Утихнуо самовар, гаси се сјај
И урања дом у полутаму.
Срећа мени не треба — њему
Боже, моју срећу дај!
А зимски сумрак сенчи руже чисте
По рубовима светлих латица.
Вече му шаљи пуно светлица,
Топлије но мени, Христе!
Осмех свој и дисање — суздржаћу,
Руке не склапам за анатему,
Али само — дај срећу њему,
О, Боже, дај њему срећу!
(1910)
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Ја Вас волим цео живот и дан сваки,
Нада мном сте као сенка велики,
Из села поларних дим древни, меки.
Ја Вас волим цео живот и сваки час.
Ал не требају ми Ваше усне, очи, глас.
Све је почело — и свршило се — без Вас.
Нечега се сећам: отвореног свода,
Огромне капије, чистије од снега,
Нанизаних звездама врхова рога…
И од рогова — на пола неба — сен…
И древни дим поларних села слеђен… —
И схватих најзад: Ви сте северни јелен.
1918.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Иде по пољима литија.
Тајанствена књига битија
Руског — где је судба света скривена —
Прочитана и чврсто склопљена.
И лута ветар, лута степом широком:
— Русијо! — Мученице! — Спавај — с миром!
30. март 1918.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Оном, што ту лежи под травком пролећном,
Опрости, Господе, злу мисао и грех!
Био је болестан, странац себи самом,
Ал анђеле је волео и детињи смех.
Није газио јоргован белоснежни,
Иако је желео Владику да свлада…
У свим гресима је био — малишан нежни
И зато му Господе, — опрости сада!
1910.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Јуче си ме још у очи гледао,
А данас — попреко, са стране!
Јуче си још до птица седео, —
А данас, све су сенице — вране!
Ја сам глупа, а ти глава умна,
Жив, а ја се сва скаменила.
О, крик тај жена свих времена:
„Мили мој, шта сам ти учинила?!“
И сузе њене — вода, и крв —
Вода, — крвљу, сузама се опрала!
Не мајка, маћеха је — Љубав:
Не чекај њен суд, биће немила.
Одвозе драге бродови,
Одводи стаза забелела…
И јецај дуж земље заплови:
„Мили мој, шта сам ти учинила?“
Јуче си још — крај ногу лежао!
С кинеском се државом равнао!
Ручице обе одмах ширио, —
Зарђала пара — живот пропао !
Децоубици на суду
Стојим — несмела, немила.
Ја ћу теби рећи и у аду:
„Мили мој, шта сам ти учинила?“
Питам столицу, питам постељу:
Зашто трпим, зашто очајавам?“
„Изљубио — на точак прибио:
Па другу љубио“, — одговарам.
У огњу си да живиш учио,
Сам се бацио — у степу што је ледила!
Ето мили, шта си ми урадио!
Мили мој, шта сам ти — учинила?
Све знам — без приговора глупа!
Прогледах — нисам ти љубавница!
Тамо где Љубав одступа,
Ту наступа Смрт-косачица.
Само — зашто дрво трести!
Кад је време јабука пада зрела…
— За све, за све ми опрости,
Мили мој, — шта сам ти учинила!
11. мај 1921.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Христе и Боже! Ја чекам чуда
Одмах, сада, с почетка дана!
О, дај ми да умрем док посвуда
Живот ми је ко књига дарована.
Ти си мудар, Ти не кажеш строго:
— „Није време, још ти није крај.“
Дао си ми — исувише много!
Желим одмах — све путеве, знај!
Свега жељна: са душом Цигана
Хоћу да пљачкам уз песме пôј,
За све да страдам уз звук òрга̄на,¹
Ко Амазонка да јурим у бој!
Да гатам у кули кад звезда дође,
Да водим децу напред, кроз сан…
Да буде легенда — дан кад прође,
Да безуман ми буде — сваки дан!
Ја волим и крст, и шлем, и свилу,
Трâга магновења душа је рôј…
Детињство си ми дао — принцезу-вилу,
Дај ми и смрт — у седамнаестој.
26 сентября 1909, Таруса
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
НАПОМЕНА: орган – оргуље
Када ми је лоше — мислим на Вас,
Кад сам блажена — опет сте то Ви,
Као музика док падају листови,
Као из магле воз — у прави час.
Нека овај сан цео живот траје,
Но, особину има — пролазан је,
Ви — вечно себи окренути,
Страстима се нећете предати.
Престала сам Ваша писма чекати,
Но сваки дан и трен живота сваки
Ви сте — циљ мој, кладенац дубоки.
Тако је било, јесте и вечно ће бити.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Леже они, журно написани,
Горчине и среће у њима — напретек.
Између љубави и љубави распет
Мој је трен, час, дан, година, мој век.
И чујем, светом — олује круже,
Амазонска копља опет се кале.
— Перо нећу задржати! — Две руже
Мени нежној крв су исисале.
Москва, 20. децембар 1915.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Ђурђиц, ђурђиц белоснежни,
Ружа црвена!
Нежно су јој шапутали:
„Моја малена!“
— Ликом — чиста иконица,
Песмом — сеница…
Лагано је љуљајући
На коленцима.
Иду десно, иду лево
Клатна Божија.
Све се сврши са припевом:
„Моја малена!“
Планови су Божји скрити,
Пути — писани.
Мали неће велик’ бити,
Вали — везани.
И он што цуре не гледа
Показа — прстићем:
Са постеље Анђ’о уста —
Пође за дечкићем.
Цветаћеш под рајским дрвом,
Ружо црвена! —
Све се сврши са припевом:
„Моја малена!“
6. јун 1919.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
Ти мени не требаш више
Мили — и не због тога што
Првом поштом — ниси писао.
Ти мени не требаш више,
И не због тога што
Стихове, писане тугом,
Прочитаћеш — уз смех.
(Писала сам их сама —
Само теби! — прво теби! —
Знам — нећеш их рашчарати сâм. )
И не због коврџа њених —
Које ти дирају образ — мајстор сам
Да сама читам удвоје! —
И не зато што заједно —
Над сугласницима мутним,
Савијени, уздахнућете.
И не због тога што сложно
Капци се склопе — тежак је
Рукопис, — уз то — стихови!
Не, друшкане! — Простије је,
То је више од досаде:
Ти мени не требаш више —
Зато што — зато што —
Ти мени не требаш више!
3. децембар 1918.
Марина Цветајева
Препевао: Александар Мирковић
