Фјодор И. Тјутчев, ДА, У ЖИВОТУ ИМА МАГНОВЕЊА…

Да, у животу има магновења —
Тешко их је пренети,
Заноси су животних хтења
Земне благодати.
Шуме дрвећа врхови
Високо нада мном,
Птице  небесни створови
Сад беседе са мном.
Све је прљаво и лажно
Отишло далеко,
Све је мило-неостварно
И близу и лако.
И лепо ми је и слатко,
У грудима мир тај,
Сањивошћу обавијен,
О време, причекај!

1855.

Фјодор И. Тјутчев
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Фјодор И. Тјутчев, ДАН ЗА ДАН…

„Задивљујуће је, како је у животу све понављање, како све изгледа предодређено и продужава се и понавља бесконачно — до неког тренутка, када се све одједном руши, све ишчезава, и оно, што је било тако жива стварност, што ти је изгледало тако чврсто, неизмерно, као сама земља под ногама, претвара се у сновиђење, које постоји само у сећању и које се сећањем самим, с напором, одржава. И када се у животу слична радња понавља, сада већ не први пут: када те је, не једна, жива реалност, коју си сматрао вечном, напустила и оставила да се насучеш у плићаку — тада, истина по закону људске природе, поново овладава душом самоопсена о трајности свега живог, иако се у том самозаваравању већ скрива неко узбуђење, неки немир, неповерење, и опет нешто, једном речју, што се више не може заборавити сном. Сада спаваш једним оком и, у инат себи самом, осећаш да живиш само дан за дан.“

Фјодор И.Тјутчев (одломак из писма жени)

Превео: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, НАД ОВОМ ГОМИЛОМ ТАМНОМ…

Над гомилом овом утуљеном,
Над дубоко уснулим народом
Хоћеш ли сванути, о Слободо!,
И блеснути лу̏чом својом златном?…

Засијаће твоја лу̏ча ми̑ља,
И растерати све магле и сне…
Али ране старе, ране гнојне,
Ожиљке боли и насиља,

Разблудне ду̑ше, пуне отрова
Што ум изједа, по срцу рије. —
Ко ће да вида, ко да умије?
Ти, пречиста ризо Христова…

1857.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ПРОРОЧАНСТВО

Нису то гласине у народу,
Није вест рођена у нашем роду —
Древни је то глас, са висина глас:
„Четврти  век већ је на исходу,
Свршиће се он — и свануће час!

И сводови древне Софије,
Усред васкрсле Византије,
Озариће опет Христов олтар“.
Падни пред њим, о царе Русије, —
И устани као свесловенски цар!
1850.

фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, SILENTIUM!

Ћути и скривај док се роје
И осећања и снове своје —
Нека се у дубинама душе
Подигну и поново сруше
Нечујно, ко звезда ноћни пути, —
Диви се њима — и ћути.

Како срцe да искаже себе?
Како други да схвати тебе?
Твоме животу шта даје драж?
Изречена мисао је лаж —
Прокључаш ли извор се замути,
Напој се њиме — и ћути…

У себи самом да живиш знај —
У души ти је свег света сјај
Мисли, чаробно-тајни хум —
Заглушиће их спољашњи шум,
Дневних зрака светло их мути  —
Њихову песму појми — и ћути!…
почетак 1830.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ДУШО МОЈА — ЕЛИЗИЈУМУ СЕНИ…

Душо моја — Елизијум сени,
Сени нежних, нечујних, прекрасних,
Ни мислима у бурној години,
Ни радошћу, ни болом причешћених.

Душо моја, Елизијум сени,
Шта тебе и живот у једно спаја!
Призраке минулих дана најбољих,
И ове гомиле без осећаја?
1836.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, РАСТАНАК СКРИВА ДУБОКО ЗНАЧЕЊЕ…

Растанак скрива дубоко значење:
Колико год љубио, дан један, ил век,
Љубав је сан, а сан — само магновење
И пре или после, следи нам буђење,
А на крају се мора пробудити човек.

1851.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ЈОШ МЕ МУЧИ…

Jош ме мучи чежња жељa,
Још ја теби душом стремим —
И у сумрак успоменa
Још посувда лик ти тражим…
Твој лик мили, незамењив,
Преда мном је увек, свагде,
Недостижан, непромењив,
Ко на ноћном небу звезде…
1848.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ПРЕДОРЕЂЕЊЕ

Љубав, љубав — гласи предање —
Спајање душе са душом родном —
И њихов савез и саливање,
И судбоносно прожимање,
У двобоју судбинском…

И што је једно од њих нежније,
У борби неравна срца два,
Тим верније и неизбежније,
Љуби, топи се, сузе лије,
И изнемогло на крају пада.

1850-1851

Ф. И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, НЕМОЈ ИЗДАТИ СЕБЕ…

О, у том искушењу строгом,
Сред последње, судбинске борбе,
Не, немој издати себе
И оправдај се пред Богом.

24. октобар 1854.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић