Фјодор И. Тјутчев, НАД ОВОМ ГОМИЛОМ ТАМНОМ…

Над гомилом овом утуљеном,
Над дубоко уснулим народом
Хоћеш ли сванути, о Слободо!,
И блеснути лу̏чом својом златном?…

Засијаће твоја лу̏ча ми̑ља,
И растерати све магле и сне…
Али ране старе, ране гнојне,
Ожиљке боли и насиља,

Разблудне ду̑ше, пуне отрова
Што ум изједа, по срцу рије. —
Ко ће да вида, ко да умије?
Ти, пречиста ризо Христова…

1857.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Фјодор И. Тјутчев, ПРОРОЧАНСТВО

Нису то гласине у народу,
Није вест рођена у нашем роду —
Древни је то глас, са висина глас:
„Четврти  век већ је на исходу,
Свршиће се он — и свануће час!

И сводови древне Софије,
Усред васкрсле Византије,
Озариће опет Христов олтар“.
Падни пред њим, о царе Русије, —
И устани као свесловенски цар!
1850.

фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, SILENTIUM!

Ћути и скривај док се роје
И осећања и снове своје —
Нека се у дубинама душе
Подигну и поново сруше
Нечујно, ко звезда ноћни пути, —
Диви се њима — и ћути.

Како срцe да искаже себе?
Како други да схвати тебе?
Твоме животу шта даје драж?
Изречена мисао је лаж —
Прокључаш ли извор се замути,
Напој се њиме — и ћути…

У себи самом да живиш знај —
У души ти је свег света сјај
Мисли, чаробно-тајни хум —
Заглушиће их спољашњи шум,
Дневних зрака светло их мути  —
Њихову песму појми — и ћути!…
почетак 1830.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ДУШО МОЈА — ЕЛИЗИЈУМУ СЕНИ…

Душо моја — Елизијум сени,
Сени нежних, нечујних, прекрасних,
Ни мислима у бурној години,
Ни радошћу, ни болом причешћених.

Душо моја, Елизијум сени,
Шта тебе и живот у једно спаја!
Призраке минулих дана најбољих,
И ове гомиле без осећаја?
1836.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, РАСТАНАК СКРИВА ДУБОКО ЗНАЧЕЊЕ…

Растанак скрива дубоко значење:
Колико год љубио, дан један, ил век,
Љубав је сан, а сан — само магновење
И пре или после, следи нам буђење,
А на крају се мора пробудити човек.

1851.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ЈОШ МЕ МУЧИ…

Jош ме мучи чежња жељa,
Још ја теби душом стремим —
И у сумрак успоменa
Још посувда лик ти тражим…
Твој лик мили, незамењив,
Преда мном је увек, свагде,
Недостижан, непромењив,
Ко на ноћном небу звезде…
1848.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, ПРЕДОРЕЂЕЊЕ

Љубав, љубав — гласи предање —
Спајање душе са душом родном —
И њихов савез и саливање,
И судбоносно прожимање,
У двобоју судбинском…

И што је једно од њих нежније,
У борби неравна срца два,
Тим верније и неизбежније,
Љуби, топи се, сузе лије,
И изнемогло на крају пада.

1850-1851

Ф. И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, НЕМОЈ ИЗДАТИ СЕБЕ…

О, у том искушењу строгом,
Сред последње, судбинске борбе,
Не, немој издати себе
И оправдај се пред Богом.

24. октобар 1854.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор И. Тјутчев, О ДУШО МОЈА…

О  душо моја пророчког знања!
О срце моје цело у бригама, —
О, како тучеш на границама
Нашег двоструког постојања!…

Ти, становнице двају светова,
Твој дан је — болестан и страстан,
Твој сан је — пророчки-нејасан,
Као откровење духова…

Пусти да груди страдалне, стегне
Страст судбинска, узбурка их, савије —
Душа је спремна, да попут Марије,
Пред ноге Христове заувек легне.

1855.

Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Фјодор Тјутчев, ТИ, ТИ, МОЈЕ ЗЕМНО ПРОВИЂЕЊЕ

Не знам да л’  ће благодат дотаћи
Моју душу болесну од греха,
Може ли је васкрснут’, уздићи,
Да л’ ће проћи болест мога духа?

Ал’ ако би душа могла
Овде, на земљи, да нађе смирење,
Благодат моја ти би била —
Ти, ти, моје земно провиђење!…

12. април 1851.
Фјодор И. Тјутчев

Препевао: Александар Мирковић

Извор: Федор Тютчев, Я встретил вас…, Издательство „Э“, Москва, 2017.