Афанасиј А. Фет, КО СВИЦИ У СВИТАЊЕ…

Ко свици у свитање,
Посвуд крилати звуци роје;
И снове вољене
Неће да пусти срце моје.

Цвет је надахнућа
Тужан сред трновите јаве,
И прошла прегнућа
Далеке су вечери плаве.

И сећање јечи,
И вреба, на срце ће лећи…
О, кад бих без речи
Голом душом знао рећи.

1844.

Афанасиј А. Фет
Препевао: Александар Мирковић

јеромонах Роман, КО СТЕ ВИ?

Не вјеруј непријатељу своме вавијек,
јер као што гвожђе рђа, тако бива и
са лукавством његовим.

(Сир. 12: 10).

За грло хватају русфобске звери,
А ми само слушамо: Партнери, партнери!

У мишију рупу мрзитеље треба;
Ал’ како их наћи, за границом су чеда!?

Тамо је живот, а овде к’о у смећу
Уморили се од бриге за народну срећу.

Да л’ је мука што „шушке“ из џепова вире
Или што у Русији Иван изумире?

Туђинима пуни родни нам простори,
А нама певају: Партнери, партнери!

Но, ако су ђаволи сарадници ваши,
Ко сте онда ви – владаоци наши?

26. августа 2021
Скит Ветрово

Валентин Катасонов, САВРЕМЕНА НАУКА КАО НОВА РЕЛИГИЈА – ПРЕЛАЗНИ ОБЛИК КА РЕЛИГИЈИ АНТИХРИСТА

НАУКА КАО РЕЛИГИЈА. О „АКАДЕМИЈИ НАУКА“

Наука данас представља, за већину људи, највиши ауторитет. Многима је заменила веру у Бога и Бога као ослонац. Наука се нашла изнад Бога. Она сама је Бог. Фраза: „Наука је рекла“, постала је крилатица. Ако је она нешто рекла, значи да је тако, и даљем разматрању не подлеже. Прво, зато што узет као појединац, грађанин нема, по правилу, довољно знања, изворних информација које су неопходне, опреме и времена да би нешто проверио и, уколико је потребно, оповргао. Друго, ако неко није сагласан са оним што је „наука рекла“, његов приговор друштво не жели да чује. Таквог дисидента неће спалити на ломачи (као што је то у средњем веку чинила инквизиција), већ ће једноставно игнорисати и ућуткати. Зато је наука као религија постала монополска институција; ризик појављивања јереси, способних да подрију њен ауторитет, данас је минималан. Она је организована по принципу тоталитарне секте.

Наука је постала религија са свим својственим јој атрибутима. Она има свој „символ вере“; у њему су садржани сви основни догмати науке као религије. Пре свега – догмат материјализма. Такође, догмати рационализма, емпиризма, експерименталне провере итд. То су базни догмати који су формулисали философи у XVI – ХVII веку. После тога појавили су се догмати другог поколења. На пример, догмат еволуционизма и постанка човека од мајмуна. Догмат такозваног „дарвинизма“ о коме ћемо посебно говорити. Наука има и своје свеце – знамените научнике из прошлости, непорециве ауторитети. Створена је и посебна хијерархија у облику научних звања и научних степена, дужности. На врху хијерархијске пирамиде налазе се жреци – академици и председници академија наука. Близу врха су гуруи које сви морају да слушају (на пример: Чарлс Дарвин, Алберт Ајнштајн). На крају, и наука има бројне ритуале који подсећају на црквену службу. Рецимо, одбрана дисертација, избори академика, свечано додељивање Нобелове награде итд.

Академија наука – најозбиљнија је институција чија историја сеже дубоко у прошлост. Неки мисле да се академија наука корени у времена када је Платон основао своју Академију – место у коме је шетајући, беседио са ученицима о свету и метафизици. Платонска Академија је религиозно-философски савез основан 380-тих година п.н.е, близу Афина, у крају названом по митском хероју Академу. У Академији је проучаван широки круг дисциплина: философија, математика, астрономија, природне науке и др.; унутар ње постојала је подела на старије и млађе; основни метод обучавања била је дијалектика (дијалог). 1

Но, по мом мишљењу, савремена академија наука копира једну другу институцију из прошлости. Заправо – институцију која се код древних Јевреја звала „јешива“ – школа за проучавање Талмуда. Други назив ове школе био је „академија“. Убрзо након Рођења Христовог, када су Јевреји изгнани из Јерусалима и Палестине, низ јешива био је организован ван граница Јудеје, чак и Палестине, на територији Вавилоније (Јавна, Сура, Пумбедита). Јешиве (академије) су у некој мери, замениле Јеврејима седамдесетих година Јерусалимски храм, и биле центар јеврејског духовног живота . Неке од ових јешива (академија) бавиле су се на само изучавањем Талмуда, већ и његовом даљом дорадом. Конкретно, Академија у Сури је завршила разраду Вавилонског Талумуда2

„Вавилонски Талмуд у суштини представља тумачење и развијање Мишне, онако како је продубљивана у великим академијама Вавилоније. Иако не постоји тачан датум почетка или завршетка овог периода, по традицији, период Вавилонског Талмуда датира од дана Абва Ариха (обично званог Рав) и Самуила, од прве половине трећег века до краја предавачке делатности Равина 499. године. Најважније академије су се налазиле у Нехарду, Сури, Пумбедиту, Махозу. Када би две или више академија радиле напоредо, центар изучавања се често премештао из једне у другу. Делимично је то било условљено политичким прогонима; на пример Нехардеја је била разрушена 259. године, после Самуилове смрти, и обновљена тек касније; а делимично би се јешива обнављала и кроз фигуру предавача који је био на челу академије. Водећи учитељи су били Самуил у старој школи у Нехради, и Рав, оснивач академије у Сури.“3

