За звечеће врлине будућих векова,
За велико људско племе моје,
Одрекао сам се чаше на пиру очева,
И весеља и части своје.
Век-вукодав на моја плећа скаче,
Али крв ми вучја није:
Ко капу у рукав, гурни ме још јаче
Да ме бунда сибирска сакрије.
Да не видим плашљивце, ни каљуге црне,
Ни крваве у точку кости;
Да сву ноћ сијају лисице сребрне
У првобитној својој лепоти.
Одведи ме у ноћ, где тече Јенисеј,
Тамо, где бор звезде милује,
Јер ја у себи немам крви вучје –
Једнак може мене да убије.
1931-1935
Осип Мандељштам
Препевао: Александар Мирковић
НАПОМЕНА: Осип Мандељштам је оставио и следеће две варијанте последње строфе:
Одведи ме у ноћ где Јенисеј тече,
И суза се у оку леди,
Јер ја у себи немам крви вучје,
И човек у мени не бледи.
Препевао: Александар Мирковић
Одведи ме у ноћ, где Јенисеј тече
И милује звезде боровина густа
Јер ја у себи немам крви вучје
И лаж ми је искривила уста.
Одведи ме у ноћ где тече Јенисеј
До шестопрсте лажи у избу
Зато што ја нисам вук по крви својој
И лежаћу у боровом гробу.
Препевао: Бранко Миљковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 