јеромонах Роман, МОЛИТВА – ЧУДО

Молитва – чудо. Тајанства њена
Узносе душу уз Божје престоле,
Где созерцава своја позвања
И не жели поново доле.

И као да се из сна пренула:
Оставила земаљска сећања,
Висина се и дубина открила,
И преблага небеска спознања.

Насладити се не може Лепотом,
Заборавила све што је хтела,
И док плаче сузом благодарном
Каје се – касно је заволела.

23. децемабр 2003. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Јекатерина Пољанска, НЕ БРИНИ, ДУШО…

Не брини, душо. Сред опеваних поља Русије,
Чухотских мочвара, пустара у осуђеном граду,
Ничега се не плаши. Не жали због самоће своје.
Не жали ништа. Не чекај ни милост, ни награду.

Нико нас не мора волети. Нико ништа нама
У свету који се хлади, наравно, дужан није.
Не брини, душо. Не скрећи с пута ни кад си сама.
Немирним огњем, пустињу стрепње која лед крије,

Сва пространства загревај собом, на страну запреке,
Бескрај слободе нек‘ је пред законом и роком,
Крилом се узвиси над спокојем последње реке,
И пламти љубављу у лету слепом и високом.

Јекатерина Пољанска
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, А ЈА СТОЈИМ…

А ја већ стојим над превалом.
Међу људима – душом увек сâм.
Молим, да не заклоним сујетом
Тих врхова Божанствених плам.

Чему речи? Зар оне откривају
И носе у себи тајанство чина?
Планински потоци заглушују
Небеско ћутање висина.

Минск, 21. март 2000.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Јекатерина Пољанска, ГОСПОДЕ, ПОГЛЕДАЈ НАШЕ ЛИЦЕ…

Господе, погледај наше лице –
Сијаш славом кроз стазе звездане,
Господе, ми смо – птице, само птице –
Живот је једва чујно дисање.

Под сунцем се плоти истањиле,
Осушиле сузе и осмеси,
Кости танке а нас лакокриле
Држи само ветрић и заноси.

Господе, шта још можемо, дај знак?
Певамо. Заборавимо законе,
И љубав певамо само… Ипак, ипак –
У песницу не стежи дланове!

фебруар-март 2012.

Јекатарина Пољанска
препевао: Александар Мирковић

Аександар Мирковић, МАРСОВЦИ У ЈАСЕНОВЦУ

Аександар Мирковић, МАРСОВЦИ У ЈАСЕНОВЦУ1

Заборав је гори од турчења“
(Жарко Видовић)

Посвећено сенима Жарка Видовића

Злочинци нису пали са неба,
И нису дошли са Марса.
Они су „сусједи“ преко брега,
Но, увек су били „посебна“ раса.

И маму и тату имају зликовци –
Име, презиме, веру, нацију.
Нису нам цркве палили Марсовци,
Зна се ко је водио рацију.

И зна се ко је у Логору клао
И очеве, и децу, и мајке.
И ко је после све то скривао
И причао нам о братству бајке.

И зна се која је држава снила
Да се опере крвљу Срба,

Држава коју је изградила –
Тужно дрво крај пута – врба.


Да! – злочинци имају нацију!
Да! – и веру, и оца, и мајку!
Да! – из болести народа клијају.
Не! – доста смо слушали бајку!


март 2021.

Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1.

„У Јасеновцу, и где год да су вршени злочини те врсте, исписали су се из сваког народа. Ти људи не припадају ниједном народу“

(изјава српског црквеног великодостојника осамдесет година после формирања логора Јасеновац у независној држави Хрвата 1941)

Хаџи Недељко Кангрга, ЕПИТАФ

Нагледах се Божијих дивота,
сретох Христа, напих се љубави,
па сад када задњу тачку стави
смрт у књизи мојега живота,

ја, умирен као увир речни,
на дару се захваљујем Богу
и жуборим у последњем слогу:
Слава Теби, о Свемоћни, Вечни!

др Хаџи Недељко Кангрга, ЖИВЕТИ ЉУБАВЉУ ХРИСТОВОМ (изабрана дела, књига прва), Светигора, Цетиње, 2016

јеромонах Роман, ЈА НЕЋУ РУЖЕ КИДАТИ…

Ја нећу руже кидати,
Већ ћу ружама дисати.
За опроштај, у горки час,
Латицама ћу засути Вас.

Киша од латица плȁви,
Не остављај ме, Љубави!
Не склањај своје ручице:
Души су покров латице!

Нећете избећи растанак,
Јер судбина је — нестанак.
На мене бели покров слеће —
Нек Вас сећа на пролеће.

10 јун 2011
скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, БОГОСЛОВИ

Шта ће плева са пшеницом?“
говори Господ. (Јер. 23,28)

Доктори, мастери — Христови лавови,
Одбрано Цркве! Но, не бих претеривао.
Реците ми сад —
несвети богослови,
Ко је од пророка докторирао?

Мала је срећа чувати стадо и дом…
Ево и укора ученим оцима:
Бога су пророци љубили душом свом —
Зато су жегли људска срца речима.

„И рече Господ!“ И падоше престоли,
Пророка је слушао цар и поданици.
„И рече професор у некаквој школи“ —
Све што ће рећи и данашњи мудраци.

Чинови и звања украси су лаки.
Зар корист је од знања, не од љубави?
Част духовној школи! — ал полазник сваки,
Књига више има од пророка у глави.

Без љубави до смрти, ко што је Његова,
Учени муж док кади таштина лети.
А благодат на благодат Христова1
Не стручњаке већ —
њих што љубе свéти.

Измениће понешто будућност? Да ли?
Шта могу многоглагољива уста?
О, када би у те школе примали
Оне што се желе — распети за Христа!


18-19 фебруар 2021.
скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. „И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат“ (Јн. 1,16)

Афанасиј А. Фет, О, КАД БИ СЕ БЕЗ РЕЧИ ДУШОМ МОГЛО РЕЋИ!

…О, кад би се без речи
Душом могло рећи!

1844.
(одломак)
Афанасиј А. Фет
Превод: Александар Мирковић