Александар Мирковић, МОЛИТВА ПРОТИВ БРОЈЕВА И СЛОВА

„Све су наше ране да их Љубав вида.“
(Марија Јефтимијевић Михајловић, Поглед у време)

3 хиљаде, 5 хиљада, 68 хиљада, 83 хиљаде,
100 хиљада, 700 хиљада, милион… ДУША!

Господе, како су ужасне бројке!
Не чује се трава док пије крв дојке,
Ни шум кȁме кад утробом плови
И Нерођено у стомаку лови.

Господе, како су бројке ужасне!
Од њих се не виде пољане јасне
И не чује Луна што безгласно јеца,
Док челик и пупак и грло прeсеца.

Како су ужасне бројке, Господе!
Како Човека на безлик своде.
Док земља у недра Рођено скрива,
Рођено Заклано први сан снива.

Господе, бројеве и слова одузми
И власт над Душом нашом преузми:

Кроз тишину њену нек одјекну крици,
И нек кȁме кроз тело прострује,
Нека нам се тело згрчи у грозници,
Молитвена звона у глави забрује —

Из Сећања бола Љубав нек засија —
Да се роди Нерођена Србија!

август, 2019.

Александар Мирковић

Александар Мирковић, СИН

…чему није постао заједничар,
то није спасио…
св. Атанасије Велики

Нек ми обесе кожу о клин
Кидају живац и ломе кост
Оче, на земљи само сам гост
Дошао да људски понесем бол
Да га пронесем ко ореол
У  Светлост  да га преобратим
И да се Теби тада вратим
Ко што се вратио Једини Син

август, 2020.

Александар Мирковић

Алексанар Мирковић, ГРОБНИЦЕ МИЛЕ, О МИЛЕ КОСТИ!

 

„„С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене.

(Митра Рељић, СРПСКА ГРОБЉА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ)

Гробнице миле, о миле сени,
Под хладним бором лежите ви…
Ћутите давно погребни —
Ћутимо срамно овде и ми.

Из земље чувате земљу нашу!
Кости једино брину о њој.
Тешко је рећи истину страшну:
Нисмо ми више косовски сој.

О, миле кости, браните и нас
И распите се по земљи свој —
Где год вас ашов копати стане
Водите за нас последњи бој!

август, 2020.

Александар Мирковић

НАПОМЕНА: (1) „Уништавање гробаља у протеклих двадесет година је део систематског уклањања трагова српског и православног присуства на Косову и Метохији. Заједно с нестанком и протеривањем Срба из градова, у највећој могућој мери, порушена су велика градска гробља у Приштини, Косовској Митровици, Пећи, а гробље у Ђаковици је потпуно затрто. Из шикаре у коју зараста назире се тек остатак градског гробља.“

Александар Мирковић, МАСКЕ

Најважније је данас да сачувамо
своје здравље и живот“
анонимни српски политичар с почетка XXI века

Умирали су и твоји преци
У збегу, од глади, од ножа, пушке,
У боју љутом, на пољу, на реци,
Лила је крв низ груди мушке.

Умирали су од рана гнојних,
Грипова шпанских, скорбута, плина —
Крвава плућа од отрова бојних,
Прадеде, деде, оца и сина.

Умирали су од радости, туге,
Са Смислом, храбро, уз љубав, сету.
Када су очи препуне Дуге,
Маске падају и у овом свету.

Судбину рођеног избећи нећеш.
Са свега Смрт ће скинути маску,
Засјаће Истина у пуном блеску

И  док срце куца, докле се крећеш,
Болесних умова не слушај скаске —
Не гради куле на живом песку —

Постани Човек —  умри без маске!

јул, 2020.

Александар Мирковић