Љубомир Симовић, ОБЛАЦИ ИЗНАД ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ

Неко рибе, неко лубенице!
Неко име, неко имовину!
Неко очевину, неко мајчевину,
ујчевину или стричевну:
свако продаје оно што има!

Неко продаје и оно што нема!
А неко, опет, продаје и оно
што се ни за живу главу не продаје!

Ми смо мајстори, непревазиђени,
да свему живом оборимо цену!
Ми и оно што плаћамо главом
продајемо за пар кобасица!

Тако је, на нашим кантарима,
измерено све што смо имали!
Најгоре су прошли наши мученици!
Они су се, с главом у наручју,
вазносли и куповали облаке!
А ми смо облаке дали за перине!
И за ове сиве кућерине!

Љ. Симовић ГОСТ ИЗ ОБЛАКА („Просвета“, Беогарад, 2008.)

Љубомир Симовић – ВИДИК У СЛУТЊИ

Да ли је видљиво маска невидљивог,
познато магла око непознатог
– тешко нама ако није!

тешко нама ако није
овај кромпир варка која крије
нешто од кромпира храњивије!

Љ. Симовић – Најлепше песме (дигитално издање, Учитељски факултет, Београд)

Љубомир Симовић – УЧЕЊЕ У МРАКУ

Оне које крвави мајстори муче,
и који не знају да се бране и боре,
још крвавији протомајстори уче
да од зла спасава само горе;

да те од секире сабља ослободи,
да те из поплаве извлаче чакље и куке,
да те у мутној и леденој води
из уста кечиге отимају штуке;

да се, кад сјаши, дизгини и узде
одузму од сукненог хајдука
зато да их, узјахавши, узме
гвоздена рукавица и рука;

да се руке, везане наопако,
дреше да би везале брата јединога;
да се од ђавола ослобађа тако
што се црњи ђаво прогласи за бога.

(Одломак из драме „Хасанагиница“)

Љ. Симовић – Најлепше песме (дигитално издање, Учитељски факултет, Београд)

Љубомир Симовић – ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ

Мајко Слова и Спаса, Тројеручице,
нека наше чамце у благе луке
из густих олуја с пучине доведу
птице, излетеле из Твоје треће руке!

Тројеручице, катанце, браве и врата,
браћу у казану олова које кључа,
све што су безбројне руке закључале,
нека нам Твоја трећа рука откључа!

Тројеручице, док нас лове и мере
метром, литром, кантаром, тегом и врећом,
Ти, двеју руку склопљених пред кантарџијом,
измери нас, и помилуј нас, трећом!

Док кишу проткива суснежица, и вук,
риба и врана крећу на нас, у лов,
бескућнима у вејавици, Тројеручице,
Твој трећи длан нека нам буде кров!

Док се затварају све капије, сви капци,
пред смрадом наших грехова и рана,
Тројеручице, нек на се отвори црква
на Твојој трећој руци сазидана!

Голе, млаћене моткама, секирама,
оборене под ноге, и дотучене
у подножју брда уз које смо се пели,
трећом нас руком, Тројручице, исцели!

И узвиси, трећом руком, Тројеручице,
све оне који су, стотинама руку,
стотинама година, из жетвених слама
бацани на дно казана и јама!

У овом свету несланих мора и јела,
док на се броје последњи тренуци,
нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице,
со суза, скупљена у Твојој трећој руци!

Тројеручице, луко и утехо,
мајко чокоту ког распињу и туку,
смилуј нам се, грешним и убогим, и прими
душе наше у Твоју трећу руку!

Двема рукама сахрањене, Тројеручице,
у ову земљу, испуњену мŷком,
нек нас из ове црне земље у облак
понесе храст, засађен трећом руком!

Љ. Симовић – Гост из облака (Просвета, 2008.)

Љ. Симовић – Гост из облака (Просвета, 2008.)

Љубомир Симовић – УПОРИШНА ТАЧКА

Издају, заседу, превару и пљачку,
потере, ловце и ловачке псе,
пакост и завист, мржњу убилачку,
потвору, похлепу и намере зле,

руски логор, тамницу немачку,
брата што удара а не гледа где,
мацке у Ваљеву, вешала у Чачку,
метак за да, конопац за не,

све сам преживео, загледан у тачку,
у ону све даљу, све сјајнију тачку,
која обухвата и садржи све!

Љ. Симовић – Последњи лист (Гост из облака, Просвета, 2008.)

Љубомир Симовић – ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

У шта су нас ово утерали?
У шта су нас ово затворили?
У овоме је мрачно ко у рогу!
Може ли неко да кресне шибицу?
Овде је тесно као у тестији!
Овде је и тесно, и ниско, и уско!
Сада видим како је мишу у тикви!

Можда је ово бунар? Какав бунар!
Мáло је ово да би било бунар!
У најбољем случају, могло би бити ћуп!
Како је пространо, могло би бити и цев!
Зна ли ико да каже шта је ово?
Шта је да је, пучина сигурно није!

Дао бих главу да је ово земуница!
Ако није земуница, онда је трап!
Ми смо овде под неким поклопцем!
Је ли то поклопац сандука или лонца?
Није то горе поклопац, него чеп!
По грмљавини коју озго чујем,
неко нас је затворио у бубањ!

