Осип Мандељштам, УЗМИ НА РАДОСТ

Узми на радост из мојих дланова
Мало сунца и мало меда слаткога,
Ко што нам налажу пчеле Персефоне.

Не одвезује се чамац непривезан,
Не чује се у крзно обувена сен,
Не побеђује се страх мучног живота.

Остали су нам још само пољупци,
Мекано чупави, ко пчеле малене
Што умиру, кад излете из кошнице.

Они шуште у прозрачној дивљој ноћи,
Рођени у густим шумама  Тајгета,
Храна им је време, медуника, нана.

Узми на радост нека је мој поклон дивљи,
Неугледна сува гривна од мртвих пчела,
Које мед у сунце претворише.

1920.

Осип Мандељштам

Препевао: Александар Мирковић

Осип Мандељштам – ВЕК

Звери моја, веку мој лепи,
Ко ће ти погледати у очи
И својом крвљу ко ће моћи
Пршљене двају столећа да залепи?
Крв – градитељка непрестана
Грлом земаљске ствари пије,
Нерадник само спокојан није,
На прагу нових дана.

Створење свако, све док живи,
Мора кичму да спасава,
А пршљеном невидљивим
Луди вал се поиграва.
Век младе земље је к’о нежна
Хрскавица у детета,
Опет су на жртву, к’о јагње,
Принели теме живота и света.

Да се живот ослободи из плена
И да нови свет отпочне утом,
Чворноватих дана колена
Треба везати флаутом.
То век љуља талас плави
Људском жалости без лека
И дише змија у трави
Златну меру века.

Пупиће још пупољци без броја
И зеленило у јеку.
Ал’ сломљена је кичма твоја,
Мој дивини јадни веку.
Бесмислена осмеха гледаш
Унатраг, суров и слаб,
К’о звер, гипка некад,
На свој зверињи траг.

Осип Мандељштам

препевао Бранко Миљковић