Станислав Винавер, ЧЕКАШ, ЧЕКАМ

Чекаш, чекам
Твоја моја свест:
Ја од три до седам
Ти од пет до шест

Ја, ти, сав тај рој!
Сви, свуд неки број…
Твој, мој, неки број…

Боже, Боже мој!…

Станислав Винавер, ЕВРОПСКА НОЋ, Сл. гласник, 2012

Станислав Винавер, КАТЕДРАЛА

На маленим колицима
Вукао сам тешки камен
Са планине у долину.

Безбројни су тамни људи
Вукли камен што ће црква
Да постане распевана.

Усред свога глуха посла
Застајаху очајници
Мољаху се своме свецу.

Грехови се накупили
Мутним ројем прекобројем
И кко гавран срце кљују.

Грехови су преогромни
Рад’ којих су оставили
Свога дома топло гнездо.

Пристигну их на препаде,
Пуни мрака бесовскога
И исконских чудовишта.

Сваки себи страшан дође
И кукаван непочинством
Неприступан спасенију.

Грехове ће окајати
Верним ходом, смерном стрпњом,
Благом мишљу, кротким чином

Не знам место те планине,
Не знам пада те долине,
Не знам доба те старине.

Не знам име храма оног,
Нити свеца коме се диже
Нити рода који зида.

Теглио сам целом душом
– За молитву опроштајну
Није било више снаге.

И опет ће поколења
Цркви стварат звучни блесак
За боравак анђелима.

И дуги ће неки говор
Да зазвони на уснама
Д процвета у срцима.

И молитве другачије
Рашчиниће таму света
Узрујнијим роморењем.

Сâм, самотан и без друга
Ја ћу вечно вући камен
За све нове богомоље.

За светлије и јасније
Блиставије и страсније
Жуборније и гласније.

Где год грехом стрепња цвили
Где очајна сумња мили
Где се мисо себе боји.

– Док не буде претворена
Цела земља од камена
У молитву од пламена.

Станислав Винавер, ЕВРОПСКА НОЋ, Сл. гласник, Београд, 2012

Станислав Винавер, ЗВУЧНИ ПРЕДЕО

Чудесни тамни борови,
Дозреле крошње јекова,
Судбински страсни хорови
Језивом славом векова.

Чију ли песму вијете,
Зелене горе сумором,
Koje ли слутње умором
Дубљу, ви, тајну кријете.

Под вама, плаве бездани
Земља je звуке упила —
Музике простор звездани
Глуха су гротла скупила.

Жедне су свести хукова,
Звезде бескрајних плесова,
Дрхте од лудих бесова
Стабла, препуна звукова.

Станислав Винавер, Чувари света, Матица српска – СКЗ, 1971

Станислав Винавер, СВИХ СУШТИНА ЗРЕЛИ МИР

Разјарити грозд пo грозд
Продубити звук пo звук
Расклопити зглоб no зглоб
Уогњити врх пo врх.

Насунчати цваст пo цваст
Дохујати дан пo дан
Прејадити бол пo бол
Позобати коб пo коб.

Узабрати сласт пo сласт
Изаткати влат пo влат
Искапити вир пo вир —

Свих суштина зрели мир.

Станислав Винавер, Чувари света, Матица српска – СКЗ, 1971

Станислав Винавер, ЗАНЕСИ НАС

Занеси нас мишљу страсном
Муњевитом лековитом
Вртоглавом слутњом јасном
Ka извору плаховитом
Ka изгару видовитом.

Расклопи нам сплет обзорја
Воде знања и дубина,
Разбесни нам неоспорја —
Разјари нам свих предгорја
Утрнули грч давнина.

Ka вечитом премарању
Преболелих догађаја,
Ka буновном прегарању
Чворова и одмршаја
Ka сну, блеску, и стварању.

Станислав Винавер, Чувари света, Матица српска – СКЗ, 1971

Станислав Винавер, БАСМЕ

Слутњама мутним
Бића одјекују.
Душе су огрезле
У тајне заносе.

У израз узрујан,
У сладост буновну,
У немир опчињен,
У снове повратне.

Буде се, падају
У теже помаме:
Устану, пркосе,
Залебде, ишчезну.

Давно су упале
У тамне уроке,
Звезданих мађија
Огромна брујања.

Судбе ће безумне
Крила да осете
Тек кад се освесте
Басмама ћутања.

Станислав Винавер, Европска ноћ, Службени гласник, Беогрд, 2012

Станислав Винавер, ОСТАВИ

Остави, остави макар свиснуо
Сумње болећиве тешке покорности
Прени се, прени се – срце стиснуо,
Трагом потонуле глухе суморности.

Долазе, долазе тамним клепетом,
Извори предревни вечне сањарије,
Свет нам је, свет нам је старе играрије
Занесен вековним глухим трепетом.

Чујеш ли, видиш ли тајних токова
Где се расклапају грдни бездани –
Сањаш ли, слушаш ли, слатких сокова
Страховит лековит занос звездани.

Станислав Винавер, ЕВРОПСКА НОЋ, Службени гласник, Београд, 2012

Станислав Винавер, ОСВЕСТИЋУ ЉУДЕ

Распеваћу очај старе васионе,
Тренутак што цвили, дане који звоне,
У сазвучја живих укобићу рез.

Заробићу слатке бројеве и споне
Искривићу бића да се болно склоне
У ситног иверја утрнули вез.

Кроз правило шаре, кроз занос поретка
Преболећу значај краја и почетка
Ускладићу прекрој и претанак бод.

Освестићу људе: грозничавог претка
Збуњеног потомка; у бунцања јетка
Расплинут, развијен опчињени род.

Разгаљених снова недозвање бујно
Сломљених полета надање узрујно
Односа и сржи занесени склоп

Нек се залелуја, згранут, једва чујно —
И ко танка пара нек ишчили рујно
Безбројног искуства преображен сноп.

Станислав Винавер, Чувари света, Матица српска – СКЗ, 1971

Станислав Винавер, МИ СЕ ЧУДНО РАЗУМЕМО

Ми се чудно разумемо
ко два бола, ко два вала
ко два моста у открића:
ја те волим чудно, немо,
ти си она чудна мала,
машта древна мога бића.

О теби су питалице
од векова моје биле,
одговор о ком се сања,
одговор је твоје лице
ти си слика оне виле;
из дечачких нагађања.

И сви стари снови, ево
полагано надолазе
ко да иде време тавно;
сваки гест твој ја сам снево,
знам напамет твоје фразе
сваку реч сам чуо давно.

Станислав Винавер

Станислав Винавер – БУДИ СЕ БОГ У ПРЕДЕЛУ

Тиха смерност одзвањала
Магла се од магле одвајала
Сновна се сновност пресањала
Звезда са звездом се спајала.

(Безмерна мис’о све схватила
Сазнања чежњом брзнула
Бескрајна јата се сјатила
Тамно у незнан склизнула.)

(У глухе грехе срце се спрезало
У неумитна древна суђења
Умље се опет с безумљем везало
За прекид свети, за очај блуђења
За слатке јаве бесциљна буђења.)

Станислав Винавер – Европска ноћ /Повратак/ (Службени гласник, Београд, 2015)