Зинаида Хипиус, ЉУБАВ

Нема места за патњу у мојој души,
         Душа ми је — љубав ова.
Све своје жеље одмах она сруши:
         Да васкрсне их изнова.

У почетку беше Слово. Чекајте Слово.
         Откриће се оно.
Што је било — да се сврши наново,
         И ви, и Он сте — једно.

Последња светлост — на све ће да се пролије,
         По знаку једном само.
Идите сви, и ко плаче, и ко се смеје,
         Идите — Њему самом.

Њему ћемо доћи у земном ослобођени,
         И биће чудеса.
И бићемо сви у једном сједињени —
         Земља и небеса.
1900.

Зинаида Хипиус
Препевао: Александар Мирковић
Advertisements

Зинаида Хипиус, ПОСВЕТА

Небеса су мрачна и ниска, 
         Али — дух је мој висок — знам. 
С тобом сам тако чудно блиска, 
         И сваки од нас је сâм. 

Мој пут је тежак, препун боли, 
         И у смрт ће ме одвести. 
Но себе као Бога волим, —
         Љубав ће ми душу спасти. 

Ако на путу посустанем, 
         Малодушна се сневеселим,
Ако ли себе  ја васкрснем 
         И срећу смело пожелим,  

Не затварај заувек врата, 
         Мутни су и тешки дани.                 
Преклињем свог слабог брата
         Теши ме, жали, обмани. 

Са тобом сам  једино блиска, 
          И обоје идемо на исток. 
Небеса су злурада, ниска, 
         Ал верујем — наш дух је висок.  
1894.
Зинаида Хипиус
Препевао: Александар Мирковић

Зинаида Хипиус, ЊЕМУ

Радосни, бели, бели цветови…
Срце наше. Господе, срце наше знаш Ти.

У срце наше јадно, у срце погледај…
Ближње наше, Господе, ближње сачувај.

1915.

Зинаида Хипиус
Препевао: Александар Мирковић

Зинаида Хипиус, БОЖЈА ТВАР

За Ђавола Тебе молим,
         Господе! И он је — Твоје саздање.
Ја Ђавола зато љубим,
         Јер у њему видим — своје страдање. 

Упорно, кроз борбу и дим,
         Он брижно тка своју мрежу ја̏да...
И не могу да не жалим
         Онога што, као и ја — страда. 

Када наша плот васкрсне 
                   У Твоме Суду, као признање, 
О, опрости му, Господе, 
                   Безумље његово — за страдање.
 1902.

Зинаида Хипиус
Препевао: Александар Мирковић

Зинаида Хипиус, СЛОБОДА

Не могу се покорити људима. 
     Ко може ропство да жели?
Целог живота судимо другима, — 
     Да би на крају — умрли . 

Не могу се покорити ни Богу, 
     Ако ја Бога волим. 
Указао ми је на пут којим могу, 
     Напустити га не желим! 

Ја људске мреже тргам, просецам — 
     Срећу, очајање, ово сна. 
Ми нисмо робови — већ Божја деца, 
     Деца као Он — слободна. 

Ја само позивам именом Сина, 
     К Богу, Творцу Битија: 
Оче, сад и навек нек буде једна 
     Воља Твоја и воља моја! 
1904. 

Зинаида Хипиус 
Препевао: Александар Мирковић 

Зинаида Хипиус, ОНА

А.А. Блоку

Ко је њу видео, Јутарњу, Белу
Сред расцветалих небеса, —
Заборавити неће тајну смелу,
И обећање чудеса.

О, душо, душо, не бој се студени!
Јутарњи мраз — близу је дан!
Ал јутро је живо, јутро зелени
И дише у њему — огањ.

О душо моја, о душо слободна!
Чистија од воде док сања,
Ти  — свод си зелени да засја она —
Блистава Звезда Јутарња.

1905.
Зинаида Хипиус

Препевао: Александар Мирковић

Зинаида Хипиус, ЉУБАВ ЈЕ ЈЕДНА

Само једанпут ће кипети пеном
И вал се расути дуж жала жедна.
Срце не може живети невером,
Невере нема: љубав је — Једна.

Гневимо се, лажемо се, играмо…
Ал у срцу увек је тишина.
Ми никада, никада не варамо:
Душа је једна — љубав је једна.

Једнолико, вуче се пустињом
Крају своме, досадом  проткана
Судба бедна… И у животу дугом
Љубав је једна, увек је једна.

У непромењивом је — бесконачност,
У постојаном само је дубина.
И даље је пут, и ближе је вечност,
И све је јасније: љубав је једна.

Ми љубав плаћамо својом крвљу,
Ал само је верна душа — верна,
И ми волимо једном љубављу…
Љубав је једна, као смрт једна.

1896.

Зинаида Хипиус

Препевао: Александар Мирковић

Зинаида Хипиус, БЕСПОМОЋНОСТ

Гледам на море жудним очима,
За земљу прикована, на брегу…
Стојим над смрћу — над небесима, —
И предати се бескрају не могу.

Не знам… да се борим ил покорим,
Ни смелости да умрем, ни да живим…
Близак ми Бог — ал не могу да се молим
Љубав желим — и не могу да волим.

Ја ка сунцу, к сунцу руке пружам
И бледи облак видик ми пречи…
Мени се чини да истину знам —
Само за њу немам праве речи.

1893.

Зинаида Гипиус

Препевао: Александар Мирковић