(…) Валери, који је о свему умео да просуђује без крупних речи, али и без предрасуда и страхопоштовања (изузев, можда, кад је писао о Малармеу), има један запис из млађих дана где расправља о негативности лепога. Ту он онако узгред, с ногу, поставља и разрешава проблем, налазећи да појам неизрецивог заправо не подразумева чисто одсуство него недовољност речи. Неизрециво је то за шта нам „недостају речи“ да бисмо га исказали, вели он; и тиме јасно и недвосмислено указује да би неизрециво морало бити садржано у самом уметничком изразу, да је оно штавише и циљ песничког књижевног поступка. Јер књижевност настоји, сматра он, да посредством „речи“ оствари „стање у којем недостају речи“.
Борислав Радовић, Понешто о песницима и о поезији, Сл. гласник, Београд, 2011
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 