јеромонах Роман, МОЛИТВА – ЧУДО

Молитва – чудо. Тајанства њена
Узносе душу уз Божје престоле,
Где созерцава своја позвања
И не жели поново доле.

И као да се из сна пренула:
Оставила земаљска сећања,
Висина се и дубина открила,
И преблага небеска спознања.

Насладити се не може Лепотом,
Заборавила све што је хтела,
И док плаче сузом благодарном
Каје се – касно је заволела.

23. децемабр 2003. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, А ЈА СТОЈИМ…

А ја већ стојим над превалом.
Међу људима – душом увек сâм.
Молим, да не заклоним сујетом
Тих врхова Божанствених плам.

Чему речи? Зар оне откривају
И носе у себи тајанство чина?
Планински потоци заглушују
Небеско ћутање висина.

Минск, 21. март 2000.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, ЈА НЕЋУ РУЖЕ КИДАТИ…

Ја нећу руже кидати,
Већ ћу ружама дисати.
За опроштај, у горки час,
Латицама ћу засути Вас.

Киша од латица плȁви,
Не остављај ме, Љубави!
Не склањај своје ручице:
Души су покров латице!

Нећете избећи растанак,
Јер судбина је — нестанак.
На мене бели покров слеће —
Нек Вас сећа на пролеће.

10 јун 2011
скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, БОГОСЛОВИ

Шта ће плева са пшеницом?“
говори Господ. (Јер. 23,28)

Доктори, мастери — Христови лавови,
Одбрано Цркве! Но, не бих претеривао.
Реците ми сад —
несвети богослови,
Ко је од пророка докторирао?

Мала је срећа чувати стадо и дом…
Ево и укора ученим оцима:
Бога су пророци љубили душом свом —
Зато су жегли људска срца речима.

„И рече Господ!“ И падоше престоли,
Пророка је слушао цар и поданици.
„И рече професор у некаквој школи“ —
Све што ће рећи и данашњи мудраци.

Чинови и звања украси су лаки.
Зар корист је од знања, не од љубави?
Част духовној школи! — ал полазник сваки,
Књига више има од пророка у глави.

Без љубави до смрти, ко што је Његова,
Учени муж док кади таштина лети.
А благодат на благодат Христова1
Не стручњаке већ —
њих што љубе свéти.

Измениће понешто будућност? Да ли?
Шта могу многоглагољива уста?
О, када би у те школе примали
Оне што се желе — распети за Христа!


18-19 фебруар 2021.
скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. „И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат“ (Јн. 1,16)

јеромонах Роман, МАЛОВЕРЈЕ

О, Боже! Каква је то вера? Свуда звона звоне,
И крстови се злате, но Крст не љубе ниње!1
И ко источнике беде обилазе иконе:
Јер, душама маловерним нису свете Светиње.

Ни влас не пада са главе!2 Речи заборављене!
У облаку сумње Чаши иде причесница сува.
Чеда у беди, манастирске двери забрављене:
Зар им је до мирјана – ко се чува, Бог га чува!

На стрељање не воде, не витлају револвером:
У свет ко је заљубљен бежи од Христове муке.
Два живота на земљи пожелимо маловерном,
Ми времена имамо – покајнички да склопимо руке.

22-23 март, скит Ветрово

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. ниње – сада , 2. Мт. 10:29-30

јеромонах Роман, БИСЕР

Тврдо држи ријеч и буди јој вјеран, и у свако вријеме ћеш наћи оно што ти треба. (Сирах, 29;3)1

О, кад не би по ветру сејали,
А говорили и смисао и сушт,
Не би на свету било печали,
И свако би знао истинити пут!

Свака реч на шкољку личи,
Бисер-тајна царује у њој,
Не множите бесмислене речи,
Ослушните прво тајанствени пôј.

Али ми ходамо по танкој нити,
Бацамо бисере, заборављамо:
Да се у Богу богат може бити,
Да срећа чека у Благом сȁмо.

12-16 август, скит Ветрово

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. Књига премудрости Исуса, сина Сирахова, познатија под називом – Сирах. Превели: митрополит Амфилохије и епископ Атанасије

јеромонах Роман, БОЛ

Бол нас освешћује и штити,
Страдалника њоме бране.
Бол ће страсти уништити,
Да свет виши на час гра̏не.

А ми се ко слепи молимо
За здравље — по сваку цену.
Исцељење само просимо
И гонимо бол — лек свему.

Бол помаже да прогледамо,
Да душа  држи пут пра̑ви.
Бол и туга се дају само
Ко пројављење Љубави!

28. август 2011.
скит Ветрово 

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, НАДЗЕМАЉСКИ ПУТ КАНДИЛОМ БЛИСТА…

Надземљски Пут кандилом блиста, 
Као молитва богољупца струји;
Тесна звездама небеса чиста —
На долину лију, Блага Вест бруји…    

Не може радост у себи остати.
Треба јој да се због нечег излије.
Слична је кишној олуји лети,
По гори, по риту, посувда лије.

Ходи ка Небу. Земно нас трује.
И растани се на трен са сујетом —
Битије цело апостолује,
А ми смо душу затворили за свêто.

О, Тајанство велике Тишине!
Лепото, неисказива речима!
Премудрости и Светости пуне —
Воде и земља под Небесима.

Не познаје страдање Лепота!
И жâл и туга — када је угуше —
Без Лепоте душа је сирота.
Не сиротите, обожите душе!

Скит Ветрово, 28. фебруар 2001.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, ПОНОЋ. ХРАМ. НАД КУПОЛОМ ЛУНА

Поноћ. Храм. Над куполом луна.
Млечни пут нежно љуља душу.
— О, Господе! Каква тишина!
Груди као у детињству дишу.

Лепоту не можеш изрећи.
Зар Божје није лако, свете?
— Господе! Нема краја срећи!
Шапућем Небу као дете.

И сузу детињу нек знају,
Кад чујем Архангелске Вести…
Шта ће ми Рај! Већ сам у рају.
Главно је — Ти на свету јеси!

7. април 2001.
Благовести

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, НЕБЕСА ПЛАВА…

Небеса плава, тулипани, трава!
Висибабе снêже, свежина у зраку.
И душу пла̏ве валови Славља —
Сновима она давно је у Браку;

И њој утехе не треба више,
Премда је, ко пре, несавршена.
Блаженством би вечна душа да дише,
Не знајући да је преблажена!

26. април 2008. Велика Субота
скит Ветрово

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић