Александра Мирковић, ИСПОВЕСТ ЈАСЕНОВАЧКОГ КРВНИКА¹

Само ти синко ради свој посао…
Само ти синко ради свој посао…

Докторе извади ми ове ријечи из главе
Срце ми стискају, душу ми ваде…
Мислиш да их немам? Оћеш и тебе?
Докторе, помози ми, ријечи су ове
Ко србосјек оштре, ко маљ по глави боле…
Миран у паклу бјеше сељак један,
Тих, смирен и смјеран, Богу своме вјеран.
О, мрва храбрости његове да ми је
Пресудио бих сам себи раније.
Докторе, пиће, куплерај и клање
Не помажу више… Је ли то кајање?
Не кајем се, опет бих, ал више не могу.
Докторе, молим те, пошаљи ме Богу…
Или ме је Бог већ походио
У том старцу Вукашину и све ми опростио?
А ја га препознао нисам.
Убиј ме докторе, спаси ме, крив сам!

Сутра је ново натјецање, сутра је ново србоклање.
Ја ћу опет по старом а ти бјежи, не помаже ми твоје знање.
(2019)

Александра Мирковић

НАПОМЕНА: 1. На конкурсу Министарства просвете Републике Србије и организације „Хавер“ за ученике основних и средњих школа у Србији,  ХОЛОКАУСТ — КУЛТУРА СЕЋАЊА, рад је освојио друго место.