Они живе политиком, раздорима, ратовима,
Патролама и актима, ждрањем, пићем и сплеткама,
Интригама заразним, гнојним бујним злом у њима,
Безобзирјем, завистима, развратима и злобама.
Мислиоце, уметнике и песнике не познају,
Боје их се и презиру, трутовима називају.
Ал’ потомство зато праве, и за њега бринут’ знају,
Убеђени при том мисле да животу добит дају!…
Игор Северјанин
20. јануар 1923
Препевао: Александар Мирковић
Ми збиља живимо у сну загонетном,
На планети на којој удобно се дрема…
Окружени гомилом свега, беспотребном,
А онога што желимо — нема.
1909.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић
Она се подигла на прстиће
И усне поклонила мени.
Уморно, љубио сам јој лице
У сивој јесењој тишини.
И нечујно капале су сузе
У сиву јесењу тишину.
Дан се гаси, — тежина обузе
Као и све што није у сну.
Игор Северјанин
Препевао: Александар Мирковић
