Афанасиј А. Фет, ШАПАТ, ПЛАШЉИВО ДИСАЊЕ…

Шапат, плашљиво дисање,
Песма славуја
И сребрнасто њихање,
Потока струја,

Ноћни свет и се̏на сјâји,
Се̏на без конца,
Чудесни преображаји
Вољеног лица,

У облаку пурпур руже,
Ћилибар гори,
И пољупци свуд, и сузе,
И зори, зори!…
(1850)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Афанасиј А. Фет, СЈАЛА ЈЕ НОЋ…

Сјала је ноћ. Луном препуњен врт. Лежале
Су луче пред нама у хладном хотелу.
Клавир беше отворен, струне су дрхтале
Од твоје песме, ко срца наша у телу.

Певала си до зоре, изнемогла у сузама,
Да си — љубав, да нема љубави друге,
И чезнуо сам, док се подизала тама,
Да те љубим, грлим и плачем од туге.

И много је лета прошло, тешких и мучних,
И опет ноћу твој глас устрептао сав,
Веје, као и тада, сред уздаха звучних,
Да си — цео живот, да си само — љубав;

Да не боли судба, не пеку срца муке,
А живот краја нема, ни циља ја пред собом,
Осим да верујем у ридајуће звуке,
Тебе љубим, грлим и плачем над тобом.
(2. август 1877)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, У ЗОРУ ЈЕ ТИ НЕ БУДИ…

У зору је ти не буди…
У зору она слатко спава;
Јутро дише у њене груди,
Увојцима блиста глава.

И узглавље топло њено,
И тешка од снова копрена,
И плетенице црне снено
Беже на бела рамена.

А синоћ је пред прозором
Дуго, дуго седела она,
И гледала док с облаком,
Започиње игру луна.

Што је живље плесала луна,
Славуји певали гласније,
Све више је бледела она
И срце тукло све болније.

И због тога младе груди
Јутром горе и блиста глава.
Не буди је ти, о, не буди…
У зору тако слатко спава!
(1842)

Афанасиј Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, ОД ЛЕПОТЕ СВЕТ ЈЕ ЦЕО…

Од лепоте свет је цео,
И велико и мало,
Узалуд је што би хтео
Да нађеш јој начало.

Шта је дан ил шта је век
Пред тим што је бесконачно?
Да, није вечан човек,
Но, то вечно је — човечно.
(1874-1866)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, СЛОБОДА И РОПСТВО

Видиш — сада смо слободни:
Ал плаћа се слобода та;
Ми за сваки трен блажени
Губимо део живота.

Зашто не видим осмехе?
Ил је навика ко стена?
Или си ти из крлетке
Птичица касно пуштена?

Птиче-радост, мило моје,
Судбину своју одбаци!
Гледај — ширим руке своје:
У ропство се мени баци.
1847.

Афанасиј Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, О, НЕ БЕЖИ…

О, не бежи; сузе своје
Ни бол срца ја не молим.
Жâлу своме вољу дајем
И понављам теби: „волим“.

Желим теби, хитам, летим
Као вали равним морем,
Гранит ледни да пољубим, 
Да пољубим и — да умрем!
1862.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, ТИ СИ ОДСТРАДАЛА, ЈА ЈОШ СТРАДАМ…

Ти си одстрадала, ја још страдам,
Сумњом ми је суђено да дишем,
Треперим, и срцем избегавам —
Што је непојмљиво, не тражим више.

А била је зора! Памтим, ко у рају,
Љубавне речи, цвеће, ноћне лучи. —
Зар не цвасти у свевидећем мају
Док блистају најдраже ми очи?!

Тих очију нема — не плашим се гроба,
Сада ти завидим на том ћутању,
И не судим више, тупост ил злоба,
Хитам, хитам твоме — непостојању!
новембар 1878.

Афанасије А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, О, КАКВА СРЕЋА: И НОЋ, И МИ САМИ…

О, каква срећа: и ноћ је, и ми сами!
Река — као огледало, сјаји звездама;
Тамо…  главу забаци, погледај у тами:
Какве су чистоте и дубине над нама.

О, реци ми да сам полудео! Назови
Ме како желиш; сад већ ништа не разумем,
Ал осећам моје срце љубав плви,
Нећу стати, да ућутим — то не умем!

Болестан сам, заљубљен; но мучећи себе 
И волећи, страст не кријем и свима велим,
Нека чују! нек појме! да ја волим тебе —
Тебе, једино тебе ја волим и желим!
1854.

Афанасиј Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасије А. Фет, ПОСЛЕ БУРЕ

Протрчала је сéда бура,
Разлетевши се по азуру.
Само још дише пена мора,
Све мислећи на прошлу буру.

Спава и дрхти барка убога,
Ко мислима страшним отрована,
И само кáпи далеких брига,
Низ једра склизе наборана.

Освежена шума на обали,
У капима росе, не њише се. —
Час спасења нежни, светли,
Ко да плаче и смеје се.

1870.

Афанасије А. Фет

Препевао: Александар Мирковић