Димитриј Мерешковски, НА НЕБУ КО ЛЕД, ЗЕЛЕНОМ…

На небу, ко лед зеленом
Жалосне зоре пролећне.
Зове ли милог гласа звон?
Ил у даљини звоно гасне?

На небу — предзвездана сен,
У срцу — вечерња сладост.
Шта ли је то, ноћ или дан?
Шта ли је то, туга ил радост?

Да ли тихе очи твоје,
Да ли тихе звезде чекам?
У мом срцу — љубав — шта је? 
Ил молитва то је — не знам.

1909.

Димитриј Мерешковски

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Димитриј Мерешковски, САМОЋА У ЉУБАВИ

Смркава се. У граду страном 
Једно према другом седимо,
И у хладном сумраку ноћном,
Обоје патимо и ћутимо. 

Схватили смо обоје давно, 
Да је реч немоћна и мртва:
Када је сирото срце пуно, 
Слова су само залудна жртва. 

И нико никога не криви: 
Ко гордост не може да свлада,
Тај ће вечно сам да живи, 
Ко воли, — роб нек’ буде свагда. 

У тежњи блаженству што мами,
Одвлаче мучни дани срећу,
Сви смо — сами, увек — сами:
Сам поживех, сам умрећу.

У стаклу бледог окна чучи
Вечерња светлост и дрема. —
Да волимо само смрт нас учи
Све оно, чему повратка нема.

1892.

Димитриј Мерешковски
Препевао: Александар Мирковић

 

Д. Мерешковски, НИРВАНА

И поново, ко првог дана стварања,
Плаветнила небеска тиха
Ко да у свету нема страдања,
Ко да у срцу нема греха.
Не треба ми љубави и славе:
У ћутању јутарње пољане
Дишу, о како дишу траве…
Ни прошле ни будуће дане
Нећу питати и бројити.
Дивно је поново осетити
Каква је срећа – не мислити
Какво блаженство – не желети!

Димитрије Мерешковски – Песме

Препевао: Александар Мирковић