Иван Буњин, У ПОНОЋ ИЗЛАЗИМ САМ ИЗ ДОМА…

У поноћ излазим сам из дома,
Срмзнути кораци земљом беже,
По црном врту звездане мреже,
На крововима — бела слама:
Жалости поноћне посвуд леже.
1888.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, У МРАКУ СТОЛЕТНЕ ЈЕЛЕ…

Руменела је тамна зора
У мраку столетне јеле,
Зеленим димом ћилибара,
Лампе свитаца гореле.

У мрачној сали си свирала
Са отвореним вратима,
Туга клавира је певала
О неповратним небесима

Над парком, — ноћи јунске, снене, —
У коме је остао траг
Душе срећне и заљубљене, —
Моје душе, — далек и драг.

1907.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, У ПОНОЋ САМ УШАО КОД ЊЕ…

У поноћ сам ушао код ње.
Спавала је, — луна је сјала
У њено окно — и покривала
Блиставе хаљине свилене.

На леђима лежи — гледам њу —
Наге раздвојивши груди,
Тихо, ко вода у посуди,
Стајао је њен живот у сну.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, СРЕЋАН САМ КАД ОЧИ ГОЛУБИЈЕ…

Срећан сам кад очи голубије
Ка мени ти подигнеш сама:
Засветли нада која се крије —
И небеса прозрачног дана.

Боли ме да гледам када спустиш
Трепавице тамне, заћутиш:
Ти волиш, ни сама не знајући,
Стидљиво љубав скривајући.

Но увек, свуда и неизмена
Крај тебе светли душа моја…
Мила! Нека је благословена
Сва лепота и младост твоја!
1896.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, НОЋ ЈЕ ЦРНА КАО МОЈИ СНОВИ…

Ноћ је црна, као моји снови.
Далеко у глувој, широкој степи,
Пламичак усамљен дрхти и трепти…
Срце пуно — туге и љубави.

Но, коме рећи шта душом плови,
У теби шта је и шта те дозива!
Далеки пут а ћути степа сива.
Ноћ је црна као моји снови.

(1900)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Христос воскресе! Опет зором 
Дуге ноћи румèни сан, 
Опет се пали над земљом свом 
За живот нови — нови дан.

Још се тамне борова стабла, 
Још у сивој сени дишу,
Та језерца, ко огледала, 
Ноћном свежином миришу.

И још над модрим долинама 
Плива магла… А гле горе:
Већ су на леденим горама 
Огњене луче зоре! 

Док у висинама блистају
Недостижне као машта,
Гласови земаљски нестају
И свêта лепота чиста…

И хитро се приближавају
Иза румених врхова,
Беласају, распламсавају
У дубинама дубрава;

У лепоти оне устаће
Да са небеса проносе:
Гле, обећани дан дође —
Бог ваистину воскресе!
(1896)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ЛИШЋЕ ЈЕ КРУЖЕЋИ ШУМЕЛО…

Лишће је кружећи шумело,
Шума водила јесењи бôј —
Птичица сивих ја̏та смело
С лишћем су летела уз пôј.

А ја мали — шала безбрижна —
И њихов ковѝтлац чинио је:
Да уз ху̑к плеса недостижна
Мени буде још веселије.

Да шумом кружим, из груди крикнем —
Желео сам с вихором шумним,
И сваки медни лист да стигнем
Заносом радосно безумним!

1901.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ВЕЧЕРЊА СВЕТЛОСТ

Заплавела и тамни равница…
Далеко, далеко у тишини
Звоно пева, замире и јеца…
Бол и туга свили се у мени.

И звук његов тужи једва чујно;
И прашина над пољима сива,
Опустели, широки друм бујно,
Затамњује, као дим покрива…

Али душа још жуди и чека…
Дању, ноћу, о, зашто и чему
Сећањем ме зовеш издалека?
И зашто си свуда и у свему?

Умирућим звуцима по трагу,
Док залази светлост у дубраве,
Ја ти шаљем моју душу благу —
Моје тужне и нежне поздраве!

1900.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, БÉЛИ НОЋ…

Бéли ноћ… И маглена копрена
У луговима и долинама бледи,
Шума звони, беживотна луна
И сребро се росе на стаклима леди.

Мајур спава… У врту је тамно,
Непрозирне, мирне тополе зелене,
Зрак шапуће у окно отворено,
Дахом пролећа даљине испуњене…

Ближи се дан, кратак је био сан —
И из дома, тишину не реметећи,
Нечујно излазим на балкон сâм,
У тишини свéтлу зору чекајући…
(1888)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ХРИЗАНТЕМЕ

На прозору срȅбрни се иње, 
За ноћ су хризантеме процвале. 
У врх стакла небо јарко сиње 
И стреху беле пахуље сакриле. 

Залази сунце, од зиме бодро, 
Одблеском окно позлаћује. 
Јутро је тихо, младо и ведро. 
Посвуда белина царује . 

И овог јутра од блиставих нити, 
У висинама гледаћу боје, 
И до поднева ће се срȅбрнити 
На прозору хризантеме моје.
1903.

Иван Буњин 
Препевао: Алескандар Мирковић