Благоје Баковић, СВЕ ДОК ТЕБЕ НИСАМ СРЕО…

Диже ли се да ли стаса
Припе ли се до твог гласа
Из даљине шум топола 

Све док тебе нисам срео
Мислио сам да сам цео
Нисам знао да сам пола

Благоје Баковић

Благоје Баковић, ЛЕПШЕ ЈЕ ТЕБЕ ЧЕКАТИ…

Ако већ не знаш нека ти
Дојаве тајне нити
Лепше је тебе чекати
Него са неким бити

Јер у тој великој награди
Док чекајући те по души
Твој ми недодир сагради
Што неко додиром сруши

Благоје Баковић

Благоје Баковић – ЗРНО СОЛИ

                        „Нек немамо ништа
                        до једно зрно соли.
                        ал нек све буде
                        њиме осољено“
                        Љ. Симовић

Само једно зрно из једнога числа
Зрно соли као зрно смисла
Јесте рука која чува океане
И смислом соли векове и дане

Све је цело само кад је једно
Тројство Свето само је заједно
Као што је у једноме тројно
Тако и то зрно једно је безбројно

Ко научи до један да броји
Ком тај један најбројније значи
Од тог броја већи не постоји
Нит је ико од једнога јачи

Као што је без Једнога ледно
Сва су сунца само сунце једно
И једна их пали електрана
Сви су дани дани једног дана

Све што имаш знај гољо си голи
Ако немаш једно зрно соли
И зар се не види у једноме трену
Да је све у једном а једно у свему

Све што имаш постајеш му крпа
Што у своје џепове те трпа
Тобом брише све чиме се поли
Ако немаш једно зрно соли

Б. Баковић, Зрно соли (одломак из поеме), Каирос, Сремски Карловци, 2014.