Алек Вукадиновић, СВЕТИ КРОВ

Под кров благо урањају
Живе слике и прилике
Легли гости па сањају
Трепере им кућне слике

Мирис шума, тама рова
Зачарана кућна тмуша
То мирише кућа-душа
Под окриљем светског крова

У небеса гости лете
Свак се својој тами вере
Каткад у сну затрепере
Кад се своје коби сете

Алек Вукадиновић, ПЕСМЕ, СКЗ, Београд, 2003

Advertisements

Алек Вукадиновић, ЗОРА, ЗОРА ДЕЧАНСКА

8. август

Зора, зора дечанска: огромни зелени масив и чиста небеска плавет. Две боје положене једна поред друге, два неба.

Са хиљаде невидљивих извора струји дечански простор. Звуци, мириси, боје; небо и земља измењују своје дражи.

Кроз чедно-небеску плавет зâри се дечански манастир, као тајанствена звезда која прошћава сав околни простор.

Као да је, некада давано, са самог дна небеске тајне, убачене у ову дивљу земљу, бела дечнаска звезда непрекидно исијава светлост и зрак, благост и мир. Доброту пејзажа, мелем звукова, свети дечански прах. Баш овде, на ивицама светлости, баш ту где  по ивицама шумâ дивља племена још увек пале своје страшне игре. Дечани као изазов, Дечани као звезда, Дечани од самих икона и апостолских глава, овде на стражи цивилизације и културе. И колико ће још векова ова уста цивилизације отваратти своје небеска штива и исијавати златни прах на уши глувила!

Јер: тамо нема никога, тамо иза дивљих горâ. Мртвац остаје мртав, а уста цивилизације и даље крваре!

1980.

Алек Вукадиновић, ДУША СЕЋАЊА, БИГЗ, Београд, 1989.

Алек Вукадиновић, ОНОМАТОПЕЈА ЖАЛА

Кров до крова, вал до вала
Све је дубљи корен жала
Спава неба сјај оборен
Чува гора гори корен
Од своје се крви скрива
Испод неба птица жива

Небо, земља – црне држи
Једна другу поноћ тражи
Залуд бдије звезда плава
Потонула снага спава
Сунчани је сјај одбего
На камен је камен лего

Крило крилу – цвет до цвета
Све је тежа поноћ света
Кроз корен се корен чује
Крило крилу одјекује
Све је тежа поноћ југа
Испод неба поноћ друга

Птица птици – чудо вала –
Све је дубљи корен жала
Неба црна снага дрема
Ни камена у сну нема
Ни пепела да запламти –
Само пламен кућа памти

Само пламен кућа памти

Алек Вукадиновић, Кућа и гост, Конрас, Београд, 2007

Алек Вукадиновић, ОД ПОНОЋИ – ДО ПОНОЋИ

Од поноћи – до поноћи
Топлих кућа благе моћи
Живот што се у сну крије
Лет што лети све спорије
Тиха снага која расте
Дан за даном – крило расте

Пламен крви испод неба –
Светлост која болном треба
Осмех крви сјај у души
Бескрај што се запенуши
Каткад, када звезда јада
Дигне вал до водопада

Пламен који с неба слеће
Снага што се у сну креће
Гора гори – моћна сена
Крило крилу – трен до трена
Снага што се у сну гради
Стена вал кад изненади

Од поноћи – до поноћи
Толих кућа благе моћи
Живот што се у сну крије
Лет што лети све спорије
Тиха снага која расте
Дан за даном – крило расте

Алек Вукадиновић, Кућа и гост, Конрас, Београд, 2007

Алек Вукадиновић, КРУЖНО ВРЕМЕ

Нејасно време, сан и сена
И познат мирис крви пламне;
То време, време, доведе нас
Однекуд на праг куће тамне

Време што лéтом зна да служи
У смирај дана бескрај ока,
Време, то време које кружи
Око два тешка крвотока

Висина чисте, азур бели –
Путеви спремни да се врате;
Време, то време, што нас дели
На две светлости непознате

Алек Вукадиновић, Кућа и гост, Конрас, Београд, 2007

Алек Вукадиновић, ДУША МИРИСА

О, како у сну веје душа плава
Нејасна, блага душа љубичице,
Док свака травка њише своје лице
У врту она ко без душе спава

Око ње ваздух од миља мирује
И шума стишће своју травку сваку
А она у сну њише своју траку
И из далеког света провирује

Спи и окреће своје болно лице
Месецу, срцу, гребену и рту,
Сања у врту а није у врту
Нејасна, блага душа љубичице

Алек Вукадиновић, Кућа и гост, Конрас, Београд, 2007

Алек Вукадиновић, ИЗ БИСТРЕ ЗЕМЉЕ

Извори са својим белим лампама, опет ће нас кад тад позвати на велики празник жеђи…Ништа осим ове светлости неће моћи да спаси разум… Чистота сна у крви, чистота жеље у дубинама…

То је час кад месец излази из свог поткровља да опет запали свој срп над великим пространствима росе.

При светлости те чисте лампе сањам.

Алек Вукадиновић, Кућа и гост, Конрас, Београд, 2007

Алек Вукадиновић, Ритмови с орловима

I

Ноћу модри урлик цвета
По горама што се гусне
Модре стазе у врх света
Урлик орла кад запљусне

У бескрају зора блага
Кад ивице неба сину
И орлова црна снага
Кад потоне у висину

Сан и сунце над животом
Стаза која стат не уме
О чистото, о чистото
Успомено моје шуме

II

Испод неба зора скрита
Кроз нејасност што се јати
Урлик орла који хита
Плаветнило да ухвати

Крв што шири нејасноћу
Удар срца кад закасни
Мрко цвеће које ноћу
Успаљује ваздух јасни

Неког тужног госта лице
У белини ноћног снега
Модрих паса љубичице
У смирају преко брега

Успомене звезда жута
Од живота снага већа
Цео живот – једна мутна
Животиња што се сећа!

Алек Вукадиновић, КУЋА И ГОСТ, Конрас, Београд, 2007

Алек Вукадиновић, ВЕЧНО СЕЋАЊЕ

У вечности слика давна
Затворена шума глува
Испод неба кућа тамна
Вечно свога госта чува

Место где се душа спаја
Са сећањем: вечна сена
Кућо мајко тешког сјаја
Прими госта преплашена

Жишку сјаја што с висина
Тоне у то место клето
Кућо мајко свих дубина
Унутрашње место свето

Још не може да одоли
Вечног неба жишка нага
Још се за твој пејзаж молим
Свих дубина кућо блага

Кућо усред које шири
Пејзаж чуда лампа стара
Кућо мајко где се благо
Госта задња нит одмара –

У вечности слика давна
Слика снаге где се скрива
Кућо мајко свих дубина
Поздрављам те тмино жива…

Алек Вукадиновић, КУЋА И ГОСТ, Конрас, Београд, 2007

Алек Вукадиновић, КРАТКА ИЛУМИНАЦИЈА У ПОДНЕ

О, како нас сада љуља
Талас који свет напаја,
Плаветнила буко чулна
Нејасности пуна сјаја

Будућности, о чистото
Куд ме моћне звезде воде,
Ах, то сунце над животом
И тај сан од чисте воде…

Алек Вукадиновић, Песме, СКЗ, Београд, 2003