Руми – БУДИ ОТАПАЈУЋИ СНЕГ

Потпуно свесно, а без повода, долазиш да ме видиш.
Има ли ту кога?, питам.
Месец. Пун месец ти је у кући.

Моји пријатељи и ја истрчавамо на улицу.
Ја сам овде унутра, допире глас из куће, а ми не слушамо.
Бленемо горе у небо.
Мој омиљени славуј јеца у врту као пијан.
Дивљи голубови разилазе се с тихим гукањем где, где.
Поноћ је. Цео комшилук је на ногама, и напољу
на улици помишља: Мачак провалник се вратио.
Ту је и прави лопов, и гласно виче:
Јесте, мачак провалник је негде у гомили.
Нико не обраћа пажњу.

Гле, Ја сам увек са тобом – то значи да када тражиш Бога,
Бог је у погледу твојих очију,
у намери трагања, ближи теби него ти сам,
или ствари које су ти се догодиле.
Нема потребе да се излази напоље.

Буди отапајући снег.
Опери се од себе.

Бели цвет расте у тишини.
Нека ти језик постане тај цвет.

Руми – ЈЕДИНО СВЕ (Београд, 2007.)

Превели: Александар Ђусић и Александар Љубиша

Руми – ЈА ВИШЕ НЕ ЗНАМ КО САМ

Шта да се ради, муслимани? Јер, ја више не знам ко сам.
Нисам ни хришћанин, ни Јевреј, а ни муслиман.
Нисам са истока, ни са запада, ни са копна, ни с мора;
Моје порекло није у природи, нити у небу што кружи.
Нисам од земље, нисам од воде, ни од ваздуха ни од ватре;
Нисам од неба, ни од земног праха, од постојања или стварности.
Нисам из Индије, ни из Кине, ни из Бугарске, ни из Саксоније.
Нисам из Ирачког краљевства, ни из земље корасанске.
Нисам од овога света, ни од онога, ни из Раја, ни из Пакла.
Не потичем од Адама, ни од Еве, ни из Едена нисам ни из Ризвана.
Мој град је Безград, мој траг је у Бестрагији;
Не треба ми ни тело ни душа, јер припадам души Вољеног.
Уклонио сам двојност, увидео да су два света једно;
Једнога тражим, Једнога знам, Једнога видим, Једног дозивам.
Он је први, Он је последњи, Он је споља, Он је унутра;
Не знам ни за ког другог сем за “Ја Ху“ и “Ја ман Ху“.
Опио ме је пехар Љубави, два света несташе из мог видокруга;
Остало ми је само да банчим и лумпујем.

Ако сам икад у свом животу провео један тренутак без тебе,
Од тога доба и од тог часа кајем се због свог живота.
Ако сам иједном на овом свету освојио тренутак са тобом,
Прегазићу оба света, победоносно плесати довека.
О, Шемсе Табриски, тако сам напит у овом свету
Да осим о пијанству и теревенки немам о чему да причам.

Руми – Једино све (Београд, 2007.)
Превели:
Александар Љубиша и Александар Ђусић

Руми – КАД ТИ СЕ ЛУДАК НАСМЕШИ

Чувени лекар Гален затражи од свог помоћника
 да му дода лек.
                                “Учитељу, па тај лек је
 за умоболне! Далеко било да вам то треба!”
 Гален рече: “Јуче се један лудак окренуо и насмешио
 ми се, подигао па спустио обрве, и додирнуо ми рукав.
 Он то не би урадио да у мени није препознао
 неког сличног себи.”
                    Кад неко осети привлачност
 према неком другом, макар само кратко,
 то двоје имају исту свест.
 Једино у гробу потпуно различита бића другују.
 Један мудар човек давно је приметио: “Видео сам како
 врана и рода заједно лете, и нисам то могао да схватим
 док нисам испитао ствар и открио шта им је заједничко.
 Обе су биле сакате.”
                                Разлог што буба
 напушта ружичњак је то што не може да поднесе
 сву ту дивоту.
            Воли да живи у гњилом ђубрету,
 не са славујима и цвећем.
            Гледај ко те избегава,
 јер и то указује на твоје скривене особине.
 Знак вечности у Адаму није било само то
 што су му се анђели клањали
            већ и то што Сатана то није хтео.

Руми - Пламена чесма
 Превели: А. Ђусић и А. Љубиша

Руми – МЕТАМОРФОЗА

Све видљиво праслику има, основу ван нас дубоку,
Вечна је она, умире само слика у нашем оку.

Не тугуј док светлост трне, не плачи за утихлим звуком,
Ишчезли нису они –  њихови одрази лажном те муче муком.

А шта је са нама и суштином нашом? У свет тек дошли,
Лествицом метаморфозе ка врху хитро пошли.

Од етера постао си камен, затим трава знај,
Животиња потом – тајна тајне редослед је тај!

И ето, сада си човек, знање ти је дато,
Трошни, крхи облик твој, узело је блато.

Кад кратки земаљски пут прођеш, анђео ћеш бити,
Не са земљом већ с небесима ћеш се ородити.

О Шемсе, висине се одреци, у пучину зарони,
И у капи малој море бескрајних живота понови.

Руми – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Руми – ПОСТОЈИ МЕСТО

Постоји место,
где тишина речи рађа,
место,
где се шапат срца буди.
Постоји место,
где гласови о лепоти Твојој поју,
место,
где дах сваки слику Твоју,
у моју душу
уписује.

Руми – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Руми, ИЗВАН КРУГА

Постоји поље ван круга што лежи,
појмова наших о добру и о злу.
Срешћемо се тамо, њему само тежи!
На земљи нема места сусрету.

Цвећем ће поље душу обгрлити.
Свет је тад препун, а празно звечи реч,
Језик, идеје, израз – „ја и ти“
у тренутку том смисао губе већ.

Нестало је „ја“…
Нестало је „ти“…

Руми – ПЕСМЕ

Препревао са руског: Александар Мирковић

Руми – НЕ ГОВОРИ О СВОЈОЈ ДУШИ

Рекох: „О Најслађи! о Вољени!
ти си уточиште моје душе“.
А он одговори: „Ако припадаш мени,
не говори о својој души.“
Рекох опет: „Зашто ме рањаваш
својим оштрим речима?“
А он одговори:
„Речима мојим не би био рањен,
да у себе ниси толико заљубљен.“

Руми – ПЕСМЕ
Препевао: Александар Мирковић