Ф.И. Тјутчев, ЗАШТО ЗАВИЈАШ ВЕТРЕ НОЋНИ?

Зашто завијаш ветре ноћни?
За ким си безумно тужан?
Шта значи тај глас чудни, моћни,
Час мукло жалобан час шуман?
Језиком знаном срцу
О несхватљивој појеш муци –
И навиру, букте у њему
Каткада несносни звуци!…

О, не певај песме што страше,
О древном хаосу, о драгим!…
О, како жуди ноћу мир душе,
За повестима благим!
Из самртних се он кида груди,
С безграничним жуди да се слије!…
О! Буре уснуле не буди
Испод њих, хаос се крије!

Ф.И. Тјутчев – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ПРОЛЕЋНА ОЛУЈА

Волим олују почетком маја,
Када први пролећни  гром,
Играјући се усред бескраја
Праска по небу плаветном.

Блескају и тутње муње младе,
Киша је бризнула, лети жар,
Перлице кишне посвуда лебде
Сунце им нити злати на дар.

Хитар поточић јури с висине,
Шумом одзвања птичији лом
И грају шуме, и хук планине –
Све то весело понавља гром.

Ти кажеш: хранећ’ Зевсовог орла,
Ветрењаста и млада Хеба,
Уз смех је на земљу пролила
Пехар препун муња са неба.

1850.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ДУША БИ ХТЕЛА ДА БУДЕ ЗВЕЗДА

Душа би хтела да буде звезда,
Ал не кад с неба сред поноћи
Сијају светла, ко живе очи,
Гледајућ’ уснула земаљска гнезда, –

Већ дању,  кад скривене ко димом
Сучевих зрака, блиставије,
Као божанства, бивају светлије,
У етеру чистом и  невидимом.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев – КАД ОДЈЕКНЕ ПОСЛЕЊИ ЧАС…

Кад одјекне последњи час природом
И земља се распе у делића рој:
Све ће опет бити прекривено водом,
И Божији лик огледаће се у њој!

Ф.И. Тјутчев – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев – ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕ

Има у светлости јесењих вечери
Неке умилне и тајанствене дражи!…
Злослутни бљесак, дрвеће трепери,
Пурпурно лишће тамни, шум је блажи,
Магловитост и тихост небеског азура
Над опустелом, тужном, земљом сиротом
И, као предосећај долазећих бура
таласи хладноће ношени ветром,
Губитак и изнемоглост – и на свему
Тај смерни, кротки осмех нестајања,
Који ми, створења разумна зовемо
Божанском стидљивошћу страдања!

Ф.И. Тјутчев – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Ф.И. Тјутчев, ДВА ЈЕДИНСТВА

Из препуњене Господњим гневом чаше,
Крв се прелива, и по Западу лије,
Шикнуће крв браћо и на груди ваше!
              Словенски свете збиј се снажније...

„Јединство – оракул наших дана рече, -
Крвљу и гвожђем исковаће се сȁмо"...¹
Али, хајде да га ми љубављу саздамо,
              И видећемо шта је јаче... 

Ф. Тјутчев - Песме 
Препевао: Александар Мирковић 

НАПОМЕНА: 1. Алузија на Бизмаркове речи:
„Немачка се неће ујединити речима већ крвљу и гвожђем“ 
„Велика питања времена се не решавају речима и резолуцијама 
већине, већ крвљу и гвожђем.“ (Прим.прев.)