У академијама су радили људи које су звали „научници“, „књижевници“. Највећи ауторитети су носили звање „доктор“. У таквим академијама научници су припремали рабине – „кадрове“ за рад у синагогама. „Током многих поколења из јешива (академија) су излазиле духовне вође јеврејског народа. Користећи се врховним ауторитетом међу Јеврејима, јешиве су вршиле и законодавну функцију… Јешиве су умногоме условиле социјалну структуру јеврејства“4

Упоредна анализа два типа академије из прошлости – Платонове академије и академије древних Јевреја – показује да савремене академије наука имају много више сличности са другим обликом. Академије древних Јевреја су решавале задатке како религиозног тако и социјално-политичког карактера. Пре свега, оне су биле позване да обезбеде контролу јеврејских вођа над народом. Од талмудских академија направљен зборник закона, прописа и норми постао је истина у последњој инстанци. „Талмуд каже“ – представља императив веома сличан фрази „Наука је рекла“. Савремена наука (не само академска) не бави се, пре свега, потрагом за истинама (као што је то било у Платоновој академији), већ стварањем истине и, касније, њеним увођењем у свест милиона људи (као што се то радило у академијама које су створиле Талмуд и увеле у свест јеврејског народа његове идеје). Религиозна компонента савремене науке је несумњива.

СМРТ НАУКЕ

Сећамо се да је Фридрих Ниче једном рекао: „Бог је мртав!“ Но, ако за људе Бог више не постоји, онда за њих не постоји ни много тога другог, па ни наука као средство за познање Истине. Ако ишчезне Највиши и Коначни Објект спознаје, онда ишчезава и спознаја. Постоји њена имитација. Ако је Бог умро, онда је умрла и наука као веома важна форма сазнања. Нажалост, нико данас не жели да ризикује и призна овај „медицински факт“ – смрт науке.

Тема – „смрт науке“, данас је – табу. Мени је доспела у руке једна књига која је, на неки начин, повезана са овом темом. Њен наслов је „Крај науке“, а аутор је Американац Џон Хорган.5 Треба признати да амерички аутор даје другачији смисао синтагми „крај науке“ од оног који сам навео. По мишљењу Џона Хоргана, наука се једноставно приближила границама спознаје света и даље ширење знања о њему веома је проблематично. Основно је урађено, остаје бескрајно много детаља који и нису толико важни. Научници су осуђени да сакупљају „мрвице“. Ипак, неке чињенице и примери наведени у Хоргановој књизи, сведоче да је наука престала да буде наука, и да је од ње остала само маска која људе води у заблуду. Позитивни значај Хорганове књиге огледа се у томе што је успела да покрене дискусију (неко време) о питањима науке, њених циљева, могућности и будућности. Углавном се дискусија водила на Интернету и у електронским средствима информисања. Међу бројним сличним публикацијама посебно желим да издвојим чланак-рецензију Јевгенија Балацког „Џон Хорган о крају науке“6 Са моје тачке гледишта, Балацки врло јасно акцентује и доноси дубље закључке од самог Џона Хоргана. Навешћу у потпуности завршни део чланка-рецензије, који садржи четири закључка:

ПРВО, готово све науке су се саплеле о проблем ефективности. Када се пређе одређена емпиријска граница, даљи раст научног знања постаје несврсисходан и нерационалан. Сувише скупо, сувише сложено, сувише далеко од реалности. И овде је Џорн Хорган апсолутно у праву. Путеви којима би се могли савладати проблеми који се јављају још се не виде, што нам дозвољава да говоримо о крају науке.

ДРУГО, као никада раније, јасно се може уочити условност научног знања. У последње време, све чешће се појављују резултати истраживања који претендују на преиспитивање традиционалних теорија, ако не и на њихово потпуно укидање. Најчешће се такви резултати појављују у историји, астрофизици и биологији. Ипак, ако је једно, чак и веома важно откриће, способно да сруши целокупно претходно знање, колико је вредело то знање, које су савременици тако високо ценили; слично случају замене Птоломејевог система Коперниковим, који претендује да постане типичан у савременој науци. Ова опасност још није реализована, но само њено постојање омогућава нам констатацију: у науци нешто не ваља.

ТРЕЋЕ, сада, као никада раније, одлично се схвата ограниченост научног знања. Навешћу једноставан пример. Цео свет, буквално, гуши се у кока-коли и пепси-коли, а у исто време рецепт тих напитака остаје тајна, технолошки ноу-хау одговарајућих фирми. Зар није чудно да данашњи физичари и хемичари, уз сву чудовишну моћ својих наука, не могу да дешифрују састав некаквог пенушавог пића? И зато је још несхватљивије проучавање процеса испаравања црних рупа. Таквих противречности у савременом животу је много, што још једном доказује истинитост и прагматичких Хорганових ставова о неуверљивости „ироничне“ науке.

ЧЕТВРТО, целокупна савремена наука (а мислим, и наука у будућности) изучава груби, материјални свет, као да се на духовни свет њени закони не односе. Међутим, већина проблема који имају појединци и друштво у целини, лежи управо у духовној сфери. По свој прилици, наука овде ни на који начин не може помоћи. Ако је материјални свет наука већ изучила прилично добро, а духовни не улази у сферу њене компетенције, не завршава ли онда она свој пут? Наведени факт служи као још један аргумент у корист ограничења необузданих, „иронично“ настројених теоретичара.“

На крају ћу додати и свој закључак. Могућности науке да спозна свет данас су се заиста јако сузиле. И у томе се у потпуности слажем како са Џоном Хорганом, тако и са Е. Балацким. Но, желим да нагласим да такве задатке наука и не поставља. Неоглашени задатак данашње науке постао је исти онај који је Карл Маркс формулисао својевремено за философију. Године 1844. „класик“ је дао важну изјаву: „Философи су само на различите начине објашњавали свет, но ствар је у томе да се он измени“. 7 У свим временима постојала је подела науке на фундаменталну и примењену. Док се примењена наука бавила преобликовањем света, фундаментална је спознавала његове тајне, откривала законе. На први поглед и данас фундаментална наука наставља да се бави објективном спознајом света. Но, тако је само на први поглед. Заправо она се одавно бави његовом променом. Основни објекат тог преобликовања је човекова свест. Дарвинизам је први експеримент такве врсте. За оне који су га организовали, овај експеримент се показао успешним. Но, наука која се бави границама људске свести – није наука. Ми овде имамо посла са подметањем. Нама говоре о „науци“, но ње већ одавно нема. То је нова религија. Прелазна форма ка светској религији антихриста.

