Марина Цветајева, ВОЛЕЛА БИХ ДА ЖИВИМ СА ВАМА…

…Волела бих да живим са Вама
У неком малом граду,
Где су сумраци вечни
И где су вечна звона.

И у малој сеоској гостиони —
Тихи звон
Старих сатова — као капљицâ времена.
И понекад, с вечери, из какве мансарде
Флаута,
И флаутиста на прозору сам.
И руже велике на прозорима.
И можда бисте ме, чак, љубили…

Посред собе — огромна каљава пећ,
На њеним плочицама — слика: —
Ружа — срце — брод. —
А у прозору једином —
Снег, снег, снег.

Лежали бисте — онакав каквог Вас волим: лењ,
Безбрижан, равнодушан.
Наједном резак прасак
Шибица.

Цигарета гори и гаси се,
И дуго — дуго дрхти на њеном крају
Кратки сиви стуб — пепела.
Лењи сте чак и да га отресете —
И цела цигарета у ватру лети.
10. децембар 1916.

Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, МОЛИТВА ЗА СТОЛОМ

Утихнуо самовар, гаси се сјај
И урања дом у полутаму.
Срећа мени не треба — њему
Боже, моју срећу дај!

А зимски сумрак сенчи руже чисте
По рубовима светлих латица.
Вече му шаљи пуно светлица,
Топлије но мени, Христе!

Осмех свој и дисање — суздржаћу,
Руке не склапам за анатему,
Али само — дај срећу њему,
О, Боже, дај њему срећу!
(1910)

Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ЈА ВАС ВОЛИМ ЖИВОТ ЦЕО И ДАН СВАКИ…

Ја Вас волим  цео живот и дан сваки,
Нада мном сте као сенка велики,
Из села поларних  дим древни, меки.

Ја Вас волим  цео живот и сваки час.
Ал не требају ми Ваше усне, очи, глас.
Све је почело — и свршило се — без Вас.

Нечега се сећам: отвореног свода,
Огромне капије, чистије од снега,
Нанизаних звездама врхова рога…

И од рогова — на пола неба — сен…
И древни дим поларних села слеђен… —
И схватих најзад: Ви сте северни јелен.
1918.

Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ИДЕ ПО ПОЉИМА ЛИТИЈА…

Иде по пољима литија.
Тајанствена књига битија
Руског — где је судба света скривена —
Прочитана и чврсто склопљена.

И лута ветар, лута степом широком:
— Русијо! — Мученице! — Спавај — с миром!
30. март 1918.

Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ЕПИТАФ

Оном, што ту лежи под травком пролећном,
Опрости, Господе, злу мисао и грех!
Био је болестан, странац себи самом,
Ал анђеле је волео и детињи смех.

Није газио јоргован белоснежни,
Иако је желео Владику да свлада…
У свим гресима је био — малишан нежни
И зато му  Господе, — опрости сада!

1910.

Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, МИЛИ МОЈ ШТА САМ ТИ УЧИНИЛА…

Јуче си ме још у очи гледао,
А данас — попреко, са стране!
Јуче си до птица седети знао, —
А данас, све су сенице — вране!

Ја сам глупа, а ти глава умна,
Жив си, а ја се сва скаменила.
О, крик тај жена свих времена: 
„Мили мој, шта сам ти учинила?!“

И сузе њене — вода, и крв —
Вода, — крвљу, сузама се опрала!
Не мајка, већ маћеха је — Љубав: 
Не чекај њен суд, биће немила.

И одвозе најдраже бродови,
И одводи стаза забелела…
И јецај дуж земље заплови:
„Мили мој, шта сам ти учинила?“

Јуче си још — крај ногу лежао!
С кинеском се државом равнао!
Раширене ручице ми дао, —
Зарђала пара — живот пропао !

Децоубици ја на суду 
Стојим — несмела и немила.
Ја ћу теби рећи и у аду: 
„Мили мој, шта сам ти учинила?“

Питам столицу, питам постељу:
Зашто трпим, зашто очајавам?“
„Изљубио — на точак прибио:
Па другу љубио“, — одговарам.

У огњу си да живиш учио,
Сам се бацио — у степу леденила!
Ето мили, шта си ми урадио!
Мили мој, шта сам ти — учинила?

Све знам — без приговора глупа!
Прогледах — нисам ти љубавница!
Тамо где Љубав одступа,
Ту наступа Смрт-косачица.

Само — зашто дрво трести!
Кад је време јабука пада зрела…
— За све, за све ми опрости,
Мили мој, — шта сам ти учинила!

11. мај 1921.

Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић

 

Марина Цветајева, МОЛИТВА

Христе и Боже! Ја чекам чуда
Одмах, сада, с почетка дана!
О, дај ми да умрем док посвуда
Живот ми је ко књига дарована.

Ти си мудар, Ти не кажеш строго:
— „Није време, још ти није крај.“
Дао си ми — исувише много!
Желим одмах — све путеве, знај!

Свега жељна: са душом Цигана
Хоћу да пљачкам уз песме пôј,
За све да страдам уз звук òрга̄на,¹
Ко Амазонка да јурим у бој!

Да гатам у кули кад звезда дође,
Да водим децу напред, кроз сан…
Да буде легенда — дан кад прође,
Да безуман ми буде — сваки дан!

Ја волим и крст, и шлем, и свилу,
Трâга магновења душа је рôј…
Детињство си ми дао — принцезу-вилу,
Дај ми и смрт — у седамнаестој.

26 сентября 1909, Таруса

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: орган – оргуље

Марина Цветајева, КАДА МИ ЈЕ ЛОШЕ — МИСЛИМ НА ВАС…

Када ми је лоше — мислим на Вас,
Кад сам блажена — опет сте то Ви,
Као музика док падају листови,
Као из магле воз — у прави час.

Нека овај сан цео живот траје,
Но, особину има — пролазан је,
Ви — вечно себи окренути,
Страстима се нећете предати.

Престала сам Ваша писма чекати,
Но сваки дан и трен живота сваки
Ви сте — циљ мој, кладенац дубоки.
Тако је било, јесте и вечно ће бити.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ЛЕЖЕ ОНИ ЖУРНО НАПИСАНИ…

Леже они, журно написани,
Горчине и среће у њима — напретек.
Између љубави и љубави распет
Мој је трен, час, дан, година, мој век.

И чујем, светом — олује круже,
Амазонска копља опет се кале.
— Перо нећу задржати! — Две руже
Мени нежној крв су исисале.

Москва, 20. децембар 1915.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, МОЈА МАЛЕНА…

Ђурђиц, ђурђиц белоснежни,
Ружа црвена!
Нежно су јој шапутали:
„Моја малена!“

— Ликом — чиста иконица,
Песмом — сеница…
Лагано је љуљајући
На коленцима.

Иду десно, иду лево
Клатна Божија.
Све се сврши са припевом:
„Моја малена!“

Планови су Божји скрити,
Пути — писани.
Мали неће велик’ бити,
Вали — везани.

И он што цуре не гледа
Показа — прстићем:
Са постеље Анђ’о уста —
Пође за дечкићем.

Цветаћеш под рајским дрвом,
Ружо црвена! —
Све се сврши са припевом:
„Моја малена!“
6. јун 1919.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић