У поноћном безмолвију, у светлости зоре или дана,
Слушао сам флауту вечности,
Гледао сам сунцокриле,
Серафиме златне.
У бескрају пустих гора,
Таласима недогледног мора
Одблесак је Бога бескрајнога,
Нежни, лаки додир савршенства.
На трен само, ал’ безмеран осмех осећања:
Безграничност!
Кратак поглед, наговештај, но душа је сада и дубља и шира!
Бог прославља своје здање;
Летом птица у висине, лептирових крила махом,
У крошњама високим у крилатом крику страсном;
Тајним писмом боја
хијерофанта природе безгласнога:
Орхидеје, тулипана, лотоса, руже,
белоглавог љиљана…
Сјај вечне Лепоте дира моју душу, струне срца мога..
Ауробиндо Гош
(Антологија индијске поезије ХХ века)
Препевао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 