Иван Буњин, КАО ДИМ…

Као дим што нàчас поља сакрије,
Прошао је пљусак својим завесама —
И поново плавет са небеса лије
Над освеженим шумама.

Топли, влажан сјај. Медно миришу ражи,
Жита на сунце баршун преливају,
И на гранама брезе што у дну лежи
Безбрижно жује чаврљају.

Весели звон шуме, ветар у брезама —
И брезе у његовом  меком наручју,
Роне кише својим алмазним сузама
И кроз њих се осмехују.
1889.
Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Иван Буњин, МАЈЦИ

Ја памтим: собица, кандило,
Креветић мекан као крило,
И умилни, благ, тихи глас твој:
„Анђео те чува, мили мој!“

Каткада, свлачи ме дадиља
И полушапатом прекори,
А сан мирисан, ко од смиља,
На раме ме њено обори.

Ти се прекрстиш, пољубиш ме,
И подсетиш да Он чува нас,
И вером у срећу очараш ме…
Ја памтим, памтим твој глас!

Ја памтим ноћ, постеља топла,
Од кандила тама се скрила,
Сенка кандила на зиду обла…
Ниси ли ти анђео била?
(1906-1911)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, РАСТЕ ЛИ, РАСТЕ ГРОБЉАНСКА ТРАВА…

Расте ли, расте гробљанска трава,
Зелена, жива, радосна и чила,
Плоче је надгробне киша умила,
Сувишно слово под маховином спава.

Вече, сова плаче, погнула главу,
Душу ми из заборава дозива,
И стара гробница прекор сакрива,
Али, земљо, ти си увек у праву!

О, како је у руменом смирају
Нежна тврђава облака далека!
Ветрењаче ко сечена крила мека
У тамној долини, на самом крају!

Земљо! Слатки зов пролећа сви знају!
Да л’ и  у губитку нека срећа чека?
(1906)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ПОСЛЕДЊИ БУМБАР

Црн баршунаст бумбар, са плаштом од злата
Сетно зазуји појућом струном…
Што у дом улећеш кроз прозоре, врата,
А онда као да тугујеш са мном?

За окном све блиста у летњој врелини,
Мирни су и жарки последњи дани,
Полети, забруји — па на луковини,
Као на јастуку, усни и стани.

Није теби дано људске мисли знати,
Да је давно поља опустела ја̏ра,
Да ће у црн коров ветар одувати
Сувога златног бумбара!
(26. јул 1916)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, НОЋ И ДАН

Староставну књигу читам у дугим ноћима,
Уз пламичак лелујави, усамљени, сињи:
„Све пролази — туга, радост, песме попут дима,
Вечан је Бог. Он у ноћној неземној тишини.“

У окну небо видим, блиста сво у зâру.
Подигло се сунце и гòре зову к сјају:
„До заласка остави на сто књигу стару,
О радости Бога вечног птице певају.“
(1901)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, СВЕЖА ЈЕ У АПРИЛУ РАНА ЗОРА…

Свежа је у априлу рана зора. 
На колиби пуцкета лед стаклени,
Причеснице зидинама манастира
Носе децу — да испуне дуг жељени. 

Прими, Господе, мајке с осмехом срећним,
Отвори свој храм с блиставим престолом —
И у Својим светим, дверима вечним,
Покрији их благим и тешким звôном.
(1907)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, УШАО САМ У ПОНОЋ КОД ЊЕ…

Ушао сам у поноћ код ње.
Спавала је, — луна је сјала
У њено окно — и покривала
Сјајем  косе јој пуштене.

На леђима лежала је ту,
Наге раздвојивши груди…
Тихо, ко вода у посуди,
Њен живот је стајао у сну.
(1898)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ОЛУЈА ЈЕ ПРОШЛА ХИТРО …

Олуја је прошла хитро над шумом,
Топла киша, у трави водена гнезда…
Ходам сâм  шумом, мокрим, уским друмом
И таму голубију нада мном
Искром светле сузе, пробија звезда.

Идем и сећам  се светлуцања
Мојих других звезда… тама трепавица,
Ноћ и облаци врелог дисања,
И миомирис олује с грања,
И трептаји замирућих светлица.

Све је однето, ко пролећним вихором,
У души се венац мирисни сплео…
Својом сузом светлом сјаји нада мном
Звезда пролећна на своду кружном…
О, како сам те волео!
(1901)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ЗАТРЕПТАЛЕ СУ НА НЕБУ ЗВЕЗДЕ…

Затрептале су на небу звезде 
И из сјаја, кроз алеје,
Свежи, лаки ветрови језде,
Пролећна свежина веје.

Жару вечерњем, ко на крилима, 
Журно летим, жудно иштем
Вечерњу, тиху љубав грудима 
Срећан у живот да  потонем.

Ја не верујем да ћу умрети, 
Заувек у земљи уснути —
Не — напојен срећом живота
До сунца ћу  предахнути!
(1900)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

 

Иван Буњин, ЗОРА

Високо се разлила светлѝна
Месечевог српа на небу бледом.
У шуму ноћни сумрак хита слêдом.
Мирише јутром зелена долѝна.

Мирише радост, са поља пева.
Лије ко песме светле, срмене,
Ко хрáма звôн што слави васкрсење…
И нови, светлији дан се разгорева!

Изађи, сунце, буди највеће!
Оживи сјајем и топлином белом,
И земљом опет огласи целом:
Цео је живот — дан радости и среће!
(1900)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић