И молимо те, и молимо,
пропашћу спаси,
кад није другог спаса,
казном награди за грех!
И молимо те, и молимо,
голу нам остави душу,
да имаднемо чим
дати од себе гласа!
Господи, господи,
пропашћу спаси нам душу
кад није другог спаса.
М. Настасијевић – Ђурађ Бранковић /Песме, СКЗ, Београд, 2007/