БУНТ ПРОТИВ БОГА

Треба запазити да лажни пророци науке делују опрезно, у етапама. Могуће је издвојити три основне етапе у развоју науке од када се појавила у XVII веку:

1) Замена циљева научне делатности, постепено одрицање од поимања Истине и замене највишег циља бесконачним бројем парцијалних „практичних“ задатака;

2) критика Хришћанства као „реакционарног“ погледа на свет, који противречи догматизму позитивне науке;

3) утицање на људе да прихвате њене „догмате“ који ће бити саставни део учења антихриста.

Сада се налазимо у другој фази која је почела у Француској, у епохи Просветитељства (XVIII в.), када су неки философи од тихог неприхватања Хришћанства прешли (први пут после много векова) у директан напад на њега. Најочигледније, свој богоборачки карактер, „корпорација научника“ је демонстрирала у нашој земљи, у прошлом веку. Апогеј тог „теоријског“ богоборства представља појава такозваног „научног атеизма“ у СССР-у. Совјетског Савеза нема већ четврт века. Ипак, богоборство „корпорације научника“ није нестало, оно се само на неко време повукло у сенку.

О његовом постојању сведочи периодично понављање напада „научних атеиста“ из заседе. Довољно је сетити се „Писма десеторице“ које су упутили наши академици Председнику Русије године 2007. Писмо садржи позив да се оконча са црквеним мрачњаштвом у сфери образовања младих. Најистакнутије и најпознатије фигуре међу потписницима били су лауреати Нобелове награде Виталиј Гинзбург и Жорес Алфјоров. Ево фрагмента из писма: „Но, ми не можемо остати равнодушни када се врше покушаји да се научно Знање подвргне сумњи, да се одстрани из образовања „материјалистичко схватање света“, замене научна знања – вером. Не треба заборавити да је курс према иновативном развоју који је држава заузела, могуће остварити само у случају ако школе и факултети наоружају младе људе знањима до којих је дошла савремена наука. Не постоји никаква алтернатива тим знањима.“

Размишљам, да су аутори и потписници овог писма живели у двадесетим и тридесетим годинама прошлог века, неизоставно би ушли у састав активиста Губелмановог (Јарославски) „Савез борбених безбожника“.8 Нема никакве сумње да је такозвана „позитивна наука“ Новог доба – религија. Свака религија се заснива на вери. Наука се такође заснива на вери, вери у аксиоме.9 Многобројни научни аксиоми више су него сумњиви, у сваком случају немогуће их је представити као „армирано-бетонски темељ“ науке (теорије). Аустријски математичар Курт Гедел доказао је „теореме о непотпуности“ (1931). Њихова суштина је у томе да сваки формални систем (систем математичких аксиома), одређеног нивоа сложености, поседује или унутрашњу противречност или је непотпун.10 То јест, у врло сложеним системима може се наићи макар један исказ, чија се ни истинитост, ни лажност, не може доказати средствима самог тог система. Потребан је „допунски улаз“, чију истинитост или лажност није могуће доказати помоћу формалне логике. Геделове теореме су нанеле су озбиљан ударац философији рационализма.11

Број ових аксиома се непрестано увећава, и њихов значај се мења, неки ишчезавају не оставивиши трага у свести човечанства, други, насупрот, јачају, и њихов рејтинг расте. На прво место избија аксиом: „Бога нема“ (атеизам). Њему конкурише други аксиом: „Ми не знамо да ли Бог постоји или не постоји, али нама то и није важно“ (агностицизам). Постоји још један конкурентски аксиом: „Бог постоји, али од тренутка када је саздао наш свет, Њега као да нема. Удаљио се и почива. Свет живи и развија се независно од Бога“ (деизам). Но, ово је још увек „цвеће“. Наступиће последња времена (описана у Апокалипси), када ће се појавити нови „аксиом“: „Истина, ипак, постоји. Извор истине је у последњој инстанци – ђаво“. То неће бити обичан „научни аксиом“, то ће бити „декрет“ антихристов који ће обавезивати сваког човека да мисли и делује имајући на уму овај „аксиом“. А лажни пророци последњих времена ће објашњавати људима смисао тог највишег „научног аксиома“ и контролисати да ли га сви антихристови поданици „испуњавају“.

Рецимо, појам „бајке“ који користи апостол Павле12, обухвата у потпуности многе савремене „научне“ теорије. На пример: да човек води порекло од мајмуна, да је живот на Земљи рођен из мртве материје, да је Васиона „створена“ из „великог праска“, затим „научне“ теорије о пореклу непознатих летећих објеката (НЛО), о постојању живота на другим планетама и другим галаксијама итд.

Валентин Катасонов, ЛАЖНИ ПРОРОЦИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА. ДАРВИНИЗАМ И НАУКА КАО РЕЛИГИЈА, (одломак из књиге стр. 48-55)“

Превео: Александар Мирковић

Наслов оригинала: Валентин Катасонов, «Лжепророки последних времён. Дарвинизм и наука как религия, Кислород“, 2017.

Извор: https://royallib.com/read/katasonov_valentin/lgeproroki_poslednih_vremyon_darvinizm_i_nauka_kak_religiya.html#0

НАПОМЕНЕ:

1 Током Платоновог живота академици су били Аристотел и још многи који су касније постали познати философи. После Платонове смрти академија је неколико пута обнављана, при чему је поштована идеја првобитне академије. Тек такозвану „пету“ Платонову академу затворио је византијски император Јуснинијан 529. године.

2 См.: Сура. // Электронная еврейская энциклопедия. – Режим доступа: http:// http://www.eleven.co.il/article/13975

3 «Талмуд»: http://www.google.ru/url?url=http://www.evreyatlanta.org/__media/books/talmud.doc&rct=j&frm=1&q=&esrc=s&sa=U&ved=0ahUKEwiM0u__iufPAhVKb5oKHSbsA3wQFggnMAQ&usg=AFQjCNGjhchrk98hnMLhP2GxuXldm3xg0A

4 См.: Иешива. // Электронная еврейская энциклопедия. – Режим доступа: http://www.eleven.co.il/article/11719

5 Хорган Джон. Конец науки // Перевод с англ. – СПб.: Амфора – Эврика, 2001.

6 http://kapitalrus.ru/articles/article/dzhon_horgan_o_konce_ nauki/

7 Маркс К. Тезисы о Фейербахе. Маркс К. и Энгельс Ф. Соч. в 50 т. – М., 1955–1981. Т. 3. С. 4.

8 Савез борбених безбожника (Сою́з вои́нствующих безбо́жников, ранее — Союз безбожников; Общество друзей газеты «Безбожник») — добровољна друштвена организација у СССР-у која је постојала од 1925-1947 година. Циљ овог удружења била је идејна борба против религије у свим њеним облицима. Председник Централног савета Савеза безбожника био је Јемељан Јарославски до 1943. године, а после његове смрти до распуштања, 1947. године, Фјодор Олешчук.

9 Аксиома (др. – греч. ἀξίωμα – тврдња, постулат) – исходни став неке теорије (науке), који се прихвата у оквирима дате теорије (науке) као истинита без потребе да се доказује и користи се у доказивању других ставова (у математици се такви докази зову „теореме“).

10 Прва Геделова теорема: „За било коју формалну теорију која потврђује основне аритметичке истине, може се конструисати аритметичко тврђење које је истинито али није и доказиво унутар саме те теорије. То значи, да било која теорија која је способна да изрази елементарну аритметику не може бити у исто време и конзистентна и потпуна.

11 См.: Успенский В.А. Теорема Гёделя о неполноте. // «Популярные лекции по математике». – М.: Наука, 1982.

12Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себе учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине и окренуће се бајкама.“ (2 Тим. 4:3–4).

Олга Четверикова, О МОРАЛУ У НАУЦИ, ТРАНСХУМАНИЗМУ И ПОСТЧОВЕКУ

Питање: У последње време често слушамо о трансхуманизму. Шта Ви под тим термином подразумевате?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Термин се појавио негде почетком педесетих година. Формулисао га је Џулијан Хаксли – први генерални секретар УНЕСКО-а, члан британског друштва за еугенику. Пошто се залагао за смањивање броја становништва звали су га „Малтус 20. века“. Термин користи у једној од својих књига у којој објашњава како је човекова дужност да себе превлада, да изађе из оквира својих могућности и да су му зато потребни неки нови инструменти. Са развојем технологије појавила се могућност да се измени не само свест човекова, него и његова природа.

Као православни човек, сматрам да смо саздани по образу и подобију Божијем. Но, та идеја се заборавља. Људи су одлучили: ако су смртни и подложни болестима – онда су несавршени. Значи, потребни су неки механизми који ће им омогућити да стекну бесмртност. Сва древна езотеријска учења – Кабала, гностицизам, манихејство – решавали су један исти проблем: како стећи тајна знања која могу помоћи у достизању бесмртности. Но, бесмртност се није достизала помоћу духовног усавршавања, већ некаквим психотехникама. То јест, човек је заборавио пут који му је указао Господ: духовно и морално се усавршавајући ти ћеш спасити своју душу. Напуштање овог пута довело је до тога да су сви почели да стављају акценат на технологије. Сва градска цивилизације која је без Бога, ослања се искључиво на технологије: први град је основао Каин – онај који се одрекао Бога, земље, свога оца. Технологије и занати описани у Библији – проналасци су Каинових потомака, а не Ситових, о којима готово ништа није написано јер су наставили да живе са Богом, и фактички чине оно што ми зовемо црквом. Од тада је човечанство пошло различитим путевима. Један део наставља да живи са Богом и њима је најважнији духовни живот и морал, а други део се тога одрекао и развија технологије.

Питање: По чему се трансхуманизам разликује од хуманизма?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Хуманизам се развио као конкуренција хришћанству: ако у центру хришћанског погледа на свет стоји Бог, а човек је само његова творевина, онда хуманизам ставља у центар свог погледа на свет човека (без Бога, природно). У хуманизму су главна – човекова права. Трансхуманизам произилази из хуманизма, јер ако човек своју вољу диктира сам себи, он има право да измени сопствену природу. Промена дате, нормалне човекове природе постала је и крај хуманизма. Зато је трансхуманизам истовремено последњи стадијум хуманизма и његово самоуништење.

Питање: Технологије повезане са генетским инжењерингом – срећа су за људску цивилизацију или зло?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Све новине које данас продиру: нано, биоинформационе, когнитивне технологије – нису усмерене на промену околне средине, већ на измену човекове природе. Сматрам да је то недопустиво. Са моралне тачке гледишта у науци постоји граница коју не треба прелазити. Ако се она пређе, наука се претвара у злочиначко експериментисање.

Питање: То јест, генетски инжењеринг не може побољшати човеков генотип?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Нас је створио Господ савршенима. Све наше болести и проблеми имају духовно-моралне узроке. Такође, на рад човековог имунитета непосредно утичу мисли, стање психе. Никакво редиговање и мешање није потребно, зато што тако покренути процеси доводе до бројних последица које је немогуће контролисати – као у антиутопији.