(Да нам то над главом није неко дно?)

Кажите како у ово да се сместим!
Ако стане реп, не може рог,
ако стане рог, не може реп!
Погледајте сами, и процените,
па, ако може да се уђе, да уђем,
а, ако не може, отворите да изађем!

Проведосмо у овом цео век,
а нема наде да сазнамо где смо!
Да нисмо доспели у нечију торбу?
Под нечију капу? У нечији џеп?
Ил смо сви стали у иглене уши?
Крајње је време да нам неко каже
шта је ово, тиква или џак,
мишја рупа или мишоловка!

(А шта ако је ово цео свет?)

Ко то толико, ногама, песницама,
удара ноћас по овом поклопцу?
Ми изгибосмо не бисмо ли изашли,
а нека будала погибе да уђе!

Која ли је хајка њему за петама,
кад у ову склања главу?

Љ. Симовић – Гост из облака (Просвета, 2007.)

Љубомир Симовић – ТАМНИ ВИЛАЈЕТ

У шта су нас ово утерали?
У шта су нас ово затворили?
У овоме је мрачно ко у рогу!
Може ли неко да кресне шибицу?
Овде је тесно као у тестији!
Овде је и тесно, и ниско, и уско!
Сада видим како је мишу у тикви!

Можда је ово бунар? Какав бунар!
Мáло је ово да би било бунар!
У најбољем случају, могло би бити ћуп!
Како је пространо, могло би бити и цев!
Зна ли ико да каже шта је ово?
Шта је да је, пучина сигурно није!

Дао бих главу да је ово земуница!
Ако није земуница, онда је трап!
Ми смо овде под неким поклопцем!
Је ли то поклопац сандука или лонца?
Није то горе поклопац, него чеп!
По грмљавини коју озго чујем,
неко нас је затворио у бубањ!

(Да нам то над главом није неко дно?)

Кажите како у ово да се сместим!
Ако стане реп, не може рог,
ако стане рог, не може реп!
Погледајте сами, и процените,
па, ако може да се уђе, да уђем,
а, ако не може, отворите да изађем!

Проведосмо у овом цео век,
а нема наде да сазнамо где смо!
Да нисмо доспели у нечију торбу?
Под нечију капу? У нечији џеп?
Ил смо сви стали у иглене уши?
Крајње је време да нам неко каже
шта је ово, тиква или џак,
мишја рупа или мишоловка!

(А шта ако је ово цео свет?)

Ко то толико, ногама, песницама,
удара ноћас по овом поклопцу?
Ми изгибосмо не бисмо ли изашли,
а нека будала погибе да уђе!

Која ли је хајка њему за петама,
кад у ову склања главу?

Љ. Симовић – ГОСТ ИЗ ОБЛАКА (Просвета, 2007.)

Љубомир Симовић – РАСПРАВА У КОЈОЈ СЕ ПОСТАВЉА ПИТАЊЕ НА КОЈЕ СВАКИ ПРОЗОР ДАЈЕ ДРУГАЧИЈИ ОДГОВОР

Коњушар који уме да говори
оно што надзорник и кнез желе да чују,
може се надати да ће једног дана
и сам постати надзорник или кнез!

То си и сам могао досад да научиш!
А ако ниси научио шта да говориш,
бар си могао научити да ћутиш!

Ако ти пред сваким будеш говорио
као да сведочиш на Последњем суду,
никад нећеш постати ни коњушар!
И од моћних нежева овог света
не можеш се ничему надати!

А чему бих се од њих и надао?
Ко би ми од њих могао понудити
нешто скупље од овога што имам?

Погледај, на пример, кроз овај прозор!
Погледај кроз овај прозор, и кажи,
који би ми Александар,
Карађорђевић или Обреновић,
Александар Први или Други,
Александар Невски или Македонски,
Душан Силни, Иван Грозни, ричард Трећи,
Хенри Пети, Шести или Осми,
Луј Четрнаести, Краљ-Сунце, Петар Велики,
Константин Први Велики,
Карло Велики,
или неки Карло мањи од Великог,
Карло Глупи, Карло Ћелави, Карло Гузати,
ко би ми ово што видиш кроз овај прозор,
могао дати
или одузети?

Љ. Симовић – ГОСТ ИЗ ОБЛАКА (Просвета, 2008.)

Љубомир Симовић – ДОМОДРЖНИЦЕ

Жене које перу кошуље лоповима,
које убицама пресвлаче постељу;

Жене које кувају липов чај
и сипају га прехлађеним џелатима;

које издајницима рукавице плету,
и паликућама лампу над вечером пале;

којима нико није толико грешан
да га не окупаш, не нахраниш, и не огрејеш,

и нико толико моћан
да му не помогнеш,

и нико толико туђин
да га оставиш у невремену пред вратима.

Љ. Симовић – Гост из облака (Источнице), Просвета, 2008.

Љубомир Симовић, МРАК НА ПРАГУ

Одавде, са овог прага, кад је ведро,
види се море иза девет гора!
А ујесен се спусти таква тама
да ти је најдаљи видик онај стог!

Седиш на прагу, зуриш у мрак, и не знаш
је ли све на свету погасио
зато што те је напустио,
или зато да би ти ближе пришао, Бог!

Љ. Симовић, Гост из облака (Просвета, 2008.)