Ј.В. Гете – О ПОЕЗИЈИ

Свет је тако велик а живот тако разнолик, да повода за песме никад неће недостајати. Само све то морају бити пригодне песме, то јест стварност мора дати за њих подстрек и грађу. Општи и поетичан постаје један специјални случај баш тиме што га обради песник. Све моје песме су пригодне, оне су подстакнуте стварношћу и у њој им је основица и тле. До песама ухваћених у зраку не држим ништа.
…
Ја све више увиђам да је поезја опште добро човечанства и да се она свуд и у свим временима појављује у стотинама и стотинама људи. Један је прави мало боље но други и нешто се дуже држи на површини од другог, то је све. Нека господин Матисон зато не мисли, он је онај прави, и нек ја не мислим, ја сам, него нека свак сам себи каже да поетски дар није нека јако ретка ствар и да нико нема баш нарочитог разлога да много уображава ако је написао какву добру песму.“
1827.
Ј.В. Гете – Разговори са Екерманом