У почетку беше Логос,
и Логос беше у Бога,
и Логос беше Бог.
Он беше у почетку у Бога.
Све кроз њега постаде,
и без њега ништа не постаде
што је постало.
У њему беше живот,
и живот беше светлост људима.
И светлост светли у тами,
и тама је не обузе.
Би човек послан од Бога,
по имену Јован.
Овај дође за сведочанство,
да сведочи о светлости,
да сви верују кроз њега.
Он не беше светлост,
него да сведочи о светлости.
Беше светлост истинита
која обасјава свакога човека
који долази на свет.
У свету беше,
и свет кроз њега поста,
и свет га не позна.
Својима дође,
и своји га не примише.
А онима који га примише
даде власт да буду чеда Божја,
онима који верују у име његово;
који се не родише од крви,
ни од жеље телесне,
ни од жеље мужевљеве,
него од Бога.
И Логос постаде тело
и настани се међу нама,
и видесмо славу његову,
славу као Јединороднога од Оца,
пун благодати и истине.
Јован сведочи о њему
и виче говорећи:
— Ово је онај за кога рекох:
који за мном долази испред мене је,
јер пре мене беше.
И од пуноће његове
ми се сви примисмо,
и благодат на благодат.
Јер се Закон даде преко Мојсеја,
а благодат и истина постаде кроз
Исуса Христа
Бога нико није видео никад:
Јединородни Син који је у наручју Оца,
он га објави.
СВЕТО ЈЕВАНЂЉЕ ПО ЈОВАНУ, 1-18
БИБЛИЈА, СВЕТО ПИСМО СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА, Глас Цркве, Ваљево, 2007.
Превод: НОВИ ЗАВЕТ, по преводу Вука Караџића и Светог арихјерејског синода, по исправкама и преводима Светог Владике Николаја