Јуче си ме још у очи гледао,
А данас — попреко, са стране!
Јуче си још до птица седео, —
А данас, све су сенице — вране!
Ја сам глупа, а ти глава умна,
Жив, а ја се сва скаменила.
О, крик тај жена свих времена:
„Мили мој, шта сам ти учинила?!“
И сузе њене — вода, и крв —
Вода, — крвљу, сузама се опрала!
Не мајка, маћеха је — Љубав:
Не чекај њен суд, биће немила.
Одвозе драге бродови,
Одводи стаза забелела…
И јецај дуж земље заплови:
„Мили мој, шта сам ти учинила?“
Јуче си још — крај ногу лежао!
С кинеском се државом равнао!
Ручице обе одмах ширио, —
Зарђала пара — живот пропао !
Децоубици на суду
Стојим — несмела, немила.
Ја ћу теби рећи и у аду:
„Мили мој, шта сам ти учинила?“
Питам столицу, питам постељу:
Зашто трпим, зашто очајавам?“
„Изљубио — на точак прибио:
Па другу љубио“, — одговарам.
У огњу си да живиш учио,
Сам се бацио — у степу што је ледила!
Ето мили, шта си ми урадио!
Мили мој, шта сам ти — учинила?
Све знам — без приговора глупа!
Прогледах — нисам ти љубавница!
Тамо где Љубав одступа,
Ту наступа Смрт-косачица.
Само — зашто дрво трести!
Кад је време јабука пада зрела…
— За све, за све ми опрости,
Мили мој, — шта сам ти учинила!
11. мај 1921.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
