Норамн Макејг – ПОСАДА

Три човека потежу
десно весло,
човек који сам и који сам био
и човек који ћу бити.

Чамац плови
према слепом хоризонту.
Ко потеже лево весло
што држи наш смер правим?

Ма колико вукли
пречи нас да скренемо
луци или пучини тај
невидљви веслач.

Норман Макејг – Извештај племену (Архипелаг, Београд, 2008.)

Advertisements

На поњави крај ватре
стог речника се дизао, поуздано
слажући придеве и именице
сићушне мишићаве глаголе, спрат по спрат,
док не досегнуше готово таваницу. Реч на дну
беше љубав.

Јурнух из собе.
Нисам то веровао. Грозничаво
окретах странице речника
да нађем празнине
које су оставиле за собом – и нађох их,
ужасне као очне дупље.

Шта да радим? Шта
да радим? Јер знам
да ће се високи стог срушити,
свака реч полетети назад и испунити
те страшне просторе,
ако зграбим ту реч
са дна гомиле – ако
научим поново
значење љубави.

Норман Макејг – Извештај племену (Архипелаг, Београд, 2008.)

Норман Макејг – ХОРОСКОП

Знам да има речи које не разумем
као апогеј и азимут.
Знам да има дијаграма који претендују да буду
дијаграми прошлости и оговарања
будућности.

Заљубљен сам у своје лепо Сада
које неће мирно да стоји
да га измере. Прошлост
оде у далеку земљу; што се будућности тиче,
нема будућности у њој.
Али моја лепа Садашњост, волим је, волим је,
јер се шепури преда мном
и увек ће бити верна.

Норман Макејг – Извештај племену (Архипелаг, Београд, 2008.)

Норман Макејг – ШТА СТВОРИТИ?

Нешто мало, попут влати траве,
или реч као љубав с лажима
извученим из ње, или кључ
који ће откључати врата што сам направио.

Не оркан,не револуцију,не собу
где разборити научник
мозга о неразборитости што створи.

Нешто мало, као гест
пун предавања
попут
прегршти земље бачене на ковчег
или дивно
попут сеобе ласта.

Норман Макејг – Извешај племену (Архипелаг, Београд, 2008.)

Норман Макејг – У МАГЛИ

У МАГЛИ

Планине се повијају и померају.
Нисам потпуно изгубљен. Али ме мучи
Што најлакши излаз
Није онај који се најлакше види.

Знам тачно где си.
Али како тамо доћи кад језера мењају место
И позната стаза
Мигољи као шарка у грмље вреса?

Кунем своја чула, и говорим
У маглу: Остани где си, молим те остани –
Још имам компас.
Довешће ме к теби, мада не најлакшим путем.

Норман Макејг – Извештај племену (Архипелаг, Београд, 2008.)
Превео: Душан Пувачић