Фјодор И. Тјутчев, ГЛЕДАЈ КАКО ПОВРШИНОМ РЕКЕ…

Гледај како површином реке,
Падинама оживелих вода,
У руке мора свеобујмне, меке,
Санта за сантом у загрљај хода.

Ко дуга на сунцу блистајући,
Или ноћу сред дубоке таме,
Ал све, неизбежно се топећи,
Ка мети истој пливају саме.

Све заједно — мале и велике,
Изгубивши свој пређашњи лик,
Све — као стихија безлике —
Сливају се у бездан судбински.

О, химеро мисли нашој,
— Ти, људско Ја,
Није ли у томе смисао твој,
Није ли таква твоја судбина?

1851.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Фјодор И. Тјутчев, ДАН И НОЋ

На свет духова тајанствених,
Над безданом безименим тим,
Пребачен је покров златоткани
Вољом богова узвишених.
Дан — од блиставог је покрова,
Дан, људског рода оживљење,
Души болној исцељење,
Пријатељ људи и богова.

Ал бледи дан — осваја ноћ;
И стиже. Са света заданог
Сен покрова благодатног
Скиде, показавши своју моћ…
И обнажи тмине бездана
Са страховима и маглама,
И сруши зидове међу нама —
Ето зашто је страшна ноћ!
1839.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, НЕ РАЗМИШЉАЈ…

Не размишљај и не јечи —
Луди траже — глупи суде;
Дневне ране сном залечи,
А сутра — биће шта буде…
Знај да живиш и преживиш:
Тугу, радост, сваку бригу —
Шта да желиш? Шта да жалиш?
Дан преживи — хвала Богу!

1850.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, И НЕМА ЧУВСТВА У ТВОЈИМ ОЧИМА…

И нема чувства у твојим очима,
И нема истине у твојим речима,
И нема душе у теби.

Храбро буди срце, до конца:
И нема у творевини Творца!
И нема смисла у молби!

1836.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Алесандар Мирковић

 

Фјодор И. Тјутчев, КАКО ЈЕ СВЕ ДОК УМИРЕ МИЛО…

Како је све док умире мило!
Како нас његова нежност милује!
Некад је живело, весело било,
А сад немоћно, увелу главу свило,
И последњи пут се осмехује!…

1836.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ПОСЛЕДЊА ЉУБАВ

О, како у смирај наших лета,
Љубимо нежније и сујеверније…
Сијај лучо одлазећег светла
Љубави последње, ноћи све хладније!

Пола неба се скрило у сену,
Ка западу лагано броди сјај,
Сачекај, сачекај, тихи сутону,
О трену чаробни, потрај ми, трај!

Крв, као некад, жиле не плȁви
Ал зато срце плȁви нежност….
О ти, последња љубави!
Ти си блаженство и безнадежност.

1851-1854

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, СУЗЕ ЉУДСКЕ, О СУЗЕ ЉУДСКЕ…

Сузе људске, о сузе људске,
Лијете рано, каткада позно…
Лијете тајне, незнане, тешке,
Неутешне, непресушне, реске —
Лијете ко потоци воде небеске,
У јесен глуву у доба ноћно.

јесен, 1849

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, УМОМ РУСИЈУ НЕ МОЖЕШ СХВАТИТИ

Умом Русију не можеш схватити.
Аршином општим није премерена:
Њена судбина  јесте особена —
У Русију можеш само веровати.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Умом Россию не понять,
Аршином общим не измерить:
У ней особенная стать —
В Россию можно только верить.

Фјодор И. Тјутчев, ДУГА

Неочекиван и тако јарки,
На влажном ваздушном плâвљу,
Небески лук се подигао жарки
У своме кратком слављу!

Једним крајем се у  шуми свио,
Другим се иза облака скрио —
Пола је небеса обујмио
И у висинама се изморио.

О, у том светлом привиђењу
Какво блаженство за очи!
Дато нам је у магновењу,
Лови га — улови, скочи!
Погледај — постаје блеђе,
Још минут, два — и већ се брише?
Ишчезло, као што ишчезнуће
Све чиме и живиш и дишеш.

1865.

Фјодор Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Ф.И. Тјутчев, ЗАШТО ЗАВИЈАШ ВЕТРЕ НОЋНИ?

Зашто завијаш ветре ноћни?
За ким си безумно тужан?
Шта значи тај глас чудни, моћни,
Час мукло жалобан час шуман?
Језиком знаном срцу
О несхватљивој појеш муци –
И навиру, букте у њему
Каткада несносни звуци!…

О, не певај песме што страше,
О древном хаосу, о драгим!…
О, како ноћу жуди мир душе,
За повестима благим!
Из самртних се он кида груди,
С безграничним жуди да се слије!…
О! Буре уснуле не буди
Испод њих, хаос се крије!

Ф.И. Тјутчев – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић