Каткад мислим:
кроз копрену постојâња
моја Душа жуди
тражи
ону Љубав —
што не гасне,
па је ова ватра само
жар пожара
у којем смо изгорели
у тренутку неком
давном.
У данима неким прошлим
као да сам све имао,
све добио што сад желим —
Душе наше, можда су се
тад састале
у звезданој некој ноћи
и стопиле
и нестале
са том ноћи
у сећање,
осећање,
Безвремено Постојање…
НАИДУ САРОЈИНИ (1879-1949)
Препревао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 