Марина Цветајева, МОЛИТВА

Христе и Боже! Ја чекам чуда
Одмах, сада, с почетка дана!
О, дај ми да умрем док посвуда
Живот ми је ко књига дарована.

Ти си мудар, Ти не кажеш строго:
— „Није време, још ти није крај.“
Дао си ми — исувише много!
Желим одмах — све путеве, знај!

Свега жељна: са душом Цигана
Хоћу да пљачкам уз песме пôј,
За све да страдам уз звук òрга̄на,¹
ко Амазонка да јурим у бој!

Да гатам у кули кад звезда дође,
Да водим децу напред, кроз сан…
Да буде легенда — дан кад прође,
Да безуман ми буде — сваки дан!

Ја волим и крст, и шелм, и свилу,
Трâга магновења душа је рôј…
Детињство си ми дао — принцезу-вилу,
Дај ми и смрт — у седамнаестој.

26 сентября 1909, Таруса

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: орган – оргуље

Advertisements

Марина Цветајева, КАДА МИ ЈЕ ЛОШЕ — МИСЛИМ НА ВАС…

Када ми је лоше — мислим на Вас,
Кад сам блажена — опет сте то Ви,
Као музика док падају листови,
Као из магле воз — у прави час.

Нека овај сан цео живот траје,
Но, особину има — пролазан је,
Ви — вечно себи окренути,
Страстима се нећете предати.

Престала сам Ваша писма чекати,
Но сваки дан и трен живота сваки
Ви сте — циљ мој, кладенац дубоки.
Тако је било, јесте и вечно ће бити.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ЛЕЖЕ ОНИ ЖУРНО НАПИСАНИ…

Леже они, журно написани,
Горчине и среће у њима — напретек.
Између љубави и љубави распет
Мој је трен, час, дан, година, мој век.

И чујем, светом — олује круже,
Амазонска копља опет се кале.
— Перо нећу задржати! — Две руже
Мени нежној крв су исисале.

Москва, 20. децембар 1915.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, МОЈА МАЛЕНА…

Ђурђиц, ђурђиц белоснежни,
Ружа црвена!
Нежно су јој шапутали:
„Моја малена!“

— Ликом — чиста иконица,
Песмом — сеница…
Лагано је љуљајући
На коленцима.

Иду десно, иду лево
Клатна Божија.
Све се сврши са припевом:
„Моја малена!“

Планови су Божји скрити,
Пути — писани.
Мали неће велик’ бити,
Вали — везани.

И он што цуре не гледа
Показа — прстићем:
Са постеље Анђ’о уста —
Пође за дечкићем.

Цветаћеш под рајским дрвом,
Ружо црвена! —
Све се сврши са припевом:
„Моја малена!“
6. јун 1919.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ТИ МЕНИ НЕ ТРЕБАШ ВИШЕ…

Ти мени не требаш више
Мили — и не због тога што
Првом поштом — ниси писао.

Ти мени не требаш више,
И не због тога што
Стихове, писане тугом,
Прочитаћеш — уз смех.

(Писала сам их сама —
Само теби! — прво теби! —
Знам — нећеш их рашчарати сâм. )

И не због коврџа њених —
Које ти дирају образ — мајстор сам
Да сама читам удвоје! —

И не зато што заједно —
Над сугласницима мутним,
Савијени, уздахнућете.

И не због тога што сложно
Капци се склопе  — тежак је
Рукопис, — уз то — стихови!

Не, друшкане! — Простије је,
То је више од досаде:

Ти мени не требаш више —
Зато што — зато што —
Ти мени  не требаш више!

3. децембар 1918.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Полина Агуреева, Мне тебя уже не надо

Марина Цветајева, ТРАЖИЛА САМ ЗОРУ САМО, А НЕ РУЖЕ

И неће спасити ни станце, ни сазвежђа.
А ово, ово се назива — одмазда.
За то, што сваке ноћи,

Усправљајући стас над стихом упорним,
Тражила сам над мојим челом широким —
Звезде само, а не очи.

Што, на веру самодршцем признавши вас, —
Ах, прелепи Ерос, један једини час
Без вас не испуни чама!

Што сам ноћима, у празничним маглама,
Трагала у нежним руменим уснама —
За римама, не уснама.

Одмазда за то, што најгори сам сваком
Судија — ко снег, што су, под левом дојком
Вечне апотеозе!

Што, очи у очи с младим Истоком,
Тражила ја сам на челу свом високом
Зору само, а не руже!

20. мај 1920.

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Марина Цветаева, СОЧИНЕНИЯ (том первий, с. 123-124), Художественная литература, Москва, 1988.

Марина Цветајева, ШТО ДРУГИМА НЕ ТРЕБА — ДОНЕСИТЕ МИ!

Што другима не треба — донесите ми!
У моме огњу нека све изгори!
Ја живот позивам, и смрт зовем ја
Да лаки дар буду, огњу мом што сја.

Пламен љуби — ствари тако лаке:
Сува дрва — венце — речи лањске.
Пламен — гута себи слична јела
Постаћете — чистији од пепела.

Птица-Феникс сам — у огњу само појем!
Подршку! — узвишеном животу мојем!
У висине пламтим — горим до пепела!
Да би и вама ноћ — светлела!

Ледени пламен, огњeна фонтана!
Високо носим свој високи стан,
Вискоко носим свој узвишен сан —
Сабеседнице и Наследнице.

2. септембар 1918.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Марина Цветаева, СОЧИНЕНИЯ (том первий, с. 99), Художественная литература, Москва, 1988.

 

Марина Цветајева, СВЕПРОЖДИРУЋИ ОГАЊ — МОЈ ЈЕ КОЊ

Свепрождирући огањ — мој је коњ.
Не рже, и копитама не бије он.
Где мој коњ дахне — врело усахне.
Где мој коњ махне — трава увене.

Ох, огањ-мој коњ — уста ненаситих!
Ох, огањ — на њему — јахач незасити!
С црвеном гривом коса сплетена…
У небеса — пруга огњена!
14.08.1918.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Марина Цветаева, СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ в семи томах (том первий, с. 418), Эллис Лак, Москва, 1994.

Марина Цветајева, ДВА СУНЦА…

Два сунца се гасе — Господе, смилуј се свима! —
Једно је — на небу, друго — у мојим грудима.

Како су та сунца — себе бих питати хтела —
Како су та сунца, да ме залуде успела!

И оба се гасе, не боле њихове лу̏че!
Прво ће згаснути оно што је пламтело јаче.
6. октобар 1915.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Марина Цветаева, ЧАС ДУШИ, Фолио, Харьков, 2008

 

Марина Цветајева, СРЕЋНА САМ ДА ЖИВИМ…

Срећна сам да живим скрoмна и узорна:
Као сунце — као клатно — као календар.
Бити светска отшелница танкоћутна,
Премудра — баш као и свака Божја твар.

Знати: Дух — мој је саборац, Духа —  води ме светло.
Без најаве улази, као поглед, као зрак.
Живети и писати једнако: узорно и сажето,
Као што је Бог рекао, а против био свак.

22. новембар 1918.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Марина Цветаева, ЧАС ДУШИ, Фолио, Харьков, 2008