Владимир Соловјов – ЗОВ НАЈДРАЖИХ СЕНИ

                               Посвећено Н.Е.Ауер
Само сенке живих, пролазећи, ишчезавају,
      Сени мртвих су нам увек блиске,
И радости горке поново им одговарају
      И миле туге склиске.

Шта ли то предсказује сада, властан и упоран 
      Зов најдражих мојих сени ?
Процват нове снаге, силан, победнички, оран,
      Ил' крај смртних дана мени?

Шта год да је скривено у вашим поздравима,
      С њима срце складно туче,
Са вама је оно, за вас, ал' прашњавим друмовима
       Не враћам се ја у јуче!

1895.Владимир Соловјов
Препевао: Александар Мирковић

Владимир Соловјов – ОКО ВЕЧНОСТИ

                "Немој имати других богова уз Мене"

Једна, једна само над белом земљом
         Гори звезда
И вуче у даљине небеском стазом
         У своја гнезда.

О, не, зашто? У погледу нетремичном
         Сва чудеса,
И живота целог море безгранично,
         И небеса.

И тај поглед, и близак, и тако јасан -
         Гледајући њега
И сам постајеш - бескрајан и прекрасан-
         Цар свега.

јануар 1897.
Владимир Соловјов

Препевао: Александар Мирковић

Владимир Соловјов – СТАРУ ПЕСМУ СРЦЕ МЕНИ ПОЈЕ

Стару песму срце мени поје,
Стари снови снова васкрсавају,
Негде…цветови се расцветавају.
Глас волшебни зове срце моје.

Дивна бајка оживе преда мном,
Бајци опет верујем невољно…
Срцу ми је – и слатко и болно.
Душа весном трепери неземном.

Владимир Соловјов

Препевао: Александар Мирковић

Владимир Соловјов – ЕПИТАФ

Владимир Соловјов
На месту лежи овом.
Философ испрва
Сад скелет је пун црва.
Једнима беше драг,
Многима био је враг;
Ал волећи безумно
У понор паде лакоумно.
Душу своју изгуби
О телу да се не говори:
Њега су пси изјели,
Њега су ђаволи одвели.
Путниче! Учи из овог примера,
Колико је погубна љубав
    и колико је корисна вера.

Владимир Соловјов

Препевао: Александар Мирковић