Александар Мирковић, МАСКЕ

Најважније је данас да сачувамо
своје здравље и живот“
анонимни српски политичар с почетка XXI века

Умирали су и твоји преци
У збегу, од глади, од ножа, пушке,
У боју љутом, на пољу, на реци,
Лила је крв низ груди мушке.

Умирали су од рана гнојних,
Грипова шпанских, скорбута, плина —
Крвава плућа од отрова бојних,
Прадеде, деде, оца и сина.

Умирали су од радости, туге,
Са Смислом, храбро, уз љубав, сету.
Када су очи препуне Дуге,
Маске падају и у овом свету.

Судбину рођеног избећи нећеш.
Са свега Смрт ће скинути маску,
Засјаће Истина у пуном блеску

И  док срце куца, докле се крећеш,
Болесних умова не слушај скаске —
Не гради куле на живом песку —

Постани Човек —  умри без маске!

јул, 2020.

Александар Мирковић

Иван Буњин, У ПОНОЋ САМ УШАО КОД ЊЕ…

У поноћ сам ушао код ње.
Спавала је, — луна је сјала
У њено окно — и покривала;
Блистале хаљине свилене.

На леђима лежи — видим њу —
Наге раздвојивши груди,
Тихо, ко вода у посуди,
Стајао је њен живот у сну.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, СРЕЋАН САМ КАД ОЧИ ГОЛУБИЈЕ…

Срећан сам кад очи голубије
Ка мени ти подигнеш сама:
Засветли нада која се крије —
И небеса прозрачног дана.

Боли ме да гледам када спустиш
Трепавице тамне, заћутиш:
Ти волиш, ни сама не знајући,
Стидљиво љубав скривајући.

Но увек, свуда и неизмена
Крај тебе светли душа моја…
Мила! Нека је благословена
Сва лепота и младост твоја!
1986.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, НАДЗЕМАЉСКИ ПУТ КАНДИЛОМ БЛИСТА…

Надземљски Пут кандилом блиста, 
Као молитва богољупца струји;
Тесна звездама небеса чиста —
На долину лију, Блага Вест бруји…    

Не може радост у себи остати.
Треба јој да се због нечег излије.
Слична је кишној олуји лети,
По гори, по риту, посувда лије.

Ходи ка Небу. Земно нас трује.
И растани се на трен са сујетом —
Битије цело апостолује,
А ми смо душу затворили за свêто.

О, Тајанство велике Тишине!
Лепото, неисказива речима!
Премудрости и Светости пуне —
Воде и земља под Небесима.

Не познаје страдање Лепота!
И жâл и туга — када је угуше —
Без Лепоте душа је сирота.
Не сиротите, обожите душе!

Скит Ветрово, 28. фебруар 2001.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Арсеније Савин, ГЕТСИМАНСКИ ВРТ

Гетисмански врт.
Може ли да ме заобиђе ова чаша?

Такав је и овај свет
Огрнут у смрт…
Човек увек пита:
Може ли? Да није ваша?

И увек благ и одлучан
одговор стоји:

Не може.
Јер, једино то се броји:
— Шта се збива у души
Док усне приносиш чаши.

1941.

Арсеније А. Савин

Арсеније Савин, НИСАМ ЈА — САМО ЈА…

Нисам ја — само ја
већ талас из мора
заборављених векова

И мисао ова није моја
већ пчела долетела
из далеког роја

Жижа сам само 
Светлоносних Зрака
из Дубина
из Предака

1941.

Арсеније А. Савин

Фјодор И. Тјутчев, КОЛИКО ГОД ТЕЖАК ЗАДЊИ ЧАС…

Колико год тежак задњи час, —
И та, непојмљива за нас
Немоћ смртнога страдања, —
Још страшније души је нашој,
Да гледа кад тихо у њој
Умиру најлепша сећања.

Фјодор Тјутчев
Препевао: Александар Мирковић

Арсеније Савин, КРАТКА МОЛИТВА

Господе,
дотакни се Срца мога
као очију слепог од рођења¹
да први пут  у животу
— прогледам!

1941.

Арсеније Савин

НАПОМЕНА: (1) „1. И пролазећи виде човека слепа од рођења. 2. И запиташе га ученици његови говорећи:
— Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?
3. Исус одговори:
— Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божја на њему. “

 

јеромонах Роман, ПОНОЋ. ХРАМ. НАД КУПОЛОМ ЛУНА

Поноћ. Храм. Над куполом луна.
Млечни пут нежно љуља душу.
— О, Господе! Каква тишина!
Груди као у детињству дишу.

Лепоту не можеш изрећи.
Зар Божје није лако, свете?
— Господе! Нема краја срећи!
Шапућем Небу као дете.

И сузу детињу нек знају,
Кад чујем Архангелске Вести…
Шта ће ми Рај! Већ сам у рају.
Главно је — Ти на свету јеси!

7. април 2001.
Благовести

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, НОЋ ЈЕ ЦРНА КАО МОЈИ СНОВИ…

Ноћ је црна, као моји снови.
Далеко у глувој, широкој степи,
Пламичак усамљен дрхти и трепти…
Срце пуно — туге и љубави.

Но, коме рећи шта душом плови,
У теби шта је и шта те дозива!
Далеки пут а ћути степа сива.
Ноћ је црна као моји снови.

(1900)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић