Ако се не обратитите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско. (Мт. 18,3) У тиху шуму пут ме води… Покрај јеле волим стати. Ко да у детињство ходим ─ Свако треба да се врати. Пада снежак и сликар-зима Осликава земљу сребром. У мени места за све има: Душа нам се храни добром. Све је добро, мирно ходам, И творевине све су миле. Док одлазим у јелу гледам Удишући мирис смоле. 30. новембар 2022. Скит Ветрово јеромонах Роман Препевао: Александар Мирковић
Категорија: Јеромонах Роман
јеромонах Роман, РУСКИ ВОЈНИК
Да нисам монах испосник – био бих Руски Војник. Речи звоне ко на сабор кад зове звоник. У звуку том је – Победа! У звуку том је – Крик! Ослушните их – Руски Војник! Ти си за све војевао, дела су ти свêта давно, Кости посвуд – колико се пружа видик. Нек клевећу врагови – неће тамнити Име славно – Руски Војник! У јагњећој кожи вуци Историју преправљају, И смеју се твом путу и руже твој лик. Што болујеш, тужиш? Шта судови људски знају? Пред Господом ти си – Руски Војник! јеромонах Роман 26. јануар 2006. Препевао: Александар Мирковић
јеромонах Роман, У МОМ ПРОЗОРУ
У прозору мом утихла природа,
Под сунашцем искри се на светлу.
Сваког дана гледам, ко са небосвода,
Нетронуту Божију лепоту.
Сеница и јова, бреза и лешник,
Дуб и липа – све у огњу плови.
У том Рају и закаснели грешник,
Сличан мени, Творца благослови.
Храним сеницу, по руци ми хода,
Радосно полеће, носи траве влат!
Кад има љубави, сви смо истог рода
А кад је нема ни брат није брат.
Малом пажњом дан свој украсите,
Осетите радости живота!
Зашто срећу за морима тражите,
Нахраните птице, зар није дивота?
3. јануар 2019.
скит Ветрово
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
јеромонах Роман, ГЛУПОСТ
„Христос… би се безусловно вакцинисао“ –
истиче умишљени богослов.1
Вољеног Сина је послао
Отац на земљу ради нас.
„И Он би се вакцинисао
Кад би дошао овај час.“
Од ових суманутих речи
Прасне смех, па лију сузе.
Не да се лечи, већ да лечи
Дође Он и грех наш узе.
Њега, што победи проказу,
Откри свет слепим очима,
Горди и лажљиви разум
Ставља у ред с лекарима.
Грех је за сваком болештином,
Безгрешан је Господ – не ми!…
А затровани су вакцином
И богословски умови.
Има ли нечег глупљег од тог:
„Вакцинисао би се Бог!“
27-29 октобар 2021.
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
НАПОМЕНА: Ђакон Андреј Курајев: „Христос би се потчинио државним законима, законима јеврејске религије, законима људске физиологије и психологије ради служења људима. Зато би се, уколико би у томе видео етичку неопходност, безусловно вакцинисао. Не ради себе, већ ради људи, да би дао пример послушности.“ (https://dailystorm.ru/mneniya/sdelal-by-privivku-iisus-hristos-kuraev-i-osipov-prokommentirovali-vopros-muchayushchiy-veruyushchih?utm_source=yxnews&utm_medium=desktop)
јеромонах Роман, МОЛИТВА
Слушај вапај мој, царе мој и Боже мој!
(Пс. 5,2)
У молитви све је – и плач и утеха,
И самосуд и оправдања Глас,
И слобода од мреже мирског греха,
И узлет ка Оном што Љуби нас.
Беседа с Богом! Дух посустаје,
Из тврде душе светле сузе ко крин:
Како Цар царева творевини даје
Да сваког часа беседи с Њим?
Вођена Љубављу и Надом
Молитва душу претвара у Храм
И, опет красећи одеждом првом –
Синовски прстен враћа нам.1
15. јун 2021.
