Олга Четверикова, „ЧАРОБЊАЦИ“ из СЗО

Питање: Олга Николајевна, данас је фактички ишчезла медицина оријентисана ка човеку. Специјалиста за молекуларну биологију и хомеопатију Луј Бројер у својој књизи „Фармацеутска и прехрамбена мафија“ сећа се, не тако давних времена, када су постојале апотеке, условно говорећи „на сваком ћошку“. Апотека је опслуживала кварт, фармацеути су лично познавали сваког човека који је долазио по лекове, бирали посетиоцима пудере који им највише одговарају, правили креме. Све се променило после Другог светског рата, када су у Европу дошли Американци и, у тој области, променили готово све. Своје циљеве у кардиналној реформи здравства, богаташи света који стоје иза ње, више и не скривају. Хајде да данас разговарамо о механизмима којима остварују своје планове.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Фонд Рокфелер и они који иза њега стоје, још пре почетка Другог светског рата, разрадио је идеју и поставио темељ јединственом глобалном медицинском систему кроз постепене замене народне медицина – фармацеутиком. Један од основних инструмената постала је вакцинација. У ратним и поратним годинама овај систем се практично учврстио. Медицину су почели да посматрају као технички инструмент, а не као здравствени систем, који претпоставља примену социјалних, економских и општих мера за оздрављење, које узимају у обзир не само физичко, већ и морално и духовно човеково здравље. Целокупан систем помоћи свео се на уске медицинске функције. Сви програми Фонда Рокфелер усмерени су на борбу против конкретних болести, најраспрострањенијих у овом или оном региону, или болести које доносе највећи приход фармацеутским компанијама. Тај принцип је постао доминантан у целом здравственом систему.

После завршетка Другог светског рата структура глобалне здравствене заштите почела је да јача у свим деловима планете уз помоћ официјелног органа – Светске здравствене организације (СЗО) – постепено стваране од 1946. године и коначно формиране 7. априла 1948. Управо се тај датум слави као Светски дан здравља.

Данас је утицај СЗО толико порастао да се све што није у складу са њеним мишљењем и директивама назива „инфодемијом“ – лажним информацијама. На конференцији одржаној пре мало више од годину дана, коју је организовала СЗО ради разраде „нових научно заснованих мера и праксе, усмерених на спречавање, откривање и сузбијање лажних информација“, речено је да ће се створити нова наука – инфодемиологија, која ће разрађивати методе супротстављања инфодемији као саставном делу борбе против КОВИД-19 и против пандемије као такве. У току је покушај да се овај процес озакони као пракса која је у складу са међународним стандардима.

На реду је и стварање Међународног министарства здравља. СЗО овде наступа као технички директор, булдожер који треба да рашчисти трг пре изградње нове структуре у којој ће бити јединствен међународни правни систем, и јединствен систем финансирања, и јединствена идеологија. По замисли „реформатора“ постепено, целокупна медицина треба да се претвори вакцинационо-профилактичку. И већ сада, пажња се свуда усмерава не на лечење болести, већ на њену профилаксу. Али то није она профилакса која је постојала у совјетским временима, када се градио систем превентиве кроз одговарајући начина живота. Данас је реч управо о вакцинационој профилактици, о имунизацији помоћу вакцина. Скоро све што није у складу са таквим прилазом, сматраће се – недопустиво.

Питање: Резултат тога биће замена човековог природног имунитета – вештачким без кога он неће моћи да живи?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Апсолутно тачно! На пример, већ се производи вакцина против гојазности, и обрнуто, против претеране мрашавости.

Питање: На који начин је СЗО помогла реализацију планова Фонда Рокфелер?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Њеном настанку претходило је стварање, у Вашингтону године 1943. – Управе за помоћ и обнову Организације нација (АПООН). У њене задатке спадало је и помагање људима у крајевима ослбођеним од фашиста; при Управи је функционисало Оделење за здравље. АПООН се изграђивао као структура са искључивим утицајем САД. Американци су наступали као њени непосредни руководиоци. Но, основе и принципе рада поставило је Међународно оделење за здравље (МОЗ) Фонда Рокфелер.

АПООН је била не само претходница СЗО, већ је неприметно постала и ковачница кадрова за нову организацију. У јулу 1946. године на Међународној конференцији за здравствену заштиту на којој је донета одлука о стварању СЗО, већина присутних били су стипендисти Фонда Рокфелер. Прилично брзо и кадрови, и методи, и развијени програми МОЗ су се преселили у СЗО.

Занимљиво је да су САД после званичног формирања СЗО још два месеца размишљале да ли да уђу у ту организацију или не. Представници Совјетског Савеза су активно на томе инсистирали. Иако је сам СССР узео учешће у стварању СЗО, 1949. године је изашао и у њој није био присутан до 1956. године.

Питање: И у УНЕСКО је СССР ушао тек 9 године после његовог стварања…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То је била од самог почетка принципијелна Стаљинова позиција, пошто се на челу организације која утиче на науку, културу, образовање налазио један од најзначајних еугеничара – Џулијан Хаксли.

Питање: Да, та структура, са очигледним „дуплим дном“, претендује да контролише поглед на свет човечанства. Отуда и занимање за културне објекте, образовање, науку…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Образовање је за Американце политичка, кључна сфера, инструмент за формирање друштва као таквог, механизам управљања свешћу, УНЕСКО се тиме и бави. Стаљин и совјетски политичари су добро схватили: уколико би ступили у ту организацију, фактички, морали би да се ускладимо са потпуно нама туђим погледом на свет и стандардима из њега проистеклим.

Но, када смо улазили у Светску здравствену организацију, поверења је било више – рекло би се да је сарадња са САД у годинава Великог отаџбинског рата, створила неку илузију да је могуће утицати на стање ствари. Али, то се није десило. Као прво, СЗО је највећим делом финансирана из САД-а. СССР овде није могао да игра важну улогу. Као друго, СЗО је усклађена са моделима Фонда Рокфелер. Зато је Совјетски Савез врло брзо изашао из Светске здравствен организације. И само се током владавине Хрушчова активно радило на интеграцији СССР-а у међународне организације.

Фактички од дана стварања СЗО Фонд Рокфелер је имао у њој скривену улогу: све је одређивао, али никада није отворено говорио о својој делатности.

Питање: На који начин је Фонд Рокфелер утицао на СЗО?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: У пропаганди институционализације међународне здравствене заштите – основани су институти са конкретним задацима, а такође и пракса спољашње контроле остваривања разрађеног програма, тако да је сваки корак врло строго контролисан. На пример, управо од МОЗ-а Фонда Рокфелер преузета је пракса, која је била темељ важних вертикалних кампања СЗО у искорењивању маларије и других болести у свету. То је акциони план усмерен на конкретне резултате у сузбијању одређене болести, у чијим оквирима се стварају, доносе одговарајући потпланови.

Но, свеједно, главно наслеђе Фонда Рокфелер довољно дуго је остало скривено. Реч је о еугеници и о плановима за смањивање броја становништва. То је најважнији, скривени део историје СЗО у којој Фонд Рокфелер има водећи положај.

Кључну улогу у увођењу идеја еугенике у Фонд одиграо је Џон Рокфелер-млађи, предводник другог поколења Рокфелера. Један од пет синова, Џон Д. Рокфелер III, почео је активније, чак и од оца, да шири идеје еугенике. Васпитан је на малтузијанским идејама. Псеудонауку еугенике усвајао је на Униврзитету Принстон под окриљем управника, члана америчког Друштва за еугенику, професора економије Франка Фетера. Даље, Џон Д. Рокфелер III кратко је радио у Бироу за социјалну хигијену породице – организацији која се бавила контролом рађања, а 1931. године прикључио се савету директора Фонда Рокфелер, где се налазио и Фредерик Озборн, који је умногоме предодредио ново виђење еугенике. За време Трећег Рајха Озборн је лично одобрио нацистички еугенички програм као „најважнији експеримент који је икада спроведен“.

Године 1934. када су нацисти већ били на власти у Немачкој, Џон Д. Рокфелер III је написао оцу писмо у коме је изразио жељу да се бави проблемом пренасељености. Почетком педесетих година прошлог века створен је рокфелерски Савет за становништво. Отпочела је свесна еквилибристика: уместо дискредитованог термина „еугеника“ почели су да користе појмове као што су „популациона контрлола“ и „планирање породице“.

Питање: Централну улогу у преименовању еугенике и стварања нове обланде око ње припада Озборну?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да. Ево једне његове изјаве: „Сама реч „еугеника“ је на лошем гласу у неким областима. Људи једноставно не могу да прихвате идеју да је генетска основа на којој је формиран њихов карактер лоша и не треба да се репродукује у наредном поколењу. Они не прихватају идеју да су они, у суштини, нижа врста.“

Озборн је предоложио да се еугеника прода на великом тржишту у новом паковању. Уместо фраза о уклањању људи ниже врсте кроз принудну стерилизацију, треба говорити о слободи избора величине породице у зависности од квалитета живота. Озборн је видео огромни потенцијал за еугенику у контрацепцији и масовном сексуалном образовању становништва. По његовој замисли човек треба сам да дође до мисли да је некултурно, неправилно, нецивилизовано – имати много деце.

Питање: Заиста, овде је тешко нешто приговорити, зато што, као прво, изгледа као да постоји слобода избора, а друго, све идеје се приказују као брига о човеку. Како је реаговала СЗО на ове иницијативе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: СЗО, покушавајући у почетку да наступи са хуманистичких позиција и вредности, ову идеју је категорички одбацила. Зато је Џон Д. Рокфелер III 1952. године спонзорисао Конференцију о проблемима популације, на којој је и основан Савет за становништво.

После успеха неколико прогама Савета, Фонд Рокфелер му доделио много значајнију суму за развој. А године 1963. Савет је разрадио сопствени програм усмерен на решавање популационих проблема, који је 1982. године дефинисан као Програм науке о становништву. У складу са њом, демографске науке треба да се усмере у три правца: у правцу истраживања у области репродуктивне биологије, технологије контрацепције и у правцу политичких истраживања. Фактички све се сводило на смањивање броја становника.

Амерички економист, писац и истраживач Вилијам Енгдал поводом овога је написао: „Стари разговори о чистоћи расе и уклањање „људи ниже расе“ су прошлост. Ипак, леопард еугенике није променио своје пеге после рата. Постао је много опаснији у Савету за становништво… Рокфелер је проницљиво препаковао своју дискредитовану расну еугенику и класну идеологију у одело „популационе контроле“. И уместо да се усредсреди на питања унутрашње политике као што су: сиромашни мигранти, умно заостали… он је проширио свој поглед на све земље у развоју, велико море човечанства које је стајало између породице Рокфелер и реализације њених амбициозних послератних програма Новог америчког доба.“

Заиста, преко лица овлашћених од Фонда Рокфелер ове идеје су почеле врло активно да се шире међу чиновницима, пробијајући се у апарат ОУН. На крају, 1962. године на сесији Генералне скупштине ОУН разматрано је питање повезаности броја становника и економског развоја земаља и деловању ОУН у вези са тим.

Средином шездесетих година ОУН је добила мандат за помоћ земљама које врше контролу становништва преко СЗО и УНЕСКО-а. А године 1967. УНЕСКО је заузела позицију која фаворизује планирање породице. Руковођење овим пројектом на себе је преузео Фонд ОУН за активности становништва (од 1987 године – Фонд ОУН за становништво – UNFPA), чији је званични задатак сарадња земаља у развоју и земља чија је економија у транзицији у решењу демографских проблема. Питање је једноставно постављено: ако желите економски раст у држави контролишите наталитет.

Године 1971. Фонд за становништво прелази у надлежност Генералне скупштине ОУН и на тај начи сви учесници Скупштине постају саучесници у његовим актвностима.

Питање: Глобални програм еугенике!

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, језгро – еугеника, суштина – еугеника! Образлагањем наведених идеја тада се активно бавило неколико „центара мозгова“. Године 1972. на иницијативу Дејвида Рокфелера створен је Римски клуб, који је објавио познати извештај „Границе раста“ у коме се појављује мисао да ће се човечанство, због пренасељености, кроз 40 година сусрести са проблемом недостатка животних намирница.

Пре две године појавио се и познати рад Хенрија Кисинџера „Меморандум 200 о истраживању националне безбедности: последице раста становништва у свету за безбедност САД и њених интереса у иностранству“ (National Security Study Memorandum 200, NSSM200). У њему се отворено тврди да растући број становништва у најмање развијеним земљама и земљама трећег света, представља претњу за националне интересе САД, јер повећава ризик настанка политичке нестабилности и нереда. То може довести на власт у тим земљама снаге које престављају опозицију америчкој политици, и бити узрок смањења испоруке сировина које су потребне америчкој економији. Зато је неопходно користити за остваривање својих циљеве националне лидере, средства информисања, образовање и програме међународних организација за ограничење наталитета. Године 1975. амерички председник Џералд Форд прихватио је овај извештај као званичну политику САД.

Шездесетих до осамдесетих година прошлог века активно се шире програми за добровољно ограничавање наталита кроз праксу планирања породице. Први званичан међународни документ у области демографије је Глобални план акције донет у Букурешту 1974. на Међународној конференцији о становништву и развоју. Програми о становништву почели су да се укључују у агенду помоћи земљама у развоју под паролом да су неопходни за њихов социјално-економски развој.

Питање: Колико је средстава за ово издвојено?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Од средине седамдесетих до средине осамдесетих година прошлог века међународно финансирање програма под вођством САД, када је реч о овом питању, порасло је са 168 на 521 милион долара.

Питање: Какав је био укупан ефекат реализације програма за смањење наталитета?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Значајан. Ако је у периоду од 1960-1965 на једну жену долазило шесторо деце, онда их је у периоду 1985-90 било мање од четири. За 43% смањен наталитет може се приписати ширењу програма за планирање породице.

Но, Фонд Рокфелер популарише и друге методе за смањивање становништва – коришћење такозваних антифертилних вакцина.

Реализација овог програма почела је 1972. године, када је СЗО објединила међународне колективе научника из различитих области и клиничке лекара ради конкретних истраживања, и одредила циљну групу за вакцинацију вакцинама за регулисање фертилности. Заједно са Фондом ОУН за становништво, Светском банком, Програмом за развој ОУН, Фондом Форд и другим организацијама, отпочело је финансирање Програма СЗО за репродуктивно здравље у чијим су оквирима разрађиване и вакцине против зачећа. Само је током првих 20 година на то било протраћено 400 милиона долара.

Биле су потребне вакцине за неутрализацију биолошких функција човековог хорионског гонадотропина (hCG) – хормона који је одговоран за фертилност. Спроведена су озбиљна истраживања о чијим је резултатима написано много чланака. Фонд Рокфелер се, веома далековидо, потрудио да увуче у ова истраживања и научне центре земаља у развоју. На крају је успео да разради прототип anti-hCG вакцине, која ће, како се мислило, довести до појаве савршено новог метода планирања породице.

Питање: Како се користе резултати ових истраживања?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Почетком деведесетих година прошлог века СЗО је отпочела масовне вакцинационе кампање против тетануса међу женским делом становништва Мексика, Никарагве, Танзаније, Нигерије, Филипина. Последице примене тих вакцина били су побачаји и друге компликације које су се јављале код вакцинисаних. Мексички комитет „За живот“ алармирао је јавност. Појавила су се питања: зашто се вакцина против тетануса даје само девојчицама и младим женама узраста од 15 до 45 година? Зашто су је више пута примали? И на крају се открило да те вакцине садрже људски хорионски гонадотропин (hCG) који у додиру са носиоцем тетанусовог токсина стимулише образовање антитела против hCG што жену онемогућава да одржи трудноћу. Управо је то био разлог масовних побачаја и неплодности вакцинисаних. Слично се десило у свим земљама, тачније, у 52 земље у којима је вршена вакцинациона кампања и у којима је вакцинисано више од 130 милиона људи. При томе ни једној жени која је добила антитетанус вакцину нису рекли прави састав вакцине.

Када откривене чињенице више није било могуће скрити, СЗО је без објашњења и без правдања једноставно – зауставила ове програме. Ипак, вакцинисане жене, милиони њих, постале су неплодне, а за овај злочин нико није одговарао. Ако је о антифертилним вакцинама написана маса научних радова, о овим, назовимо их „антитетанус“ вакцинама, испитивања су вршена у тајности. Ни једна од њих није била тестирана или лиценцирана за продају и дистрибуцију.

Бивши амерички обавештајни официр Лари Романов у чланку „Поучна прича о СЗО“, написао је да ова организација „испуњава две основне функције: као прво она за своје газде представља инструмент за смањивање становништва у свету, и друго, иступа као моћан маркетиншки агент крупних фармацеутских компанија, конкретно, произвођача вакцина“. Романов је назвао СЗО „међународним злочиначким предузећем“ које ствара синтетичке вирусе да би после тога вакцинисало људе против њих.

Питање: Чудно је што од стране власти држава у којима су вршени злочини није било одговарајуће реакције?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Овде је врло карактеристично како су се власти Филипина понашале. Министар здравља ове државе изјавио је да, пошто су вакцине сертификоване од СЗО, филипинско руководство није сумњало у поузданост произвођача. Реч је о две компаније из Канаде и Аустралије. Какви су „ауторитети“ ови произвођачи сведочи и познати скандал који се догодио 1980. године када је поменута аустралијска компанија, заједно Црвеним крстом Канаде свесно ширила епрувете са препаратима крви зараженим СИДОМ-ом

Но, иако су ове чињенице постале јавне никаквих последица за СЗО није било, даље информације о овоме су блокиране. СЗО је одлично увежбала методику лажи и прећуткивања свог учешћа у злочинима.

Питање: Узимајући у обзир какве моћне силе стоје иза програма за вакцинацију, не изненађује такво понашање СЗО.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Желим да се задржим на још једном чеду Фонда Рокфелер, које је потом усвојио Фонд Гејтс – то је кампања масовне вакцинације деце у свету од смртоносних дечјих болести.

Питање: Коју води Дечји Фонд ОУН (УНИЦЕФ)?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да. Године 1990. Фонд Рокфелер покреће Иницијативу за вакцинацију деце – CVI, која је резултат заједничког рада Фонда, Програма за развој ОУН, УНИЦЕФ-а, СЗО, Светске банке са приватним и државним партнерима, укључујући и владине установе, научнике и произвођаче вакцина.

Наравно, циљ пројекта је био стварање вакцине која ће се давати орално, само једна доза, а која ће бити ефикасна и јевтина и деловати против неколико болести. Година 1994/95 Фонд Рокфелер је издвојио за CVI 2,5 милиона долара, но, то је, испоставило се, било мало. И тада је штафету преузео Фонд Гејтс (званичан назив – Фонд Била и Мелинде Гејтс).

Питање: Да ли то значи да је Фонд Рокфелер напустио посао?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Никако. Он се бави стратешким задацима. А сфере повезане са имунизацијом, вакцинацијом, стављене су у надлежност Фонду Гејтс.

Главна добротворна идеја, од дана његовог оснивања је свеопшта имунизација. Разуме се, Фонд је тесно повезан са Биг фармом и поседује пакете акција таквих фармацеутских компанија као што су GlaxoSmithKline, Novartis, Hoffmann-La Roche, Sanofi-Aventis, Pfizer и друге. А представници ових компанија учествују у управљању Фондом.

Биг фарма се одавно претворила у моћну лобистичку структуру, која одређује не само развој светске медицине, већ и других сфера живота, пошто се здравство преплиће и са социјалном и са образовном средином. Биг фарма је постала један од најважнијих субјеката делатности, повезана са делатношћу банака и ИТ-компанија.

Године 2017. по оценама међународних аналитичара укупно тржиште Биг фарме износило је 1 трилион и 200 милијарди долара. И његов укупни раст је негде 3% годишње.

Питање: Све је тако испреплетено, а заправо – то је једна велика хоботница.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, један монструм са више глава. Међу овим компанијама нема никакве конкуренције, оне су све сфере одавно поделиле међу собом. Зато данашња прича о борби за посао између различитих фармацеутских компанија – информација је за необавештеног човека.

Питање: Бил Гејтс је финансирао све учеснике трке и њему је свеједно ко ће стићи први зато што се кладио на све?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Када се проучи историја тих фармацеутских компанија, испостави се да је свака препуна скандала и трагичних догађаја. Али, очекивано, то се заборавља, и према њима настављају да се односе као према потпуно респектабилним структурама.

Данас Фонд Гејтс заузима друго место на листи финансијера кампање СЗО. При чему највећи део средстава одлази на програме вакцинације.

Године 1998. Гејтс је иницирао програм за вакцинацију деце. Услед погоршања рада механизама за ширење вакцинације у сиромашним земљама, године 2000. основана је Глобална алијанса за вакцине и имунизацију – GAVI (Алијанса за вакцинацију). Створена је управо као инструмент за реализацију овог вакцинационог програма који није могла да оствари CVI.

Питање: Какав је механизам деловања Алијансе?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: ГАВИ је међународна организација чија је основа државно-приватно партнерство. Међу прокламоване циљеве спада: спасавање дечјих живота, заштита здравља људи.

ГАВИ је постала модел за друге облике државно-приватних организација које су, уз помоћ Гејтса, ницале као печурке после кише. Алијансу ствара Светска алијанса за побољшање исхране – GAIN (Global alliance for improved nutrition). У јануару 2003. године појавио се пројекат „Велики задаци глобалне здравствене заштите“, у оквиру кога су научницима нуђени грантови за најбоље иновационе идеје у области здравства. Године 2012. образован је Светски фонд за иновационе технологије у прехрани са седиштем у Јапану. Године 2013. појавила се „Алијанса за глобалну сарадњу у истраживању спремности реаговања на заразне болести“, у којој Фонд Гејтс игра кључну улогу. Ово је, наравно, далеко од потпуног списка државно-приватних организација из којих вире рогови Фонда Била и Мелинде Гејтс. Механизам њиховог деловања фактички омогућава да приватни интереси дефинишу програме у области здравства, да их озаконе, а онда мобилишу ресурсе, па и државне.

На тај начин гради се нека нова архитектура глобалне здравствене заштите, храњена од државно-приватних структура, где СЗО наступа у улози техничког извршиоца, обезбеђујући свим тим фондовима и пројектима легитимност и статус међународних пројеката. При томе сама СЗО фактички губи свој ауторитет и постаје једна од многобројних структура. Зато се Фонд Гејтс претвара у највећег спонзора, важног играча који може да одређује основне активности у сфери здравствене заштите.

Можемо се присетити изјаве Била Гејтса на конференцији TED 2010. године у Калифорнији, у којој признаје да је помоћу вакцинације могуће смањити становништво на планети за 10-15%. Или можемо навести његове речи које је изрекао када се говорило о неопходности борбе са сиромаштвом и болестима, посебно дечјим, помоћу социјалних мера: „Неки тврде да побољшање здравља захтева искорењивање сиромаштва. Но, није неопходно искоренити сиромаштво у свету да би се искорениле богиње. И није неопходно искоренити сиромаштво да би се самањила маларија. Нама је потребна производња и дистрибуција вакцина.“ Овде је Гејтс крајње циничан и отворен.

Питање: Осим вакцина постоје и бројна друга средства која утичу на човеково здравље: електромагнетна зрачења, пестициди за које се још у Трећем рајху знало да разарајуће утичу на ДНК, кућна хемија и друге за нас уобичајене ствари које могу довести до проблема у репродукцији и изазвати друге мутације.

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Потпуно тачно. Промене које се одигравају тичу се свих сфера нашег живота. Међу њима је и дигитализација помоћу које се мења структура мозга. А из свих могућих фондова, све чешће, долазе информације о њиховим плановима да промене човекову природу.

Недавно је СЗО изјавила да четири нова соја КОВИД-а треба да добију називе познате људима. Назвали су их: Алфа, Бета, Гама, Делта. Овде се одмах јавља асоцијација на роман Олдоса Хакслија „Врли нови свет“ јер су касте људи описане у њему, назване управо тако: Алфа, Бета – то су интелектуално најразвијенији људи, елита, Гама и Делта се користе за тежак физички рад, њихов мозак није сасвим развијен, они врше искључиво примитивне операције. Интересантно је што су сојеве везали за одређене територије: назив Алфа дат је соју из Велике Британије, Бета – из Јужне Афrике, Гама – из Бразила (мулати, латиноси), Делта – је припала Азијатима. По америчкој скали Руси улазе у категорију „Азијати“ што значи Делта. У том смислу, немогуће је не разумети да је западна антиковид вакцинација – далекосежни пројекат са непредсказивим последицама за човечанство.

23.09.2021.

 Разговор водио: Димитриј Перетолчин
Превод: Александар Мирковић

ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/volshebniki_strani_voz

Валентин Катасонов, МЕТАМОРФОЗЕ СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Светска здравствена организација (СЗО) – једна је од специјализованих установа ОУН, коју чине 194 државе-чланице. Основна функција организације је решавање међународних здравствених проблема. Основана је 1948. године са седиштем у Женеви.

Током деценија свог постојања све специјализоване установе ОУН су претрпеле промене, али највеће су се одиграле у СЗО. И данас се СЗО убрзано мења пред нашим очима. Крај овог процеса може бити потпуно другачији статус СЗО од оног који је имала у ХХ веку.

„Пандемија“ која је почела 2020. године показала је да СЗО није више обичан специјализовани орган ОУН који помаже државама-чланицама да решавају своје проблеме у области здравства. Улоге СЗО и држава-чланица су се промениле: сада СЗО почиње да командује државама које испуњавају њена наређења.

Раније је СЗО издавала „препоруке“, а сада – наредбе. Национални здравствени органи држава-чланица почињу да губе свој суверенитет. Имајући ово у виду СЗО је правилније назвати институцијом са јако наглашеним особинама наднационалне организације.

Револуционарни догађај у историји СЗО је појава, средином две хиљадитих година, Међународних медицинско-санитарних правила – ММСП (International Health Regulations). Она су донета на 58. сесији Светске здравствене скупштине 23. маја 2005. године, и потпуно престројила односе између националних и глобалних здравствених система.

Овоме је претходило укључивање приватних структура у финансирање СЗО. Најмоћнији међу њима, постао је Фонд Била и Мелинде Гејтс – највећи „добротворни“ фонд са активом која премашује 50 милијарди долара. Постоје и други извори финансирања осим уплата држава – разне врсте добровољних прилога. Навешћу дванаест основних извора финансирања двогодишњег буџета СЗО за 2018-2019 годину (милиони долара, а у заградама – удео у укупом финасирању у %): САД (уплата државе) – 893 (15,9); Фонд Била и Мелинде Гејтс – 531 (9,4); Велика Британија – 435 (7,7); Глобална алијанса за вакцинацију и имунизацију (GAVI) – 371 (6,6); Немачка – 292 (5,2); UNOCHA (Управа за координацију хуманитарним питањима) – 192 (3,4); Јапан – 182 (3,2); Rotary International – 143 (2,5); Светска банка – 133 (2,4); Европска комисија – 131 (2,3); National Philantropic Trust – 108 (1,9); CERF (Централни фонд за реаговање у ванредним ситуацијама) – 87 (1,5).

Укупно, највеће износе су уплатиле државе (САД, Велика Британија, Немачка и Јапан) обезбедивши на тај начин 32% прихода у буџету СЗО. Сви остали извори из првих дванаест обезбедили су – 30% дохотка. Неки од ових недржавних извора су веома удаљени од проблема медицине и здравства. СЗО је донела због тога посебан документ WHO’s engagement with non-State actors (Односи СЗО са недржавним структурама).

Фонд Гејтса чврсто стоји на другом месту (после САД) по величини уплаћеног износа у буџет СЗО. На иницајативу Фонда Била Гејтса и под његовом контролом основана је Глобална алијанса за вакцинацију и имунизацију (GAVI). Фактичко присуство Фонда Гејтс у СЗО треба проценити на основу укупног удела Фонда и Алијансе у финансирању; њихов укупан удео у буџету СЗО 2018-2019 године износио је 16%.

Године 2021/21 слика извора финансирања још је занимљивија. Међу државама-чланицама СЗО на прво место је избила Немачка, која је нагло повећала свој удео на 13,85%. САД, обрнуто, нагло су умањиле свој удео – на 7,12% (одлука је донета за време владавине председника Доналда Трампа). Удели осталих водећих земаља знатно су се смањили. На пример, удео Велике Британије на 5,76% (у односу на 7,7% у претходном буџету), Јапана – 2,14% (у односу 3,2%).

А по подацима за 2021/22 годину учешће недржавних извора финансирања изгледа овако (удео у %): Фонд Била Гејтса – 10,47; GAVI – 5,76; Светска банка – 2,57; Rotary International – 2,42; UNOCHA – 2,11. Појавио се још један финансијски извор – COVID-19 Solidarity Response Fund (SRF) или Фонд за солидарно реаговање на КОВИД-19, који је основан 2020. године.

Сваке године улога „неформалних“ извора финансирања (уплате које не долазе од држава) расте. Финансирање из „неформалних“ извора већ је премашило износе уплата држава чланица. Музику у СЗО данас наручују „неформални“ – Фонд Била Гејтса, GAVI, Светска банка.

Узмимо, такође, у обзир и „ванбилансне“ операције СЗО – оне које се не приказују у официјелном буџету организације. Основни извор „ванбилансног“ финансирања СЗО је Фонд СЗО (WHO Foundation), који је створен 2020 године. То је паралелна организација која формално није везана са СЗО, али решава исте задатке. Фонд СЗО опстаје на рачун добровољних прилога и остварује своју делатност помоћу издавања грантова. Поменути Фонд солидарног реаговања на КОВИД-19 (SRF) такође управља Фондом СЗО.

Циљ Фонда СЗО дефинисан је паролом: „Три милијарде“. Ови циљеви, укључени су у стратешки петогодишњи план СЗО. Први циљ је, како они говоре, заштита 1 милијарде људи од ванредних ситуација у области здравља; други, ширење здравствених услуга на још 1 милијарду људи; трећи, обезбеђење до 2023. године здравог живота и благостања за 1 милијарду људи. Нејасно је да ли поменуте милијарде треба сабирати или је реч о једној истој милијарди у три ипостаси. Рецимо, милијарда која ће остати на планети после „Великог ресета“ Клауса Шваба.

На сајту Фонда СЗО нема података, дакле, није могуће пронаћи бројке које би показале обим финансирања. Фонд СЗО, како саопштавају неки посматрачи, добија прилоге али скрива изворе. Постоје претпоставке да су главни донатори компаније Биг Фарме или компаније других привредних грана које желе или да рекламирају своје производе, или да се „искупе“ код СЗО

Навешћу један случај. У пролеће неки заштитници здравља су сазнали да је Фонд СЗО добио прилог у износу од 2 милиона швајцарских франака (2,1 милион САД долара) од мултинационалне компаније Nestlé, коју оптужују да производи, за здравље опасно, млеко у праху за децу. Генерални директор Фонда СЗО Анил Сони (Anil Soni) стао је у заштиту овог прилога, изјавивши да добијена средства не значе и одобравање, од стране СЗО, делатности компаније. Коментаришући скандал, Анил Сони је рекао да се Фонд стара да буде „прозрачан“, али донатор има „право на анонимност“.

Иако укупни финансијски потенцијал Фонда СЗО није јаван, понешто, о обиму његове делатности, ипак је познато. Тако, Анил Сони, каже да је Фонд СЗО предао Фонду за солидарно реаговање на КОВИД-19 (SRF) 250 милиона долара. Велики део ове суме је допунио буџет СЗО.

Једном речју, при СЗО је створена структура у сенци под називом „Фонд“, која сакупља прљав или не сасвим чист новац анонимних донатора. А СЗО популарише њихове производе и затвара очи на безобразлуке „добротвора“.

Фонд СЗО изјаваљује да он не ради само са крупним корпоративним донаторима, већ и са милионима малих приложника. По принципу „од сваког по мало – и није више мало“. Још Фонд СЗО није угледао светлост дана, а већ су му предложили заједничку кампању са другим фондом – Фондом Била и Мелинде Гејтс. Та кампања је отпочела у мају под називом  Go Give One (Помози једном). Два фонда организују прикупљање донација малих износа на добротворним скуповима од милион људи, по целом свету. Нешто слично crowd-funding-у (сарадња људи који добровољно обједињују своја новчана средства или друге ресурсе да би подржали напоре других људи или организација). За Go Give One направљена је специјална онлајн платформа за прилоге. Циљ покренуте кампање је: сакупљање средстава намењених реализацији пројекта COVAX Advanced Market Commitment (COVAX AMC). То је иновациони механизам финансирања и куповине вакцина против КОВИД-19, којим управља GAVI. То јест, у крајњој линији, исти – Фонд Била и Мелинде Гејтс.

Механизми COVAX AMC и кампања Go Give One позвани су да усреће бесплатним вакцинама, стотине милиона људи у земљама које се убрајају у сиромашне. Америчка компанија Pfizer и немачка фирма BioNTech изјавиле су почетком лета да планирају производњу, у наредних пола године, две милијарде доза вакцина против КОВИД-19, за испоруку земљама са ниским и средњим дохотком. Део ових доза биће достављен линијом COVAX AMC, то јест, бесплатно. Седамдесет две од деведесет две земље са ниским дохотком које имају право на бесплатне дозе од АМС, већ су добиле прве партије вакцина. Сакупљен кроз онлајн платформу Go Give One под заставом СЗО – новац ће се на крају наћи на рачунима компанија Биг Фарме.

P.S. Немачка и Француска ове године су предложиле да се изврши реформа СЗО у циљу подизања ефективности њене делатности. Предлог ће се разматрати у октобру. Детаљи још нису познати. Експерти претпостављају да ће доћи до ширења финансијске базе организације и њених овлашћења. Биће то још један корак на путу претварања СЗО од заједничке организације држава у наднационалну организацију
13.09.2021.

Валентин Катасонов
Превео: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-metamorfozy-vsemirnoj-organizacii-zdravooxraneniya/

Афанасиј А. Фет, КО СВИЦИ У СВИТАЊЕ…

Ко свици у свитање,
Посвуд крилати звуци роје;
И снове вољене
Неће да пусти срце моје.

Цвет је надахнућа
Тужан сред трновите јаве,
И прошла прегнућа
Далеке су вечери плаве.

И сећање јечи,
И вреба, на срце ће лећи…
О, кад бих се без речи
Само душом могло рећи.

1844.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, КО СТЕ ВИ?

Не вјеруј непријатељу своме вавијек,
јер као што гвожђе рђа, тако бива и
са лукавством његовим.

(Сир. 12: 10).

За грло хватају русфобске звери,
А ми само слушамо: Партнери, партнери!

У мишију рупу мрзитеље треба;
Ал’ како их наћи, за границом су чеда!?

Тамо је живот, а овде к’о у смећу
Уморили се од бриге за народну срећу.

Да л’ је мука што „шушке“ из џепова вире
Или што у Русији Иван изумире?

Туђинима пуни родни нам простори,
А нама певају: Партнери, партнери!

Но, ако су ђаволи сарадници ваши,
Ко сте онда ви – владаоци наши?

26. августа 2021
Скит Ветрово

Валентин Катасонов, САВРЕМЕНА НАУКА КАО НОВА РЕЛИГИЈА – ПРЕЛАЗНИ ОБЛИК КА РЕЛИГИЈИ АНТИХРИСТА

НАУКА КАО РЕЛИГИЈА. О „АКАДЕМИЈИ НАУКА“

Наука данас представља, за већину људи, највиши ауторитет. Многима је заменила веру у Бога и Бога као ослонац. Наука се нашла изнад Бога. Она сама је Бог. Фраза: „Наука је рекла“, постала је крилатица. Ако је она нешто рекла, значи да је тако, и даљем разматрању не подлеже. Прво, зато што узет као појединац, грађанин нема, по правилу, довољно знања, изворних информација које су неопходне, опреме и времена да би нешто проверио и, уколико је потребно, оповргао. Друго, ако неко није сагласан са оним што је „наука рекла“, његов приговор друштво не жели да чује. Таквог дисидента неће спалити на ломачи (као што је то у средњем веку чинила инквизиција), већ ће једноставно игнорисати и ућуткати. Зато је наука као религија постала монополска институција; ризик појављивања јереси, способних да подрију њен ауторитет, данас је минималан. Она је организована по принципу тоталитарне секте.

Наука је постала религија са свим својственим јој атрибутима. Она има свој „символ вере“; у њему су садржани сви основни догмати науке као религије. Пре свега – догмат материјализма. Такође, догмати рационализма, емпиризма, експерименталне провере итд. То су базни догмати који су формулисали философи у XVI – ХVII веку. После тога појавили су се догмати другог поколења. На пример, догмат еволуционизма и постанка човека од мајмуна. Догмат такозваног „дарвинизма“ о коме ћемо посебно говорити. Наука има и своје свеце – знамените научнике из прошлости, непорециве ауторитети. Створена је и посебна хијерархија у облику научних звања и научних степена, дужности. На врху хијерархијске пирамиде налазе се жреци – академици и председници академија наука. Близу врха су гуруи које сви морају да слушају (на пример: Чарлс Дарвин, Алберт Ајнштајн). На крају, и наука има бројне ритуале који подсећају на црквену службу. Рецимо, одбрана дисертација, избори академика, свечано додељивање Нобелове награде итд.

Академија наука – најозбиљнија је институција чија историја сеже дубоко у прошлост. Неки мисле да се академија наука корени у времена када је Платон основао своју Академију – место у коме је шетајући, беседио са ученицима о свету и метафизици. Платонска Академија је религиозно-философски савез основан 380-тих година п.н.е, близу Афина, у крају названом по митском хероју Академу. У Академији је проучаван широки круг дисциплина: философија, математика, астрономија, природне науке и др.; унутар ње постојала је подела на старије и млађе; основни метод обучавања била је дијалектика (дијалог). ¹

Но, по мом мишљењу, савремена академија наука копира једну другу институцију из прошлости. Заправо – институцију која се код древних Јевреја звала „јешива“ – школа за проучавање Талмуда. Други назив ове школе био је „академија“. Убрзо након Рођења Христовог, када су Јевреји изгнани из Јерусалима и Палестине, низ јешива био је организован ван граница Јудеје, чак и Палестине, на територији Вавилоније (Јавна, Сура, Пумбедита). Јешиве (академије) су у некој мери, замениле Јеврејима седамдесетих година Јерусалимски храм, и биле центар јеврејског духовног живота . Неке од ових јешива (академија) бавиле су се на само изучавањем Талмуда, већ и његовом даљом дорадом. Конкретно, Академија у Сури је завршила разраду Вавилонског Талумуда²

„Вавилонски Талмуд у суштини представља тумачење и развијање Мишне, онако како је продубљивана у великим академијама Вавилоније. Иако не постоји тачан датум почетка или завршетка овог периода, по традицији, период Вавилонског Талмуда датира од дана Абва Ариха (обично званог Рав) и Самуила, од прве половине трећег века до краја предавачке делатности Равина 499. године. Најважније академије су се налазиле у Нехарду, Сури, Пумбедиту, Махозу. Када би две или више академија радиле напоредо, центар изучавања се често премештао из једне у другу. Делимично је то било условљено политичким прогонима; на пример Нехардеја је била разрушена 259. године, после Самуилове смрти, и обновљена тек касније; а делимично би се јешива обнављала и кроз фигуру предавача који је био на челу академије. Водећи учитељи су били Самуил у старој школи у Нехради, и Рав, оснивач академије у Сури.“³

У академијама су радили људи које су звали „научници“, „књижевници“. Највећи ауторитети су носили звање „доктор“. У таквим академијама научници су припремали рабине – „кадрове“ за рад у синагогама. „Током многих поколења из јешива (академија) су излазиле духовне вође јеврејског народа. Користећи се врховним ауторитетом међу Јеврејима, јешиве су вршиле и законодавну функцију… Јешиве су умногоме условиле социјалну структуру јеврејства“⁴

Упоредна анализа два типа академије из прошлости – Платонове академије и академије древних Јевреја – показује да савремене академије наука имају много више сличности са другим обликом. Академије древних Јевреја су решавале задатке како религиозног тако и социјално-политичког карактера. Пре свега, оне су биле позване да обезбеде контролу јеврејских вођа над народом. Од талмудских академија направљен зборник закона, прописа и норми постао је истина у последњој инстанци. „Талмуд каже“ – представља императив веома сличан фрази „Наука је рекла“. Савремена наука (не само академска) не бави се, пре свега, потрагом за истинама (као што је то било у Платоновој академији), већ стварањем истине и, касније, њеним увођењем у свест милиона људи (као што се то радило у академијама које су створиле Талмуд и увеле у свест јеврејског народа његове идеје). Религиозна компонента савремене науке је несумњива.

СМРТ НАУКЕ

Сећамо се да је Фридрих Ниче једном рекао: „Бог је мртав!“ Но, ако за људе Бог више не постоји, онда за њих не постоји ни много тога другог, па ни наука као средство за познање Истине. Ако ишчезне Највиши и Коначни Објект спознаје, онда ишчезава и спознаја. Постоји њена имитација. Ако је Бог умро, онда је умрла и наука као веома важна форма сазнања. Нажалост, нико данас не жели да ризикује и призна овај „медицински факт“ – смрт науке.

Тема – „смрт науке“, данас је – табу. Мени је доспела у руке једна књига која је, на неки начин, повезана са овом темом. Њен наслов је „Крај науке“, а аутор је Американац Џон Хорган.⁵ Треба признати да амерички аутор даје другачији смисао синтагми „крај науке“ од оног који сам навео. По мишљењу Џона Хоргана, наука се једноставно приближила границама спознаје света и даље ширење знања о њему веома је проблематично. Основно је урађено, остаје бескрајно много детаља који и нису толико важни. Научници су осуђени да сакупљају „мрвице“. Ипак, неке чињенице и примери наведени у Хоргановој књизи, сведоче да је наука престала да буде наука, и да је од ње остала само маска која људе води у заблуду. Позитивни значај Хорганове књиге огледа се у томе што је успела да покрене дискусију (неко време) о питањима науке, њених циљева, могућности и будућности. Углавном се дискусија водила на Интернету и у електронским средствима информисања. Међу бројним сличним публикацијама посебно желим да издвојим чланак-рецензију Јевгенија Балацког „Џон Хорган о крају науке“⁶ Са моје тачке гледишта, Балацки врло јасно акцентује и доноси дубље закључке од самог Џона Хоргана. Навешћу у потпуности завршни део чланка-рецензије, који садржи четири закључка:

„ПРВО, готово све науке су се саплеле о проблем ефективности. Када се пређе одређена емпиријска граница, даљи раст научног знања постаје несврсисходан и нерационалан. Сувише скупо, сувише сложено, сувише далеко од реалности. И овде је Џорн Хорган апсолутно у праву. Путеви којима би се могли савладати проблеми који се јављају још се не виде, што нам дозвољава да говоримо о крају науке.

ДРУГО, као никада раније, јасно се може уочити условност научног знања. У последње време, све чешће се појављују резултати истраживања који претендују на преиспитивање традиционалних теорија, ако не и на њихово потпуно укидање. Најчешће се такви резултати појављују у историји, астрофизици и биологији. Ипак, ако је једно, чак и веома важно откриће, способно да сруши целокупно претходно знање, колико је вредело то знање, које су савременици тако високо ценили; слично случају замене Птоломејевог система Коперниковим, који претендује да постане типичан у савременој науци. Ова опасност још није реализована, но само њено постојање омогућава нам констатацију: у науци нешто не ваља.

