јеромонах Роман, ВЕТЕРИНА

А ви док гутате новине
Седите да не би пали:
О обавезности вакцине
Забринута власт телали.1

У наше доба – храмови где год…2
Но, не живимо ко стари:
Лекари су лечили Адамов род,
А стоку ветеринари.

И тад су краве без питања
Ветеринару водили.
Не беше никаквог ритања,
Увек су стоку приводили.

А данас акција панична:
По сваку цену жели власт,
Да наша ветерина дична –
Над медицином има превласт.

И ко вахабите3 нас плаше,
Без маске, човек је – чума.4
Вакцинисани, што вас страше?
Безбедни сте – а ми без ума.

Под заштитом сте медицине
Што пуца по шавовима.
Живите с чудима вакцине,
Ми мремо на радост вама.

Умрећемо, неразумни, луди,
Ви – живите, срећни ко ларва…5
Но, умрећемо као људи –
А не тупа, бесправна марва.

17. јуна 2021.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА:

  1. телалити, телалим несврш. 1. објављивати, оглашавати, разглашавати на јавном месту; извикавати на јавним лицитацијама.
  2. где год, ијек. гдје год, прил. свуда, где било.
  3. вахабити, присталице религиозног покрета у Арабији који су под вођством Мухамеда ибн Абд ел-Вахаба половином XVIII века тежили да врате ислам првобитној чистоти.
  4. чума ж тур. куга.
  5. ларва, фаза у развоју многих животиња, која се јавља након рођења или излегања а пре достизања одраслог облика; ови незрели облици се структурно разликују од одраслих.

јеромонах Роман, МОЛИТВА – ЧУДО

Молитва – чудо. Тајанства њена
Узносе душу уз Божје престоле,
Где созерцава своја позвања
И не жели поново доле.

И као да се из сна пренула:
Оставила земаљска сећања,
Висина се и дубина открила,
И преблага небеска спознања.

Насладити се не може Лепотом,
Заборавила све што је хтела,
И док плаче сузом благодарном
Каје се – касно је заволела.

23. децемабр 2003. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, А ЈА СТОЈИМ…

А ја већ стојим над превалом.
Међу људима – душом увек сâм.
Молим, да не заклоним сујетом
Тих врхова Божанствених плам.

Чему речи? Зар оне откривају
И носе у себи тајанство чина?
Планински потоци заглушују
Небеско ћутање висина.

Минск, 21. март 2000.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, ЈА НЕЋУ РУЖЕ КИДАТИ…

Ја нећу руже кидати,
Већ ћу ружама дисати.
За опроштај, у горки час,
Латицама ћу засути Вас.

Киша од латица плȁви,
Не остављај ме, Љубави!
Не склањај своје ручице:
Души су покров латице!

Нећете избећи растанак,
Јер судбина је — нестанак.
На мене бели покров слеће —
Нек Вас сећа на пролеће.

10 јун 2011
скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, БОГОСЛОВИ

Шта ће плева са пшеницом?“
говори Господ. (Јер. 23,28)

Доктори, мастери — Христови лавови,
Одбрано Цркве! Но, не бих претеривао.
Реците ми сад —
несвети богослови,
Ко је од пророка докторирао?

Мала је срећа чувати стадо и дом…
Ево и укора ученим оцима:
Бога су пророци љубили душом свом —
Зато су жегли људска срца речима.

„И рече Господ!“ И падоше престоли,
Пророка је слушао цар и поданици.
„И рече професор у некаквој школи“ —
Све што ће рећи и данашњи мудраци.

Чинови и звања украси су лаки.
Зар корист је од знања, не од љубави?
Част духовној школи! — ал полазник сваки,
Књига више има од пророка у глави.

Без љубави до смрти, ко што је Његова,
Учени муж док кади таштина лети.
А благодат на благодат Христова1
Не стручњаке већ —
њих што љубе свéти.

Измениће понешто будућност? Да ли?
Шта могу многоглагољива уста?
О, када би у те школе примали
Оне што се желе — распети за Христа!


18-19 фебруар 2021.
скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. „И од пуноће Његове ми сви примисмо, и благодат на благодат“ (Јн. 1,16)

јеромонах Роман, МАЛОВЕРЈЕ

О, Боже! Каква је то вера? Свуда звона звоне,
И крстови се злате, но Крст не љубе ниње!1
И ко источнике беде обилазе иконе:
Јер, душама маловерним нису свете Светиње.

Ни влас не пада са главе!2 Речи заборављене!
У облаку сумње Чаши иде причесница сува.
Чеда у беди, манастирске двери забрављене:
Зар им је до мирјана – ко се чува, Бог га чува!

На стрељање не воде, не витлају револвером:
У свет ко је заљубљен бежи од Христове муке.
Два живота на земљи пожелимо маловерном,
Ми времена имамо – покајнички да склопимо руке.

22-23 март, скит Ветрово

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. ниње – сада , 2. Мт. 10:29-30

јеромонах Роман, БИСЕР

Тврдо држи ријеч и буди јој вјеран, и у свако вријеме ћеш наћи оно што ти треба. (Сирах, 29;3)1

О, кад не би по ветру сејали,
А говорили и смисао и сушт,
Не би на свету било печали,
И свако би знао истинити пут!

Свака реч на шкољку личи,
Бисер-тајна царује у њој,
Не множите бесмислене речи,
Ослушните прво тајанствени пôј.

Али ми ходамо по танкој нити,
Бацамо бисере, заборављамо:
Да се у Богу богат може бити,
Да срећа чека у Благом сȁмо.

12-16 август, скит Ветрово

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1. Књига премудрости Исуса, сина Сирахова, познатија под називом – Сирах. Превели: митрополит Амфилохије и епископ Атанасије

јеромонах Роман, БОЛ

Бол нас освешћује и штити,
Страдалника њоме бране.
Бол ће страсти уништити,
Да свет виши на час гра̏не.

А ми се ко слепи молимо
За здравље — по сваку цену.
Исцељење само просимо
И гонимо бол — лек свему.

Бол помаже да прогледамо,
Да душа  држи пут пра̑ви.
Бол и туга се дају само
Ко пројављење Љубави!

28. август 2011.
скит Ветрово 

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, НАДЗЕМАЉСКИ ПУТ КАНДИЛОМ БЛИСТА…

Надземљски Пут кандилом блиста, 
Као молитва богољупца струји;
Тесна звездама небеса чиста —
На долину лију, Блага Вест бруји…    

Не може радост у себи остати.
Треба јој да се због нечег излије.
Слична је кишној олуји лети,
По гори, по риту, посувда лије.

Ходи ка Небу. Земно нас трује.
И растани се на трен са сујетом —
Битије цело апостолује,
А ми смо душу затворили за свêто.

О, Тајанство велике Тишине!
Лепото, неисказива речима!
Премудрости и Светости пуне —
Воде и земља под Небесима.

Не познаје страдање Лепота!
И жâл и туга — када је угуше —
Без Лепоте душа је сирота.
Не сиротите, обожите душе!

Скит Ветрово, 28. фебруар 2001.

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, ПОНОЋ. ХРАМ. НАД КУПОЛОМ ЛУНА

Поноћ. Храм. Над куполом луна.
Млечни пут нежно љуља душу.
— О, Господе! Каква тишина!
Груди као у детињству дишу.

Лепоту не можеш изрећи.
Зар Божје није лако, свете?
— Господе! Нема краја срећи!
Шапућем Небу као дете.

И сузу детињу нек знају,
Кад чујем Архангелске Вести…
Шта ће ми Рај! Већ сам у рају.
Главно је — Ти на свету јеси!

7. април 2001.
Благовести

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић