Јеромонах Роман, КАКО ЧОВЕКУ МАЛО ТРЕБА…

Како човеку мало треба! —
Спокој душе. И да је то мало
Небеском светлошћу засијало.

Како човеку мало треба! —
Тишина. И да је то мало
У Љубави Христовој нестало.

Како човеку много треба! —
Да себе спозна. И то много —
Није оно свето, већ — убого.
(30. април 2001)

Јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

Јеромонах Роман, ДА НИСАМ ПОЗНАО ТАЈНУ БОГООПШТЕЊА…

Да нисам познао тајну Богоопштења,
Поновио бих што сам већ говорио, —
На овој земљи ја не нађох смирења,
Да разумем, — Бог је није за то створио.

Са свих страна туга, посвуда мучења,
И дете се рађа, вапи у пустињи.
О, земљо, крстионицо очишћења,
Без Господа патња твоја — води нас тмини!
(10. мај 1991)

Јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Јеромонах Роман, ХРАМ ОДСЛИКАВА СУНЦЕ ДОК ЗАЛАЗИ…

Храм одсликава сунце док залази,
Румèни стабло, по Крсту пламује, —
Дан одлази. Без повратка одлази,
И, нестајући, Лепоту дарује.

Полаже лагано у ноћна окриља
Тврђаву земну што по води броди.
И птичји хор сад га благосиља,
И бели угар одлазак му кâди.

Праштај, праштај! Примам наравоучење:
За све захвалити, све прихватати,
И последње кад дође магновење
Погледом задњим Лепоту даровати.
2001.

Јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

Јеромонах Роман, СВЕТА НОЋ!

Оцу Николају, с најдубљим поштовањем

Света ноћ! Блаженство и спокој!
Стојим сам под безданом куполом.
Себе носи ка магли далекој
Млечни Пут над смиреном реком.

Ни ветра, ни звука, ни душе.
Снег, посвуд снег под луном трепери.
Скит забити. Свећа дрхти сред тмуше.
Свуд трагови невидљивих звери.

Без тишине мртва је лепота.
Она таји пут Богопознања.
У боровима сазвежђа смрзнута,
Пахуље се зâре од радовања.

Из тих места до Вечности — руком.
Дах јој видим код најближег стôга…
Света ноћ! Блаженство и спокој.
Стојим сам. И срце зна Бога.

14. фебруар 1994. Скит Ветрово

Јеромонах Роман Матјушин
Препевао: Александар Мирковић

Јеромонах Роман, БЕЗ БОГА ЈЕ НАЦИЈА — ГОМИЛА

Без Бога је нација — гомила,
Пороцима само сједињена,
Или глупа или ослепела,
Ил горе — сурова је душа њена.
И свакога га је на трон попела
Који глагоља у високом слогу.
Гомила ће остати гомила,
Док се не окрене Богу!

8. август 1990.
Јеромонах Роман

Препевао: Александар Мирковић