Волим те само толико колико могу да те прежалим
Од тежине речи ваздух се сабија
и наша љубав се пуни екразитом
Што год си ти даље
то је већи простор што припада нама
и свет изгледа питом
Ако си ти крај мора
до мора све је наше
Ако си наврх планине
или на старом месту у алеји
или у прошлости с робљем у Мисиру
или у будућности на Касиопеји
Што год си даље
то је већи простор што припада нама
То је пространство оправдава постојање моје душе
међу другим светињама.
101 ЉУБАВНА, антологија срспке љубавне поезије, БЕО штампа, Београд, 2010.
Приредио: Милош Јанковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 