Афанасиј А. Фет, КО СВИЦИ У СВИТАЊЕ…

Ко свици у свитање,
Посвуд крилати звуци роје;
И снове вољене
Неће да пусти срце моје.

Цвет је надахнућа
Тужан сред трновите јаве,
И прошла прегнућа
Далеке су вечери плаве.

И сећање јечи,
И вреба, на срце ће лећи…
О, кад бих без речи
Голом душом знао рећи.

1844.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, О, КАД БИ СЕ БЕЗ РЕЧИ ДУШОМ МОГЛО РЕЋИ!

…О, кад би се без речи
Душом могло рећи!

1844.
(одломак)
Афанасиј А. Фет
Превод: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, Quasi una fantasia (Сновиђење)

Сновиђење,
Пробуђење,
Размагљује.
И ко весном,
Изнад мене
Осветљује.

Неизбежно,
Страсно, нежно
Веровати,
И без сила
С пљеском крила
Полетати
.

У свет жељен,
У свет вољен,
Молитвени;
Радост маше,
Шта ће мени
Битке ваше.


31. децембар 1889.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, НЕ, НИСАМ ТЕ ИЗДАО…

Не, нисам те издао. До позне старости
Исти сам предани роб твоје љубави,
И стари отров ланца среће и жалости
Још пламти у мојој крви.

Иако сећање каже – међу нама је гроб,
Иако су моје мисли другом заробљене,
Знам да ниси заборавила на нашу коб,
Када си ту, испред мене.

Промине ли лепота друга на часак,
Тебе види и чудим се, ко да сневам;
И нежности прошле опет осећам дашак,
И, дрхтећи, ја певам.

2. фебруар 1887.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, КО НИЈЕ У СТАЊУ ДА СЕ БАЦИ СА СЕДМОГ СПРАТА…

„Тајна поезије је скривена од глувих, глуви у поезији траже „репродукцију живота“, у очима малограђанина песник је – безумник. Међутим… ко није у стању да се баци са седмог спрата наглавачке, са непоколебљивом вером да ће се винути у небо, није лиричар“.

Афанасий Афанасьевич Фет «О стихотворениях Ф. Тютчева», 1859
Превео: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, КАКО МИЛУЈЕШ, СРЕБРНА НОЋИ…

Како милујеш, сребрна ноћи,
У души цветање силе неме, тајне!
Окрили! – да надјачам дај ми моћи,
Трулеж бездушни, очаје бескрајне.

О, каква је ноћ! Алмазна роса,
Огањ живи с огњима неба у спору,
Ко океан отворена небеса,
И земља спава ко звезде у мору.

Мој дух, ноћи!, ко пали серафим
С вечним животом звезда сродство признаје,
И, окриљен сада дисањем твојим –
Спреман је да лети кроз тајне бескраје.

1850.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, МОЛЕ СЕ ЗВЕЗДЕ…

Моле се звезде, трепере, румене,
Моли се месец, плови по лазуру,
Облаци лаки повијају сене,
Земна их тама привлачи у буру.

И виде наше патње и химере,
И виде страсти те битке олујне,
У алмазном оку сузе им трепере —
Но ипак, пламте молитве нечујне.

1833.

Афанасиј А. Фет
препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, СЛИКО НЕОБИЧНА…

Слико необична
Тако си драга;
Препуњена Луна,
Равница нага,

Сјај небеса високих, 
И блистави снег,
И санки далеких
Усамљени бег.

1842.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, ЈЕЛА МИ СКРИЛА РУКОМ СТАЗУ НЕЖНО…

Јела ми сакрила руком стазу нежно.
Ветар. У шуми сам сâм;
Страшно је и шумно, весело и тужно, —
Ја више ништа не схватам.

Ветар. Све около лелуја и хуји,
Око ногу лишћа оков.
Слушај, из даљине ненадано бруји
Удаљеног рога зов.

И сладостан зов весник је гласа медног!
Шта могу мртви листови!
Из даљѝна, чини се, путника бедног
Нежно поздрављаш ти.

4. новембар 1891

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, МАЈСКА НОЋ

И пролете заосталих облака
Последња гомила.
Крила се њихова прозрачна, лака,
На српу луне свила.

Влада тајанствена пролећна сила
На челу звезданом. —
Вољена! Срећу си ми наговестила
У животу сујетном.

Но срећа није ту, у крају бедном.
Она је — као дим.
За њим! За њим! хитам стазом небесном —
И у вечност летим!
1870.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић