Васељенско искуство говори,
да пропадају сва царства
не зато што тежак живот мори
ил’ што су страшна митарства.
Већ пропадају управо
(болније – што дуже издише),
јер људи своје царство
не уважавају више.
1968.
Б. Окуџава
Препевао: Александар Мирковић
И то је одлика нашег века:
на сваку осеку дође плима,
на сваког паметног будала нека,
сви су једнаки, праведност свима.
Ал’ начело такво будале не воле:
јер су уочљиве врло лако.
Викати будалама: „Будале! Будале!“
О, па њих то баш увреди јако!
Да будале не би срамотили,
да свако буде обележен, свако,
сваког су паметног жигосали
са по једном етикетом тако.
И етикете су се сад одомаћиле,
и у бесцење отишло је све.
Сад паметнима вичу: „Будале! Будале!“
А будале су, ето, неприметне.
1961.
Булат Окуџава
Препевао: Александар Мирковић
Док Земља још се врти, док свет још има свој сјај,
свакоме, оно што нема, Господе, Ти му то дај:
мудроме дај главу, плашљивом коња, да се прене,
срећноме дај пара…
И не заборави на мене.
Док Земља још се врти, Господе твоја је власт!
Дај власти, ко власти граби, да се навлада у сласт!
Штедроме дај предах, нек’ одмори уморне зене,
Каину дај покајање…
И не заборави на мене.
Знам: Ти умеш све! У мудрост Твоју верујем знај,
као што убијени војник верује да чека га рај,
као што свако уво верује тихом говору твом,
као што верујемо и ми, а чинимо по свом.
Господе, мој Боже, зеленооки мој!
Док Земља још се врти и чудно је све то и њој,
док још времена има и огња да је окрене,
свакоме даруј помало…
И не заборави на мене.
1963.
Булат Окуџава
Препевао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 