Пол је тешко бреме; да. Али то је тежина наметнута нама, готово све што је озбиљно јесте тешко, а све је озбиљно. Ако то увидите и дођете до тога да из себе, из своје склоности и природе, из свог искуства и детињства сопственом снагом извојујете један потпуно свој однос према полу (без конвенција и обичаја), онда се више не морате бојати да ћете се изгубти и постати недостојан оног што је најбоље у вама.
Телесна наслада је чулни доживљај исто тако и као и само гледање или сам осећај којим неки леп плод испуњава човеков језик; она је велико, бескрајно искуство које нам је дато, сазнавање света, обиље и сјај свега знање. И није зло у томе што ми примамо то искуство; зло је што га готово сви људи злоупотребљавају и расипају и као дарж постављају по местима замора на свом животном путу, и схватају као разоноду уместо као прибирање за достигнуће врхунца. Та људи су и јело претворили у нешто друго: глад на једној, изобиље на другој страни помутили су јасност ове нужде, а слично су помућене и све дубоке, једноставне потребе у којима се живот обнавља. Али појединац може да их за себе избистри и чисто да живи (а ако не појединац , који је сувише зависан, онда бар осамљеник). Он може да се сети да је сва лепота у животињама и биљкама један тих и постојан облик љубави и чежње, и он може да види животињу, као што види биљку, како се стрпљиво и вољно спаја и множи и расте не из телесне насладе, не из телесне муке, него покоравајући се неминовним потребама које су веће од насладе и муке, и силније него воља и напор. О, кад би човек ову тајну, којом је земља испуњена до у њена најситнија стоврења, смерније примао и озбиљније носио, подносио и осетио колико је она ужасно тешка, уместо што је узима олако. Кад би имао страхопоштвање према својој неплодности, која је само једна и јединствена, било да изгледа духовна или телесна; јер и духовно стварање потичеиз телесног, исте је природе као и ово, и само је као неко тише, усхићеније и вечније понављање телесне насладе.
„Мисао: бити творац, оплођавати, стварати“ није ништа без своје непрестане, велике потвреде и остварења у свету, ништа без хиљадоструке сагласности коју налазимо у стварима и животињама, и уживање у њој само је зато тако неизрециво лепо и богато што је она пуна наслеђених сећања на оплођавање и рађање милиона. У једној стваралачкој мисли оживљују хиљаде заборављених љубавних ноћи и испуњавају је величанствношћу и узвишеношћу. А они који се састају у ноћи и спајају у заносној наслади врше озбиљан посао и скупљају сласти, дубине и снаге за песму неког будућег песника, који ће устати да каже неисказане милине. И призивају будућност; па ако и лутају и слепо се грле, будћност ипак долази, нови човек се диже, и на темељу случаја што се овде наизглед збио рађа се закон по коме једно отпорно и снажно семе пробија до ћелије јајета која му отворена креће у сусрет. Не дајте се збунити оним што је на површинама; у дубинама све постаје закон. А они који тајну погрешно и наопако преживљују (а њих је веома много) губе је једино за себе сами и ипак је предају даље, као запечаћено писмо, и не знајући да то чине. И нека вас не збуни многострукост имена и замрешеност случајева.
Можда изнад свега лебди неко велико материнство као заједничка чежња. Лепота девице, бића „које (како сте лепо рекли) још ништа није остварило“, јесте материнство које себе наслућује и припрема, страхује и чезне. А лепоте мајке јесте материнство које већ служи, а у старици живи једна велика успомена. Па и у мушкарцу има материнства чини ми се, телесног и дуновног; његово стварање такође је нека врста порађања, а порађање је када он ствара из свог најдубљег обиља. Можда су полови сроднији него што људи верују, и велико обнављање света састојаће се можда у томе што мушкарац и девојка, ослобођених свих заблудних осећања и одвратности, неће једно друго тражити као супротности, већ као брат и сестра и суседи, а удржуживаће се као људска бића, да једноставно и озбиљно и стрпљиво, заједнички носе тешки пол који им је наметнут.
Р.М. Рилке – ПИСМА МЛАДОМ ПЕСНИКУ (Градац, Чачак, 2012)
Превела: Вера Стојић
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 