Марина Цветајева, БЛАГОДАРИМ, О ГОСПОДЕ

Благодарим, о Господе,
За Океан и за Сушу,¹
И за дражесну моју плот,
И за ову бесмртну душу,

И за узаврелу ми крв,
И за ледену воду.
— Благодарим за љубав.
Благодарим за непогоду.

9. новембар 1918.
М. Цветаева, Час души, Фолио, Харьков, 2008

Препевао: Александар Мирковић

Напомена:

  1. суша – овде у значењу — сува земља
Advertisements

Марина Цветајева, НОЋИ БЕЗ ВОЉЕНОГ…

Ноћи без вољеног — и ноћи
С невољеним, и велике звезде
Над врелом главом, и руке
Које се пружају ка Ономе  —
Који од искони није био  — и неће бити,
Који не може бити  — и мора бити…
И суза детета по хероју,
И суза хероја по детету,
И велике камене горе
На грудима онога који мора — доле…

Знам све, што је било, све, што ће бити,
Знам сву глувонему тајну,
Која се на тамном, неразговетном
Језику људском зове —  Живот.

30. јун – 6. јул 1918

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, СУНЦЕ — ЈЕДНО…

Сунце — једно, а корача свим градовима, знам.
Сунце моје. Ја њега никоме нећу да дâм.

Ни на час, ни на поглед, ни на сјај.  — Никоме.  — Никада.
Нека их, нек се утопе у вечној ноћи града!

У руке ћу те узети! Укруг да се вртиш не би смело!
Нек себи руке, и усне, и срце спржим цело!

У вечну ноћ нестаје — у стопу га пратим, трагам…
Сунце моје! Ја тебе никоме нећу да дâм!

фебруар, 1919
Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић


	

Марина Цветајева, ЉУБАВ

Јатаган? Огањ?
Скромније — не громко, до на крај света!
Бол знана, ко очима  — длан.
Ко уснама —
Име сопственог детета.

1. децембар 1924
Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, СВАКИ СТИХ — ДЕТЕ ЈЕ ЉУБАВИ

Сваки стих — дете је љубави,
Нишчи незакониторођени.
Првенац — у колотраг
На поклон ветровима — положени.

Срцу — ад и олтар.
Срцу — рај и срам.
Ко је — отац? Можда — цар,
Можда — цар, можда — тат сâм.

1918.
Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ЦЕЛОМ СРЦУ — ТРЕБА ЦЕО БОГ

1.
Великим тихим путевима,
Великим тихим корацима…
Душа, ко камен у воду бачени, —
Шири се, шири у круговима….

Та дубока — вода и та тамна — вода.
Душа на век векова — скривена у груди.
Ја је морам узети отуда,
Ја јој морам рећи: сад у моју иди.

2.
Целом мору — треба цело небо.
Целом срцу — треба цео Бог.

27. април 1920
Марина Цветајева

М. Цветаева, Час души, Фолио, Харьков, 2008

(одломак из поеме „Н.Н.В.“)

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, ПСИХЕЈА

1.

Нисам самозванка — долазим у дом свој,
И нисам служавка  — не идем за хлебом.
Ја сам – страст твоја, недељни одмор твој,
Твој седми  дан сам, твоје седмо небо.

Тамо на земљи давали су ми грош
Жрвањ вешали о врат да ме свија.
– Највољенији!  — Зар ме не знаш још?
Ја сам ласта твоја  — Психеја!¹

2

Узми, мили мој, ове траље сиве,
Најнежнија плот некада су биле.
Све сам износила, све подерала,  —
Само су ми два крила остала.

Одени ме у лепоту своју,
Помилуј и спаси.
А сироту трулу хаљу моју  —
У ризницу носи.

13 мая 1918.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. Психа (видети грчки мит о Психи http://arrakis-mitovi.blogspot.rs/2010/03/mit-o-erosu-i-psihi.html¹¹); душа

Марина Цветајева, ПРОМИНУТИ…

А можда је најлепша победа
Над временом и силом теже —
Минути, не оставити трага,
Минути, не оставити сене.

На зидинама...
           Може бити — одбијањем
Узети? Нестати из огледала?
Тако: као Љермонтов по Кавказу,
проминути, у мир стења не дирати.

А можда је — највећа забава
Прстом Себастијана Баха
Не дирнути у оргуља еха?
Распасти се, без зрна праха.

За урну...
          Може бити — обманом
Узети? Из ширина се исписати?
Тако: Временом као океаном
Проминути, у мир воде не дирати...

Марина Цветајева, 14. мај 1923.

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, НЕКО ЈЕ САЗДАН ОД КАМЕНА, НЕКО ОД ГЛИНЕ…

Неко је саздан од камена, неко од глине —
А ја срȅбрним и блистам!
Судбина ми је — издаја, име – Марина,
Неухватљива  —  морска сам пена.

Неко је саздан од глине, неко од плоти –
Њима гроб и плоче надгробне…
— Мене су крстиле морске дубине  — и у лéту
Своме  — вечно сам разбијена.

Кроз свако срце, кроз све те мреже сиве
Пробићу пут својевољи.
Мене  — погледај коврџе неукротиве! —
Нећеш саздати од земне соли.

Разбијам се о ваша гранитна колена —
Васкрсавам!  — вал нови кад блеска;
Нека живи пена  — та весела пена —
Та висока пена морска!

1920.

Марина Цветајева

Препевао: Александар Мирковић

Марина Цветајева, РАЗ-СТОЈАЊЕ: ВРСТЕ, МИЉЕ…

Борису Пастернаку

Раз-стојање: врсте, миље…
Нас су раз-ставили, раз-садили,
Да бисмо били тихи кко два сирочета,
На два разна краја света.

Раз-стојање: врсте, даљина сура…
Нас су разлепили, разлемили,
И нису знали да је то – легура

Надахнућа: жиле и тетиве…
Никад нису завадили – већ разбили, живе
ооооооУз зидове и ровове.
Раселили су нас ко орлове –

Зверенике: врсте, даљине…
Нису нас растролјили – само су намутили.
По честарима земљине ширене
Нас су, као сирочиће, раз-путили.

Који је већ – који – зар крај марта?!
Разбили су нас – као шпил карата!

25.март 1925.

Марина Цветајева, ПЕСМЕ И ПОЕМЕ, СКЗ, Београд, 1990.

Препевао: Данило Киш