Марија Јефитимијевић Михајловић, СРЦЕ РУЖЕ

Обасјања, обасјања
Пробуђења и спознања
Нити светло, нити тама
океани чистог стања

Сновиђења, озарења
Отрежњења, освешћења –
Насред груди ружа цвета
Усред руже срце света

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефитимијевић Михајловић: Santa Maria della Salute

Advertisements

Марија Јефтимијевић Михајловић, ХРАМ ТИШИНЕ

„Ја у свет дођох као светлост, да свако
ко верује у мене не остане у тами.“

(Јован 13, 46-47)

Једна је тишина тиша од свих тишинâ
Мир дубина, мир дубина
Кад напуштају нас сенке и усељавају сунца
Кроз затворене капке отварају се небеса
И тонемо у облаке као у снове.

Између два откуцаја где престајемо Ми
Почињу Богојављења, почињу Сретења
Између овог и оног живота
Бестелесне су руке које грле вечност
И нежности нису од овога света.
Одакле смо, с ког извора потекли
И чије је ово наше сећање на рај?
Где се улива овај садржај звезда
што су из твојих у моје очи потекле?

Ослушни: милошћу одјекује васељена
Одаја је ова наша небеска црквица
Љубим ли или целивам Светлост
Што се из мог срца на твоје чело прелива?!

Марија Јефтимијевић Михајловић

Преузето са блога Марије Јефтимијевић Михајловић: Santa Maria della Salute

Марија Јефтимијевић Михајловић, ЛЕГУРА

„…И нису знали да је то – легура“
М. Цветајева

Тамо где дотакнеш растерујеш мрак
На врховима прстију просијавају ти сунца
Оним што изговориш порећи ћеш свет
И доказати да живота изван нас и нема
Оним што прећутиш доказаћеш Њега
И порећи да смо од плоти, од крви

У твојим рукама и Месец и Сунце
Плес суштина плешу и Љубав и Смрт
Обликом у који се уливаш потврђујеш ме
Обликом у који се претварам доказујем те
– Ми смо легура… ми смо легура
Калуп и отисак вечног тренутка

Како је могуће раз-двојити нас
А не зачути цепање света?

Марија Јефитимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефитимијевић Михајловић SANTA MARIA DELLA SALUTE

Марија Јефтимијевић Михајловић, НЕСТАЈАЊЕ У СВЕТЛОСТИ

„Где се двоје воле, Он је међу њима“
Новалис

Од дрхтаја душа струји васиона
И тишином свира тад небеска харфа
Од прстију наших – загрљених зрака
Рађају се сунца под нашим очима
Ми једно у другом не видимо плоти
Јер се светлост твоја у мом оку рађа
И дрво живота што расте у нама
Не рађа плодове већ цветове познања

Ја – Божица твоја и Адамовица
Сведочим Оним који је међу нама:

Тиховања љубавна јесу созерцања –
Молитва су чистој Светлости у нама
Додири су ови миропомазања
И свето је миро на нашим уснама.

Ми не постојимо – то су обасјања
У Светлости овој тиха нестајања
Ми не постојимо – то су озарења
Додири су душа наша вазнесења.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефтимијевић Михајловић

Марија Јефтимијевић Михајловић, ПРАРОЂЕЊЕ

„Чистота сна у крви…“
А. Вукадиновић

Кад спустим главу на твоје груди
и вечност разгрнем испод тренутка
ослушнем: почиње стварање света
и слутим где је корен почетка.

Од светла се предано повлачи тама
и бела Светлост постаје течна
слушам бистру воду док тече у нама
од Себе саме до Средишта вечна.

И чујем:
– снагу пупољка и чежњу латица
и пружене гране обећању Неба
и узлет у Плаво распукнутих птица
и крикове звери и молитву хлеба –
док ствара се задати поредак свега.

И видим Њега јер видим Љубав
како ни из чега облике ствара
кроз додир душа да се препозна
и врати поново, назад – до Раја.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефтимијевић Михајловић

Марија Јефтимијевић Михајловић, ПОГЛЕД У ВРЕМЕ

Кад затвориш очи, отвара се време
– Каравани промичу кроз градове
Видим тезге, сувенире, арабеске
Миришу слике на тамјан и воштанице
Безгласно плачу зидови и фреске
Видим Јерусалим, Призрен и Дечане
Храм Господњи и Богородице Љевишке…
Чујем мајке и чујем крике дечје
Уском стазом на путу за Једрене
Победнике, рањенике, побеђене
Млади месец и крст, сабље укрштене

– Рану која светли и крв која капље
По пољима равним, међу гробовима
Миомирис шири босиље и смиље
Међу уснулима и пробуђенима
Од Галилеје до Газиместана
Свуд су Поља смрти – Поља дарована
Високо се узнела се до Светих Дечана…

Бол полегла у класју и житима –
Дашак ветра лелуја у очима
Душа поје слова љубве тиха
– Све су наше ране да их Љубав вида.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефтимијевић Михајловић