Марија Јефтимијевић Михајловић, ЛЕГУРА

„…И нису знали да је то – легура“
М. Цветајева

Тамо где дотакнеш растерујеш мрак
На врховима прстију просијавају ти сунца
Оним што изговориш порећи ћеш свет
И доказати да живота изван нас и нема
Оним што прећутиш доказаћеш Њега
И порећи да смо од плоти, од крви

У твојим рукама и Месец и Сунце
Плес суштина плешу и Љубав и Смрт
Обликом у који се уливаш потврђујеш ме
Обликом у који се претварам доказујем те
– Ми смо легура… ми смо легура
Калуп и отисак вечног тренутка

Како је могуће раз-двојити нас
А не зачути цепање света?

Марија Јефитимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефитимијевић Михајловић SANTA MARIA DELLA SALUTE

Марија Јефтимијевић Михајловић, НЕСТАЈАЊЕ У СВЕТЛОСТИ

„Где се двоје воле, Он је међу њима“
Новалис

Од дрхтаја душа струји васиона
И тишином свира тад небеска харфа
Од прстију наших – загрљених зрака
Рађају се сунца под нашим очима
Ми једно у другом не видимо плоти
Јер се светлост твоја у мом оку рађа
И дрво живота што расте у нама
Не рађа плодове већ цветове познања

Ја – Божица твоја и Адамовица
Сведочим Оним који је међу нама:

Тиховања љубавна јесу созерцања –
Молитва су чистој Светлости у нама
Додири су ови миропомазања
И свето је миро на нашим уснама.

Ми не постојимо – то су обасјања
У Светлости овој тиха нестајања
Ми не постојимо – то су озарења
Додири су душа наша вазнесења.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефтимијевић Михајловић

Марија Јефтимијевић Михајловић, ПРАРОЂЕЊЕ

„Чистота сна у крви…“
А. Вукадиновић

Кад спустим главу на твоје груди
и вечност разгрнем испод тренутка
ослушнем: почиње стварање света
и слутим где је корен почетка.

Од светла се предано повлачи тама
и бела Светлост постаје течна
слушам бистру воду док тече у нама
од Себе саме до Средишта вечна.

И чујем:
– снагу пупољка и чежњу латица
и пружене гране обећању Неба
и узлет у Плаво распукнутих птица
и крикове звери и молитву хлеба –
док ствара се задати поредак свега.

И видим Њега јер видим Љубав
како ни из чега облике ствара
кроз додир душа да се препозна
и врати поново, назад – до Раја.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефтимијевић Михајловић

Марија Јефтимијевић Михајловић, ПОГЛЕД У ВРЕМЕ

Кад затвориш очи, отвара се време
– Каравани промичу кроз градове
Видим тезге, сувенире, арабеске
Миришу слике на тамјан и воштанице
Безгласно плачу зидови и фреске
Видим Јерусалим, Призрен и Дечане
Храм Господњи и Богородице Љевишке…
Чујем мајке и чујем крике дечје
Уском стазом на путу за Једрене
Победнике, рањенике, побеђене
Млади месец и крст, сабље укрштене

– Рану која светли и крв која капље
По пољима равним, међу гробовима
Миомирис шири босиље и смиље
Међу уснулима и пробуђенима
Од Галилеје до Газиместана
Свуд су Поља смрти – Поља дарована
Високо се узнела се до Светих Дечана…

Бол полегла у класју и житима –
Дашак ветра лелуја у очима
Душа поје слова љубве тиха
– Све су наше ране да их Љубав вида.

Марија Јефтимијевић Михајловић

Извор: Блог Марије Јефтимијевић Михајловић