Зинаида Хипиус, СЛОБОДА

Не могу се покорити људима. 
     Ко може ропство да жели?
Целог живота судимо другима, — 
     Да би на крају — умрли . 

Не могу се покорити ни Богу, 
     Ако ја Бога волим. 
Указао ми је на пут којим могу, 
     Напустити га не желим! 

Ја људске мреже тргам, просецам — 
     Срећу, очајање, ово сна. 
Ми нисмо робови — већ Божја деца, 
     Деца као Он — слободна. 

Ја само позивам именом Сина, 
     К Богу, Творцу Битија: 
Оче, сад и навек нек буде једна 
     Воља Твоја и воља моја! 
1904. 

Зинаида Хипиус 
Препевао: Александар Мирковић 
Advertisements

Зинаида Хипиус, ОНА

А.А. Блоку

Ко је њу видео, Јутарњу, Белу
Сред расцветалих небеса, —
Заборавити неће тајну смелу,
И обећање чудеса.

О, душо, душо, не бој се студени!
Јутарњи мраз — близу је дан!
Ал јутро је живо, јутро зелени
И дише у њему — огањ.

О душо моја, о душо слободна!
Чистија од воде док сања,
Ти  — свод си зелени да засја она —
Блистава Звезда Јутарња.

1905.
Зинаида Хипиус

Препевао: Александар Мирковић

Зинаида Хипиус, ЉУБАВ ЈЕ ЈЕДНА

Само једанпут ће кипети пеном
И вал се расути дуж жала жедна.
Срце не може живети невером,
Невере нема: љубав је — Једна.

Гневимо се, лажемо се, играмо…
Ал у срцу увек је тишина.
Ми никада, никада не варамо:
Душа је једна — љубав је једна.

Једнолико, вуче се пустињом
Крају своме, досадом  проткана
Судба бедна… И у животу дугом
Љубав је једна, увек је једна.

У непромењивом је — бесконачност,
У постојаном само је дубина.
И даље је пут, и ближе је вечност,
И све је јасније: љубав је једна.

Ми љубав плаћамо својом крвљу,
Ал само је верна душа — верна,
И ми волимо једном љубављу…
Љубав је једна, као смрт једна.

1896.

Зинаида Хипиус

Препевао: Александар Мирковић

Зинаида Хипиус, БЕСПОМОЋНОСТ

Гледам на море жудним очима,
За земљу сам прикован, на брегу…
Стојим над смрћу — над небесима, —
Но азуру се предати не могу.

Не знам… да се борим ил покорим,
Ни смелости да умрем, ни да живим…
Близак ми Бог — ал не могу да се молим
Љубави желим — и не могу да волим.

Ја ка сунцу, к сунцу руке пружам
И бледи облак видик ми пречи…
Мени се чини да истину знам —
Само за њу немам праве речи.

1893.

Зинаида Гипиус

Препевао: Александар Мирковић