Фјодор И. Тјутчев, УМОМ РУСИЈУ НЕ МОЖЕШ СХВАТИТИ

Умом Русију не можеш схватити.
Аршином општим није премерена:
Њена Личност јесте особена —
У Русију можеш само веровати.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Умом Россию не понять,
Аршином общим не измерить:
У ней особенная стать —
В Россию можно только верить.

Advertisements

Фјодор И. Тјутчев, ДУГА

Неочекиван и тако јарки,
На влажном ваздушном плâвљу,
Небески се лук  подигао жарки
У своме кратком слављу!

Једним је крајем  шуму пробио,
Другим се иза облака скрио —
Пола је небеса обујмио
И у висинама се изморио.

О, у том светлом привиђењу
Какво блаженство за очи!
Дато нам је у магновењу,
Лови га — улови, скочи!
Погледај — постаје блеђе,
Још минут, два — и већ се брише?
Ишчезло, као што ишчезнуће
Све чиме и живиш и дишеш.

1865.

Фјодор Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Ф.И. Тјутчев, ЗАШТО ЗАВИЈАШ ВЕТРЕ НОЋНИ?

Зашто завијаш ветре ноћни?
За ким си безумно тужан?
Шта значи тај глас чудни, моћни,
Час мукло жалобан час шуман?
Језиком знаном срцу
О несхватљивој појеш муци –
И навиру, букте у њему
Каткада несносни звуци!…

О, не певај песме што страше,
О древном хаосу, о драгим!…
О, како жуди ноћу мир душе,
За повестима благим!
Из самртних се он кида груди,
С безграничним жуди да се слије!…
О! Буре уснуле не буди
Испод њих, хаос се крије!

Ф.И. Тјутчев – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ПРОЛЕЋНА ОЛУЈА

Волим олују почетком маја,
Када први пролећни  гром,
Играјући се усред бескраја
Праска по небу плаветном.

Блескају и тутње муње младе,
Киша је бризнула, лети жар,
Перлице кишне посвуда лебде
Сунце им нити злати на дар.

Хитар поточић јури с висине,
Шумом одзвања птичији лом
И грају шуме, и хук планине –
Све то весело понавља гром.

Ти кажеш: хранећ’ Зевсовог орла,
Ветрењаста и млада Хеба,
Уз смех је на земљу пролила
Пехар препун муња са неба.

1850.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ДУША БИ ХТЕЛА ДА БУДЕ ЗВЕЗДА

Душа би хтела да буде звезда,
Ал не кад с неба сред поноћи
Сијају светла, ко живе очи,
Гледајућ’ уснула земаљска гнезда, –

Већ дању,  кад скривене ко димом
Сучевих зрака, блиставије,
Као божанства, бивају светлије,
У етеру чистом и  невидимом.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев – КАД ОДЈЕКНЕ ПОСЛЕЊИ ЧАС…

Кад одјекне последњи час природом
И земља се распе у делића рој:
Све ће опет бити прекривено водом,
И Божији лик огледаће се у њој!

Ф.И. Тјутчев – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев – ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕ

Има у светлости јесењих вечери
Неке умилне и тајанствене дражи!…
Злослутни бљесак, дрвеће трепери,
Пурпурно лишће тамни, шум је блажи,
Магловитост и тихост небеског азура
Над опустелом, тужном, земљом сиротом
И, као предосећај долазећих бура
таласи хладноће ношени ветром,
Губитак и изнемоглост – и на свему
Тај смерни, кротки осмех нестајања,
Који ми, створења разумна зовемо
Божанском стидљивошћу страдања!

Ф.И. Тјутчев – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Ф.И. Тјутчев, ДВА ЈЕДИНСТВА

Из препуњене Господњим гневом чаше,
Крв се прелива, и по Западу лије,
Шикнуће крв браћо и на груди ваше!
              Словенски свете збиј се снажније...

„Јединство – оракул наших дана рече, -
Крвљу и гвожђем исковаће се сȁмо"...¹
Али, хајде да га ми љубављу саздамо,
              И видећемо шта је јаче... 

Ф. Тјутчев - Песме 
Препевао: Александар Мирковић 

НАПОМЕНА: 1. Алузија на Бизмаркове речи:
„Немачка се неће ујединити речима већ крвљу и гвожђем“ 
„Велика питања времена се не решавају речима и резолуцијама 
већине, већ крвљу и гвожђем.“ (Прим.прев.)