Д. Мерешковски, НИРВАНА

И поново, ко првог дана стварања,
Плаветнила небеска тиха
Ко да у свету нема страдања,
Ко да у срцу нема греха.
Не треба ми љубави и славе:
У ћутању јутарње пољане
Дишу, о како дишу траве…
Ни прошле ни будуће дане
Нећу питати и бројити.
Дивно је поново осетити
Каква је срећа – не мислити
Какво блаженство – не желети!

Димитрије Мерешковски – Песме

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements