Инокентиј Аненски, МИНУТА

Шарена се хаљина мрешка
И блиста прашина бела —
Ни речи не треба, ни смешка:
Остани каква си била;

Остани неухватна, сетна,
Блеђа од јутра јесени, 
Ко ива тужно свијена,
На мрежастом фону сени…

Минута — и ветар около
Лишћем ће шаре вајати,
Минута — и срце проснуло
Видеће, да то — ниси ти…

Остани, без речи, без смешка,
Остани, ко призрак знани,
Док шарена сена се мрешка,
Док светли се прах мекани…

(песма објаљена 1911. године)

Инокентиј Аненски

Инокентиј Ф. Аненски, ДВЕ ЉУБАВИ

Постоји љубав што личи на дим;
Кад јој је тесно — тад се опије,
Вољу јој дај —  она већ нестаје…
Бити дим — и вечно млад сасвим.

Постоји љубав — што личи на се̏н;
Дању  крај ногу лежи и слуша,
Ноћу нечујно обујми ко душа…
Ноћ и дан — бити се̏н — али сљубљен…

Инокентиј Ф. Аненски
Препевао: Александар Мирковић

Инокентиј Ф. Аненски, ЈА ВОЛИМ…

Ја волим то замирање еха
Бесног трка тројке у шуми,
И иза живахног, страсног смеха
Волим кад ме умор обујми.

Волим у зимско јутро нада мном
Сливање голубије таме,
Где је пламтело ватром пролећном
Румени се одблесак зиме.

Ја волим на бледом хоризонту
Кад се шири боја растопљена…
Ја волим све што у овом свету
Ни одјека ни сазвучја нема.
1906.

Инокентиј Ф. Аненски
Препевао: Александар Мирковић

Инокентиј Ф. Аненски, ШТА ЈЕ СРЕЋА?

Шта је срећа? Дим слова безумног?
На путу минута радости,
Где с пољупцем сусрета жудног
Слива се нечујно опрости?

Ил је она у јесењој киши?
Поврату дана? Дрхтају тела?
Блага кога се човек лиши
Због неугледнога одела?

Ти говориш… Ево, срећа куца,
Уз цветак приљубивши крила,
Но, трен — и горе су код сунца,
Неповратна, и светла, и чила.

А срцу, може бити, милије
Надувено, охоло знање,
Милије од бола који крије
У себи драго, отровно сећање.

(непознат датум настанка песме; 
први пут је објављена 1911. године)

Инокентиј Ф. Аненски
Препевао: Александар Мирковић

Инокентиј Аненски, ЈЕСЕЊА РОМАНСА

Гледам у тебе равнодушно,
У срцу туге много нема…
Данас је загушљиво-мучно,
Ал сунце иза магле дрема.

Ја знам, чуваћу своје снове,
И сновима сам веран, — а ти?..
Ко непотребне жртве нове —
Умрли, падају листови…

Судба нас је слепа водила:
Бог зна да ли нас тамо има…
И, не смеј се док ходаш мила
На пролеће — мртвим листовима!

1903.

Инокентиј Аненски
Препевао: Александар Мирковић

Инокентиј Аненски, ЖЕЉА

Пред ноћ, када ми тешки умор
Отежа руку, заврши стих,
Пожелим да одем на одмор
У далеку шуму, манастир тих,

Где бих свакоме био слуга
И творевини Господњој друг,
И где борови шу̑ме укруг,
А бели снег њима вијуга.

А када нада мном зазвони
Медни зов сред таме све веће,
Да уроним у гранит хладни,
У истопљени восак свеће.

(непозната година настанка песме)

И.Ф. Аненски
Препевао: Александар Мирковић

Инокентиј Аненски, СРЕД СВЕТОВА…

Сред светова, у звезданом трептању
Само једне Звезде име понављам…
Не зато што сам љубио Њу,
Већ зато што сам са другима сâм.

И кад ме обузме сумња, рој стрепњи,
Једино Њен ми одговор треба,
Не због тога што Она светли,
Већ што ми са Њом светло не треба.
1909.

Инокентиј Аненски
Препевао: Александар Мирковић

Инокентиј Ф. Аненски, УЗ ПОРТРЕТ ДОСТОЈЕВСКОГ

Његова Савест га учини пророком и поетом,
Карамазови су у њему живели, и дуси зли, —
Ал оно што нама сјаји сада благим светлом,
То њега за беше — огањ паклени.

Инокентиј Аненски

Препевао: Александар Мирковић