IX
Ја сам чувар стада,
Стадо су моје мисли
А моје мисли су сви опажаји.
Мислим очима и ушима
И рукама и ногама
И носом и ушима.
Мислити један цвет значи видети га и омирисати
А појести неки плод значи сазнати његов смисао.
Зато, кад се по врелом дану
Растужим од силног уживања,
И извалим на траву
И склопим ужагрене очи,
Осећам да ми је цело тело у стварности опружено,
Истину знам и срећан сам.
X
„Здраво, чувару стада,
Што украј друма стојиш,
Ветар који пролази о чему ти збори?“
„Каже да је ветар, и да пролази,
И да је пролазио и раније,
И да ће пролазити и убудеће.
А шта теби казује?“
„Много више од тога,
Говори ми о многим другим стварима.
О сећањима успоменама
И о стварима које се никад нису збиле.“
„Никад ти ниси чуо ветар што пролази.
Ветар само о ветру збори.
То што си чуо била је леаж,
А та лаж је у теби.“
Ф. Песоа (Алберот Каејро) – Чувар стада
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 