Пролећни дан, и злато и слâд, –
Цео град сунцем заслепљен!
Ја сам опет – ја: опет сам млад!
Опет весео, заљубљен!
Душа пева, хрли у поља,
Туђинима говорим „ти“…
Какво пространство! каква воља!
Какве песме, и цветови!
Брзо ћу по друму кочијом!
Брзо ћу до младог луга!
Румена лица пред капијом!
Љубићу врага ко друга!
Шуме дубраве у висини!
Цвета трава и јоргован!
Кривих нема: сви су невини
У овај благословен дан!
април 1911.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић
Они живе политиком, раздорима, ратовима,
Патролама и актима, ждрањем, пићем и сплеткама,
Интригама заразним, гнојним, бујним злом у њима,
Безобзирјем, завистима, развратима и злобама.
Мислиоце, уметнике и песнике не познају,
Боје их се и презиру, трутовима називају.
Ал’ потомство зато праве, и за њега бринут’ знају,
Убеђени при том мисле да животу добит дају!…
Игор Северјанин
20. јануар 1923
Препевао: Александар Мирковић
Ми живимо збиља у сну загонетном,
На планети на којој удобно се дрема…
Окружени гомилом свега, беспотребном,
А онога што нам треба — нема.
1909.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић
Она се подигла на прстиће
И усне поклонила мени.
Уморно, љубио сам јој лице
У сивој јесењој тишини.
И нечујно капале су сузе
У сиву јесењу тишину.
Дан се гаси, — тежина обузе
Као и све што није у сну.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 