Арсеније Савин, Сећање на Сусрет

Молим Те: дај ми да осетим онај Трен,
Кад се моје са молитвама звéзда сложе,
Кад нестане плот, и кад нестане с
ȅн —
Док сам на Земљи — дај ми још једном Боже!

1942.

Арсеније Савин

Арсеније Савин, МАРИЈА

Оставите је, што јој сметате? Она чини
добро дело на мени.“1 (Мк. 14,6)

Они хоће чуда да докажем моћ,
— Нема веће моћи од смирења свог.
Они хоће чуда, да укинем ноћ,
Смрти да не буде, да их спаси Бог.
Они хоће чуда да докажем Љубав,
— А чудо је највеће Волети човека.
Они хоће чуда кад је човек губав,
— А спасава Љубав, без Ње нема лека.

Они ће ме волети ко Бога довека,
И сутра ће дати за Бога живот свој.
Ал Волети једнако — Бога и човека…

Такву Љубав нађох једино у Њој!

1942.

Арсеније Савин

НАПОМЕНА: 1 – 3. И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу. 4. А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако? 5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу. 6. А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени. 7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. 8. Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб. 9. Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини. 10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда. (Мк. 14, 3-10)

Арсеније Савин, НОЋНА ИСПОВЕСТ

Боже, милостив буди мне грешному. (1)

Сузе су Њене биле роса,
Ореол златни медена коса,
Зденац је отварала нога боса,
Руке су Њене биле лек,
А ја сам грешан, грешан — цео век!

Господе, опрости њима —
а покору на мене сву!
Много сам, Господе, сагрешио!

Али Њу сам волео, само Њу!

Боже, милостив буди мне грешному.

1941.

Арсеније А. Савин

НАПОМЕНА: Лк. 18:13, прича о фарисеју и царинику

Арсеније Савин, САН

Луна је јастук сребрила,
Спавао сам сâм.
Душа је ка Њој једрила.
Истина је сан.

Сребрница ме мазила,
Осетих мек длан.
Зора је окна газила,
Засивео је дан.


1941.

Арсеније А. Савин

Арсеније Савин, ХРИСТУ

Господе, рекао си ми ономад:
Сети се свога греха.
Сетио сам се Господе,
Али на који грех мислиш?
Јер, када се загледам у срце своје
Чини ми се да је од греха саздано,
Да у њему ничега другог нема.

Господе, читам Заповести сваки дан
И знам, као што знаш и Ти:
Сваку сам прекршио.
И чудим се како сам жив.
Господе, Твоја милост нема границе
А ја не знам како са том Љубављу
Да се носим?

Плакао бих Господе,
Вриштао, косу чупао, молио се,
Као лудак смејао…
Господе, да ли знаш како се мучим,
Како ме боли Твоја Милост?
Господе, грешнику је највећа казна – Љубав!
Грешник себе не воли и не верује
Да може бити вољен.
Чујеш ли како вапим за болом
А Ти ме грлиш!

Господе, ја овако више не могу!
Молим Те:
Да не живим више ја
Већ живи у мени Ти. 1
Или ме неће бити.

септембар, 1941.

Арсеније А. Савин

НАПОМЕНА:

„Ја не живим, већ Христос живи у мени“ (Гал 2, 20)
Свети Апостол Павле


Арсеније Савин, СИН

…чему није постао заједничар,
то није спасио…
(св. Атанасије Велики)

Нек ми обесе кожу о клин
Кидају живац и ломе кост
Оче, на земљи само сам гост
Дошао да људски понесем бол
Да га пронесем ко ореол
У  Светлост  да га преобратим
И да се Теби тада вратим
Ко што се вратио Једини Син

август, 2020.

Арсеније Савин

Арсеније Савин, ГЕТСИМАНСКИ ВРТ

Гетисмански врт.
Може ли да ме заобиђе ова чаша?

Такав је и овај свет
Огрнут у смрт…
Човек увек пита:
Може ли? Да није ваша?

И увек благ и одлучан
одговор стоји:

Не може.
Јер, једино то се броји:
— Шта се збива у души
Док усне приносиш чаши.

1941.

Арсеније А. Савин

Арсеније Савин, НИСАМ ЈА — САМО ЈА…

Нисам ја — само ја
већ талас из мора
заборављених векова

И мисао ова није моја
већ пчела долетела
из далеког роја

Жижа сам само 
Светлоносних Зрака
из Дубина
из Предака

1941.

Арсеније А. Савин

Арсеније Савин, КРАТКА МОЛИТВА

Господе,
дотакни се Срца мога
као очију слепог од рођења¹
да први пут  у животу
— прогледам!

1941.

Арсеније Савин

НАПОМЕНА: (1) „1. И пролазећи виде човека слепа од рођења. 2. И запиташе га ученици његови говорећи:
— Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?
3. Исус одговори:
— Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божја на њему. “

 

Аресније Савин, ЈЕДАН ЗРАК

Фјодору Михајловичу

У души хаос и мрак
„Сва бура и неред“
И страст и лед
И само један мали Зрак
Што прати светли слêд

У души презир и страшан гнев
И туга и јад и беда
И блесне само један Сêв
И истопи санту леда

Радости моја, један Зрак
Неугасивог Светла у души
Растераће сав овај  мрак
И подићи свет који се руши

1941.

Арсеније А. Савин