Небом је ноћним анђео летео,
И тиху песму певао,
И месец, звезде, облака гомиле
Песму су свету слушале.
О блажености певаше духова
Под крошњом рајских вртова,
О Богу је великом појао он,
Хвалом дубоком искреном.
Младу је душу носио у наручју
Свету у болу и очају.
У младој души песма му предивна
Без речи — оста, но жива.
Дуго се на свету душа мучила,
Жељама чудним киптила,
Не заменише јој звуке небеске
Туробне песме земаљске.
1831.
Михаил Ј. Љермонтов
Превео: Александар Мирковић
Усамљено се једро бели,
Маглом лазура трепти сјај!…
Шта оно у туђини жели?
Што оставља родни крај?
Вали плешу — олује вриште,
Свија се јарбол, све тежи…
Ах! Нити оно срећу иште,
Нит од среће више бежи.
Под њиме струје у азуру,
Над њим сунчаних луча вир…
А оно, немирно, моли буру,
Ко да бура доноси мир!
1832.
Михаил Ј. Љермонтов
Препевао: Александар Мирковић
Како су страшни животни окови,
Како је тешко кад сами теглимо.
Весеље да деле — сви су готови:
Ал нико неће тугу да поделимо.
Ја сам сȃм овде, као цар небесни,
Патња ми срце све снажније стеже,
И видим — послушни судбини
Годови одлазе, ко снови беже.
И опет долазе са позлаћеном
Али ипак истом старом маштом,
И видим гроб на месту самотном
Чека; над земљом оклевати, зашто?
Ипак, никога ово не жалости,
И они (у уверењу сам том),
Мојој ће се смрти веселити
Више, но што су рођењу мом…
1830.
Михаил Ј. Љермонтов
Препевао: Александар Мирковић
У животном тешком трену
Кад је срцу живот пуст,
Ја молитву једну чудну
Изговарам наизуст.
Сила жива благодатна
У сазвучју живих речи,
Из њих дише непојамна
И лепота свéта, лечи.
И са душе скотрља се
Бреме сумње далеко —
Верује се, и плаче се,
И тако је лако, лако…
1839.
М. Ј. Љермонтов
Препевао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 