Пролећни дан, и злато и слâд, –
Цео град сунцем заслепљен!
Ја сам опет – ја: опет сам млад!
Опет весео, заљубљен!
Душа пева, хрли у поља,
Туђинима говорим „ти“…
Какво пространство! каква воља!
Какве песме, и цветови!
Брзо ћу по друму кочијом!
Брзо ћу до младог луга!
Румена лица пред капијом!
Љубићу врага ко друга!
Шуме дубраве у висини!
Цвета трава и јоргован!
Кривих нема: сви су невини
У овај благословен дан!
април 1911.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић