Иван Буњин, БИЛИ СМО У ПОЉУ, БИЛО ЈЕ КАСНО…

Били смо у пољу, било је касно,
Дрхтао сам од њеног додира…
„Загрли ме и нежно и страсно,
Мучи ме и не дај ми мира!“

И уморна, молила је нежно:
„Бајукај ми, дај ми да предахнем,
Не љуби ме тако јако, гласно,
Главу на груди стави, чезнем.“

Звезде су искриле над нама,
Свеж мирис се ширио росе,
Ја сам нежно милио уснама
До врелих образа и косе.

Спавала је. И пробудила се,
Протегнула ко дете, лено,
Погледала ме, осмехнула се
И привила уз мене снено.

Ноћ је дуго царовала пољем,
Дуго сам чувао мили сан…
А онда је златним престољем,
На истоку, заблистао дан.

Нови је дан – на пољу прохладном…
И нежно сам је пробудио,
И степом блиставом и скерлетном
По роси до куће пратио.

1901.

Иван Буњин

Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, НИКАДА НЕЋЕТЕ ВАСКРСНУТИ…

Никада нећете васкрснти, устати
Из гњилих својих гробова!
И никада Божји лик угледати
Јер нема устајања робова —
Тамних слугу лажи, злобе, јарости,
Страха, похоте и освете,
Дебелих тела, прљаве старости:

Закопани сте — и лезите!
(21. јун 2016)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, НЕБО ВЕЧЕРЊЕ, ЗАШТО СИ ТАКО ТУЖНО?

Небо вечерње, зашто си тако тужно?
Да л’ што земље жао ми је,
Што кроз маглу плáви бескрајно море нежно
И сунце се у даљини крије?


Небо вечерње, зашто си тако прекрасно?
Зато што је земља далеко,
Што с праштајућом тугом сунце се јасно
На јарболу гаси меко


И вечерњи валови шуме шумом тихим
И песме своје бајукају
Усамљеном срцу и мислима тужним
У безграничном несмирају?

(1897)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, СРП ЈЕ ЛУНИН ПОД ОБЛАКОМ…

Срп је лунин под облаком
Блед, лије ноћна светла,
Над долином утихнулом —
Тамне цркве силуета.

Срп у облак луна крије —
Пливајући гасне он.
И са зв
ȍна посвуд лије
Замирући, снени звȏн.

Срп луне у облацима
С тугом тихо гледа,
И под тужним врбацима
Воду злати светлост бледа.

И у реци, ту у сени
Предјутарње тишине,
Тихо гасне усамљени —
Двојник златне луне.

(1894)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ХОДАЛИ СМО ЗАЈЕДНО…

Ходали смо заједно, но мене
Да погледаш ниси се усудила,
У ветровите мартовске сене,
Наша пуста реч лако се губила.

А са облака белео се мраз
Кроз врт, малене су капи падале,
И сасвим блед је био твој образ,
Као цветови очи плавеле.

Већ полуотворених усана
Склањао сам поглед узалудно,
И још је била пуста и блажена
Земља којом смо ходали заједно.

1917.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, У ПОНОЋ ИЗЛАЗИМ САМ ИЗ ДОМА…

У поноћ излазим сам из дома,
Срмзнути кораци земљом беже,
По црном врту звездане мреже,
На крововима — бела слама:
Жалости поноћне посвуд леже.
1888.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, У МРАКУ СТОЛЕТНЕ ЈЕЛЕ…

Руменела је тамна зора
У мраку столетне јеле,
Зеленим димом ћилибара,
Лампе свитаца гореле.

У мрачној сали си свирала
Са отвореним вратима,
Туга клавира је певала
О неповратним небесима

Над парком, — ноћи јунске, снене, —
У коме је остао траг
Душе срећне и заљубљене, —
Моје душе, — далек и драг.

1907.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, У ПОНОЋ САМ УШАО КОД ЊЕ…

У поноћ сам ушао код ње.
Спавала је, — луна је сјала
У њено окно — и покривала
Блиставе хаљине свилене.

На леђима лежи — гледам њу —
Наге раздвојивши груди,
Тихо, ко вода у посуди,
Стајао је њен живот у сну.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, СРЕЋАН САМ КАД ОЧИ ГОЛУБИЈЕ…

Срећан сам кад очи голубије
Ка мени ти подигнеш сама:
Засветли нада која се крије —
И небеса прозрачног дана.

Боли ме да гледам када спустиш
Трепавице тамне, заћутиш:
Ти волиш, ни сама не знајући,
Стидљиво љубав скривајући.

Но увек, свуда и неизмена
Крај тебе светли душа моја…
Мила! Нека је благословена
Сва лепота и младост твоја!
1896.

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, НОЋ ЈЕ ЦРНА КАО МОЈИ СНОВИ…

Ноћ је црна, као моји снови.
Далеко у глувој, широкој степи,
Пламичак усамљен дрхти и трепти…
Срце пуно — туге и љубави.

Но, коме рећи шта душом плови,
У теби шта је и шта те дозива!
Далеки пут а ћути степа сива.
Ноћ је црна као моји снови.

(1900)

Иван Буњин
Препевао: Александар Мирковић