Александра Мирковић, МОЈА БАКА ЈЕ САХРАНИЛА САПУН

Моја бака никад није користила сапун.
Говорила је: Не ваља се…
А увек је мирисала на босиљак и нану,
Јутро у пролеће и шуму у лето.

Моја бака никад није користила сапун.
Говорила је: То је од ђавола, сине…
(Иако сам јој била једина унука).
Ђаволи га праве у казану,
Кувају људске душе, додала би.

Деца у селу су ми рекла да је луда.
Мамa је вртела главом: Не пије лекове…
Тата је причао о неком давном рату,
А ја сам их слушала, гледала и волела…

Бака се сваки дан молила, предвече, код крушке.
Плела венчиће од цвећа, полагала их на земљу
И опет се молила док се не смркне.
Зашто се ту молиш, једном сам питала.
Дођи, рекла је, дођи кад нико не види.

Лето, дрхти август, мирише у врелини свој крај.
Топле и благе отварају се очи неба.
Дошла сам, а она је почела да копа ─
И откопала дрвену кутију.
Отворила је, а унутра:
─ Сапун!
Бако, зашто си закопала сапун.
Сине, рекла ми је, (а била сам јој унука),
Сине, дали су ми га ’45, ал то није сапун,
Погледај ове тачке, то су очи мога Ђорђа,
Звезде, исте твоје, а ово, ово је Павлов осмех,
Погледај косе Јеленине, дуге прсте Станине ─
То су моја деца.
А овде су очи, и уши, и главе, и руке, и ноге
Јованове, Милошеве, Миланове, Ђурђине, Јованине…
Читаво наше село стало у један сапун…
Па сам га, сине, сахранила…

Дечји гласови у даљини ме дозивају.
Летња ноћ, топла, пуна. Мирише на живот.
А ја дрхтим, не знам зашто, не разумем…
И осећам да моја бака није луда.
Није луда! Није луда!

Александра Мирковић III/1
Карловачка гимназија
Сремски Карловци

ИЗВОРИ:

1. https://jadovno.com/jovan-miric-sahranjivanje-sapuna/#.YhSmLZZddPY
   
2. Јован Мирковић, ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА О ЈАСЕНОВАЧКИМ ЛОГОРИМА, Издавачи: ГрафоМарк, Лакташи Бесједа, Бања Лука Музеј жртава геноцида, Београд, 2000.
   
   „Усташе само спроводе у Јасеновцу њемачку глобалну политику… Врше масовни геноцид и у исто вријеме користе жртве за стицање капитала. Није ријеч само о производњи сапуна од њих, него прављењу ташни, ципела, четки итд, управо што су и Нијемци радили. Поред тога, скидају жртве и узимају њихову одјећу, обућу, златне зубе, личне предмете итд. … Та чињеница казује да ваља мало шире сагледати улогу Јасеновца у глобалној њемачкој политици освајања Европе, Азије и цијелог свијета, што је захтијевао крупни индустријски
   капитал.“ (стр. 187)
   
   „Ови типови гробница“ (односи се на текст: „Утврђено је да у Градини постоје три врсте гробница: – гробнице убијеног народа у стојећем ставу, – гробнице са искуханим костима
   жртава, које су кухане у жељезним казанима на Градини и – гробнице са пепелом спаљених људи.“) „отварају три значајна питања и дају дјелимичан одговор: прво, да су људи убијани
   масовно, друго, да су посмртни остаци вађени па спаљивани или директно живи или мртви спаљивани и треће, да су од људи усташе производиле сапун. Ко може да обори ове
   поставке, мора за то наћи доказ. Ово је истина.“ (стр. 188)
   
   Наводи у књизи Јована Мирковића су из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Историјскосоциолошка и
   антрополошка студија, Сарајево, Свјетлост, 1990.

Александра Мирковић, ПСАЛАМ НАДЕ

Иву Андрићу¹

„Творац је свемира свакога од смртника позваo у живот
да по заслугама прими награду славе у небеским становима.
Благо ономе који онамо непрестано упире памет те будан
избегава све што је грешно.“

А ја сваког јутра чекам,
а не знам шта чекам:
то није последњи ударац,
то није каква благост,
то је светлост која обасја
сваког од нас.

А ми сваког дана чекамо,
а наша крв кружи,
али без бола и без срама,
јер последња је богиња нада.²

6. април 2022.

Александра Мирковић III/1
Карловачка гимназија

НАПОМЕНЕ:

1. Иво Андрић, ПСАЛАМ СУМЊЕ

Тога је јутра певала златна птица у срцу мом: 
Које су твоје молитве дечаче? 
А ја сам лежао нем, без покрета, ко` они који 
Очекују последњи ударац. 
И нема беху моја уста, с печатом заборављених молитава; 
Где је рука која ме слама и држи крте конце мога живота? 
Не, 
Нема руке која ме бије! Нема греха ни опроштења! 
Светлост космоса ја сам пио, 
Тама космоса сад ме слама. 
Космос! – То је врели глас тела мога, 
То крв моја шиба и шуми и струји. 
Да, то су молитве. То је полумрачни смисао: 
Крв моја моли 
Молитвама, које су као јутарње магле 
Кад се дижу беле и неме пут безименог великог неба. 
Незнани! 
Твоја је рука на мени и тебе моли крв моја, која кружи; 
У полутами ћелије моје, 
Али кружи! 
У безнадежнсти живота овог, 
Али кружи!

(1915)

Иво Андрић, EX PONTO

2. Spes ultima dea

Александра Мирковић, ИСПОВЕСТ ЈАСЕНОВАЧКОГ КРВНИКА¹

Само ти синко ради свој посао…
Само ти синко ради свој посао…

Докторе извади ми ове ријечи из главе
Срце ми стискају, душу ми ваде…
Мислиш да их немам? Оћеш и тебе?
Докторе, помози ми, ријечи су ове
Ко србосјек оштре, ко маљ по глави боле…
Миран у паклу бјеше сељак један,
Тих, смирен и смјеран, Богу своме вјеран.
О, мрва храбрости његове да ми је
Пресудио бих сам себи раније.
Докторе, пиће, куплерај и клање
Не помажу више… Је ли то кајање?
Не кајем се, опет бих, ал више не могу.
Докторе, молим те, пошаљи ме Богу…
Или ме је Бог већ походио
У том старцу Вукашину и све ми опростио?
А ја га препознао нисам.
Убиј ме докторе, спаси ме, крив сам!

Сутра је ново натјецање, сутра је ново србоклање.
Ја ћу опет по старом а ти бјежи, не помаже ми твоје знање.
(2019)

Александра Мирковић

НАПОМЕНА: 1. На конкурсу Министарства просвете Републике Србије и организације „Хавер“ за ученике основних и средњих школа у Србији,  ХОЛОКАУСТ — КУЛТУРА СЕЋАЊА, рад је освојио друго место.