Фернандо Песоа – ЧУВАР СТАДА

IX

Ја сам чувар стада,
Стадо су моје мисли
А моје мисли су сви опажаји.
Мислим очима и ушима
И рукама и ногама
И носом и ушима.

Мислити један цвет значи видети га и омирисати
А појести неки плод значи сазнати његов смисао.

Зато, кад се по врелом дану
Растужим од силног уживања,
И извалим на траву
И склопим ужагрене очи,
Осећам да ми је цело тело у стварности опружено,
Истину знам и срећан сам.

X

„Здраво, чувару стада,
Што украј друма стојиш,
Ветар који пролази о чему ти збори?“

„Каже да је ветар, и да пролази,
И да је пролазио и раније,
И да ће пролазити и убудеће.
А шта теби казује?“

„Много више од тога,
Говори ми о многим другим стварима.
О сећањима успоменама
И о стварима које се никад нису збиле.“

„Никад ти ниси чуо ветар што пролази.
Ветар само о ветру збори.
То што си чуо била је леаж,
А та лаж је у теби.“

Ф. Песоа (Алберот Каејро) – Чувар стада

Advertisements

Фернандо Песоа – КЛАВИР

XI
 
Она госпођа има клавир
Која је пријатан ал није жубор река
Нити шумор који дрвеће прави…

Зашто је потребно имати клавир?
Боље је имати уши
И волети Природу.

Ф. Песоа – Чувар стада

Фернандо Песоа – У СРЕЋИ И НЕСРЕЋИ

XXI

Када бих могао да загризем целу земљу
И осетим њену сласт,
Био бих срећнији на трен…
Али ја уопште не желим увек да будем срећан.
Човек, с времена на време, мора да буде несрећан
Како би могао да остане природан…

Није баш све сунчан дан,
И за кишом се вапи, ако је дуго нема.
Зато прихватам и срећу и несрећу
Природно, као неко што се не ишчуђава
Што постоје планине и равнице,
Што постоје литице и трава

Најважније је бити природан и миран
У срећи и несрећи.

Ф. Песоа – Чувар стада