Афанасиј А. Фет, ШАПАТ, ПЛАШЉИВО ДИСАЊЕ…

Шапат, плашљиво дисање,
Песма славуја
И сребрнасто њихање,
Потока струја,

Ноћни свет и се̏на сјâји,
Се̏на без конца,
Чудесни преображаји
Вољеног лица,

У облаку пурпур руже,
Ћилибар гори,
И пољупци свуд, и сузе,
И зори, зори!…
(1850)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Афанасиј А. Фет, СЈАЛА ЈЕ НОЋ…

Сјала је ноћ. Луном препуњен врт. Лежале
Су луче пред нама у хладном хотелу.
Клавир беше отворен, струне су дрхтале
Од твоје песме, ко срца наша у телу.

Певала си до зоре, изнемогла у сузама,
Да си — љубав, да нема љубави друге,
И чезнуо сам, док се подизала тама,
Да те љубим, грлим и плачем од туге.

И много је лета прошло, тешких и мучних,
И опет ноћу твој глас устрептао сав,
Веје, као и тада, сред уздаха звучних,
Да си — цео живот, да си само — љубав;

Да не боли судба, не пеку срца муке,
А живот краја нема, ни циља ја пред собом,
Осим да верујем у ридајуће звуке,
Тебе љубим, грлим и плачем над тобом.
(2. август 1877)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, СВЕЖА ЈЕ У АПРИЛУ РАНА ЗОРА…

Свежа је у априлу рана зора. 
На колиби пуцкета лед стаклени,
Причеснице зидинама манастира
Носе децу — да испуне дуг жељени. 

Прими, Господе, мајке с осмехом срећним,
Отвори свој храм с блиставим престолом —
И у Својим светим, дверима вечним,
Покрији их благим и тешким звôном.
(1907)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, УШАО САМ У ПОНОЋ КОД ЊЕ…

Ушао сам у поноћ код ње.
Спавала је, — луна је сјала
У њено окно — и покривала
Сјајем спуштене атласе.

На леђима лежала је ту,
Наге раздвојивши груди…
Тихо, ко вода у посуди,
Њен живот је стојао у сну.
(1898)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, У ЗОРУ ЈЕ ТИ НЕ БУДИ…

У зору је ти не буди…
У зору она слатко спава;
Јутро дише у њене груди,
Увојцима блиста глава.

И узглавље топло њено,
И тешка од снова копрена,
И плетенице црне снено
Беже на бела рамена.

А синоћ је пред прозором
Дуго, дуго седела она,
И гледала док с облаком,
Започиње игру луна.

Што је живље плесала луна,
Славуји певали гласније,
Све више је бледела она
И срце тукло све болније.

И због тога младе груди
Јутром горе и блиста глава.
Не буди је ти, о, не буди…
У зору тако слатко спава!
(1842)

Афанасиј Фет
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ОЛУЈА ЈЕ ПРОШЛА ХИТРО …

Олуја је прошла хитро над шумом,
Топла киша, у трави водена гнезда…
Ходам сâм  шумом, мокрим, уским друмом
И таму голубију нада мном
Искром светле сузе, пробија звезда.

Идем и сећам  се светлуцања
Мојих других звезда… тама трепавица,
Ноћ и облаци врелог дисања,
И миомирис олује с грања,
И трептаји замирућих светлица.

Све је однето, ко пролећним вихором,
У души се венац мирисни сплео…
Својом сузом светлом сјаји нада мном
Звезда пролећна на своду кружном…
О, како сам те волео!
(1901)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Александра Мирковић, ИСПОВЕСТ ЈАСЕНОВАЧКОГ КРВНИКА¹

Само ти синко ради свој посао…
Само ти синко ради свој посао…

Докторе извади ми ове ријечи из главе
Срце ми стискају, душу ми ваде…
Мислиш да их немам? Оћеш и тебе?
Докторе, помози ми, ријечи су ове
Ко србосјек оштре, ко маљ по глави боле…
Миран у паклу бјеше сељак један,
Тих, смирен и смјеран, Богу своме вјеран.
О, мрва храбрости његове да ми је
Пресудио бих сам себи раније.
Докторе, пиће, куплерај и клање
Не помажу више… Је ли то кајање?
Не кајем се, опет бих, ал више не могу.
Докторе, молим те, пошаљи ме Богу…
Или ме је Бог већ походио
У том старцу Вукашину и све ми опростио?
А ја га препознао нисам.
Убиј ме докторе, спаси ме, крив сам!

Сјутра је ново натјецање, сјутра је ново србоклање.
Ја ћу опет по старом а ти бјежи, не помаже ми твоје знање.
(2019)

Александра Мирковић

НАПОМЕНА: 1. На конкурсу Министарства просвете Републике Србије и организације „Хавер“ за ученике основних и средњих школа у Србији,  ХОЛОКАУСТ — КУЛТУРА СЕЋАЊА, рад је освојио друго место.

Фјодор И. Тјутчев,МИСАО ЗА МИШЉУ, ЗА ТАЛАСОМ ТАЛАС…

Мисао за мишљу, за таласом талас,
Пројављење исте стихије су двоглас: 
Да л’ у срцу блиском, ил’ бескрајном мору,
Овде — у тамници, тамо — у простору —
Увек вечне смене осеке са плимом, 
Увек исти призрак бриге са празнином.
(1851)

Фјодор И. Тјутчев
Препевао: Александар Мирковић

Марија Јефтимијевић Михајловић, ЧУДЕСНО ПРИЗОВИ

О, реци, потеци, изреци – неизрециво
Проникни, зађи, докучи – недокучиво
Сновиди, замисли, надмисли – незамисливо
Затрепери, наслути, дорекни – неслућено
Ти ниси твоје име!

Разгради, раствори, напусти – остварено
Разобличи, разодени, безименуј – именовано
Раслоји, расточи, заборави – научено
Одагнај, одбаци, занемари – очекивано
Призови, дозови, приведи – чудесно
– Из дубина, из ништина, из искони и суштинâ

Ти ниси твоје име!

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute

Марија Јефтимијевић Михајловић, ТАЈНА СМИСЛА

„Тренутак времена у чистом стању води
оцеловљењу бића, употпуњењу личности…“

Онај си који Сунце призива
И чува од смрти до следећег рођења
У вртове ноћи пресађујеш звезде
Мирисима тајним омамљујеш Творца
Водама тамним враћаш невиности
Пушташ да кроз срце крштене потеку.

Ти и не дишеш – то звезде трепере
И свемир је ритам твога крвотока
Проговориш ли – полетеће птице
Изван овог неба, изнад наших снова
Додирнеш ли – на вечност нас сводиш
На Еден, на Логос, на Почетак
– јер си Светлост, јер си Љубав
Ти познаш тајну – где је зачетак
И умеш рукама обујмити бескрај.

Волшебниче, Лучоношо, Звездознанче,
Изван тебе ни свет не пребива
– Ти си сâм Смисао, одговор и сврха!

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић Santa Maria della Salute