Само једанпут ће кипети пеном
И вал се расути дуж жала жедна.
Срце не може живети невером,
Невере нема: љубав је – Једна.
Гневимо се, лажемо се, играмо…
Ал у срцу увек је тишина.
Ми никада, никада не варамо:
Душа је једна – љубав је једна.
Једнолико, вуче се пустињом
Крају своме, досадом проткана
Прича бедна… И у животу дугом
Љубав је једна, увек је једна.
У непромењивом је – бесконачност,
У постојаном само је дубина.
И даље је пут, и ближе је вечност,
И све је јасније: љубав је једна.
Ми љубав плаћамо својом крвљу,
Ал само је верна душа – верна,
И ми волимо једном љубављу…
Љубав је једна, као смрт једна.
1896.
Зинаида Хипиус
Препевао: Александар Мирковић
Advertisements
