На горе Грузије ноћна магла легла;
Арагва се пропиње студена.
Тешко је и лако; патња моја свéтла,
Патња моја тобом испуњена,
Тобом, и једино тобом… Мој дух сада
Нит’ шта брине, нит’ шта боли,
И срце ми опет пламти ко некада,
Јер не може оно да не воли.
(1829)
Александар С. Пушкин
Препевао: Александар Мирковић
XIII
Зашто ветар ковитла јаругом,
Подиже лишће, разноси прах,
Кад брод у мору непомичном
Жудно ишчекује његов дах?
Зашто орао лети с планина,
Тежак и страшан, мимо зидина
На црни пањ? Упитај њега.
Зашто ли сада Арапа свога —
Ко месец кад љуби ноћну маглу —
Прелепа љуби Дездемона?
Одговор даћу — ветру и орлу
И срцу девојачком нема закона.
Поноси се песниче: такав си!
Законом ни ти зауздан ниси!
Александар С. Пушкин
Препевао: Александар Мирковић
(Одломак из поеме „Езерский“)
