Не брини, душо. Сред опеваних поља Русије,
Чухотских мочвара, пустара у осуђеном граду,
Ничега се не плаши. Не жали због самоће своје.
Не жали ништа. Не чекај ни милост, ни награду.
Нико нас не мора волети. Нико ништа нама
У свету који се хлади, наравно, дужан није.
Не брини, душо. Не скрећи с пута ни кад си сама.
Немирним огњем, пустињу стрепње која лед крије,
Сва пространства загревај собом, на страну запреке,
Бескрај слободе нек‘ је пред законом и роком,
Крилом се узвиси над спокојем последње реке,
И пламти љубављу у лету слепом и високом.
Јекатерина Пољанска
Препевао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 