Алекса Шантић, НА МОЛИТВИ

Хвалим Те и славим, Боже мој, 
     Ти моме роду радости дај! 
Са златним штитом све уза њ стој - 
     И свуда
     Где је
      Мој народ лепи, 
     Нека га 
     Греје
      Храни и крепи, 
Са Твојих олтара милости сјај! 

Мој Оче, Краљу сврх звезда свих, 
     Исцели дуго паћени род! 
Свуда где ноћи беда су злих, 
     И где нас 
     Море
      Град црни туче, 
     Ти светле
     Зоре 
      Прислужи луче, 
И наше славе навести год! 

О Ти, што росом напајаш цвет, 
     У златно сунца одеваш клас, 
На тимор сјајни, где шире лет
     Крсташи
     Бели, 
      Тамо, слободи, 
     Из гротла 
     Цели
      Мој народ води, 
Царе небесни избави нас! 

1918.

Алекса Шантић

Алекса Шантић, МИ ЗНАМО СУДБУ

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи —
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикo —
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!
1907.

Алекса Шантић