Вистан Хју Одн, ПРЕДМЕТИ

Све оно што лежи ван нашег некаквог зашто,
Ти неми створови који су ту на неки начин,
Далеки од жаљења још у помолу и усклику,
Чине време вреднијим него што смо намеравали рећи.

Неосетљиве, њихове површи чине се као бездан
Као свака чежња за коју верујемо да смо је имали;
И ако облици могу тако своје бридове да задржавају,
Ни развод не потврђује постојање зла.

У целини јад је мањи од зачуђености,
Исто тако у сутон, мада смо наравно забринути
Сваки пут иста стара сенка пада преко

Неке Особе које нема: било где, дух,
Светлост у његовој зверској суштини, посве свесно,
Увеличава тишину тако скорог губитка.

Вистан Хју Одн, ИСПОД СИРИЈУСА, Нишки културни центар, 2012.
Изабрали и превели: Срба Митровић и Зоран М. Бундало

 

Вистан Хју Одн, КАД БИХ ТИ МОГАО РЕЋИ

ВРЕМЕ неће рећи више но што ти рекох ја,
Време само цену зна коју морамо платити;
Кад бих ти могао рећи рекао бих ти да знаш.

Чак и да плачемо кловнови док се премећу,
Или се саплићемо док музика свира,
Време неће рећи више но што ти рекох ја.

Не постоји срећа која се дâ порећи, мада
Зато што волим те више него што могу рећи,
Кад бих ти могао рећи рекао бих ти да знаш.

Ветрови морају доћи однекуд кад дувају,
Мора да постоји разлог зашто лишће вене;
Време неће рећи више но што ти рекох ја.

Можда руже заиста желе да цветају,
А визија стварно мисли да остане;
Кад бих ти могао рећи рекао бих ти да знаш.

Замисли да лавови устану и оду,
И да сви потоци и војници одјуре;
Да ли ће време рећи више но што ти рекох ја?
Кад бих ти морао рећи рекао бих ти да знаш.

октобар, 1940.

Вистан Хју Одн, ИСПОД СИРИЈУСА, Нишки културни центар, 2012.
Изабрали и превели: Срба Митровић и Зора М. Бундало