Генералне скупштине од 29. новембра до 1. децембра 2021.

Крајем деведесетих година прошлог века здравље је почело да се посматра, не као хуманитарни, већ глобални политички и економски ресурс, а СЗО се све више оријентисала на приватне „играче“ који су постали главни спонзори, са којима је изградила глобална партнерства, партнерства између држава и бизниса, фондове, иницијативе и пројекте. Управо, у овом периоду, у арену улази Ф.Г.2, чији расходи за здравство у целом свету, премашују расходе свих влада, изузев владе САД и који је неформално почео да дефинише приоритете глобалног здравства и утиче на политику. И на крају, планове више не доноси СЗО већ најкрупније финансијске структуре и „Велика фарма“ («Big Pharma»). 3

Проглашењем пандемије почеле су да се оцртавају контуре новог медицинског поретка. Као прво, ствара се, од стране државе, неконтролисан систем финансирања. Главни финансијски спонзори, горе назначених процеса су Светска банка, Међународни монетарни фонд (ММФ) и друге међународне развојне банке. Светска банка је још 2. априла 2020. године представила „Програм стратешке спремности и реаговања на COVID-19“, чији је очекивани датум реализације – 31. март 2025. године. У њему су подробно описане мере борбе са пандемијом, које треба надгледати у тесној координација са свим регионалним и мултилатералним донаторским агенцијама, и у коме је посебно истакнуто да ће „Банке и међународна заједница играти кључну улогу у мерама против COVID-19, пратећи техничка упутства СЗО“. До јуна 2023. Светска банка би требало да издвоји 330 милијарди долара, а ММФ да под посебним условима позајми, у складу са последњим извештајем Рокфелеровог фонда – 44 милијарде за вакцине. Све то у оквирима COVAX4 светске иницијативе за равноправност у набавци вакцина.

Поред тога, у мају 2020. године, у циљу ширења донорске базе СЗО и „повећања стабилности“ њеног финансирања, основан је Фонд СЗО – независно правно лице са седиштем у Женеви. Тедрос Гебрејесус5 оценио је овај корак као „један од елемената трансформације“ СЗО и „јединствену могућност за учествовање у заједничком формирању будућег изгледа светског здравства“.

Као друго, врши се припрема за установљавање јединствене нормативно-правне базе за борбу са пандемијом на основу међународних стандарда. Ради тога су СЗО, Програм развоја ОУН6, Обједињени програми ОУН за ХИВ/СИДА и Правни институт при Универзитету Џорџтаун оформили правну лабораторију COVID-19 Law Lab, која је изградила базу података о свим нормативно-правним документима, правилима и мерама уведеним као одговор у борби против COVID-19, у више од 190 земаља. У случају свеопште унификације, свака држава ће бити у обавези да усагласи законе који се односе на здравље а нису из сфере здравства, не са националним интересима и вредностима, већ са међународно преузетим обавезама реаговања на постојеће и „нове опасности“ по здравље.

Треће, формира се јединствена идеолошка база за методе борбе са пандемијом засноване на аргументима, због чега је, конкретно, проглашена нова „наука“ – инфодемиологија, која је позвана да се бори са „инфодемијом“ – под којом се подразумевају нетачне информације за време епидемије, које слабе ефективност глобалних мера. Још пре проглашења такозване „пандемије“, Ендрју Патинсон, руководилац дигиталних операција СЗО, организовао је округли сто и потписао договор са Google-ом, Facebook-ом, Twitter-ом, Instagram-ом и још 30 компанија о цензури свих непроверених информација, то јест оних који нису у складу са приступом који има СЗО.

Одговарајуће иницијативе ОУН и СЗО разматрају решење проблема „инфодемије“ као важан елемент борбе са пандемијом. Узимајући у обзир да СЗО говори о неизбежности неколико таласа пандемије и новим, још страшнијим пандемијама, инфодемиологија се претвара у идеолошки инструмент глобалних агенција, које опслужују најкрупније фармацеутске фирме и банке, са циљем да угуше сваки алтернативни прилаз и мишљење, квалификујући их као „ненаучне“ и „угрожавајуће“.

Слични покушаји стварања и наметања светске тоталитарне идеологије у сфери науке и морала већ су виђени у нацистичкој Немачкој. А каква је садашња идеологија – добро је познато из програма Рокфелеровог и Гејстовог фонда који се отворено заснивају на еугеници. И није случајно Тедрос, говорећи о вакцинацији, објавио нове називе за варијанте корона вируса који су идентификовани у Великој Британији, Јужној Африци, Бразилу и Индији, назвавши их Алфа, Бета, Гама и Делта, упућујући тако на глобалистички манифест Олдоса Хакслија „Врли нови свет“, чије писање је помогао и његов брат, Џулијан Хаксли. Џулијан Хаксли, члан Лондонског краљевског друштва, Британског друштва за еугенику, биолог-еволуционист, заступник природне селекције, познат као „Малтус ХХ века“, био је први генерални директор УНЕСКО-а.

Сличне изјаве представника глобалних агентура и уреда не само да леже у темељима дискриминаторне реторике еугенике, већ су заступљене и у сегрегацији људи по „ковидном“ принципу: припадање одређеној варијанти корона вируса, и принципу: вакцинисан-не вакцинисан; но, свеједно, оне постају основа за рехабилитацију фашизма.

Јасно, реч је о споразуму који ће законски штитити права уског, елитног круга особа, које прихватају поглед на свет заснован на еугеници, и који концентришу у својим рукама значајну власт одређујући циљеве и задатке светске медицине. Узимајући у обзир да ће свеопшта обавезна вакцинација постати приоритет, јасно је да се ради о стварању новог медицинског поретка у коме ће Русија изгубити право да штити своју безбедност.

Земља која је победила фашизам, која се борила за заштиту човека, спровела Нирнбершки процес и донела Нирнбершки кодекс 1947. и која је то платила милионима живота својих синова и кћери, нема морално право, нема људско право да узме учешће у Међународном споразуму о пандемији, под чијим окриљем се отворено спроводи реализација „новог светског поретка“, који је једном већ најавио Адолф Хитлер.

Ми, грађани Руске Федерације имамо право да знамо какву нам будућност спремају, никоме одговорне светске агентуре, као што имамо право да одлучимо да ли ћемо прихватити или нећемо прихватити Споразум.

Наследници победника обавезни су да кажу недвосмислено НЕ фашизму који поново диже главу!

