Шарл Бодлер, ЧОВЕК И МОРЕ

Увек ће те, слободни човече, срце вући
Мору, твом огледалу, јер себе душа твоја
Види у таласању тог вечног неспокоја,
А и твој дух је исти понор застрашујући!

Ти уживаш ронећи у сопственој тој слици;
Твој поглед је милује, твој загрљај је хвата;
Срце ти се радује одјеку свог бата
У тој неукротивој и дивљој тужбалици.

Подједнако сте мрачни и ћутљиви вас двоје:
Човече, нико не зна дно твоје провалије,
Море, твоја богатства нико открио није,
Толико љубоморно чувате тајне своје!

Обоје сте, док теку векови небројени,
Вечно за битку орни, за бој ваш погибљени,
Толико смрт волите и покоља сте жељни,
Браћо неумољива, ви борци несмиљени!

Шарл Бодлер, ЦВЕЋЕ ЗЛА, Паидеиа, Београд, 2019.
Препевао: Никола Бертолино

Шарл Бодлер, РЂАВ МОНАХ

С манастирских зидова, некада, из слика
Сама света Истина раскошно је сјала,
Да би ту, где строгост је храна редовника,
Те побожне утробе мало загрејала.

Многом славном монаху, ког не памте сада,
У време кад Христова сетва још је цвала,
Гробље место бејаше побожнога рада
Где му је реч искрено и Смрт величала.

— А мој дух је гробница са стенама сивим
Где ја, рђав калуђер, целу вечност живим;
Ништа не улепшава место невесело.

О ти лени монаше! да ли ћу икада
Да створим од свирепог призора мог јада
Љубав мојих очију, мојих руку дело?

Шарл Бодлер, ЦВЕЋЕ ЗЛА, Паидеиа, Београд, 2019.
Препевао: Никола Бертолино

Шарл Бодлер, АЛБАТРОС

Често, због забаве, људи с брода лове
Албатросе, моћне птице с Океана,
Лене сапутнике који небом плове
Над лађом што клизи низ пространства слана.

Кад га на под ставе, ухваћен и свладан,
Краљ азура тада рашири крај тела,
У свом батргању неспретан и јадан,
К’о огромна весла, дуга крила бела.

Тај крилати путник како је сад бедан!
До малопре диван, сад се смешно ваља;
По кљуну га својом лулом дира један,
Други храма, глуми крилатог богаља!

Песник сличи цару олуја и бура
Што се стрелцу смеје с облачнога свода;
На тле прогнан, где га свет с поругом гура,
Од џиновских крила не може да хода.

Шарл Бодлер, ЦВЕЋЕ ЗЛА, Паидеиа, Београд, 2019.
Препевао: Никола Бертолино

Шарл Бодлер, УЗЛЕТ

Изнад гора, шума и поврх долина,
Врх мора, језера и над облацима,
Кроз простор за сунцем и за етерима,
Даље од најдаљих звезданих маглина,

Ко пливач који се у валу сав топи,
Moј душе, у лету окретном и бритком
Са неизрецивим и мушким ужитком
Браздаш дубок овај бескрај што те опи.

Лети! прочисти се блиставом висином
Далеко од смрада тог болесног битка,
И пиј, попут чистог, божанског напитка,
Огањ који пуни просторе ведрином.

Иза силних туга и брига што штедро
y живот нам точе тмину и сивило,
Сpeћан је ког дићи може снажно крило
У оно пространство блиставо и ведро

И чија мисао као птица стреми
У јутарње небо – ко може да лети
Над овим животом и зна разумети
Шта говоре цвеће и предмети неми!

Шарл Бодлер, ЦВЕЋЕ ЗЛА, Паидеиа, Београд, 2019.

Препевао: Никола Бертолино