јеромонах Роман, А СВЕ СУ МИ ДРАЖЕ ЗИМЕ СТУДЕНЕ…

А све су ми драже зиме студене…
Не знам старим ли ил се смирујем?
Волим да гледам дубраве ледене,
Ни од кога ништа не очекујем.

Ноћ је. Млад месец. Божја Благостиња.
Душа избира спокој неземни,
Тамо где свéтла безмолвна пустиња
Над главом ми и ногом срмèни.

Царује Луна прозрачјем бескрајним,
Добро јој је у тихој висини,
И веригама трептавим, кристалним
Дрвореде дарује у тмини.

Стојим, гледам блистања чудесна
До саме Луне смрзнутог ступца…
Прелеп је свет! Творевина прекрасна!
А шта рећи о Лепоти Творца?

30-31 јануар 1999.
скит Ветрово

јеромонах Роман
препевао: Александар Мирковић

Advertisements

јеромонах Роман, ЗОРА ЈЕ…

Зора је. Па иако није лето
Већ се блиста јутро пред очима.
У редак сумрак језеро одето¹
И пра над њиме попут дима.

Тако је чудно, тако Служби слично,
И овде хор поје, овде кâде,
Да, и птичице-богомољке дично,
На гране се ко клупе посаде.

Храстови-монаси у редовима,
Молитву Земља скрила у крило,
И топе се облаци пред Дверима,
Сунашце о Сунцу  говорило.

24.април 2001.
скит Ветрово
јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

НАПОМЕНА: одето – одевено

јеромонах Роман, А МОГ ОЦА ДОМ НЕ ПРИВЛАЧИ МЕ ВИШЕ…

А мог оца дом не привлачи ме више.
Другде су сада мој отац и мати.
(Но док тело моје земни ваздух дише
Молитвено ће их душа помињати).

Од синства земнога сада сам слободан!
И спреман да носим другог синства зној.
Незалазним светлом на брду обасјан:
Господе живих! Без остатка сам Твој!

14. децембар 1994. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, О, СЕЛО РАБЈЧОВСК! ЗАВИЧАЈ БЕЗ ЗВОНА…

О, село Рјабчoвск! Завичај без звона!
У сећање шта ми се уклеса?
Мирис ракије, дувана, сутона,
Кандила звездана и небеса.

О небеса! О, пространства без краја!
Светло беше ваше блиско лице.
И молитвено стајах препун сјаја,
Гледах у чисте и живе свице.

Угледах тамо одбачену Вечност,
Појмих Највише крај светлих скута,
Благосиљајући огњену Млечност,
Непомичног магловитог Пута.

И колико год храмоника звала,
Мамећи срце лепоти земној,
Душа је моја Висину слушала,
Блажена у мелодији њеној.

1. јануар 1995. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, ХОЋУ ДА ЋУТИМ…

Хоћу да ћутим и да за све примим
Смерно у себе бол исцељујући.
Не да словоблудим, знањем се гордим, —
Већ ћутим пред Тобом крварећи.

Тежак ми језик, спутани напеви,
Око сваког слова кружи лажи рој.
Бројанице тужно висе по страни,
Но, срце осећа долазак Твој.

О, Ти, Жељо моја неутажива!
Прихвати немо уздигнуте руке.
Речи, знање тишина топи жива,
Само Ти и ја, сред пусте луке.

О, тишина! О, мрак Богопознања
Сакрива људски свет посустао.
Истопио сам се од Твог дисања,
И изнемогао: већ си нестао.

14. фебруар 1994 Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, ЗИМСКА ЈЕ ШУМА ПОСЕБНО СВЕЧАНА…

Зимска је шума посебно свечана,
Надсветован и прекрасан хлад.
Рекло би се — невеста тек венчана,
Но, није у части чистота сад.

И дрвеће је препуно спокојства,
Не брине га куцкање детлића.
Добро је мирска оставити двојства,
Овде доћи, у сред свога бића…

Застати, и уз страхопоштовање
Руком покров додирнути лепи.
И благодарити за преобраћање,
За тај снег  што са грана сипи.

Заћутати под покровом небеским,
Светлећи снегом посутим лицем.
И стајати са сабрањем небесним
У Алилуја! пред јединим Творцем!

27. јануар 1996. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, ТВРЂАВУ ЗЕМНУ ЛУНА ЗАПЛАВИЛА…

Тврђаву земну луна заплавила,
Напојена природа лазуром,
Моју забит није заборавила,
Свéтло хода пољем и липаром.

Поднебесни свет слио се са вишњим. 
Благодат шири спокој све већи…
Тајанство, ноћ… слова чине излишним:
Тишина се не може изрећи.

Тишина је изнад сваког слова, 
И тајнство дубље је од знања. 
Слушај себе — душа кад је готова —
Тад прихвати тајну постојања.

Тишина. Нити шушти, нити шкрипи. 
Буктиња је небо уресила. 
Лебди луна и шири крила липи, 
Лебди душа — земно заборавила. 

6. август 1995. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, НЕ СУДИТЕ О ДРВЕТУ ПО ЛИШЋУ ОТПАЛОМ…

Не судите о дрвету по лишћу отпалом.
Знајте, у невреме зажелесте се плодова.
Кад би вртлар у зиму, вођен слепим гневом
Стабла исекао, остали бисмо без вртова.
1991.

јеромонах Роман
Препевао: Александр Мирковић

јеромонах Роман, ЛУНА И СНЕГ…

Луна и снег. У даљини шуштање…
Искрице липе падају у окриље,
Мразом обрасла окна у растиње,
У невиђено, бајковито ковиље.

На небесима хорови звездани
Њихова светлуцања, складна појања…
Свет овај бескрајни, свет једноставни,
У ноћи блиставој под Луном сања.

Слика Лепоте у сваком одразу,
Светлости Незалазне сјај посвуд лети,
Срце се топи, топи у том мразу
Од благодарности Првом Поети.

17. децембар 1994. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александра Мирковић

јеромонах Роман, ВОЛИМ ДА ГЛЕДАМ ЈАТА ЗВЕЗДАНА…

Волим да гледам у јата звездана
Уз весеља невидљивих птица,
И складно се слијем у молитвена
Светлуцања маглених светлица.

И да чекам, док ноћ крају броди,
Докле луна у диму нестаје,
Да зеленим сводом зора ходи,
Ружичасте пруге да засјаје.

Ноћ одлази. У благодатном миру
Слика чили…све је како треба…
Дишем, и сузе — радосно навиру,
Због помирења Земље и Неба.

23. мај 1996. Скит Ветрово

јеромонах Роман
Препевао: Александар Мирковић