— Све више увиђам — настави Гете — да је поезија опште благо рода људског и да се увек и у свим раздобљима испољава кроз стотине и стотине људи. Један то изведе мало боље но други који и и поплива мало дуже на површини но други који — то је све. Према томе, годсподин фон Матисон нека не мисли да је баш он тај, па и ја нека не мислим да сам ја — тај! Него, свак нека каже себи: песнички дар није нешто тако ретко и нико нема нарочита разлога да буде богзна како уображен што је срочио добро песму.
31. јануар 1827.
Јохан Петер Екерман, РАЗГОВОРИ СА ГЕТЕОМ, (стр. 236), Дерета, Београд, 2006
Превели: Станислав Винавер и Вера Стојић