ТРЕЋЕ, сада, као никада раније, одлично се схвата ограниченост научног знања. Навешћу једноставан пример. Цео свет, буквално, гуши се у кока-коли и пепси-коли, а у исто време рецепт тих напитака остаје тајна, технолошки ноу-хау одговарајућих фирми. Зар није чудно да данашњи физичари и хемичари, уз сву чудовишну моћ својих наука, не могу да дешифрују састав некаквог пенушавог пића? И зато је још несхватљивије проучавање процеса испаравања црних рупа. Таквих противречности у савременом животу је много, што још једном доказује истинитост и прагматичких Хорганових ставова о неуверљивости „ироничне“ науке.

ЧЕТВРТО, целокупна савремена наука (а мислим, и наука у будућности) изучава груби, материјални свет, као да се на духовни свет њени закони не односе. Међутим, већина проблема који имају појединци и друштво у целини, лежи управо у духовној сфери. По свој прилици, наука овде ни на који начин не може помоћи. Ако је материјални свет наука већ изучила прилично добро, а духовни не улази у сферу њене компетенције, не завршава ли онда она свој пут? Наведени факт служи као још један аргумент у корист ограничења необузданих, „иронично“ настројених теоретичара.“

На крају ћу додати и свој закључак. Могућности науке да спозна свет данас су се заиста јако сузиле. И у томе се у потпуности слажем како са Џоном Хорганом, тако и са Е. Балацким. Но, желим да нагласим да такве задатке наука и не поставља. Неоглашени задатак данашње науке постао је исти онај који је Карл Маркс формулисао својевремено за философију. Године 1844. „класик“ је дао важну изјаву: „Философи су само на различите начине објашњавали свет, но ствар је у томе да се он измени“. ⁷ У свим временима постојала је подела науке на фундаменталну и примењену. Док се примењена наука бавила преобликовањем света, фундаментална је спознавала његове тајне, откривала законе. На први поглед и данас фундаментална наука наставља да се бави објективном спознајом света. Но, тако је само на први поглед. Заправо она се одавно бави његовом променом. Основни објекат тог преобликовања је човекова свест. Дарвинизам је први експеримент такве врсте. За оне који су га организовали, овај експеримент се показао успешним. Но, наука која се бави границама људске свести – није наука. Ми овде имамо посла са подметањем. Нама говоре о „науци“, но ње већ одавно нема. То је нова религија. Прелазна форма ка светској религији антихриста.

БУНТ ПРОТИВ БОГА

Треба запазити да лажни пророци науке делују опрезно, у етапама. Могуће је издвојити три основне етапе у развоју науке од када се појавила у XVII веку:

1) Замена циљева научне делатности, постепено одрицање од поимања Истине и замене највишег циља бесконачним бројем парцијалних „практичних“ задатака;

2) критика Хришћанства као „реакционарног“ погледа на свет, који противречи догматизму позитивне науке;

3) утицање на људе да прихвате њене „догмате“ који ће бити саставни део учења антихриста.

Сада се налазимо у другој фази која је почела у Француској, у епохи Просветитељства (XVIII в.), када су неки философи од тихог неприхватања Хришћанства прешли (први пут после много векова) у директан напад на њега. Најочигледније, свој богоборачки карактер, „корпорација научника“ је демонстрирала у нашој земљи, у прошлом веку. Апогеј тог „теоријског“ богоборства представља појава такозваног „научног атеизма“ у СССР-у. Совјетског Савеза нема већ четврт века. Ипак, богоборство „корпорације научника“ није нестало, оно се само на неко време повукло у сенку.

О његовом постојању сведочи периодично понављање напада „научних атеиста“ из заседе. Довољно је сетити се „Писма десеторице“ које су упутили наши академици Председнику Русије године 2007. Писмо садржи позив да се оконча са црквеним мрачњаштвом у сфери образовања младих. Најистакнутије и најпознатије фигуре међу потписницима били су лауреати Нобелове награде Виталиј Гинзбург и Жорес Алфјоров. Ево фрагмента из писма: „Но, ми не можемо остати равнодушни када се врше покушаји да се научно Знање подвргне сумњи, да се одстрани из образовања „материјалистичко схватање света“, замене научна знања – вером. Не треба заборавити да је курс према иновативном развоју који је држава заузела, могуће остварити само у случају ако школе и факултети наоружају младе људе знањима до којих је дошла савремена наука. Не постоји никаква алтернатива тим знањима.“

Размишљам, да су аутори и потписници овог писма живели у двадесетим и тридесетим годинама прошлог века, неизоставно би ушли у састав активиста Губелмановог (Јарославски) „Савез борбених безбожника“.⁸ Нема никакве сумње да је такозвана „позитивна наука“ Новог доба – религија. Свака религија се заснива на вери. Наука се такође заснива на вери, вери у аксиоме.⁹ Многобројни научни аксиоми више су него сумњиви, у сваком случају немогуће их је представити као „армирано-бетонски темељ“ науке (теорије). Аустријски математичар Курт Гедел доказао је „теореме о непотпуности“ (1931). Њихова суштина је у томе да сваки формални систем (систем математичких аксиома), одређеног нивоа сложености, поседује или унутрашњу противречност или је непотпун.¹⁰ То јест, у врло сложеним системима може се наићи макар један исказ, чија се ни истинитост, ни лажност, не може доказати средствима самог тог система. Потребан је „допунски улаз“, чију истинитост или лажност није могуће доказати помоћу формалне логике. Геделове теореме су нанеле су озбиљан ударац философији рационализма.¹¹

Број ових аксиома се непрестано увећава, и њихов значај се мења, неки ишчезавају не оставивиши трага у свести човечанства, други, насупрот, јачају, и њихов рејтинг расте. На прво место избија аксиом: „Бога нема“ (атеизам). Њему конкурише други аксиом: „Ми не знамо да ли Бог постоји или не постоји, али нама то и није важно“ (агностицизам). Постоји још један конкурентски аксиом: „Бог постоји, али од тренутка када је саздао наш свет, Њега као да нема. Удаљио се и почива. Свет живи и развија се независно од Бога“ (деизам). Но, ово је још увек „цвеће“. Наступиће последња времена (описана у Апокалипси), када ће се појавити нови „аксиом“: „Истина, ипак, постоји. Извор истине је у последњој инстанци – ђаво“. То неће бити обичан „научни аксиом“, то ће бити „декрет“ антихристов који ће обавезивати сваког човека да мисли и делује имајући на уму овај „аксиом“. А лажни пророци последњих времена ће објашњавати људима смисао тог највишег „научног аксиома“ и контролисати да ли га сви антихристови поданици „испуњавају“.

Рецимо, појам „бајке“ који користи апостол Павле¹², обухвата у потпуности многе савремене „научне“ теорије. На пример: да човек води порекло од мајмуна, да је живот на Земљи рођен из мртве материје, да је Васиона „створена“ из „великог праска“, затим „научне“ теорије о пореклу непознатих летећих објеката (НЛО), о постојању живота на другим планетама и другим галаксијама итд.

Валентин Катасонов, ЛАЖНИ ПРОРОЦИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА. ДАРВИНИЗАМ И НАУКА КАО РЕЛИГИЈА, (одломак из књиге стр. 48-55)“

Превео: Александар Мирковић

Наслов оригинала: Валентин Катасонов, «Лжепророки последних времён. Дарвинизм и наука как религия, Кислород“, 2017.

Извор: https://royallib.com/read/katasonov_valentin/lgeproroki_poslednih_vremyon_darvinizm_i_nauka_kak_religiya.html#0

НАПОМЕНЕ:

1 Током Платоновог живота академици су били Аристотел и још многи који су касније постали познати философи. После Платонове смрти академија је неколико пута обнављана, при чему је поштована идеја првобитне академије. Тек такозвану „пету“ Платонову академу затворио је византијски император Јуснинијан 529. године.

2 См.: Сура. // Электронная еврейская энциклопедия. – Режим доступа: http:// http://www.eleven.co.il/article/13975

3 «Талмуд»: http://www.google.ru/url?url=http://www.evreyatlanta.org/__media/books/talmud.doc&rct=j&frm=1&q=&esrc=s&sa=U&ved=0ahUKEwiM0u__iufPAhVKb5oKHSbsA3wQFggnMAQ&usg=AFQjCNGjhchrk98hnMLhP2GxuXldm3xg0A

4 См.: Иешива. // Электронная еврейская энциклопедия. – Режим доступа: http://www.eleven.co.il/article/11719

5 Хорган Джон. Конец науки // Перевод с англ. – СПб.: Амфора – Эврика, 2001.

6 http://kapitalrus.ru/articles/article/dzhon_horgan_o_konce_ nauki/

7 Маркс К. Тезисы о Фейербахе. Маркс К. и Энгельс Ф. Соч. в 50 т. – М., 1955–1981. Т. 3. С. 4.

8 Савез борбених безбожника (Сою́з вои́нствующих безбо́жников, ранее — Союз безбожников; Общество друзей газеты «Безбожник») — добровољна друштвена организација у СССР-у која је постојала од 1925-1947 година. Циљ овог удружења била је идејна борба против религије у свим њеним облицима. Председник Централног савета Савеза безбожника био је Јемељан Јарославски до 1943. године, а после његове смрти до распуштања, 1947. године, Фјодор Олешчук.

9 Аксиома (др. – греч. ἀξίωμα – тврдња, постулат) – исходни став неке теорије (науке), који се прихвата у оквирима дате теорије (науке) као истинита без потребе да се доказује и користи се у доказивању других ставова (у математици се такви докази зову „теореме“).

10 Прва Геделова теорема: „За било коју формалну теорију која потврђује основне аритметичке истине, може се конструисати аритметичко тврђење које је истинито али није и доказиво унутар саме те теорије. То значи, да било која теорија која је способна да изрази елементарну аритметику не може бити у исто време и конзистентна и потпуна.”

11 См.: Успенский В.А. Теорема Гёделя о неполноте. // «Популярные лекции по математике». – М.: Наука, 1982.

12 „Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себе учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине и окренуће се бајкама.“ (2 Тим. 4:3–4).

Олга Четверикова, О МОРАЛУ У НАУЦИ, ТРАНСХУМАНИЗМУ И ПОСТЧОВЕКУ

Питање: У последње време често слушамо о трансхуманизму. Шта Ви под тим термином подразумевате?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Термин се појавио негде почетком педесетих година. Формулисао га је Џулијан Хаксли – први генерални секретар УНЕСКО-а, члан британског друштва за еугенику. Пошто се залагао за смањивање броја становништва звали су га „Малтус 20. века“. Термин користи у једној од својих књига у којој објашњава како је човекова дужност да себе превлада, да изађе из оквира својих могућности и да су му зато потребни неки нови инструменти. Са развојем технологије појавила се могућност да се измени не само свест човекова, него и његова природа.

