Ранко Рисојевић – МОЛИМ ТИ СЕ, ГОСПОДЕ, ДА МИ УЗМЕШ ПАМЕТ

Молитва песникова

Молим ти се, Господе, да ми узмеш памет која ми о мојим земаљским дужностима говори. Преклињем те, Боже, ослобди ме мудрости која ме је само до сумње довела.

Хтио бих да чујем, кроз себе, шапат Твој, али мој разум и чула моја сметају ми, и ја чујем шум потока, пјесму птица, говор оружја у новом рату.

Немам снаге, Премилостиви, да се спорим с оним што је давно оспорено, објашњено, исписано, у вјетар пуштено. Снови су ми покидани, јава растресена: за шта год се ухватим, све је ломно и нестварно; го и убог, само бескрајно мислим и мислим – а потрошене ријечи звече као празне посуде у које гладни завирју црвених очију.

Све ми узми, Боже, све што смета да чујем Твоје ријечи којима ме кориш показујући смисао овог мог бесмисла.
(1999)

Јован Пејчић – АНТОЛОГИЈА СРПСКИХ МОЛИТАВА (XIII-XX век)  /ДРАСЛАР ПАРТНЕР, Београд, 2005)

Advertisements