Олга Четверикова

Превео: Александар Мирковић

НАПОМЕНЕ:

  1. WHO – Светска здравствена скупштина, највиши орган Светстке здравствене организације који доноси одлуке.
  2. Овде О. Четверикова свакако мисли на Фонд Гејтс, тј. Фонд Мелинде и Била Гејтса како се сада зове, Bill & Melinda Gates Foundation (BMGF)
  3. «Big Pharma» је назив за групу најкрупнијих међународних фармацеутских компанија, чија су седишта најчешће у САД и Европи и које се баве производњом лекова и медицинских препарата.
  4. COVAX – Глобални приступ вакцинама COVID-19, светска иницијатива усмерена на обезбеђивање равноправног приступа вакцинама под вођством Алијансе за вакцине (бивше Алијансе за вакцине и имунизацију или GAVI), Коалиције за иновације у области спремности за епидемије и Светске здравствене организације (СЗО).
  5. Тедрос Аданом Гебрејесус од 2017. генерални директор Светске здравствене организације, први генерални директор из Африке.
  6. Прогам развоја ОУН представља глобалну мрежу ОУН у области развоја. Он пружа подршку у преображају и омогућава приступ изворима знања, практичном искуству и ресурсима у циљу побољшања живота становништва

Извор: https://newizv.ru/news/world/05-07-2021/chetverikova-pandemicheskoe-soglashenie-prikryvaet-ustanovku-novogo-mirovogo-poryadka

Олга Четверикова, ВИРТУЕЛНИ „ВРЛИ НОВИ СВЕТ“

1. ПРЕКАРИЈАТ

Ове подударности нису случајне, јер су глобални институти за управљање већ разрадили пројекат такозваног „инклузивног капитализма“, који у реалности значи стварање „двослојног“ друштва, у којем ће врхушка живети по једним принципима и стандардима, а остатак човечанства по сасвим другим.

Капитализам и непотребни људи

Капитализам је машина; у њему је циљ сваке делатности стицање профита на рачун експлоатације најамних радника. Као што је познато вредност робе у капитализму се састоји из три компоненте: основни капитал (c), промењиви капитал (v) и вишак вредности (m)

c + v + m = W

Основни капитал (c) су средстава за производњу, промењиви капитал (v) је вредност радне снаге, а вишак вредности (m) је оно што капиталиста присваја у облику профита.

У складу са овим, профитна стопа је једнака односу вишка вредности и уложеног капитала,

(c + v) подељеном са (m)

Зато, да би се остварио већи профит, неопходно је смањити издатке. Трошкове капитала врло је тешко смањити, а расходи за радну снагу… – то је већ промењива ствар и управо је тежња да се они смање.

Систем социјалног осигурања односи се само на промењиви капитал. Средином прошлог века он је постојано растао, јер је заузет курс ка изградњи „капитализма масовне потрошње“ или „државе свеопштег благостања“.

Наравно, профитна стопа је почела да пада и зато је донета одлука да се тај систем уништи. Процес уништења започео је крајем седамдесетих година XX века и до данас је веома далеко одмакао.

Но, задатак је у томе да се «v» сведе на минимум, то јест да се људи уклоне из процеса производње роба и услуга. Да се уклоне не само радници, већ и лекари, учитељи, чиновници и други, и да их замене роботи и дигиталне платформе.

Дигиталне платформе отимају посао

Дигиталне платформе, које су постале нови бизнис-модел, треба да замене свако људско општење, људске везе, а људе претворе у прилог уз број.

Последице овога добро је описао Гај Стендинг, аутор концепције прекаријата. Као резултат појаве дигиталних технологија у социјалној структури друштва долази до дубоких промена. И пре свега реч је о раздвајању две социјалне групе: малог слоја висококвалификованих радника, и, другог, брзо растућег слоја, који ће бити неколико пута већи и представљају га нискоквалификовани радници и људи без квалификација.

Данас је модерно правити атласе „професија будућности“, у којима можемо срести, на пример, следећа занимања: дизајнер виртуелних светова, критичар дигиталне културе, биохакер фриленсер, куратор личности (рад са архивама личних дигитализованих мисли), дизајнер људског тела и друга, не мање фантастична.

А, актуелна статистика нам, у међувремену, показује да се веома брзо увећава број људи који се баве пословима који спадају у категорије „однеси-донеси“, то јест курири и друге професије за које је довољно доћи на посао, добити униформу и радити прост посао. При томе, високотехнолошки сектор тражи већи број неквалификоване радне снаге него неиновациони сектор, повећавајући тако број места за сиромашне и необразоване људе.

Прекаријат – опасност одложена за будућност

Видимо да се старе професије, које су захтевале какву-такву квалификацију укидају, и зато бројно расте та класа – „прекаријат“.

Термин прекаријат изведен је од речи «précaire», што на француском значи „безнадежан“ и речи «proletariat», и односи се на људе са најнижим примањима, који нису стално запослени, који су принуђени да непрестано мењају места у којима раде, који обављају допунске и сезонске послове или који раде „на црно“. Те људе обједињује осећање несигурности условљено неодређеношћу њиховог положаја, ограничена доступност социјалним давањима, фактичко одсуство социјалне подршке и било какве перспективе. Они су лишени не само својих социјалних већ и грађанских и политичких права. То води ка расту друштвеног незадовољства, ка социјалним немирима и протестима.

Пандемија је само погоршала ситуацију, доводећи до већег раслојавања друштва и повећавања јаза између богатих и сиромашних.

У складу са тим, једно од главних питања које поставља, отворено и цинично, владајућа класа јесте: шта да се ради и како да се управља масом бедних и непотребних људи.

2. АНГАЖОВАНИ КАПИТАЛИЗАМ

Добре намере

Суочавање са оваквом ситуацијом довело је до позива на изградњу „инклузивнијег“ капитализма. Та концепција је морала да се упише у Агенду одрживог развоја за период до 2030 (Agenda 2030) која укључује у себе 17 циљева…

Декларисани циљеви су племенити – искорењивање беде, обезбеђивање еколошке заштите наше планете, повећање квалитета живота, побољшање перспектива за све људе итд, итд… Исто тако „инклузивност“, то јест „свеобухватност“, „укљученост“, представља се као нешто благородно.

Инклузивни капитализам формално дефинишу као обједињене напоре бизниса, државе и грађанског друштва за стварање „праведнијег и равноправнијег система расподеле вредности у економији“.

Укратко – компаније које се баве бизнисом не треба више да се усмеравају, пре свега, на потрагу за профитом, већ да на прво место ставе развој људског капитала, иновације, лојалност потрошачима, утицај на околину, социјалну делатност и рад са људима.

“Инклузивност“ подржавају све кључне организације: ОУН, ММФ, Светска банка, ОЕЦР. Том идејом су прожете и све последње изјаве представника поменутих организација. Посебну пажњу овој идеји посветио је Економски форум у Давосу, и то је била централна тема дискусије о стварању одрживих бизнис-модела и инвестирања у еколошки, социјални и управљачки приступ.

Томе су посвећене и последње књиге Клауса Шваба (председника и оснивача Форума у Давосу) „Четврта индустријска револуција“ и недавно изашла из штампе „Ковид-19, велики ресет“. Од када је Шваб употребио термин „велики ресет“ (а понекад га преводе и као „велико анулирање“) он је почео је да се користи за означавање новог, инклузивног модела капитализма.