Питање: Постоји један популаран правац међу трансхуманистима – крионика. Према писању америчких таблоида, многи познати људи – Парис Хилтон, Бритни Спирс, Лари Кинг, потписали су уговор да њихова тела буду залеђена после смрти. Шта Ви мислите, да ли ће развојем знања у тој области, човечанство добити други живот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: То је апсолутно лажна наука, магија и алхемија. У средњем веку већ су покушавали да направе хомункула и све остало. Тиме се баве људи који су у паници због страха од смрти, па приморавају људе да чине најбезумније подвале. Наравно, то је и чиста превара: на овоме се, једноставно, праве велике паре. Знам да су свету постоје четири крионичке фирме – три у САД, једна код нас, у Русији. Представнике руске елите брине ово питање.

Питање: Шта мислите, ко стоји иза овог бизниса?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Знам да иза прве велике америчке крионичке компаније стоји Макс Мор – трансхуманист који се прославио тиме што је написао манифест: „У славу ђавола“. У манифесту излаже гностичко-манихејску концепцију по којој је човека саздао зли демијург и држи га у тами незнања; но, насупрот њему, налази се светли Луцифер, који доноси човеку знање у виду плода, и колико год Демијург покушавао, на крају ће Луцифер ослободити човека, зато се, пише Мор, треба придружити Луциферу. Гностици, за разлику од православних, сматрају, да је тело – зло. Зли Демијург је сместио људску одуховљену душу у посуду (тело, прим.прев.), због чега настају све несреће и беде. Да би се избавио од тог злог тела, неопходно је да човек спозна „гнозу“ и онда ће се, после низа реинкарнација, вратити

У гностичкој идеологији сви људи се деле на три разреда: духовни људи, душевни људи и телесни. Сматрају да ће се спасити само духовни људи, јер им је дато да спознају тајно знање – „гнозу“. Други ће бити уништени, развејани као прашина, а духовна бића ће се после одређеног периода реинкарнирања вратити одакле су потекли, у почетак.

Изабраност и елитизам су најмоћније идеје које данас покрећу силнике света.

Питање: У својој терминологији трансхуманисти користе појам „постчовек“…

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, појављују се нови називи – трансчовек, постчовек. Трансхуманисти сматрају да је човек биолошки објект који се појавио као резултат еволуције: био је мајмун, онда човек, сада, уз помоћ технологије – постчовек, а после тога ће се појавити неко друго постбиће…

Рођак Чарлса Дарвина – Френсис Галтон изјавио је следеће: цивилизација представља препреку природној еволуцији због социјалне политике и социјалне помоћи; хајде да убрзамо процес еволуције и уведемо еугенику, то јест, да ми вршим одабир: људе са добрим квалитетима ћемо „гурати“, а остале – на сваки начин ограничавати у правима и могућностима, смањујући њихов број, да се не би у великом број размножавали.

Питање: А заиста, како решити питање пренасељености на планети ако медицина већ приметно продужава човеков живот?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Остаје још прехамбени проблем. Зато се Гејтс сада занима не само медицином, већ и прехраном. Узгред, француски економист Жак Атали је написао о овоме књигу – „Историја прехрамбених производа“, у којој описује да ће човечанство прећи на синтетичку храну. И ми видимо да се сада ти трендови већ остварују: појављује се синтетичко месо, млеко које се подмеће са етикетом „еко“ или „вегански производ“.

Питање: Трансхуманисти, разматрајући питање техничке сингуларности тврде: у складу са претпоставкама, човечанство ће достићи сингуларност до 2045. године. Како се Ви односите према тој теорији?

ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Зашто стварати интелект који је немогуће контролисати? Чини ми се да технологије не дозвољавају развијање човекових могућности, оне га, напротив, претварају у додатак технологији. Мозак атрофира на исти начин на који атрофирају и мишићи када их не напрежемо. Зато код деце, која од раног детињства седе за рачунаром или гаџетом, наступа дигитално слабоумље. Ако су пре неколико година родитељи гледали на дигиталну школу са опрезношћу, сада из „прве руке“ могу видети шта је то. Спознали су – резултат таквог школовања су људи којима је лако управљати.

Харвардска група сада разрађује стратегију под називом „Велика конвергенција“ или био-дигитална конвергенција. Она подразумева не једноставну имплантацију чипова, већ фактички формирање неке нове биотехнолошке суштине. Ово и јесте виши стадијум трансхуманизма са којим се завршава етапа еугенике и фашистичких експеримената. За мене је фашизам не само лишавање људи политичких и грађанских права, већ и чињеница да се у њему човек посматра као експериментални објекат. Данас је могуће изводити апсолутно све експерименте – зато, сматрам да човек може изгубити себе.

Ми морамо схватити да је у основи и у центру – човек. Његов дух, душа и тело, а не технолигије. Када нам предлажу да се човек замени вештачком интелигенцијом, то аргументују тврдњом да будућност припада њој – то је безумље!

Разговор водио: Сергеј Елин
Превео: Александар Мирковић

29. август 2021.

Извор: https://argumenti.ru/interview/2021/08/736088

Валентин Катасонов, МАСКЕ И СВЕТСКИ ШОУ

Сећам се, у совјетско време, постојао је израз: „империјалистичка девојка за продају“. Коришћен је у време Н.С. Хрушчова за неке нове правце у науци (кибернетика, генетика и др.), који су, са тачке гледишта совјетског државно-партијског руководства, били „лажна наука“.

Но, данас, када посматрамо свеопшту психозу под називом „Велика пандемија“ (имам у виду вирусну инфекцију КОВИД-19), у сећање ми поново долази ово, већ заборављено: „девојка за продају“. Али она сада не служи империјализму, већ онима који су организовали ову психозу, рачунајући да ће помоћу ње постићи жељене резултате.

