Барух Спиноза из Амстердама
пожелео је да дохвати Бога
брусећи на тавану
сочива
изненада је пробио завесу
и нашао се лицем у лице са њим
дуго је говорио
(док је говорио
ширили су се његов дух
и његова душа)
постављао је питања
о човековој природи
– Бог је расејано трљао браду
– питао за праузрок
– Бог је гледао у бескрај
– питао за крајњи узрок
– Бог је кршио прсте
и кашљуцао
кад Спиноза ућута
Бог рече
– Барух лепо словиш
волим твој геометријски латински
јасну синтаксу
и симетрију закључака
међутим поразговарајмо
о Истински Великим
Стварима
– погледај своје руке
израњављене и дрхтаве
– упропашћујеш вид
у мраку
– лоше се храниш
бедно одеваш
– купи нову кућу
опрости венецијанским огледалима
што понављају површину
– опрости цвећу у коси
– песми пијанаца
– брини о приходима
као твој колега Декарт
– буди лукав
као Еразмо
– посвети трактат
Лују XIV
и тако га неће прочитати
– стишавај
рационално бес
због њега ће пасти престоли
и потамнеће звезде
– помисли
на жену
која ће ти родити дете
– видиш Барух
говоримо о Великим Стварима
– желим да ме воле
неуки и напрасити
јер су једини
који ме истински желе
сада завеса пада
Спиноза остаје сам
не види златни облак
ни светлост на висинама
види таму
чује шкрипу степеница
силазеће кораке
Збигњев Херберт – Господин Когито, Архипелаг, Београд, 2008.
Превели: Бисерка Рајчић и Петар Вујичић
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 