Као православни човек, сматрам да смо саздани по образу и подобију Божијем. Но, та идеја се заборавља. Људи су одлучили: ако су смртни и подложни болестима – онда су несавршени. Значи, потребни су неки механизми који ће им омогућити да стекну бесмртност. Сва древна езотеријска учења – Кабала, гностицизам, манихејство – решавали су један исти проблем: како стећи тајна знања која могу помоћи у достизању бесмртности. Но, бесмртност се није достизала помоћу духовног усавршавања, већ некаквим психотехникама. То јест, човек је заборавио пут који му је указао Господ: духовно и морално се усавршавајући ти ћеш спасити своју душу. Напуштање овог пута довело је до тога да су сви почели да стављају акценат на технологије. Сва градска цивилизације која је без Бога, ослања се искључиво на технологије: први град је основао Каин – онај који се одрекао Бога, земље, свога оца. Технологије и занати описани у Библији – проналасци су Каинових потомака, а не Ситових, о којима готово ништа није написано јер су наставили да живе са Богом, и фактички чине оно што ми зовемо црквом. Од тада је човечанство пошло различитим путевима. Један део наставља да живи са Богом и њима је најважнији духовни живот и морал, а други део се тога одрекао и развија технологије.

Питање: По чему се трансхуманизам разликује од хуманизма?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Хуманизам се развио као конкуренција хришћанству: ако у центру хришћанског погледа на свет стоји Бог, а човек је само његова творевина, онда хуманизам ставља у центар свог погледа на свет човека (без Бога, природно). У хуманизму су главна – човекова права. Трансхуманизам произилази из хуманизма, јер ако човек своју вољу диктира сам себи, он има право да измени сопствену природу. Промена дате, нормалне човекове природе постала је и крај хуманизма. Зато је трансхуманизам истовремено последњи стадијум хуманизма и његово самоуништење.

Питање: Технологије повезане са генетским инжењерингом – срећа су за људску цивилизацију или зло?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Све новине које данас продиру: нано, биоинформационе, когнитивне технологије – нису усмерене на промену околне средине, већ на измену човекове природе. Сматрам да је то недопустиво. Са моралне тачке гледишта у науци постоји граница коју не треба прелазити. Ако се она пређе, наука се претвара у злочиначко експериментисање.

Питање: То јест, генетски инжењеринг не може побољшати човеков генотип?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Нас је створио Господ савршенима. Све наше болести и проблеми имају духовно-моралне узроке. Такође, на рад човековог имунитета непосредно утичу мисли, стање психе. Никакво редиговање и мешање није потребно, зато што тако покренути процеси доводе до бројних последица које је немогуће контролисати – као у антиутопији.

Питање: Постоји један популаран правац међу трансхуманистима – крионика. Према писању америчких таблоида, многи познати људи – Парис Хилтон, Бритни Спирс, Лари Кинг, потписали су уговор да њихова тела буду залеђена после смрти. Шта Ви мислите, да ли ће развојем знања у тој области, човечанство добити други живот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То је апсолутно лажна наука, магија и алхемија. У средњем веку већ су покушавали да направе хомункула и све остало. Тиме се баве људи који су у паници због страха од смрти, па приморавају људе да чине најбезумније подвале. Наравно, то је и чиста превара: на овоме се, једноставно, праве велике паре. Знам да су свету постоје четири крионичке фирме – три у САД, једна код нас, у Русији. Представнике руске елите брине ово питање.

Питање: Шта мислите, ко стоји иза овог бизниса?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Знам да иза прве велике америчке крионичке компаније стоји Макс Мор – трансхуманист који се прославио тиме што је написао манифест: „У славу ђавола“. У манифесту излаже гностичко-манихејску концепцију по којој је човека саздао зли демијург и држи га у тами незнања; но, насупрот њему, налази се светли Луцифер, који доноси човеку знање у виду плода, и колико год Демијург покушавао, на крају ће Луцифер ослободити човека, зато се, пише Мор, треба придружити Луциферу. Гностици, за разлику од православних, сматрају, да је тело – зло. Зли Демијург је сместио људску одуховљену душу у посуду (тело, прим.прев.), због чега настају све несреће и беде. Да би се избавио од тог злог тела, неопходно је да човек спозна „гнозу“ и онда ће се, после низа реинкарнација, вратити

У гностичкој идеологији сви људи се деле на три разреда: духовни људи, душевни људи и телесни. Сматрају да ће се спасити само духовни људи, јер им је дато да спознају тајно знање – „гнозу“. Други ће бити уништени, развејани као прашина, а духовна бића ће се после одређеног периода реинкарнирања вратити одакле су потекли, у почетак.

Изабраност и елитизам су најмоћније идеје које данас покрећу силнике света.

Питање: У својој терминологији трансхуманисти користе појам „постчовек“…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, појављују се нови називи – трансчовек, постчовек. Трансхуманисти сматрају да је човек биолошки објект који се појавио као резултат еволуције: био је мајмун, онда човек, сада, уз помоћ технологије – постчовек, а после тога ће се појавити неко друго постбиће…

Рођак Чарлса Дарвина – Френсис Галтон изјавио је следеће: цивилизација представља препреку природној еволуцији због социјалне политике и социјалне помоћи; хајде да убрзамо процес еволуције и уведемо еугенику, то јест, да ми вршим одабир: људе са добрим квалитетима ћемо „гурати“, а остале – на сваки начин ограничавати у правима и могућностима, смањујући њихов број, да се не би у великом број размножавали.

Питање: А заиста, како решити питање пренасељености на планети ако медицина већ приметно продужава човеков живот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Остаје још прехамбени проблем. Зато се Гејтс сада занима не само медицином, већ и прехраном. Узгред, француски економист Жак Атали је написао о овоме књигу – „Историја прехрамбених производа“, у којој описује да ће човечанство прећи на синтетичку храну. И ми видимо да се сада ти трендови већ остварују: појављује се синтетичко месо, млеко које се подмеће са етикетом „еко“ или „вегански производ“.

Питање: Трансхуманисти, разматрајући питање техничке сингуларности тврде: у складу са претпоставкама, човечанство ће достићи сингуларност до 2045. године. Како се Ви односите према тој теорији?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Зашто стварати интелект који је немогуће контролисати? Чини ми се да технологије не дозвољавају развијање човекових могућности, оне га, напротив, претварају у додатак технологији. Мозак атрофира на исти начин на који атрофирају и мишићи када их не напрежемо. Зато код деце, која од раног детињства седе за рачунаром или гаџетом, наступа дигитално слабоумље. Ако су пре неколико година родитељи гледали на дигиталну школу са опрезношћу, сада из „прве руке“ могу видети шта је то. Спознали су – резултат таквог школовања су људи којима је лако управљати.

Харвардска група сада разрађује стратегију под називом „Велика конвергенција“ или био-дигитална конвергенција. Она подразумева не једноставну имплантацију чипова, већ фактички формирање неке нове биотехнолошке суштине. Ово и јесте виши стадијум трансхуманизма са којим се завршава етапа еугенике и фашистичких експеримената. За мене је фашизам не само лишавање људи политичких и грађанских права, већ и чињеница да се у њему човек посматра као експериментални објекат. Данас је могуће изводити апсолутно све експерименте – зато, сматрам да човек може изгубити себе.

Ми морамо схватити да је у основи и у центру – човек. Његов дух, душа и тело, а не технолигије. Када нам предлажу да се човек замени вештачком интелигенцијом, то аргументују тврдњом да будућност припада њој – то је безумље!

Разговор водио: Сергеј Елин
Превео: Александар Мирковић

29. август 2021.

Извор: https://argumenti.ru/interview/2021/08/736088

Валентин Катасонов, МАСКЕ И СВЕТСКИ ШОУ

Сећам се, у совјетско време, постојао је израз: „империјалистичка девојка за продају“. Коришћен је у време Н.С. Хрушчова за неке нове правце у науци (кибернетика, генетика и др.), који су, са тачке гледишта совјетског државно-партијског руководства, били „лажна наука“.

Но, данас, када посматрамо свеопшту психозу под називом „Велика пандемија“ (имам у виду вирусну инфекцију КОВИД-19), у сећање ми поново долази ово, већ заборављено: „девојка за продају“. Али она сада не служи империјализму, већ онима који су организовали ову психозу, рачунајући да ће помоћу ње постићи жељене резултате.

Радикална перестројка свих сфера живота друштва и човека („Велики ресет“ као ју је назвао председник Светског економског форума Клаус Шваб) као да се остварују искључиво на основу препорука… науке. Ништа лично, само наука — компас у светлу будућност, коју Шваб зове „инклузивни капитализам“.

Али у епохи свевлашћа новца, целокупна наука се већ одавно претворила у „девојку за продају“ која опслужује „господаре новца“.

Медицинска „наука“, у том смислу, није изузетак. При томе, она није обична „девојка за продају“, већ особито опасна. Постоји изрека да се „ђаво крије у ситницама“.

Испричаћу о једној таквој „ситници“ која је довела до последица глобалних размера. Под глобалном последицом имам у виду то што су стотине милиона, и чак милијарде људи на планети, по команди — ставили маске. Наводно, због заштите од корона вируса и спречавања његовог даљег ширења. Наредба је дошла од власти земаља које су, са своје стране, добиле команду од Светске здравствене организације (СЗО).

Ми живимо у време „новоговора“ о коме је писао Џорџ Орвел у роману „1984“. У свакодневном и политичком говору, употребљавају се нове речи које би, ради правилног поимања догађаја и прилика, требало превести на стари, разумљиви језик.

Тако, СЗО издаје земљама „препоруке“: ако то преведемо на разумљив језик — значи „команде“, „наредбе“ „директиве“. Њихово неиспуњење доноси озбиљне последице, на пример, санкције против државе. Ове „препоруке“, како нам саопштава СЗО, образују се, с друге стране, на основу „научних закључака“. Последње, у преводу на схватљив језик, значи неретко фалсификовање и обману упаковану у науколики „омотач“. Под тим „омотачем“ имам у виду следеће:

Као прво, особен „птичји језик“¹ „научних“ текстова, нејасан обичним смртницима, који прикрива прави, истинити смисао „препоруке“.

Друго, текстови ових „научних закључака“ „благословљени“ су од рецензената који имају звучне титуле (професор, доктор медицинских наука, некада, чак, и лауреат Нобелове награде за медицину). Међутим, све више је случајева у којима „титулисани“ једноставно стављају свој ауторски потпис на „научне закључке“ — не читајући их.

Треће, такве „научне“ текстове објављују у часописима за „изабране“ (тј ауторе лојалне СЗО); обичним смртницима (тј. часним, независним лекарима) приступ овим издањима је онемогућен.

“Биг Медија“ на сваки начин покушава да представи односе медицинске „науке“ и Светске здравствене организације на следећи начин: „наука“ чини „открића“ и формулише „закључке“, а СЗО их разматра и оваплоћује у својим „препорукама“.

