Владан Десница – „ЈА “ КОЈЕ ПАТИ И „ЈА“ КОЈЕ МУ ВИРИ У РАНУ

„Поред оног ја које пати, смјеста никне оно ја које ту патњу окрутно запажа и хладно зарезује. А из те страсне запажачке ангажираности ниче извјесно мало олакшање. Мало, али ипак такво да значи надрастање. И при том као да наше право, дубље и аутентичније ја лежи не у оном ја које се свија и грчи, него, бар за трунку више, у оном ја које му преко рамена радознало вири у рану“.

Владан Десница, Прољећа Ивана Галеба, СКЗ, Београд, 1967. стр. 189-190

Advertisements