Радикална перестројка свих сфера живота друштва и човека („Велики ресет“ као ју је назвао председник Светског економског форума Клаус Шваб) као да се остварују искључиво на основу препорука… науке. Ништа лично, само наука — компас у светлу будућност, коју Шваб зове „инклузивни капитализам“.

Али у епохи свевлашћа новца, целокупна наука се већ одавно претворила у „девојку за продају“ која опслужује „господаре новца“.

Медицинска „наука“, у том смислу, није изузетак. При томе, она није обична „девојка за продају“, већ особито опасна. Постоји изрека да се „ђаво крије у ситницама“.

Испричаћу о једној таквој „ситници“ која је довела до последица глобалних размера. Под глобалном последицом имам у виду то што су стотине милиона, и чак милијарде људи на планети, по команди — ставили маске. Наводно, због заштите од корона вируса и спречавања његовог даљег ширења. Наредба је дошла од власти земаља које су, са своје стране, добиле команду од Светске здравствене организације (СЗО).

Ми живимо у време „новоговора“ о коме је писао Џорџ Орвел у роману „1984“. У свакодневном и политичком говору, употребљавају се нове речи које би, ради правилног поимања догађаја и прилика, требало превести на стари, разумљиви језик.

Тако, СЗО издаје земљама „препоруке“: ако то преведемо на разумљив језик — значи „команде“, „наредбе“ „директиве“. Њихово неиспуњење доноси озбиљне последице, на пример, санкције против државе. Ове „препоруке“, како нам саопштава СЗО, образују се, с друге стране, на основу „научних закључака“. Последње, у преводу на схватљив језик, значи неретко фалсификовање и обману упаковану у науколики „омотач“. Под тим „омотачем“ имам у виду следеће:

Као прво, особен „птичји језик“1 „научних“ текстова, нејасан обичним смртницима, који прикрива прави, истинити смисао „препоруке“.

Друго, текстови ових „научних закључака“ „благословљени“ су од рецензената који имају звучне титуле (професор, доктор медицинских наука, некада, чак, и лауреат Нобелове награде за медицину). Међутим, све више је случајева у којима „титулисани“ једноставно стављају свој ауторски потпис на „научне закључке“ — не читајући их.

Треће, такве „научне“ текстове објављују у часописима за „изабране“ (тј ауторе лојалне СЗО); обичним смртницима (тј. часним, независним лекарима) приступ овим издањима је онемогућен.

“Биг Медија“ на сваки начин покушава да представи односе медицинске „науке“ и Светске здравствене организације на следећи начин: „наука“ чини „открића“ и формулише „закључке“, а СЗО их разматра и оваплоћује у својим „препорукама“.

А заправо, све је обрнуто: не врти пас (наука) репом, већ реп (СЗО) врти пса (науку).

СЗО добија новац и наруџбине од Фонда Била и Мелинде Гејтс. Затим овај новац и наруџбине предаје „титулисанима“ у замену за њихове потписе. Створена је злочиначка организација светских размера. Дакле, показаћу ово на примеру фамозних маски, у које су данас успели да „обују“ — скоро половину човечанства.

Као што је познато, СЗО је још у пролеће прошле године, разаслала свима „препоруке“ о неопходности масовне примене маски. Нису све земље испуниле (бар не у потпуности) ову „препоруку“. У низу земаља лекари су иступили са сумњом и чак замеркама на њу. Такве сумње су изражене и у Русији.

Тако, у мају прошле године, шеф Катедре за микробиологију, вирусологију и имунологију „Првог МГМУ Сеченов“, академик РАН Виталиј Зверев, наступио је против апсурдног захтева власти да сви морају носити рукавице и маске. Такође, ставио је под сумњу сврсисходност дезинфекције улица различитим препаратима.

Што се тичи маски, Зверев је изјавио да оне могу бити чак и опасне за здравље: „И после два сата маска се претвара од средства заштите у средство ширења инфекције: јер код нас, осим корона вируса, у ваздуху се налази и маса свачега — бактерија, гљивица које се спуштају на маску, таложе, а онда вас могу заразити. Да, баке на пример, неће куповати нове маске, већ ће једну користити све време.“

Таквих сумњи и противљења „препорукама“ СЗО о ношењу маски, од стране угледних лекара, било је у целом свету на хиљаде.

СЗО је пожурила да појача своју „препоруку“ о маскама, наручивши негде у априлу-мају прошле године, истраживање о ефективности маски. Истраживање је оперативно спроведено и његови резултати објављени у јуну 2020. године у једном од најмеродавнијих медицинских часописа The Lancet.

Пун назив публикованог материјала гласи: Physical distancing, face masks, and eye protection to prevent person-to-person transmission of SARS-CoV-2 and COVID-19: a systematic review and meta-analysis (Физичка дистанца, маске за лице и заштита очију ради спречавања преношења SARS-CoV-2 и COVID-19 са човека на човека: систематски преглед и мета-анализа).

Аутори материјала — читав колектив ауторитета из разних земаља, око стотину професора, доктора и носиоца свих могућих „титула“. Упада у очи да материјал не представља опис резултата неког специјалног и самосталног истраживања, већ компилацију бројних, већ постојећих публикација — укупно 29 студија.

За мене, човека који је далеко од медицине, наравно, текст је био веома тежак. Ипак, пада у очи његова еклектичност и неуређеност материјала, све је „слепљено“ на брзину, делови нису повезани особито. Многи закључци и формулације су конструисани по схеми: „с једне стране; с друге стране“, типа: „Мож‘ да бидне, ал‘ не мора да значи“.

Чиновници СЗО су из материјала изабрали оно што им је било потребно. И свим земљама послали ново циркуларно писмо са везом ка часопису The Lancet: наводно, при коришћењу маски ризик заражавања вирусом SARS-CoV-2 и COVID-19 смањује се за 80% (истрчаћу се и приметити: слична тврдња, јасно изражена, у примарном извору — не постоји). Произилази — нема никаквих сумњи да режим маски треба задржати и чак појачати. Наведена публикација у The Lancet постала је крајња истина у корист диктатуре маски у свету, коначна истина која не подлеже ревизији.

Као и увек, у свету се нашло немало професионалаца, који добро разумеју „птичји језик“ „лекара од ауторитета“, и који су открили истински садржај поменуте публикације у журналу The Lancet. Дакле, ови професионалци су се дрзнули да изврше ревизију чланка и испоставило се следеће — укратко резултати ревизије изгледају овако:

1. Од 29 студија, анализираних у публикацији Lancet, њих седам су необјављене, и нису прошле неопходну стручну оцену. У складу са тим, по правилима СЗО, оне не могу бити коришћене као упутства, водич за клиничку праксу.

2. Од 29 студија размотрених у истраживању, само четири су посвећене вирусу SARS-CoV-2 (ономе што се у средствима информисања зове „COVID-19»); осталих 25 студија посвећене су вирусу SARS-1 или вирусу MERS, који имају потпуно другачије карактеристике преношења (преносе се, готово искључиво, тешко оболелима у условима хоспитализације).

3. Од четири студије које се односе на вирус SARS-CoV-2, две су нетачно тумачене од стране аутора мета-истраживања Lancet; једна студија је неубедљива; једна посвећена респираторима N95 (FFP2), а не медицинским или платненим маскама (онима које власти зову „средство заштите од COVID-19“).

4. Од 29 публикација само се три односе на оцену ефективности маски у условима боравка човека ван медицинских установа, на такозваним „јавним местима“ (на улици, у продавницама…).

5. Након детаљнијег проучавања, испоставило се да се једно од њих, ипак, односи на коришћење маски у „медицинском окружењу“; једно истраживање је засновано на непоузданим изворима (резултат је телефонске анкете); једно је показало да нема користи од ношења маски на „јавним местима“. На крају, најважније: ни једна од поменутих студија се не односи на случај — SARS-CoV-2.

6. Сами аутори прегледа у Lancet-у признају да је аргументованост тезе о могућности маски да заштите човека од вирусне инфекције (у том смислу и од вируса SARS-CoV-2) „на јавним местима“ — „слаба“. У свим истраживањима укљученим у преглед, закључци су направљени на основну обичних „посматрања“.

7. Ниједна од 29 студија није резултат такозваног раздомизованог контролисаног истраживања (РКИ). Метод РКИ се пре свега користи у медицини (понекад и у социологији). Реч је о истраживању на основу експеримента, чији је циљ да смањи број извора систематских грешака у провери ефективности нових метода лечења или профилактике болести. Ово се постиже путем случајног распоређивања субјеката у две или више група, са различитим односом према њима, да би се извршило упоређивање добијених резултата.

Једна група — експериментална група — оцењује утицај, док се друга — која се обично зове контролна група — кардинално од ње разликује или тиме што не трпи утицај или се примењује плацебо, у исто време.

Ефективност лечења или профилактике се оцењује помоћу упоређивања експерименталне и контролне групе. Дакле, аутори приказа у журналу Lancet, на много страна су се довијали и филосфирали поводом маски, при чему нису користили уобичајени и лекарима јасан метод РКИ. Но, ни у једној од 29 студија укључених у чланак, није наведено истраживање које би макар наговестило РКИ метод.

Ево, стигли смо! Открива се циљ преваре која добија све веће размере.

У првој фази око сто медицинских ауторитета ставља свој потпис испод „научног прегледа“ објављеног у ауторитативном академског часопису Lancet. Наравно, научници нису отворено лагали. Они су фушерисали. Узгред, граница између лагања и несавесности веома је условна. Фушерисали су јер никакве јасне препоруке о маскама нису могли да формулишу.

Мени се чини да би научници, ако би до краја били искрени и доследни, морали да кажу следеће: у истраживањима приказаним у 29 студија нема одговора на питање о маскама. Такво истраживање мора бити спроведено да би би се ставила „тачка на и“. Али таквог закључка нема. То је лаж на првом нивоу.

У другој фази СЗО прихвата истраживање. Машући њиме, указује на потписе око стотинак светски медицинских ауторитета, и издаје своју „препоруку“: „Све, без изузетка, „обути“ у маске!“. „Тако је рекла наука!“ То је производња лажи на другом нивоу. Или лаж на квадрат.

У трећој фази „препоруке“ СЗО прихватају власти готово свих земаља света и издају наредбе: „Сви, без изузетка, да „обују“ маске!“. „Тако је рекла СЗО!“ То је производња лажи на трећем нивоу. Или лаж на куб.

Лаж се множи геометријском прогресијом, шири се светом слично ланчаној реакцији, не наилазећи, скоро, ни на какво противљење.

Наравно, покушаји да се заустави овај талас предузимани су и предузимају се. Чак и многи чиновници СЗО, како се испоставило, нису спремни да подрже нову и коначну „препоруку“ о обавезном ношењу маски, без изузетка.

12. јула прошле године дописник BBC Newsnight за медицинска питања, Дебора Коен (Deborah Cohen), написала је на Твитеру: „Из различитих извора нам је јављено да комитет СЗО, разматрајући доказе, није подржао маске, но препоручио их је због политичког лобирања. Одговарајући на наше питање СЗО није ово демантовала.“

Упада у очи да је у децембру прошле године СЗО издала циркуларно писмо, у којем упозорава о различитим „нежељеним ефектима“ ношења маски, као што је отежано дисања и осип на кожи.