А заправо, све је обрнуто: не врти пас (наука) репом, већ реп (СЗО) врти пса (науку).

СЗО добија новац и наруџбине од Фонда Била и Мелинде Гејтс. Затим овај новац и наруџбине предаје „титулисанима“ у замену за њихове потписе. Створена је злочиначка организација светских размера. Дакле, показаћу ово на примеру фамозних маски, у које су данас успели да „обују“ — скоро половину човечанства.

Као што је познато, СЗО је још у пролеће прошле године, разаслала свима „препоруке“ о неопходности масовне примене маски. Нису све земље испуниле (бар не у потпуности) ову „препоруку“. У низу земаља лекари су иступили са сумњом и чак замеркама на њу. Такве сумње су изражене и у Русији.

Тако, у мају прошле године, шеф Катедре за микробиологију, вирусологију и имунологију „Првог МГМУ Сеченов“, академик РАН Виталиј Зверев, наступио је против апсурдног захтева власти да сви морају носити рукавице и маске. Такође, ставио је под сумњу сврсисходност дезинфекције улица различитим препаратима.

Што се тичи маски, Зверев је изјавио да оне могу бити чак и опасне за здравље: „И после два сата маска се претвара од средства заштите у средство ширења инфекције: јер код нас, осим корона вируса, у ваздуху се налази и маса свачега — бактерија, гљивица које се спуштају на маску, таложе, а онда вас могу заразити. Да, баке на пример, неће куповати нове маске, већ ће једну користити све време.“

Таквих сумњи и противљења „препорукама“ СЗО о ношењу маски, од стране угледних лекара, било је у целом свету на хиљаде.

СЗО је пожурила да појача своју „препоруку“ о маскама, наручивши негде у априлу-мају прошле године, истраживање о ефективности маски. Истраживање је оперативно спроведено и његови резултати објављени у јуну 2020. године у једном од најмеродавнијих медицинских часописа The Lancet.

Пун назив публикованог материјала гласи: Physical distancing, face masks, and eye protection to prevent person-to-person transmission of SARS-CoV-2 and COVID-19: a systematic review and meta-analysis (Физичка дистанца, маске за лице и заштита очију ради спречавања преношења SARS-CoV-2 и COVID-19 са човека на човека: систематски преглед и мета-анализа).

Аутори материјала — читав колектив ауторитета из разних земаља, око стотину професора, доктора и носиоца свих могућих „титула“. Упада у очи да материјал не представља опис резултата неког специјалног и самосталног истраживања, већ компилацију бројних, већ постојећих публикација — укупно 29 студија.

За мене, човека који је далеко од медицине, наравно, текст је био веома тежак. Ипак, пада у очи његова еклектичност и неуређеност материјала, све је „слепљено“ на брзину, делови нису повезани особито. Многи закључци и формулације су конструисани по схеми: „с једне стране; с друге стране“, типа: „Мож‘ да бидне, ал‘ не мора да значи“.

Чиновници СЗО су из материјала изабрали оно што им је било потребно. И свим земљама послали ново циркуларно писмо са везом ка часопису The Lancet: наводно, при коришћењу маски ризик заражавања вирусом SARS-CoV-2 и COVID-19 смањује се за 80% (истрчаћу се и приметити: слична тврдња, јасно изражена, у примарном извору — не постоји). Произилази — нема никаквих сумњи да режим маски треба задржати и чак појачати. Наведена публикација у The Lancet постала је крајња истина у корист диктатуре маски у свету, коначна истина која не подлеже ревизији.

Као и увек, у свету се нашло немало професионалаца, који добро разумеју „птичји језик“ „лекара од ауторитета“, и који су открили истински садржај поменуте публикације у журналу The Lancet. Дакле, ови професионалци су се дрзнули да изврше ревизију чланка и испоставило се следеће — укратко резултати ревизије изгледају овако:

1. Од 29 студија, анализираних у публикацији Lancet, њих седам су необјављене, и нису прошле неопходну стручну оцену. У складу са тим, по правилима СЗО, оне не могу бити коришћене као упутства, водич за клиничку праксу.

2. Од 29 студија размотрених у истраживању, само четири су посвећене вирусу SARS-CoV-2 (ономе што се у средствима информисања зове „COVID-19»); осталих 25 студија посвећене су вирусу SARS-1 или вирусу MERS, који имају потпуно другачије карактеристике преношења (преносе се, готово искључиво, тешко оболелима у условима хоспитализације).

3. Од четири студије које се односе на вирус SARS-CoV-2, две су нетачно тумачене од стране аутора мета-истраживања Lancet; једна студија је неубедљива; једна посвећена респираторима N95 (FFP2), а не медицинским или платненим маскама (онима које власти зову „средство заштите од COVID-19“).

4. Од 29 публикација само се три односе на оцену ефективности маски у условима боравка човека ван медицинских установа, на такозваним „јавним местима“ (на улици, у продавницама…).

5. Након детаљнијег проучавања, испоставило се да се једно од њих, ипак, односи на коришћење маски у „медицинском окружењу“; једно истраживање је засновано на непоузданим изворима (резултат је телефонске анкете); једно је показало да нема користи од ношења маски на „јавним местима“. На крају, најважније: ни једна од поменутих студија се не односи на случај — SARS-CoV-2.

6. Сами аутори прегледа у Lancet-у признају да је аргументованост тезе о могућности маски да заштите човека од вирусне инфекције (у том смислу и од вируса SARS-CoV-2) „на јавним местима“ — „слаба“. У свим истраживањима укљученим у преглед, закључци су направљени на основну обичних „посматрања“.

7. Ниједна од 29 студија није резултат такозваног раздомизованог контролисаног истраживања (РКИ). Метод РКИ се пре свега користи у медицини (понекад и у социологији). Реч је о истраживању на основу експеримента, чији је циљ да смањи број извора систематских грешака у провери ефективности нових метода лечења или профилактике болести. Ово се постиже путем случајног распоређивања субјеката у две или више група, са различитим односом према њима, да би се извршило упоређивање добијених резултата.

Једна група — експериментална група — оцењује утицај, док се друга — која се обично зове контролна група — кардинално од ње разликује или тиме што не трпи утицај или се примењује плацебо, у исто време.

Ефективност лечења или профилактике се оцењује помоћу упоређивања експерименталне и контролне групе. Дакле, аутори приказа у журналу Lancet, на много страна су се довијали и филосфирали поводом маски, при чему нису користили уобичајени и лекарима јасан метод РКИ. Но, ни у једној од 29 студија укључених у чланак, није наведено истраживање које би макар наговестило РКИ метод.

Ево, стигли смо! Открива се циљ преваре која добија све веће размере.

У првој фази око сто медицинских ауторитета ставља свој потпис испод „научног прегледа“ објављеног у ауторитативном академског часопису Lancet. Наравно, научници нису отворено лагали. Они су фушерисали. Узгред, граница између лагања и несавесности веома је условна. Фушерисали су јер никакве јасне препоруке о маскама нису могли да формулишу.

Мени се чини да би научници, ако би до краја били искрени и доследни, морали да кажу следеће: у истраживањима приказаним у 29 студија нема одговора на питање о маскама. Такво истраживање мора бити спроведено да би би се ставила „тачка на и“. Али таквог закључка нема. То је лаж на првом нивоу.

У другој фази СЗО прихвата истраживање. Машући њиме, указује на потписе око стотинак светски медицинских ауторитета, и издаје своју „препоруку“: „Све, без изузетка, „обути“ у маске!“. „Тако је рекла наука!“ То је производња лажи на другом нивоу. Или лаж на квадрат.

У трећој фази „препоруке“ СЗО прихватају власти готово свих земаља света и издају наредбе: „Сви, без изузетка, да „обују“ маске!“. „Тако је рекла СЗО!“ То је производња лажи на трећем нивоу. Или лаж на куб.

Лаж се множи геометријском прогресијом, шири се светом слично ланчаној реакцији, не наилазећи, скоро, ни на какво противљење.

Наравно, покушаји да се заустави овај талас предузимани су и предузимају се. Чак и многи чиновници СЗО, како се испоставило, нису спремни да подрже нову и коначну „препоруку“ о обавезном ношењу маски, без изузетка.

12. јула прошле године дописник BBC Newsnight за медицинска питања, Дебора Коен (Deborah Cohen), написала је на Твитеру: „Из различитих извора нам је јављено да комитет СЗО, разматрајући доказе, није подржао маске, но препоручио их је због политичког лобирања. Одговарајући на наше питање СЗО није ово демантовала.“

Упада у очи да је у децембру прошле године СЗО издала циркуларно писмо, у којем упозорава о различитим „нежељеним ефектима“ ношења маски, као што је отежано дисања и осип на кожи.

Но, поменуто циркуларно писмо СЗО због нечега је остало готово непримећено. Државе су пустиле у погон машину свеопштег „обувања“ својих грађана у маске, не допуштајући никакво попуштање. Чиновници су одлучили да буду „већи католици од папе“. То јест, да подрже оштрији режим маски од оног који проистиче из циркуларних писама СЗО.

Један од оних који су пре годину дана пажљиво анализирали лаж о маскама, док је још била у почетној фази (тј. публикацију у часопису Lancet) је — професор епидемиологије на Универзитету у Торонту Петер Џуни (Peter Jueni). Он је истраживање СЗО назвао „методолошки погрешним“ и „суштински бескорисним“.

Педантни аналитичари, користећи официјелну статистику оболевања од корона вируса у разним земљама и на разним територијама, успели су да донесу закључке, непријатне за организаторе „Велике пандемије“: маске не помажу у борби са вирусом. А често и повећавају број оболелих.

На пример, у августу прошле године у САД била су обнародована следећа запажања. У америчкој држави Канзас, у 90 округа у којима је није обавезно коришћење маски, ниво заражавања корона вирусом је нижи него у 15 округа у којима је на снази наредба да се користе маске.² Да би сакрило ову чињеницу, министарство здравља Канзаса покушава да манипулише званичном статистиком и приказивањем података.

Изненађујуће је што су после објављивања студије наручене од СЗО о маскама, лекари у низу држава спровели независна испитивања ефективности маске као средства заштите од вируса. Било је неколико истраживања. При томе, реч је о квалитетним рандомизованим контролисаним испитивањима (РКИ).

Посебно треба издвојити истраживање данских лекара, чији је кратки опис био објављен у октобру 2020. године. Истраживање је трајало приближно пола године (почело је у априлу 2020.), а у експерименту је учествовало шест хиљада људи.

Хенинг Бундгард (Henning Bundgaard), професор и главни лекар Краљевске болнице (Rigshospitalet), један од руководилаца истраживања, по његовом завршетку је са задовољством изјавио: „Ово је највеће у свету истраживање ове врсте, и очекујемо да ће постати важан фактор у доношењу нормативних решења која се тичу коришћења маски“.

Материјали испитивања су послати у три најуглединја медицинска часописа — The Lancet, The New England Journal of Medicine и часопису Америчке медицинске асоцијације (the American Medical Association’s journal — JAMA). Поменути журнали су одбили да објаве податке РКИ, које су добили дански научници вршећи квалитетне експерименте. Узрок је очигледан: истраживање није показало да маске имају било какав ефекат у заштити од вируса.

Постоје и други начини подршке атмосфери лажи, када је реч о маскама. Неки научници са „нестандардним“ погледом на маске, просто су бановани (или, као се сада каже, „исечени“) у електронским издањима.

А ево и мишљења енглеског лекара доктора Клер Крејг (Clare Craig), која пажљиво прати тему везану за маске у условима пандемије корона вируса. На Твитеру је написала: „Сада се налазимо у атмосфери свеопштег лова на вештице. Наука, која по дефиницији захтева дебату, не може да постоји у таквом окружењу.“ Она је у праву: у оваквој средини наука се претвара у „девојку за продају“.

P.S. Онима који желе да размисле о феномену маски у савременом животу, препоручујем да се упознају са радом познатог енглеског лекара Вернона Колмана (Vernon Coleman), који се већ пола века бори са разним мистификацијама и обманама у сфери медицинске науке. Његово име је добро познато, не само у Енглеској, већ и у целом свету.

Колманов рад је насловљен: „Докази да маске за лице доносe више штете него користи“ (Proof That Face Masks Do More Harm Than Good). Узгред на интернeту постоје преводи овог рада на руски језик под називом: „111 доказа да маске више штете него користе“. ³

Навешћу мисао којом Вернон Колман закључује свој рад: „Нема апсолутно никаквих научних разлога за ношење маски, ни под каквим околностима. Мистификација COVID-19 — представља тест IQ (показатељ нивоа интелекта — В.К.). Свако ко носи маску, пошто је проучио доказе, очигледно није прошао тест.“

26.08.2021

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-maski-i-mirovoe-shou/

НАПОМЕНЕ

1 Птичји језик је фразеологизам који означава говор преоптерећен терминима и тешким, врло сложеним формулацијама, разумљив малом броју људи или потпуно неразумљив. Аутор овог израза је професор астрономије Московског универзитета Димитриј Матвејевич Перевошчиков (1788—1880) који је на овај начин окарактерисао језик руских философских дела (1820-1840), препун термина и формулација разумљивих само „посвећенима“ (прим.прев.).

2 https://mises.in.ua/article/podlyi-tryuk/

3 а) https://redko-da-metko.ru/2021/05/01/111-dokazatelstv-chto-ot-masok-bolshe-vreda-chem-polzy/ б) https://www.vernoncoleman.com/; в) https://borbazaistinu.rs/dr-vernon-koulman-maske-za-lice-okoncanje-zbrke/

Валентин Катасонов,О ЗАВИСНОСТИ ИЗМЕЂУ СТОПЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ И БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ

Вакцинација од КОВИД-19 стартовала је у свету у децембру 2020. године. Приближавамо се јесени 2021. Статистике је много, време је да сумирамо прве резултате.

На дан 21. августа укупан број вакцинисаних у свету износио је, ако је веровати бројевима, 2.526.534.611 људи, при чему потпуно вакцинисаних (две дозе вакцине) – 1.899.999.918 људи. Процентуално изражено реч је о 34,4 % и 24,4% укупног броја становништва планете. Да заокружим: скоро трећина становништва Земље је била убодена препаратима који се зову „вакцина против КОВИД-19“, а комплетно је вакцинисана скоро четвртина људи на планети.

Чуди што организатори и пропагатори вакцинационе кампање врло слабо прате резултате вакцинисања. А ми, између осталог, желимо да знамо како вакцине утичу на смањење оболевања и смртности од КОВИД-19. И да ли уопште утичу на смањење. Јер, скептици тврде да вакцинација не само да не помаже да се савлада „пандемија“, већ обрнуто, подрива човеково здравље, чинећи га незаштићеним пред новим сојевима вируса и другим инфекцијама.

У неким земљама у којима је вакцинација у пуном току а величина обухваћеног становништва њоме релативно велика, број жртава од КОВИД-19 вируса остаје висок. На пример, у САД. Почетком августа САД су дошле до „минимума“ вакцинисаних, који је, по мишљењу СЗО, неопходан да би зауставио „пандемију“ – 60% становништва земље. Дана 21. августа у САД је вакцину добило 60,31% житеља (у том броју 51,14, су потпуно вакцинисани, тј примили су две дозе вакцине).

Ипак, САД остају светски лидер по броју заражених: 23. августа укупан број оболелих у тој земљи је износио 38,55 милиона људи. САД су такође лидери и по броју умрлих после инфицирања вирусом – 646 100 људи. Но, до почетка августа, вакцинација, ако се држимо критеријума – „минимум 60 процената“, није обезбеђивала неопходни ниво заштите од вируса. Америка је, по мишљењу медицинских стручњака, ушла у „безбедну зону“ тек пре три-четири недеље. Зато је потребно да погледамо показатеље инфицирања и смртности не током свег времена, већ само последњих недеља.

Таква статистика постоји. Националне службе узимају показатеље броја заражених и умрлих за последњи дан, за последња два дана, за последњу недељу, за последњи месец. Предлажем да за почетак погледамо какви су показатељи инфицирања вирусом КОВИД-19 за недељу (16-23 август) у оним земљама које су достигле захтевани „минимум“ вакцинације (60% становништва)

Табела 1.

Релативна стопа текућег инфицирања вирусом КОВИД-19 у земљама са највећим бројем вакцинисаних против вируса.

Држава*	Стопа вакцинације**	Релативна стопа текућег инфицирања вирусом COVID-19***
УАЕ	83,06 (73,10)	758
Катар	80,89 (69,84)	594
ПортугалиЈА	79,60 (67,66)	1.583
Сингапур	77,12 (73,35)	52
УругваЈ	75,78 (70,72)	230
Шпанија	75,77 (66,48)	1.278
Данска	75,06 (68,72)	1.150
Чиле	74,06 (68,75)	240
Канада	72,39 (64,83)	442
Француска	71,89 (56,32)	2.270
Ирска	71,73 (64,34)	2.474
Белгија	71,55 (66,94)	1.033
Финска	70,85 (45,74)	813
Велика Британија	69,66 (60,76)	3.309
Норвешка	69,43 (45,76)	754
Холандија	69,42 (61,64)	982
Италија	69,42 (61,64)	728
Немачка	63,23 (58,11)	568
Израел	63,16 (58,34)	5.321
САД	60,31 (51,14)	2.622

* Земље су поређане по опадајућој стопи вакцинације
** Стопа вакцинације – број потпуно или делимично вацинисаних у % у односу на укупан број становништва (у загради – потпуно вакцинисани) на дан 21. август 2021. године.     
*** Релативна стопа текућег инфицирања вирусом КОВИД-19 – број инфицираних за недељу ( 16-23.08.2021) на 1 милион становника.

Извори:  minfin.com.ua, worldometers.info

У Табели 1, која укључује 20 земаља, највиши ниво оболевања карактерише Израел (5.321). Највеће вредности, од двеста и више земаља света о којима имамо статистичке податке, забележене су у неколико држава: Грузија – 8.332; Црна Гора – 5.995; Доминиканска република – 5.486.

А у првој половини године Израел су рекламирали као земљу која је водећа на планети по броју вакцинисаног становништва, проглашавајући га за еталон. На Израел су гледали као на прву земљу која ће успети да победи вирус. Ипак, никаква се победа није догодила. Обрнуто, испоставило се да је Израел у групи држава са тренутно највећим бројем оболелих.

У топ-20 највакцинисанијих земаља, према стопи оболевања од вируса, на другом месту после Израела је Велика Британије (3.309); на трећем – САД (2.622). Петорку са највећим текућим инфицирањем закључују Ирска (2.474) и Француска (2.270).

Чак и у оним земљама које су достигле 60% вакцинисаног становништва, људи настављају не само да болују, већ и да умиру. У САД у току недељу дана (16-23 август) живот је напустило 5.416 људи. А недељу дана раније – 4.742. Укупно за две недеље је умрло око 10 хиљада људи. Део њих је умро после примања вакцине против КОВИД-19.   

Слика је слична и у Израелу где је, за две недеље, из живота отишло после инфицирања вирусом – 288 људи. У Великој Британији овај показатељ је – 1.320; у Француској – 1.091.

Но, испоставило се да постоји неколико земља са стабилном нултом или близу нултом вредношћу текућег (недељног) инфицирања. То су Камерун, Сирија и Танзаније. У чему је тајна њиховог епидемиолошког успеха? Може бити да их је заштитила нека чудотворна вакцина, која се разликује од препарата које су користиле земље из топ-20 (Pfizer-BioNTech, AstraZeneca, Moderna, Johnson-Johnson)? Не. Претпостављам да је тајна у томе што наведене земље уопште нису користиле вакцине. Ево и показатеља стопе вакцинације њиховог становништва у (%): Камерун – 1,25 (0,26); Сирија – 0,08 (0,05); Танзанија – 0,35 (0,35).  

У неким другим земљама у развоју показатељи текућег инфицирања су чисто симболични: у Мадагаскару – 1; Папу-Новој Гвинеји – 0,5; Судану – 2; Нигер – 2. Замислите, и стопа вакцинације у наведеним земљама је чисто симболична: Мадагаскар – 0,69; Папуа-Нова Гвинеја – 1,01(0,23); Судан – 1,43 (0,41); Нигер – 1,59 (0,34).

Не журим са закључицма. За сада само желим да скренем пажњу да СЗО и друге међународне организације трубе на све стране: треба испунити план о вакцинацији 60 процената становништва да би „пандемија“ престала.    

А у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) су премашили план: почетком лета вакцинисали су 80 процената становништва (а потпуно вакцинисали – 70 процената). Ипак, текуће инфицирање је остало на нивоу 758. Тако високог показатеља текућег инфицирања нема у 2/3 земаља у којима се води мониторинг (207 држава). УАЕ су богата држава која, како нам говоре, има развијено здравство. Ипак, они нису успели не само да се изборе са вирусном инфекцијом, већ ни да зауставе смртне исходе. Током седмице (16-23 августа) у УАЕ било је забележено 19 случајева леталних исхода после инфекције вирусом. Седмицу раније, таквих случајева је било 26. Специјалисти сумњају да је реч о смртним случајевима не после инфицирања, већ после вакцинације, али те узрочно-последичне везе крију здравствени органи УАЕ и СЗО.

Као резултат анализе статистичких података намеће се закључак: између стопе вакцинације и текућег инфицирања постоји директна зависност. Другачије говорећи: што више буде вакцинисаних, биће и већи број инфицираних. Статистика индиректно потврђује да вакцине слабе имунитет, спуштајући баријеру заштите од вируса КОВИД-19.

30.08.2021

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

http://russnov.ru/valentin-katasonov-o-zavisimosti-mezhdu-urovnem-vakcinacii-i-tekushhej-inficirovannostyu/