Наиду Саројини – МЕТЕМПСИХОЗА

Каткад мислим:
кроз копрену постојâња
моја Душа жуди,
тражи
ону Љубав –
што не гасне;
па је ова ватра само,
жар пожара
у којем смо изгорели
у тренутку неком
давном.

У данима неким прошлим
као да сам све имао,
све добио што сад желим;
Душе наше, можда су се
тад састале
у звезданој некој ноћи
и стопиле
и нестале
са том ноћи
у сећање….осећање….
Безвремено Постојање.

НАИДУ САРОЈИНИ (1879-1949)

Препревао: Александар Мирковић