Иван Буњин, РЕЧ

Ћуте гробнице, мумије и кости, —
Светлост  живота речи је дана:
На гробљу света, из древних тмина,
Одјекују једино Писмена.

Ми немамо другога имања!
Знајте да чувате, и уз крик,
Силама свим, у дане јада и страдања,
Наш бесмртни дар – језик.

Москва, 1915.

Иван Буњин

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Иван Буњин, ПОНОЋНИ ЗВОН СТЕПСКЕ ПУСТИЊЕ…

Поноћни звон степске пустиње,
Покој небеса, топлина земље,
И горки мед сувог пелина,
И бледи сјај звезданих даљина.

Шта слуша пас крај мог колена?
Изван смо живота и времена.
Одзвања степских тамнина сан
Самим собом зачаран.

22. јул 1916.

Иван Буњин

Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, У НЕДРИМА СВЕШПРАШТАЊА, ПОМИРЕЊА…

Зашто је стара гробница снила
Блажене снове о прошлом?
Зашто повија зеленим челом
Ива, што  је гробницу осенила,
Тако тужна, тако нежна, светла,
Ко да све што било је и прошло
Већ је познало радост васкрсења
И у недрима свепраштања, помирења
Небеским је бојама процвало?

25.август 1922.

Иван Буњин

Препевао: Александар Мирковић

Иван Буњин, ЛУНА

Доћи ће Ноћ моја, Ноћ дуга, безгласа,
И рече тад Господ, што твори чудеса
Светлу новом да се попне на небеса.

– Сијај, сијај, Луно, уздижи к висинама
Свој Сунцем даровани лик. Објави вест свима:
Дан ми је догорео, но знака мог на свету – има.

15.IX 1917.

Иван Буњин

Препевао: Александар Мирковић

 

Иван Буњин, КРОЗ ГРАНЕ

Јесен лишће тамном бојом боји:
Неће побећи од судбине!
Ал свéтло и нежно небо сјаји
Кроз голе и црне дубове,

Нешто неземно наговешта,
Од брига води у тишине –
И опет, опет душа прашта
Минуле, варљиве године!

27.07.1905.

Иван Буњин

Препевао: Александар Мирковић

Иван А. Буњин, ВЕЧЕ

Ми се среће увек само присећамо.
А срећа је свуда. Може бити она –
Врт онај јесењи иза павиљона,
Ил тај чисти ваздух иза окна тамо…

У бескрају неба бели облак снује,
Крајеви му сјаје. Дуго погледом га
Пратим. Ми видимо, знамо мало тога,
А срећа се само зналцима дарује.

Отворен је прозор. Писнула и села
Под прозором птица. И са старих књига,
Споро дижем поглед уморан од брига.

Дан се тихо гаси, плавет опустела
У даљини вршалица пева и румени…
Гледам, слушам, срећан. Све је ту – у мени.

1909.

Иван А. Буњин

Препевао: Александар Мирковић