јеромонах Роман, ВОЛИМ ДА ГЛЕДАМ ЈАТА ЗВЕЗДАНА…

Волим да гледам у јата звездана
Уз весеља невидљивих птица,
И складно се слијем у молитвена
Светлуцања маглених светлица.

И да чекам, док ноћ крају броди,
Докле луна у диму нестаје,
Да зеленим сводом зора ходи,
Ружичасте пруге да засјаје.

Ноћ одлази. У благодатном миру
Слика чили…све је како треба…
Дишем, и сузе — радосно навиру,
Због помирења Земље и Неба.

23. мај 1996. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

јеромонах Роман, ЗЕМНО ОВАПЛОЋЕЊЕ ЧИСТОТЕ…

Земно оваплоћење Чистоте,
Дисање воде и цвет божански…
Љиљане бели! Благословене лепоте:
Бог те уздиже над цвећем земаљским.

Невиност, непорочност, — мир свуда,
Ја ти се клањам мој бели цвете.
Незаштићен, рука те трга луда,
А ти верујеш сваком, ко дете.

Пловим даље, ћутим, пун спокоја,
Весла зањишу лишћа лепоту…
Хвала Творцу! Жива је душа моја
Докле год она тражи Чистоту!

31. јул 1995. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, МОЛИТВА

Прозревши неповратно касно
Зáлуд летњег зеленила,
Јаворове ронећи сузе
Поноћ октобра се молила.

Мотив је божански трептао,
Светла су гонила таме,
Редови дрвећа монаха
Слушаху звездане псалме.

Лунино блиставо кандило
Кадише димом облака.
И сва пустош је бежала
Далеко од њеног зрака.

И пребирајући листове
Шаптах речи покајања:
Очисти, Господе, очисти
Душу ми од распадања!

И са душом мојом саливен,
Са свих страна, из свих кута,
Пој „Да се уздигне молитва…“¹
Монашког хора крај пута.
(19. августа 1981)

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Напомена: 1. Псалам 140.
Псалам Давидов. (МТ: Псалам 141)

  1. ГОСПОДЕ, Тебе зовем, услиши ме.
    Чуј глас мољења мога, када вапим Теби.
  2. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје;
    уздизање руку мојих жртва вечерња.
  3. Постави, Господе, стражу устима мојим,
    и двер ограде око усана мојих.
  4. Не допусти срце моје у речи лукаве,
    да измишља изговоре за грехе,
    са људима који чине безакоња,
    и нећу се дружити са изабранима њиховим.
  5. Караће ме праведник са милошћу, и изобличиће ме;
    а уље грешника да не намасти главу моју;
    јер је још и молитва моја против воље њихове.
  6. Расуше се низ камење моћници њихови;
    чуће речи моје, као угодне.
  7. Као што се грумен земље просу по земљи,
    расуше се кости њихове до пакла.
  8. Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје;
    у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.
  9. Сачувај ме од мреже коју ми поставише,
    и од замки оних који чине безакоња.
  10. Пашће у мрежу своју грешници,
    а ја остах сам, докле не прођох.

Јеромонах Роман, КАКО ЧОВЕКУ МАЛО ТРЕБА…

Како човеку мало треба! —
Спокој душе. И да је то мало
Небеском светлошћу засијало.

Како човеку мало треба! —
Тишина. И да је то мало
У Љубави Христовој нестало.

Како човеку много треба! —
Да себе спозна. И то много —
Није оно свето, већ — убого.
(30. април 2001)

Јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Јеромонах Роман, ДА НИСАМ ПОЗНАО ТАЈНУ БОГООПШТЕЊА…

Да нисам познао тајну Богоопштења,
Поновио бих што сам већ говорио, —
На овој земљи ја не нађох смирења,
Да разумем, — Бог је није за то створио.

Са свих страна туга, посвуда мучења,
И дете се рађа, вапи у пустињи.
О, земљо, крстионицо очишћења,
Без Господа патња твоја — води нас тмини!
(10. мај 1991)

Јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Јеромонах Роман, ХРАМ ОДСЛИКАВА СУНЦЕ ДОК ЗАЛАЗИ…

Храм одсликава сунце док залази,
Румèни стабло, по Крсту пламује, —
Дан одлази. Без повратка одлази,
И, нестајући, Лепоту дарује.

Полаже лагано у ноћна окриља
Тврђаву земну што по води броди.
И птичји хор сад га благосиља,
И бели угар одлазак му кâди.

Праштај, праштај! Примам наравоучење:
За све захвалити, све прихватати,
И последње кад дође магновење
Погледом задњим Лепоту даровати.
2001.

Јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Јеромонах Роман, СВЕТА НОЋ!

Оцу Николају, с најдубљим поштовањем

Света ноћ! Блаженство и спокој!
Стојим сам под безданом куполом.
Себе носи ка магли далекој
Млечни Пут над смиреном реком.

Ни ветра, ни звука, ни душе.
Снег, посвуд снег под луном трепери.
Скит забити. Свећа дрхти сред тмуше.
Свуд трагови невидљивих звери.

Без тишине мртва је лепота.
Она таји пут Богопознања.
У боровима сазвежђа смрзнута,
Пахуље се зâре од радовања.

Из тих места до Вечности — руком.
Дах јој видим код најближег стôга…
Света ноћ! Блаженство и спокој.
Стојим сам. И срце зна Бога.

14. фебруар 1994. Скит Ветрово

Јеромонах Роман Матјушин
Препевао: Александар Мирковић

Јеромонах Роман, БЕЗ БОГА ЈЕ НАЦИЈА — ГОМИЛА

Без Бога је нација — гомила,
Пороцима само сједињена,
Или глупа или ослепела,
Ил горе — сурова је душа њена.
И свакога га је на трон попела
Који глагоља у високом слогу.
Гомила ће остати гомила,
Док се не окрене Богу!

8. август 1990.
Јеромонах Роман

Препевао: Александар Мирковић