Дигитални капитализам – о чему се заиста ради?

Реч је о моделу дигиталне економије, у којем се, као кључни фактор производње, појављују „велики подаци“ (big data) сабрани у дигиталној форми. Подаци (та „нова нафта“ или „ново злато“) за велике компаније су прешле у категорију „активе“, то јест, постали су ресурс чије коришћење доноси приход.

Тако се у корпорацијама појавио нови бизнис-модел – дигитална платформа. Тај модел, снабдевен високим технологијама, постао је кључни инструмент дигиталне трансформације привредних грана и тржишта.

Наступа глобални „дигитални капитализам“ у којем ће, како се изразио оснивач највеће рент-а-кар компаније Р. Чејз – „ све што може бити платформа постати платформа“.

Заједничко коришћење

Дигитализација, која уништава реални економски сектор, остварује се под фирмом екологизма, спасавања природе и Земље. Управо се тиме оправдава постепено успоравање економског раста ради достизање такозваног „нултог раста“, смањење бруто друштвеног производа и демонтажа постојећег система социјалног осигурања.

Извикују се лепе пароле о „праведнијем и равноправнијем систему вредности“. Но, у реалности, то се прелива у смањење прехрамбених трошкова, трошкова образовања, медицинских трошкова, трошкова превоза.

Намеће се одустајање од приватне својине као такве и прелаз на „економију заједничких потреба“ или шеринг-економију (од енглеског Sharing – делити). Главна идеја је заједничко коришћење роба и услуга, или чак секундарно коришћење. Овде су укључене и концепције бартера и аренде уместо својине.

Отуда је тако широко распрострањен rent-a-car, coworkinga, foodsharing (расподела прехрамбених производа којима је истекао рок трајања), second hand продавнице. Што, узгред, претпоставља активно коришћење интернета, то јест учешће у регистру дигиталних трансакција.

Свима новац на поклон

У перспективи, предлог је да сиромашно становништво, да се не би окренуло екстремизму, добије безусловни базни доходак или безусловни основни доходак (БОД) – овај модел је такође разрађивао Стендинг (аутор концепције прекаријата)

Такви „пилот пројекти“ и експерименти већ се спроводе у неколико земља. БОД се мора исплаћивати сваком члану политичког друштва независно од његових личних примања, социјалног статуса, узраста, места рада и тако даље.

На први поглед идеја може изгледати привлачна, но треба разумети да ће БОД заменити, на крају, накнаду за незапослене, минималну зараду и друге исплате. Према томе, то је пут ликвидације ранијег система социјалне сигурности.

Храна у замену за поводац

То јест, реч је о новом друштвеном уговору, који гарантује грађанима неки социјални минимум. Али услов за његово добијање биће потпуна дигитална контрола над сваким чланом друштва.

Тако ће „инклузију“ грађани платити својим грађанским политичким правима и прихватањем нове дигиталне реалности. Реч је, фактички, о формирању „дигиталног војног комунизма“ – са свеопштом нивелацијом захтева и потреба и примитивизацијом укупног нивоа развоја.

За становништво које по мишљењу владајуће класе представља вишак, разрађени су планови за смањење. Пре свега кроз програме ОУН који су усмерени на ограничење рађања. Они већ делују и дају своје резултате.

На пример, 2013. године била је обнародована прогноза Департмента за социјална и економска питање ОУН. У њој је јасно исказано: на планети се, не једну деценију, интензивно смањује наталитет. Сценарији, на које прогноза указује као највероватније, показују да ће већ за тридесет година број становника на Земљи почети да се смањује.

Можемо рећи да су ове прогнозе у далекој перспективи, која је, у доба брзих промена у коме живимо, крајње неизвесна. Но, ове прогнозе нису рачунале на могуће ратове, епидемије, наркотизацију, алкохолизам и друге „методе“ које примењују владајуће елите.

3. ПРАКТИЧНА ДВОМИСАО – ОБРАЗОВАЊЕ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

Да ли је добро дело – објединити у заједничкој настави здраву децу са децом-инвалидима (децом са ограниченим способностима), да би се избрисала граница између инвалида и здравих људи.

Ипак, у лепој обланди се скрива обична диверзија – подривање образовне технологије. Под видом бриге за инвалида њему се наноси непоправљива штета.

Деца са посебним потребама у обичној школи

У Совјетском Савезу о инвалидима су се бринули и чинили све да не осете одбаченост. Имали смо, најбољи у свету, систем специјалних образовних установа за децу са ограниченим способностима. Оне су убедљиво доказале високу ефективност диференциране наставе, па чак и када је реч о деци са слабо израженим недостацима.

Када се код нас, почетком деведесетих, под паролом пружања једнаких могућности, почели формирати инклузивни разреди, а затим ликвидирати специјални заводи, веома брзо се испоставило да те промене противрече принципима педагогије и психолошким чињеницама о особеностима деце са ограниченим способностима.

Ако су се раније особености деце са посебним потребама, по добијању индивидуалне помоћи у специјалној школи, постепено смањивале, сада то више није било могуће.

Припремити наставника за специјалну школу дуг је процес. И за сваку врсту инвалидности потребно је лично предавачко искуство. А сада, сваки предавач мора да постане специјалиста за наставу за сву децу-инвалиде. Природно, ниво уске специјалности, такви „универзални радници“ никад неће достићи.

На крају ни здрава деце, ни деца инвалиди, неће добити потребно образовање, тако да ће општи ниво образовања нагло опадати.

Персонални профил

“Инклузивни капитализам“ изјављује да ће подједнако штитити све, подједнако се о свим бринути. Независно од националности, сексуалне оријентације, способности. Но, упркос тим изјавама изграђује се систем са веома јасним поделама на сегменте и касте.

Ако погледамо систем дигиталног образовања, дигиталне медицине, видећемо да се оцена о човеку заснива на његовом дигиталном профилу или његовом „дигиталном трагу“. Зато се уводи – индивидуална трајекторија наставе, индивидуална трајекторија лечења итд.

Зашто се ово ради? Зато, да би сваком човеку отворили досије.

Понављам парадоксалну концепцију: с једне стране – то је инклузија (то јест све стављамо у један котао, у једну кашу), а, са друге стране, свако има – индивидуалну трајекторију, која омогућава да се контролише сваки човек од раног детињства. Човек ће бити потпуно „прозиран“, све што буде могуће, претвараће се у дигитални облик.

И после неког времена, главну улогу неће више играти човек, већ његов дигитални профил.

Геџети

Данас сви вичу: „Геџети, геџети! Захваљујући њима можемо све да радимо!“ Наравно, они живот чине удобнијим. Но, истовремено, и вама, преко геџета, могу радити све. Наћи ћете се под контролом и присмотром. Већини људи то је постало јасно тек сада, после почетка пандемије.

Геџети и дигиталне технологије су толико ушле у све сфере нашег живота, да се смо се нашли под тоталном присмотром. Они који су сасвим заронили у дигиталну сферу, постали су потпуно зависни од ње. Али, сва та добра, која се остварује захваљујући дигиталној сфери, могу бити укинута ако човек престане да се потчињава одређеним захтевима.

Удобније је, наравно, свуда плаћати пластичном картицом. Још удобније је уз помоћ телефона повезаног са платном картицом. Но, шта да ради човек коме блокирају рачун и искључе телефон? Он се чак не може ни жалити зато што не може да купи карту за аутобус и дође до банке.

Или, ево, сада се копља ломе око вакцинације. Људи се, логично, боје да приме до краја непроверене препарате. А говоре нам да ће све бити искључиво добровољно.

Али шта да ради човек коме блокирају рачун и кажу да ће му омогућити банкарске услуге тек после вакцинације? Већ можемо да чујемо „друштвене активисте“ који сличне идеје предлажу.

Други спрат човечанства

Радови се спроводе у различитим правцима.

Видимо намерно удаљавање широких слојева становништва од културног наслеђа. А у Русији, паралелно са овим процесом, долази до потпуног уништавања тог наслеђа – и културног, и научног, и образовног, и историјског, и стваралачког.

Но, оно што је потребно елити, она брижљиво одржава, сакупља и чува. И не због тога да би пренела то свима у оквиру „инклузије“. Не, то је само за – изабране.

Они ће сачувати традиционални начин живота, класични систем образовања. Живеће у нормалним кућама, у природи и у складу са природом, а не у четрдесетоспратним „људињацима“ (мравињаци за људе) „паметног града“ прожетим електромагнетним зрачењем. Елита ће се склонити од 5Г и вакцина: они, природно, не вакцинишу ни себе, ни своју децу.

И сматрају да целокупно наслеђе света припада само њима.

Фашизам пристојног човека

Можемо погледати њихове идеологе. На пример, Јувал Ноа Харари – један је од водећих проповедника трансхуманизма у свету и отворени хомосексуалац. Две су његове књиге: „Sapiens: кратка историја човечанства“ и „Homo Deus: кратка историја сутрашњег дана“. И, путујући по свету, он отворено пропагира идеје које су у њима изложене.

У књигама је отворено речено: прво ћемо живети до 100 година, потом до 150. Живот ће се радикално променити, а пошто ћемо наш живот бити дуг, планета припада нама, а не неком другом. Зато, за једне – смањивање броја становништва, а за друге – вечни живот.

Цела та проповед, која веома подсећа на фашизам, отворено се износи. Називати све то конспирологијом, примерено је колико и прогластити за конспирологију идеје изложене у „Мајн Кампфу“.

Узгред, о „Мајн Кампфу“.Један од првих језика на који је ова књига била преведена је – руски. Наше руководство је крајем двдесетих година прошлог века веома пажљиво пратило пропагандну фашистичких идеја. И, у тренутку доласка Хитлера на власт, у нашој земљи нацистички планови су били добро познати.

Сада је та књига, наравно, забрањена за широки читалачки круг, и чак унесена у списак екстремистичке литературе. Но, не можемо је искључити из научног истраживања. Зато што је то, извини те, најважнији извор. Како можете проучавати непријатеља ако не читате његове програмске документе?

Са Хараријевим књигама све је много једноставније. Оне не само да су доступне широком читалачком кругу. Њих на сваки начин популаришу. На пример: „Sapiens: кратку историју човечанства“ је популарисао председник компаније Facebook, Марк Цукерберг. Године 2015. објавио је текст о њој у онлајн клубу „Књига године“.

Зато данас има већ довољно литературе и докумената, чије изучавање даје сваком човеку могућност да схвати планове оних који теже са религиозном острашћеношћу, да униште нашу цивилизацију, заменивши је инклузивним, виртуелним „новим врлим светом“.

Олга Четверикова
Превео: Александар Мирковић

Извор:

1. http://www.osnmedia.ru/opinions/chetverikova-inklyuzivnyj-kapitalizm-doroga-v-kastovoe-obshhestvo-chast-pervaya/
2. https://www.osnmedia.ru/opinions/chetverikova-inklyuzivnyj-kapitalizm-doroga-v-kastovoe-obshhestvo-chast-vtoraya/
3. https://www.osnmedia.ru/opinions/chetverikova-olga-o-budushhem-okonchanie/

Олга Четверикова, ВАТИКАН И „ИНКЛУЗИВНИ КАПИТАЛИЗАМ“ – ПУТ У КАСТИНСКО ДРУШТВО

Што се тиче Ватикана, његова улога у такозваном „великом ресету“ одавно је одређена: Ватикан обезбеђује религиозну заснованост система глобалног управљања чија је изградња у току, прибављајући му поштовање својим духовним ауторитетом. При томе, Ватикан ставља под своје старатељство онај слој становништва који у највећој мери страда од глобализације: сиромашне, младе и мигранте – управо највећи прекаријат.1

Занимљиво је да се у децембру 2016. године, у Риму, на Глобалном форуму «Fortune Time» папа Франциско срео са представницима најкрупнијих компаније са списка Fortune 500 (IBM, Johnson & Johnson, Monsanto, McKinsey, Siemens Virgin Group). Такође, на састанак су позвани и руководиоци Рокфелерових, Фордових и других фондова. Они су предали папи извештај „Изазов 21. века: формирање новог друштвеног уговора“ у којем се говори како приватни сектор може постати покретачка снага у искорењивању сиромаштва.

Тамо је и прихваћено решење о стварању Савета2 за инклузивни капитализам3 од стране најбогатијих људи света, и представљено као одговор бизниса на папин позив да се ослушне „крик земље и вапај бедних“.

А у новембру 2020. године, папа Франциско, у сусрету са истим светским лидерима из сфере бизниса и инвестиција, поставио је темељ партнерству – Савета за инклузивни капитализам и Ватикана, чији је циљ постао поменути „преображај“ капитализма у снагу „за добро човечанства“. Карактеристично је да су вође Савета, назване још Чуварима инклузивног капитализма, истовремено представници активе од 10.5 трилиона долара и компанија са тржишним капиталом од више од 2.1 трилион долара.

Управо са њима Ватикан покушава да оствари моралне и тржишне императиве за достизање инклузивности и стабилности капитализма.

Треба приметити да папа Франциско, као типичан језуит који прилагођава религију духу времена, активно разара католички морал и моралност, да би католичку цркву потпуно уградио у дигиталну цивилизацију, у којој реална човекова личност ништа неће значити. Човек ће једноставно постати биолошки објекат којим управљају.

Папа води активну борбу за дигиталне технологије, вештачки интелект и експерименте у области генетике. Он је, наиме, позвао католике у целом свету да се моле да роботи и вештачка интелигенција „увек служе човечанству.“ То је апсурдна тврдња, пошто су роботи и вештачки интелект већ толико пута потиснули и заменили човека.

И више од тога, Франциско је чак постао учесник рекламних кампањи. Тако, почетком јануара, када се појавила лажна информација о томе да су га ухапсили због сумње за преваре и трговину децом, званично је објављено да је вакцинисан вакцином против корона вируса заједно са „пензионисаним папом“ Бенедиктом ХVI. А тада је у Италији почела вакцинациона кампања.

Извините, али Бенедикт XVI сада има 93 године, и ако би га вакцинисали, а у Италији се вакцинише Фајзеровим вакцинама, питање да ли би могао да сачува своје здравље.

Говорећи о језуитима желела бих да се вратим на пројекат „Срећно дете.“ Он је повезан са пројектом „Великог Инквизитора“, о којем је писао Фјодор Михаилович Достојевски у роману „Браћа Карамазови“4 и који је, како сматрају неки истраживачи, реализован у Парагвају, где су језуити, крајем ХVII века изградили своју државу чије су становништво чинили Индијанци.

Иако су ту државу савременици описивали као идеалну хришћанску републику, у којој су Индијанци пронашли истинску срећу под руководством њихових несебичних духовних учитеља, дубље изучавање ове појаве доводи до другачијих закључака.

Фактички, то је било друштво у коме је феудална аристократија, у условима апсолутне духовне монархије, експлоатисала неуку већину, коју су, како је писао наш историчар Р. Григулевич, посматрали као „вечну децу“ којој је потребно старатељство. Језуити су се односили према Индијанцима као према људима друге класе, које је могуће контролисати само помоћу управљања њиховим потребама.

Као и у инклузивном капитализму – нивелисање и одржавање на ниском нивоу општег развоја.

02. фебруар 2021.

Превео: Александар Мирковић

Извор: https://www.osnmedia.ru/opinions/delat-zapasy-ili-zhdat-pomoshhi-vlastej-brazhko-o-rastushhih-tsenah/

НАПОМЕНЕ:

1 Прекаријат – неологизам настао од латинске речи precarius – несигуран, и наставка -ијат из речи пролетеријат, а који означава људе који немају сталан посао, који раде повремене и привремене послове, који раде на одређено време, немају социјалну и здравствену заштиту, незаштићени су радним правом, као што су слободњаци, сезонски радници, радници „на црно“, радници који раде преко различитих агенција итд. (Прим. прев.)

2 Савет за инклузивни капитализам – Саветом, по папином благослову управља, Лин Форестер де Ротшилд. Савет има 27 чланова који представљају компаније чија је тржишна вредност 2.1 трилион долара са око 200 милиона радника. У Савету се, рецимо, налазе: извршни директори Бенк оф Америка и „Џонсон енд Џонсона” Брајан Мојнихан и Алекс Горски, оснивач „Сejлсфорса” Марк Бениоф, затим из „Мастеркарда” Аџај Банга, председник „Рокфелер фондације” Раџив Шах… “Чувари инклузивног капитализма” ће се сваке године састајати са папом Фрањом и кардиналом Петером Тарксоном, у Римској курији задуженим за промоцију хуманог развоја, како би разменили искуства и наставили остварење визије одрживог развоја (Прим. прев.)

3 Инклузивни капитализам – Званично, представља светски покрет који треба да обједини напоре грађанског друштва, државе и бизниса и усмери их ка стварању праведнијег и равноправнијег система расподеле вредности у економији и решењу проблема растуће неравномерности дохотка и благостања. Термин „инклузивни капитализам“, први је употребио професор корпоративне стратегије међународног бизниса на Мичигенском универзитету, Коимбатуру Кришнарао, у својој књизи „Срећа на дну пирамиде“ године 2005. У децембру 2020. створен је савез између Савета за инклузивни капитализам и Ватикана. Суштински „инклузивни капитализам“ представља „димну завесу“ над плановима глобалне елите за будућност, коју можемо назвати посткапитализмом или новим феудализмом. Глобална елита је спремна да се одрекне потере за максималним профитом, али ни под каквим околностима се неће одрећи власти. „Велики ресет“ је замишљен да би се очувала и ојачала власт постојеће глобалне елите. (Прим. прев.)

4 Велики инквизитор у роману Браћа Карамазови говори Христу: “…Јер се брига тих јадних створења не састоји само у томе да нађу то пред чиме ћу се ја или неко други поклонити, већ да нађу нешто тако y шта би сви поверовали и поклонили се пред њим, и то обавезно сви заједно. Ето, та потреба колективног клањања и јесте одувек главна мука сваког човека појединачно и целог човечанства. Због свепштег клањања они су уништавали мачем једни друге. Стварали су богове и позивали једни друге: ,Оставите ваше богове и дођите да се поклоните нашим, иначе смрт вама и вашим боговима?ʼ И тако ће бити до краја света, чак и онда кад нестану у свету богови: свеједно, клекнуће пред идолима. Ти си знао, ти ниси могао да не знаш ову основну тајну природе људске, али ти си одбацио једину апсолутну заставу, коју су ти нудили, да примораш све да се обавезно поклоне пред тобом – заставу хлеба земаљског, и одбацио си је у име слободе и хлеба небеског. Погледај, шта си урадио даље. И све то опет у име слободе! Кажем ти да човек нема веће бриге него да нађе оног коме ће што пре предати дар слободе, са којим се рађа то несрећно створење. Али слободом људском овладаће само онај ко ће умирити њихову савест. Са хлебом ти се давала неоспорна застава, даш хлеб – и човек ти се поклони, јер нема ништа неоспорније од хлеба; али ако неко истовремено мимо тебе завлада њиховом савешћу – е, тада ће он чак бацити твој хлеб и поћи за оним који је премамио његову савест. У томе си ти био y праву. Јер тајна постојања човековог није само у томе да живи, већ у томе због чега живи. Без поузданог сазнања због чега живи, човек неће пристати да живи и пре ће уништити себе него што ће остати на земљи, па макар око њега били све сами хлебови. To је тако, али шта се десило: уместо да си овладао слободом људском, ти си им је још увећао! Зар си заборавио да су спокојство и чак смрт човеку дражи од слободног избора у познавању добра и зла? Нема за човека ништа привлачније од слободе његове савести, али нема ништа ни мучније.“ Фјодор Михаилович Достојевски, Браћа Карамазови

Олга Четверикова, ТРАНСХУМАНИЗАМ КАО НАЈНОВИЈИ ОБЛИК ГНОСТИЦИЗМА

Ако је електрицитет душа савремене епохе,
онда је информација њен дух.
Е. Дејвис

Дух данашње информационо-дигиталне епохе у потпуном је складу са гностичким учењем и погледом на свет. Гностички мит је претекао најрадикалније снове савремених трансхуманиста са њиховим луциферским поривом ка слободи и дуалистичким одбацивањем материје у име вантелесних могућности свести.

Већ цитирани Е. Дејвис, откривајући суштину информационе револуције капитализма, пише: „Надахњујући архетип информационе економије, њенa психолошка снага, корени се у гностичком лебдењу над тешком и пасивном материјалном земљом, у прелазу од тешког, трудбеничког тела ка свести која обрађује симболе… Под утицајем високих технологија, свет се све брже креће од физичке економије ка ономе што се може назвати ‚метафизичка економија.‘ Ми смо увучени у процес спознаје онога што свест, у далеко већем степен него материјалне сировине, чини богатством.“ Информација је постала сама по себи вредност, и њен смисао се толико проширио да је добила „мистички ореол бестелесности“, постала је „скоро света икона, фетиш и логос истовремено.“1

То јест, информација добија сакрално значење. Када је теорија информације прешла у сферу биологије, социологије, психологије и когнитивних наука, преокренула је представу о човековој личности. Личност су почели да посматрају, једноставно као носиоца информације, машину за обраду података. На пример, научници Дороти Нелкин и Сузан Линди у својој књизи „Тајна ДНК“ тврде да је све што се дешава са човеком, његова физичка и духовна стања, програмирано у ДНК која има функцију душе и може живети вечно. То јест, идеја преноса информација садржана је већ у самој теорији информације. Она тврди, да сваку информацију можемо свести на контролисани талас електроенергије. И пошто мозак живи кроз електричну активност, он такође представља само информациону машину, коју може заменити друга машина, која поседује квалитет „смештаја за душе“.

Други стручњак за информатику, културуролог Марк Дер, у својој књизи „Брзина бекства“ тврди да је један од кључних конфликата сајберкултуре, противречност између „мртве, тешке телесности“, непотребне сајбер-човеку, „рудимента“, и „етерског тела информација“ – противречност која се „разрешава“ свођењем свести на чист интелект. Тако да није чудо што већ цитирани Ханс Моравек сматра да сан о „одвајању“ – „представља заправо разнолике хришћанске фантазије о томе како постати чист дух.“ Овде Моравек демонстрира потпуно незнање, мешајући хришћанство са гностиком.

Заиста, трансхуманисти забијају клин између тела и апстрактног процеса спознаје, супротстављајући палу плот, одговорну за опажање, емоције и логику – савршеном уму, представљеном у облику неке информационе грудве кодова, правила и алгоритама, који они поистовећује са нашим „ЈА“. Пред нама је поглед на свет у коме Васељена изгледа као аутомат који се састоји од сложених кибернетичких система, или у коме се она посматра као информациона матрица чије је део и људски интелект, заточен у трулежно тело. Задатак екстропијанаца-трансхуманиста је да ослободе свест-интелект од тела и у облику врховног бесмртног бића напусте Земљу ради вечног кибернетичког живота у Васељени.

Како пише амерички езотерик-анархист Х. Беј, „у том смислу медији играју религиозну, свештеничку улогу, како би, предлажући нам пут изван тела, редефинисали дух у терминима информација… Свест постаје нешто што може бити „преузето“, искључено из животне матрице и овековечено у облику информације.“ Бестелесна машина информација преусмерава душе-податке из пролазних тела у „плерому Света“ – у виртуелни загробни свет. 2

Ипак, највиши задатак трансхуманиста је стварање вештачког интелекта или „суперинтелигенције“, која мора превазићи људски мозак у тој мери, да буде у стању да нанесе озбиљан ударац сваком антропоцентричном погледу на свет. Као исход наведеног, према њиховим тврдњама, „на људски облик се више неће гледати као на најразумнију форму живота на земљи.“ Тај моменат, када технологија превазиђе могућности људског мозга, трансхуманисти зову „сингуларност“ и управо од тог тренутак рачунају почетак новог светског поретка у којем ток догађаја одређују „суперинтелигентни“ системи.

И овде видимо потпуну сагласност са гностицизмом: сингуларност код трансхуманиста од науке – аналог је „Новој ери“ посвећених трансхуманиста.

Но, ово поставља питање о циљу и смислу саме науке, јер ће „стварање суперинтелигенције бити последњи проналазак који људи морају да учине, пошто ће суперинтелигенције моћи да се позабаве даљим научно-техничким прогресом далеко ефикасније него што то могу да чине људи.“3 То јест, науци више неће бити потребни носиоци научног знања, који ће за њу постати терет и препрека. У апокалиптичким сликама те нове реалности које сликају трансхуманисти, „ суперинтелигенција“ се појављује као највише начело, док се у исто време, човеку додељује најжалоснија улога.

Трансхуманистима је својствен не само ирационални презир према људској природи као таквој, већ и апсолутна убеђеност да ће они сами бити ти „суперинтелигентни“ постљуди. При томе су могуће две варијанте. У првом случају постљуди могу живети као „добри полубогови“ међу људима. У другом – они одлучују да „људи представљају савршено неефикасан начин коришћења материје и енергије, којима се може наћи боља примена.“ Ако постљуди од почетка не буду ограничавани захтевима пријатељства и не буду везани моралом, могу донети мере које ће као последицу имати изумирање људског рода. Може бити да ће они претворити планету у гигантски компјутер или космичке сонде, које ће бити разаслане ка звездама ради убрзања колонизације Васељене.

Поједини трансхуманисти су још категоричнији. Тако, кибернетичар Кевин Варвик изјављује: „Они, који одлуче да остану људи и одбију да се побољшају, имаће озбиљних проблема. Они ће постати подврста и представљаће шимпанзе будућности.“ 4А већ споменути Ханс Моравек на питање о томе да ли ће сви људи моћи да имплантирају у себе компјутер уместо мозга, одговара: „Неважно је шта раде људи, они ће бити одбачени, као други степен ракете… Судбина људи неће занимати суперинтелигентне роботе у будућности. На људе ће се гледати као на неуспешни експеримент.“5 То је већ стратегија. И овде није реч, као пре, о степеновању људи, већ о нижој природи људског рода који је подложан отпису због своје велике несавршености и бескорисности.

Генијална формула за оправдање богоизабраности јер се у „надљуде“ могу претворити само „просвећени.“

Одломак из књиге: Олга Н. Четверикова: ДИКТАТУРА „ПРОСВЕЋЕНИХ“: дух и циљеви трансхуманизма, издавач: Генадиј Маркелов, 2018.

Превод: Александар Мирковић

Извор: http://pereprava.org/jurnal-pereprava-article/2697-transgumanizm-noveyshaya-raznovidnost-gnosisa.html

НАПОМЕНЕ:

1. Дэвис Э. Указ. соч.

2. Исто.

3. Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое

движение // http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/

4. Dickès J.-P. L’ultimeLa secte derrière les nanotechnologies, //http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24

5. Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое

движение// http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/La secte derrière les nanotechnologies; //http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24Dickès J.-P. L’ultime transgression/ Refaconnerl’homme. Paris, Éditiоns deChire, 2012. P.236/6/110/

Олга Четверикова, ОДСТРАЊИВАЊЕ „ДЕСТРУКТИВНИХ“

У заједничком раду FAQ о трансхуманизму у редакцији Ника Бострома, пише сасвим јасно: „иако технологије могу донети корист свима, у почетку ће највеће погодности имати они који поседују неопходна средства, знања и жељу да уче како да користе нове инструменте.“ 1

Средства и знања поседује изабрана мањина. На тај начин, управо та изабрана мањина, врхови друштва, уз помоћ врло скупих технологија, замењиваће своје оболеле органе, уводиће генетске вакцине ради спречавања болести, продужаваће сопствени живот претварајући га у „хедонистички рај“ (трансхуманисти су за продужавање – само здравог живота), побољшаваће свој род помоћу вештачке оплодње, прибављаће себи децу уз помоћ сурогат-материнства, имаће неколико копија свог мозга, клонираће се, крионозовати итд). 2

Остатак човечанства, дефинисан као „људски ресурс“, биће лишен државне помоћи због потпуне демонтаже „социјалне државе“, и претворен у послушну биомасу која ће бити подвргнута брзом смањењу. Уз помоћ електронских чипова имплантираних у мозак, над њима ће бити остварена потпуна контрола. Под видом „хуманитарне помоћи“ биће наметнути програми планирања породице, шириће се средства против зачећа, абортуси и стерилизација. Тако ће се остатак човечанства постепено претварати у киборге, способне да испуне свако наређење и изврше сваку услугу, или ће их заменити роботима чије коришћење је много јевтиније (већ су се појавили виртуелни, тј. холографски роботи, а у САД, како произилази из недавног извештаја Оксфордског универзитета, 47% свих запослених се налази у опасности да буду замењени компјутерима).3 Човечанство подвргнуто трансгенској мутацији, наркотизацији, џендеризацији неће бити способно да рађа, а „култура смрти“ ће јачати (тако, по америчким статистичким подацима, сваки други транссексуалац живот окончава самоубиством). 4 Најздравије ће користити као сурогат мајке. Рецимо, у Индији већ ради, прва на свету клинка која је специјализована за комерцијално сурогат материнство, и у којој стотине незапослених Индијки могу да зараде новац носећи децу бездетним западним паровима.5 У народу су ову клинику назвали – „фабрика деце“. Одлучујући фактор који гура жене на такав корак је сиромаштво. Последњих десет година у њој се родило приближно шест стотина деце, од сурогат мајки. Индијски закони погодују овом „бизнису“ и привлаче у земљу неплодне парове са свих страна света. Приход од сурогат материнства данас је већи од милијарду долара годишње.

Посебно је изоштрена позиција трансхуманиста у односу према смрти; она исходи из Кроулијевог става „Човек има право да умре како и када жели.“ Смрт мора бити добровљна, свако може да продужи живот (ово се односи на изабране), исто као што и добровољна еутаназија мора бити неотуђиво човеково право (ово важи за нижи слој). Познати глобалиста и футуролог, високопозиционирани члан Бнај Брита 6 Жак Атали, у свом интервјуу, објављеном у књизи М. Салмона „Будућност живота“, у вези са поменутим, отворено тврди: „Еутаназија ће бити један од главних инструмената у будућности. У социјалистичкој (глобалистичкој, прим. О.Четверикова) логици слободе самоубиство представља фундаменталну слободу.“ Право на убиство, отворено или прикривено (индиректно), појављује се у таквом друштву као апсолутна вредност. Машине омогућавају да се живот прекине ако постане неподношљив или економски сувише скуп… Неке од истакнутих демократија сматрају да је боље учинити смрт актом слободе па легализују еутаназију… Друге, јасно ограничавају своје расходе на здравље… израчунавајући трошкове „права на живот“. И као резултат свега наведеног, створиће се тржиште допунских „права на живот“, на коме ће свако моћи да продаје своје право уколико је болестан или сувише сиромашан. У једном тренутку ће чак почети да се продају тикети за смрт, који ће људима давати право да бирају начин изласка из живота. 7

Управо такав прилаз доминира данас у владајући круговима Запада – активности усмерене на убеђивање јавног мнења у допустивост еутаназије. Посебно се то односи на земље европске периферије. Тако је у Литванији дискусију о легализацији еутаназије започео нови министар здравља Риманте Шалашјавјачуте одмах после свог именовања у јулу 2014. Она је потпуно отворено изјавила да „еутаназија може бити добар избор за сиромашне људе, који због велике беде немају приступ медицинској помоћи“, прецизирајући да Литванија није социјална држава у којој је палијативна помоћ доступна свима којима је потребна. При томе је поставила и питање о „педијатријској еутаназији“ напомињући да се тим „правом“ већ користе белгијска деца.

Што се тиче сиромашних, тржиште „права на живот“ за њих се већ ствара. Реч је о трансплатацији. На Западу донорство представља добро организован систем, у коме велики број људи завешта своје органе да се после њихове смрти дају тешко оболелима, онима којима су најпотребнији. Тако, у Немачкој већ постоји „уверење – донор органа“ – документ који потврђује да је његов ималац спреман да поклони своје органе после смрти. У Холандији проблем права на коришћење органа решава још радикалније – по принципу пресумпције донорства.8 Но, пошто, како указују стручњаци, у свету „катастрофално недостаје донорских органа“, почео је да се развија и шири, по дефиницији просвећених Европљана, „трансплатациони туризам“, који представља посебну врсту путовања људи који имају потребу за пресађивањем органа у периферне земље, у којима трговина органима правно није забрањена. До две хиљадитих година, главне државе-донори биле су Индија и Кина. У њима се, легално и јевтино, могао купити бубрег живог донора и извршити операција пресађивања. Међутим, пошто је СЗО осудила ову појаву, почела је да се шири нелегална трговина и формирало се светско „црно тржиште“ органа и ткива.

Према подацима Канцеларије ОУН за наркотике и криминал, свакодневно се у свету врши хиљаде незаконитих операција пресађивања органа. Највећа је потражња за бубрезима и јетром. У области пресађивања ткива, најчешће су операције пресађивања рожњаче. Трансплатација органа у свету одиграва се по следећој схеми: с југа – на север, с истока – на запад, то јест из сиромашних региона – у богатије, и објашњава се искључиво економским фактором. Незаконите операције пресађивања изводе се у оним државама у којима нема контроле (посебно су популарне клинике на Кипру и у Казахстану). У Индији се може купити бубрег за 800 евра, што се сматра најнижом ценом на планети према подацима СЗО. Криминалне структуре нелегално продају до двадесет хиљада бубрега годишње по цени од тридесет хиљада евра. Иако се у Индији трговина органима кажњава са пет година затвора, то не успева да промени ситуацију. И данас, Индија, Кина, а такође и Турска остају највећи центри нелегалне трансплатације.

Понашање светске владајуће класе добија све злокобније црте, испољавајући праву суштину њиховог погледа на свет. Да би обезбедила своју власт и бесмртност, паразитска врхушка је спремна да жртвује, са њене тачке гледишта, део човечанства који је вишак. И програм смањивања становништва остварује се веома доследно. Прво питање о расту становништва и улози коју мора да одигра ОУН у његовом смањивању и усклађивању са економским растом, разматрала је Генерална скупштина 1962. Године 1965-1966 ОУН добија мандат за помоћ земљама које су оствариле смањење и контролу становништва кроз СЗО и УНЕСКО, а 1967. и УНИЦЕФ је, такође, заузео политичку позицију која погодује „планирању породице“. А 1956. године почињу прва испитивања контрацептивних пилула др Г. Пинкуса, која су спровођена у земљама Латинске Америке; шездесетих и седамдесетих година, под утицајем феминистичког покрета, у водећим земљама Запада легализовани су абортуси (у Великој Британији 1967. године, у САД 1973. године, у Француској 1975. итд). То је довело до масовних убистава: по подацима ОУН од 1974. до 1997. године у свету је извршено милијарду абортуса. Главну улогу у успоравању раста становништва игра документ који је 1994. донет на Међународној конференцији о становништву и развоју у Каиру, и који је прихваћен од ОУН, под називом – Програм акција. Но, ако у међународним документима још увек постоји „немушти језик“, онда у речима и изјавама најактивнијих представника касте „светских службеника“ човекомрзачки погледи се не скривају.

Надалеко познате су постале следеће изјаве: Бил Гејтс: „Данас у свету има око 6,8 милијарди људи. Бројност се муњевито приближава цифри од 9 милијарди. Ако ми сада заиста добро радимо на новим вакцинама, медицинској и санитарној помоћи, помоћи у области репродуктивног здравља, могуће је да смањимо проценат за 10-15%.“ Пол Ерлих, саветник за науку бившег председника САД Џорџа В. Буша: „Сваки човек који се сада роди уноси диспропорцију у околину и системе који обезбеђују живот планети.“ Извештај Фонда за становништво ОУН – Пред лицем света који се мења: жене, становништво и клима: „Ни један човек данас није „неутралан према угљенику“, посебно сада када су сви гасови који утичу на ‘ефекат стаклене баште’ доведени у равнотежу“. Оснивач информативне агенције CNN Тед Тарнер: „Целокупно становништво 250-300 милиона људи; смањити данашњи број људи за 95% – било би идеално.“ Принц Филип, војвода од Единбурга: „Ако бих се реинкарнирао, желео бих да се на земљу вратим као вирус-убица, да смањим људску популацију.“ Оснивач Америчке федерације за планирање породице Маргарет Сенџер: „Највиши облик испољавања милосрђа које породица може да покаже једном од своје малолетне деце је – да га убије.9

Реализација стратегије смањивања становништва већ даје своје резултате. О томе сведочи последња верзија познате демографске прогнозе Комитета за социјална и економска питања ОУН, која је обнародована јуна 2013. У складу са њом, на планети је, не једну деценију, у току смањење наталитета. Почетком шездесетих година број деце по жени се смањио са петоро на два и по детета. У савременој Европи нема ни једне земље са природним прираштајем који би обезбедио бар просту репродукцију становништва. По највероватнијем (најгорем) сценарију за 37 година број људи на земљи почеће да се смањује. У почетној етапи депопулације, обим природног смањења становништва износиће 5,4 милиона сваке године, а на крају 21. века обим демографских губитака целог светског становништва достићи ће 48,3 милиона људи. Цео прогнозирани период карактерисаће раст апсолутне смртности и годишње снижење броја рођених. Као последица наступиће интензивно старење становништва. По оптимистичком (средњем) прогностичком сценарију, већ кроз седамнаест година број старих, у узрасту до 60 година и старијих, више од два пута ће премашити број деце узраста до четири године.

Но, ове прогнозе не узимају у обзир ратове, масовне епидемије, болести изазване генетски модификованом храном, наркоманију, алкохолизам, вакцинацију становништва и друге „методе“ које примењују владајуће елите у борби против човечанства. А те „методе“ су главна средства за постизање задатака, које су просвећени изложили у „Џорџијским таблицама“ – познатом гранитном монументу у округу Елбер, у Џорџији у САД: „Нека становништво земље никада не премаши пола милиона људи, који пребивају у постојаној равнотежи са природом. Разумно регулишите плодност, подижући вредност квалитета живота и разноликости човечанства. Не будите малигни тумор на Земљи, оставите место и природи!“

Извор: https://litresp.ru/chitat/ru/%D0%A7/chetverikova-oljga-nikolaevna/diktatura-prosveschennih-duh-i-celi-transgumanizma/17

Превео: Александар Мирковић

Одломак из књиге: Олга Н. Четверикова: ДИКТАТУРА „ПРОСВЕЋЕНИХ“: дух и циљеви трансхуманизма, издавач: Генадиј Маркелов, 2018.

НАПОМЕНЕ:

1. Что такое трансгуманизм. Российское трансгуманистическое движение а) // http://transhumanism-russia.ru/content/view/6/110/ La secte derrière les nanotechnologies б) //http://www.piecesetmaindoeuvre.com/spip.php?article24Dickès J.-P. L’ultime transgression/ Refaconnerl’homme. Paris, Éditiоns de Chire, 2012. P.236

2. Тако у САД без обзира на званичну забрану експеримената промене гена, већ се уводе генетске вакцине које предупређују кардио-васкуларне болести, галукоме и сл. Овим се бави компанија ThenewLife, која признаје да водеће америчке фармацеутске компаније, прикривају припрему нове генерације лекова који су усмерени на генетски инжењеринг. У Енглеској, британски парламент се спрема да размотри питање одобравања генетске терапије ради предупређења наследних болести – „генетска терапија ембрионалне линије“ (germ line), која ће омогућити да се користе гени три родитеља у зачетку новог живота. У САД и Русији за богате постоји мрежа крионичких компанија.

3. Компьютеризация и будущее трудоустройства //http://22century.ru/docs/the_future_of_employment

4. Dickès J.-P. Ор. cit. P. 54

5. См.: http://www.bbc.co.uk/programmes/b03c591s

6. Бнај Брит ( B’nai-B’rith International) Једна од најпознатијих и најбројних јеврејских организација. Основана је у Њујорку 13.10.1843.

7. Euthanasie: La controverse Attali //http://laissezlesvivre.free.fr/archives/euthanasie/controverse_attali.htm

8. Латов Ю.В. Криминальная трансплантология — дым почти без огня // http://ecsocman.hse.ru/text/16206634/

9. http://communitarian.ru/publikacii/novyy_mirovoy_poryadok_plany/shokiruyuschie___ih_instrument_27022013/