Збигњев Херберт – О ДВЕМА НОГАМА ГОСПОДИНА КОГИТА

Лева нога нормална
могло би се рећи оптимистичка
мало краћа
дечачка
с осмесима мишића
с добро моделованим листом

десна
сачувај Боже –
мршава
са два ожиљка
с једним дуж Ахилове тетиве
с другим овалним
бледоцрвеним
срамним сећањем на бекство

лева
склона скоковима
плесовима
одвећ воли живот
да би се излагала опасности

десна
племенито укочена
презире опасности

и ето тако
на обема ногама
левој која се може поредити са Санчом Пансом
и десној
која подсећа на витеза луталицу
иде
Господин Когито
кроз свет
благо посрћући

Збигњев Херберт – Господин Когито, Архипелаг, Београд, 2008.

Превели: Бисерка Рајчић и Петар Вујичић

Advertisements

Збигњев Херберт – ГОСПОДИН КОГИТО ЧИТА НОВИНЕ

На првој страни
извештај о убиству 120 војника

рат је трајао дуго
могао си се на њега навикнути

ту одмах извештај
о сензационалном злочину
с портретом убице
поглед Господина Когита
равнодушно прелази
преко војничке хекатомбе
да би се сладострасно удубио
у опис свакодневног ужаса

тридесетогодишњи пољопривредник
у стању депресије
убио жену
и двоје ситне деце

дат је тачан
ток убиства
положај тела
и друге подробности

120 палих
узалудно је тражити на мапи
превелика раздаљина
покрива их као џунгла

не утичу на машту
има их превише
нула на крају бројке
претвара их у апстракцију

тема за размишљање:
аритметика саосећања

Збигњев Херберт – Господин Когито, Архипелаг, Београд, 2008.

Превели: Бисерка Рајчић и Петар Вујичић

Збигњев Херберт – ГОСПОДИН КОГИТО ПРИПОВЕДА О ИСКУШАВАЊУ СПИНОЗЕ

Барух Спиноза из Амстердама
пожелео је да дохвати Бога

брусећи на тавану
сочива
изненада је пробио завесу
и нашао се лицем у лице са њим

дуго је говорио
(док је говорио
ширили су се његов дух
и његова душа)
постављао је питања
о човековој природи

– Бог је расејано трљао браду
– питао за праузрок
– Бог је гледао у бескрај
– питао за крајњи узрок
– Бог је кршио прсте
и кашљуцао

кад Спиноза ућута
Бог рече

– Барух лепо словиш
волим твој геометријски латински
јасну синтаксу
и симетрију закључака
међутим поразговарајмо
о Истински Великим
Стварима

– погледај своје руке
израњављене и дрхтаве

– упропашћујеш вид
у мраку

– лоше се храниш
бедно одеваш

– купи нову кућу
опрости венецијанским огледалима
што понављају површину

– опрости цвећу у коси
– песми пијанаца

– брини о приходима
као твој колега Декарт

– буди лукав
као Еразмо

– посвети трактат
Лују XIV
и тако га неће прочитати

– стишавај
рационално бес
због њега ће пасти престоли
и потамнеће звезде

– помисли
на жену
која ће ти родити дете

– видиш Барух
говоримо о Великим Стварима

– желим да ме воле
неуки и напрасити
јер су једини
који ме истински желе

сада завеса пада
Спиноза остаје сам

не види златни облак
ни светлост на висинама

види таму

чује шкрипу степеница
силазеће кораке

Збигњев Херберт – Господин Когито, Архипелаг, Београд, 2008.

Превели: Бисерка Рајчић и Петар Вујичић