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
НАПОМЕНА: 1. „А отац рече слугама својим: „Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.“ (Лк. 15,22)
јеромонах Роман, КО СТЕ ВИ?
Не вјеруј непријатељу своме вавијек,
јер као што гвожђе рђа, тако бива и
са лукавством његовим.
(Сир. 12: 10).
За грло хватају русфобске звери,
А ми само слушамо: Партнери, партнери!
У мишију рупу мрзитеље треба;
Ал’ како их наћи, за границом су чеда!?
Тамо је живот, а овде к’о у смећу
Уморили се од бриге за народну срећу.
Да л’ је мука што „шушке“ из џепова вире
Или што у Русији Иван изумире?
Туђинима пуни родни нам простори,
А нама певају: Партнери, партнери!
Но, ако су ђаволи сарадници ваши,
Ко сте онда ви – владаоци наши?
26. августа 2021
Скит Ветрово
јеромонах Роман, ВЕТЕРИНА
А ви док гутате новине
Седите да не би пали:
О обавезности вакцине
Забринута власт телали.1
У наше доба – храмови где год…2
Но, не живимо ко стари:
Лекари су лечили Адамов род,
А стоку ветеринари.
Краве су тада без питања
Ветеринару водили.
Не беше никаквог ритања,
Увек су стоку приводили.
А данас акција панична:
По сваку цену жели власт,
Да наша ветерина дична –
Над медицином има превласт.
И ко вахабите3 нас плаше,
Без маске, човек је – чума.4
Вакцинисани, што вас страше?
Безбедни сте – а ми без ума.
Под заштитом сте медицине
Што пуца по шавовима.
Живите с чудима вакцине,
Ми мремо на радост вама.
Умрећемо, неразумни, луди,
Ви – живите, срећни ко ларва…5
Но, умрећемо као људи –
А не тупа, бесправна марва.
17. јуна 2021.
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
НАПОМЕНА:
- телалити, телалим несврш. 1. објављивати, оглашавати, разглашавати на јавном месту; извикавати на јавним лицитацијама.
- где год, ијек. гдје год, прил. свуда, где било.
- вахабити, присталице религиозног покрета у Арабији који су под вођством Мухамеда ибн Абд ел-Вахаба половином XVIII века тежили да врате ислам првобитној чистоти.
- чума ж тур. куга.
- ларва, фаза у развоју многих животиња, која се јавља након рођења или излегања а пре достизања одраслог облика; ови незрели облици се структурно разликују од одраслих.
јеромонах Роман, МОЛИТВА – ЧУДО
Молитва – чудо. Тајанства њена
Узносе душу уз Божје престоле,
Где созерцава своја позвања
И не жели поново доле.
И као да се из сна пренула:
Оставила земаљска сећања,
Висина се и дубина открила,
И преблага небеска спознања.
Насладити се не може Лепотом,
Заборавила све што је хтела,
И док плаче сузом благодарном
Каје се – касно је заволела.
23. децемабр 2003. Скит Ветрово
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
јеромонах Роман, А ЈА СТОЈИМ…
А ја већ стојим над превалом.
Међу људима – душом увек сâм.
Молим, да не заклоним сујетом
Тих врхова Божанствених плам.
Чему речи? Зар оне откривају
И носе у себи тајанство чина?
Планински потоци заглушују
Небеско ћутање висина.
Минск, 21. март 2000.
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић
јеромонах Роман, ЈА НЕЋУ РУЖЕ КИДАТИ…
Ја нећу руже кидати,
Већ ћу ружама дисати.
За опроштај, у горки час,
Латицама ћу засути Вас.
Киша од латица плȁви,
Не остављај ме, Љубави!
Не склањај своје ручице:
Души су покров латице!
Нећете избећи растанак,
Јер судбина је — нестанак.
На мене бели покров слеће —
Нек Вас сећа на пролеће.
10 јун 2011
скит Ветрово
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић