Афанасиј А. Фет, ЈЕЛА МИ СКРИЛА РУКОМ СТАЗУ НЕЖНО…

Јела ми сакрила руком стазу нежно.
Ветар. У шуми сам сâм;
Страшно је и шумно, весело и тужно, —
Ја више ништа не схватам.

Ветар. Све около лелуја и хуји,
Око ногу лишћа оков.
Слушај, из даљине ненадано бруји
Удаљеног рога зов.

И сладостан зов весник је гласа медног!
Шта могу мртви листови!
Из даљѝна, чини се, путника бедног
Нежно поздрављаш ти.

4. новембар 1891

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, МАЈСКА НОЋ

И пролете заосталих облака
Последња гомила.
Крила се њихова прозрачна, лака,
На српу луне свила.

Влада тајанствена пролећна сила
На челу звезданом. —
Вољена! Срећу си ми наговестила
У животу сујетном.

Но срећа није ту, у крају бедном.
Она је — као дим.
За њим! За њим! хитам стазом небесном —
И у вечност летим!
1870.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, ЛИШЋЕ ЋУТИ, НЕБО РУМЕНО…

Лишће ћути, небо румено.
И у тај час
У звезде гледамо заједно,
Оне — у нас.

Кад цело небо тако гледа
У живе груди,
Како скрити у срцу онда
Нешто од људи?

Све што чува и силу буди
У свему живом,
Што заувек однесу људи
Свом гробу сивом,

Што је чистије од звезда ноћи,
Што вуче тами,
Тад погледавши се у очи,
Рекли смо сами.

(14. новембар 1859)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, ГРАД У ВАЗДУХУ

Гле како се зором шири
Необични хор облака:
Ко кровови, ко зид и вири
Од злата купола лака.

Као да је мој тај блистави град,
Родни град, добро ми знан,
Високо на розе небу сад
Над земљом утонулом у сан.

И цео град у ваздуху плива
На север и се̏н му бледа…
Неко ме са собом позива, —
Но крила да летим не дâ!…
(1846)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, У ДАН БЛАГОСЛОВЕН…

У дан благословен, кад душом жудим свом
Блаженом свету добра, љубави, лепоте,
Успомене тада поставе преда мном 
Нерукотворене црте.

На коленима, погнут, пред милом сеном,
Сузама молитвеним срце оживећу
И опет задрхтати, просветљен тобом, —
Но, ословити те нећу.

И слатка ће тајна душу осенити;
А кад се оконча земно битије моје,
Анђео милости и туге ће се јавити
На нежно име твоје.
(1857)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, ШАПАТ, ПЛАШЉИВО ДИСАЊЕ…

Шапат, плашљиво дисање,
Песма славуја
И сребрнасто њихање,
Потока струја,

Ноћни свет и се̏на сјâји,
Се̏на без конца,
Чудесни преображаји
Вољеног лица,

У облаку пурпур руже,
Ћилибар гори,
И пољупци свуд, и сузе,
И зори, зори!…
(1850)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, СЈАЛА ЈЕ НОЋ…

Сјала је ноћ. Луном препуњен врт. Лежале
Су луче пред нама у хладном хотелу.
Клавир беше отворен, струне су дрхтале
Од твоје песме, ко срца наша у телу.

Певала си до зоре, изнемогла у сузама,
Да си — љубав, да нема љубави друге,
И чезнуо сам, док се подизала тама,
Да те љубим, грлим и плачем од туге.

И много је лета прошло, тешких и мучних,
И опет ноћу твој глас устрептао сав,
Веје, као и тада, сред уздаха звучних,
Да си — цео живот, да си само — љубав;

Да не боли судба, не пеку срца муке,
А живот краја нема, ни циља ја пред собом,
Осим да верујем у ридајуће звуке,
Тебе љубим, грлим и плачем над тобом.
(2. август 1877)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, У ЗОРУ ЈЕ ТИ НЕ БУДИ…

У зору је ти не буди…
У зору она слатко спава;
Јутро дише у њене груди,
Увојцима блиста глава.

И узглавље топло њено,
И тешка од снова копрена,
И плетенице црне снено
Беже на бела рамена.

А синоћ је пред прозором
Дуго, дуго седела она,
И гледала док с облаком,
Започиње игру луна.

Што је живље плесала луна,
Славуји певали гласније,
Све више је бледела она
И срце тукло све болније.

И због тога младе груди
Јутром горе и блиста глава.
Не буди је ти, о, не буди…
У зору тако слатко спава!
(1842)

Афанасиј Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, ОД ЛЕПОТЕ СВЕТ ЈЕ ЦЕО…

Од лепоте свет је цео,
И велико и мало,
Узалуд је што би хтео
Да нађеш јој начало.

Шта је дан ил шта је век
Пред тим што је бесконачно?
Да, није вечан човек,
Но, то вечно је — човечно.
(1874-1866)

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

Афанасиј А. Фет, СЛОБОДА И РОПСТВО

Видиш — сада смо слободни:
Ал плаћа се слобода та;
Ми за сваки трен блажени
Губимо део живота.

Зашто не видим осмехе?
Ил је навика ко стена?
Или си ти из крлетке
Птичица касно пуштена?

Птиче-радост, мило моје,
Судбину своју одбаци!
Гледај — ширим руке своје:
У ропство се мени баци.
1847.

Афанасиј Фет
Препевао: Александар Мирковић