Фјодор И. Тјутчев, РАСТАНАК СКРИВА ДУБОКО ЗНАЧЕЊЕ…

Растанак скрива дубоко значење:
Колико год љубио, дан један, ил век,
Љубав је сан, а сан — само магновење
И пре или после, следи нам буђење,
А на крају се мора пробудити човек.

1851.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Фјодор И. Тјутчев, ЈОШ МЕ МУЧИ…

Jош ме мучи чежња жељa,
Још ја теби душом стремим —
И у сумрак успоменa
Још посувда лик ти тражим…
Твој лик мили, незамењив,
Преда мном је увек, свагде,
Недостижан, непромењив,
Ко на ноћном небу звезде…
1848.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ПРЕДОРЕЂЕЊЕ

Љубав, љубав — гласи предање —
Спајање душе са душом родном —
И њихов савез и саливање,
И судбоносно прожимање,
У двобоју судбинском…

И што је једно од њих нежније,
У борби неравна срца два,
Тим верније и неизбежније,
Љуби, топи се, сузе лије,
И изнемогло на крају пада.

1850-1851

Ф. И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, НЕМОЈ ИЗДАТИ СЕБЕ…

О, у том искушењу строгом,
Сред последње, судбинске борбе,
Не, немој издати себе
И оправдај се пред Богом.

24. октобар 1854.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, О ДУШО МОЈА…

О  душо моја пророчког знања!
О срце моје цело у бригама, —
О, како тучеш на границама
Нашег двоструког постојања!…

Ти, становнице двају светова,
Твој дан је — болестан и страстан,
Твој сан је — пророчки-нејасан,
Као откровење духова…

Пусти да груди страдалне, стегне
Страст судбинска, узбурка их, савије —
Душа је спремна, да попут Марије,
Пред ноге Христове заувек легне.

1855.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор Тјутчев, ТИ, ТИ, МОЈЕ ЗЕМНО ПРОВИЂЕЊЕ

Не знам да л’  ће благодат дотаћи
Моју душу болесну од греха,
Може ли је васкрснут’, уздићи,
Да л’ ће проћи болест мога духа?

Ал’ ако би душа могла
Овде, на земљи, да нађе смирење,
Благодат моја ти би била —
Ти, ти, моје земно провиђење!…

12. април 1851.
Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Федор Тютчев, Я встретил вас…, Издательство „Э“, Москва, 2017.

Фјодор И. Тјутчев, ДУГА

Неочекиван и тако јарки,
На влажном ваздушном плâвљу,
Небески лук се подигао жарки
У своме кратком слављу!

Једним крајем се у  шуми свио,
Другим се иза облака скрио —
Пола је небеса обујмио
И у висинама  изморио.

О, у том светлом привиђењу
Какво блаженство за очи!
Дато нам је у магновењу,
Лови га — улови, скочи!
Погледај — постаје блеђе,
Још минут, два — и већ се брише?
Ишчезло, као што ишчезнуће
Све чиме и живиш и дишеш.

1865.

Фјодор Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ГЛЕДАЈ КАКО ПОВРШИНОМ РЕКЕ…

Гледај како површином реке,
Падинама оживелих вода,
У руке мора свеобујмне, меке,
Санта за сантом у загрљај хода.

Ко дуга на сунцу блистајући,
Или ноћу сред дубоке таме,
Ал све, неизбежно се топећи,
Ка мети истој пливају саме.

Све заједно — мале и велике,
Изгубивши свој пређашњи лик,
Све — као стихија безлике —
Сливају се у бездан судбински.

О, химеро мисли нашој,
— Ти, људско Ја,
Није ли у томе смисао твој,
Није ли таква твоја судбина?

1851.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ДАН И НОЋ

На свет духова тајанствених,
Над безданом безименим тим,
Пребачен је покров златоткани
Вољом богова узвишених.
Дан — од блиставог је покрова,
Дан, људског рода оживљење,
Души болној исцељење,
Пријатељ људи и богова.

Ал бледи дан — осваја ноћ;
И стиже. Са света заданог
Сен покрова благодатног
Скиде, показавши своју моћ…
И обнажи тмине бездана
Са страховима и маглама,
И сруши зидове међу нама —
Ето зашто је страшна ноћ!
1839.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, НЕ РАЗМИШЉАЈ…

Не размишљај и не јечи —
Луди траже — глупи суде;
Дневне ране сном залечи,
А сутра… биће шта буде…
Знај да живиш и преживиш:
Тугу, радост, сваку бригу —
Шта да желиш? Шта да жалиш?
Дан преживи — хвала Богу!

1850.

Ф.И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић