Николај Велимировић – МОЛИТВА ЈЕ ТАМЈАН ШТО БЕЗ ПРЕСТАНКА КАДИ ДУШУ МОЈУ И УЗДИЖЕ ЈЕ К ТЕБИ

Усред граје и поруге људске уздиже се молитва моја к Теби, Царе мој и Царевино моја. Молитва је тамјан што без престанка кади душу моју и уздиже је к Теби, и пригиба Тебе к њој.

Сагни се, Царе мој, да ти шапнем најмилију тајну, најтајнију молитву, најмолитвенију жељу. Ти си предмет свих молитава мојих, свега искања мога. Ништа од Тебе не иштем, ваистину – само Тебе.

Шта да тражим од Тебе што ме не би одвојило од Тебе? Да будем господар над неколико звезда? Нећу ли с Тобом господарити над свим звездама?

Да будем први међу људима? Какав стид за мене, кад ме Ти за трпезом Својом будеш ставио на последње место!

Да ме славе милиони људских уста? Какав ужас за мене кад се сва та уста напуне земљом!

Да се окружим најдрагоценијим стварима из целога света? Какво понижење за мене да ме те ствари надживе, и да сијају и онда кад земљана тама испуни очи моје!

Да ме не растављаш од пријатеља мојих? Ах, растави ме, Господе, растави ме што пре од пријатеља мојих, јер они су најдебљи зид између Тебе и мене.

Зашто да се молимо, говоре суседи моји, кад нам Бог не услишава молитве? А ја им велим: ваша молитва није молитва но торбарење. Ви се не молите Богу да вам дâ Бога, но ђавола. Зато Мудрост небесна не прима молитве са језика вашег.

Зашто да се молимо, ропћу суседи моји, кад Бог зна унапред шта нама треба? А ја са жалошћу одговарам: заиста, Бог зна да вама ништа не треба до Њега јединога. На вратима душе ваше Он чека да уђе. Молитвом се отварају врата за улазак величанственоственога Цара. Не говорите ли и један другоме на вратима: молимо, уђите?

Не тражи Бог славу Себи но вама. Његовој слави сви светови не могу додати ништа, камоли ћете ви. Молитва ваша прославља вас а не Бога. У Њега је пуноћа и милост. Све добре речи, које у молитви упутите Њему, враћају се двогубо на вас.

Светлосни Царе мој и Боже мој, Теби се једином молим и поклоним. Излиј се у мене као бујан поток у жедан песак. Само се Ти излиј, животворна водо, лако ће онда трава расти по песку и бели јагањци пасти по трави.

Само се Ти излиј у сухотну душу моју, Животе мој и Сапасење моје.
(1922)

Јован Пејчић – АНТОЛОГИЈА СРПСКИХ МОЛИТАВА (XIII-XX век)  /ДРАСЛАР ПАРТНЕР, Београд, 2005)

Николај Велимировић, ГОСПОДЕ ПРЕМИЛА ТАЈНО ДУШЕ МОЈ

Господе,
премила тајно душе моје,
како је лак овај свет
када га мерим на кантару с Тобом!
На једној страни кантара
језеро растопљеног злата
а на другој облак дима.

Све бриге моје,
са телом мојим
и његовим лудим грчевима
од сласти и горчине,
шта су него дим,
испод кога душа моја плива
по златном језеру?

Како да исповедим људима тајну
коју гледам кроз кругове
архангела Твојих?
Како деловима
да говорим о целини?
Како he нокти на прстима
разумети крвоток тела?
Заиста онемелом од чуда
мучно је говорити
оглувелим од ларме.

Прво је било рађање
па онда стварање.
Као што се чудесна мисао
у човеку нечујно и тајанствено рађа,
па рођена мисао потом ствара,
тако се нечујно и тајанствено
у теби родио Свечовек, Јединородни,
који је потом створио
све што Бог може створити.

У Твом неузнемиреном девичанству,
дејством Духа Свесветог,
родио се Син.
То је рађање Бога одозго.

Како горе, тако доле —
говорише стари.
Оно што се десило на небу,
десило се и на земљи.
Оно што се десило у вечности,
десило се и у времену.

Мио си ми, љубави моја,
зато што си ми тајна.
И свака љубав гори
и не сагорева док тајна траје.
Откривена тајна
сагорена љубав.
Кунем Ти се вечном љубављу
као што се Ти мени
кунеш вечном тајном.

Обукао си се у седмора небеса;
скрио си се предубоко од свих очију.
Да се сва сунца слију у jедно око
не би прогорели све завесе твоје.
Ниси се скрио намерно,
Велики Господе,
но несавршенством нашим.
Разложено и иситњено створење
не види Те.

Само за онога ниси скривен –
ко је постао једно с Тобом.
За онога ниси скривен –
за кога је порушен зид
измећу Ја и Ти.

Господе,
премила тајно душе моје,
како је лак овај свет
кад га мерим на кантару с Тобом.
На једној страни кантара
језеро растопљена злата,
а на другој облак дима.

Николаj Велимировиh – Молитве на jезеру

Приредио: Александар Мирковић