Но, поменуто циркуларно писмо СЗО због нечега је остало готово непримећено. Државе су пустиле у погон машину свеопштег „обувања“ својих грађана у маске, не допуштајући никакво попуштање. Чиновници су одлучили да буду „већи католици од папе“. То јест, да подрже оштрији режим маски од оног који проистиче из циркуларних писама СЗО.

Један од оних који су пре годину дана пажљиво анализирали лаж о маскама, док је још била у почетној фази (тј. публикацију у часопису Lancet) је — професор епидемиологије на Универзитету у Торонту Петер Џуни (Peter Jueni). Он је истраживање СЗО назвао „методолошки погрешним“ и „суштински бескорисним“.

Педантни аналитичари, користећи официјелну статистику оболевања од корона вируса у разним земљама и на разним територијама, успели су да донесу закључке, непријатне за организаторе „Велике пандемије“: маске не помажу у борби са вирусом. А често и повећавају број оболелих.

На пример, у августу прошле године у САД била су обнародована следећа запажања. У америчкој држави Канзас, у 90 округа у којима је није обавезно коришћење маски, ниво заражавања корона вирусом је нижи него у 15 округа у којима је на снази наредба да се користе маске.2 Да би сакрило ову чињеницу, министарство здравља Канзаса покушава да манипулише званичном статистиком и приказивањем података.

Изненађујуће је што су после објављивања студије наручене од СЗО о маскама, лекари у низу држава спровели независна испитивања ефективности маске као средства заштите од вируса. Било је неколико истраживања. При томе, реч је о квалитетним рандомизованим контролисаним испитивањима (РКИ).

Посебно треба издвојити истраживање данских лекара, чији је кратки опис био објављен у октобру 2020. године. Истраживање је трајало приближно пола године (почело је у априлу 2020.), а у експерименту је учествовало шест хиљада људи.

Хенинг Бундгард (Henning Bundgaard), професор и главни лекар Краљевске болнице (Rigshospitalet), један од руководилаца истраживања, по његовом завршетку је са задовољством изјавио: „Ово је највеће у свету истраживање ове врсте, и очекујемо да ће постати важан фактор у доношењу нормативних решења која се тичу коришћења маски“.

Материјали испитивања су послати у три најуглединја медицинска часописа — The Lancet, The New England Journal of Medicine и часопису Америчке медицинске асоцијације (the American Medical Association’s journal — JAMA). Поменути журнали су одбили да објаве податке РКИ, које су добили дански научници вршећи квалитетне експерименте. Узрок је очигледан: истраживање није показало да маске имају било какав ефекат у заштити од вируса.

Постоје и други начини подршке атмосфери лажи, када је реч о маскама. Неки научници са „нестандардним“ погледом на маске, просто су бановани (или, као се сада каже, „исечени“) у електронским издањима.

А ево и мишљења енглеског лекара доктора Клер Крејг (Clare Craig), која пажљиво прати тему везану за маске у условима пандемије корона вируса. На Твитеру је написала: „Сада се налазимо у атмосфери свеопштег лова на вештице. Наука, која по дефиницији захтева дебату, не може да постоји у таквом окружењу.“ Она је у праву: у оваквој средини наука се претвара у „девојку за продају“.

P.S. Онима који желе да размисле о феномену маски у савременом животу, препоручујем да се упознају са радом познатог енглеског лекара Вернона Колмана (Vernon Coleman), који се већ пола века бори са разним мистификацијама и обманама у сфери медицинске науке. Његово име је добро познато, не само у Енглеској, већ и у целом свету.

Колманов рад је насловљен: „Докази да маске за лице доносe више штете него користи“ (Proof That Face Masks Do More Harm Than Good). Узгред на интернeту постоје преводи овог рада на руски језик под називом: „111 доказа да маске више штете него користе“. 3

Навешћу мисао којом Вернон Колман закључује свој рад: „Нема апсолутно никаквих научних разлога за ношење маски, ни под каквим околностима. Мистификација COVID-19 — представља тест IQ (показатељ нивоа интелекта — В.К.). Свако ко носи маску, пошто је проучио доказе, очигледно није прошао тест.“

26.08.2021

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

Извор: http://russnov.ru/valentin-katasonov-maski-i-mirovoe-shou/

НАПОМЕНЕ

1 Птичји језик је фразеологизам који означава говор преоптерећен терминима и тешким, врло сложеним формулацијама, разумљив малом броју људи или потпуно неразумљив. Аутор овог израза је професор астрономије Московског универзитета Димитриј Матвејевич Перевошчиков (1788—1880) који је на овај начин окарактерисао језик руских философских дела (1820-1840), препун термина и формулација разумљивих само „посвећенима“ (прим.прев.).

2 https://mises.in.ua/article/podlyi-tryuk/

3 а) https://redko-da-metko.ru/2021/05/01/111-dokazatelstv-chto-ot-masok-bolshe-vreda-chem-polzy/ б) https://www.vernoncoleman.com/; в) https://borbazaistinu.rs/dr-vernon-koulman-maske-za-lice-okoncanje-zbrke/

Валентин Катасонов,О ЗАВИСНОСТИ ИЗМЕЂУ СТОПЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ И БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ

Вакцинација од КОВИД-19 стартовала је у свету у децембру 2020. године. Приближавамо се јесени 2021. Статистике је много, време је да сумирамо прве резултате.

На дан 21. августа укупан број вакцинисаних у свету износио је, ако је веровати бројевима, 2.526.534.611 људи, при чему потпуно вакцинисаних (две дозе вакцине) – 1.899.999.918 људи. Процентуално изражено реч је о 34,4 % и 24,4% укупног броја становништва планете. Да заокружим: скоро трећина становништва Земље је била убодена препаратима који се зову „вакцина против КОВИД-19“, а комплетно је вакцинисана скоро четвртина људи на планети.

Чуди што организатори и пропагатори вакцинационе кампање врло слабо прате резултате вакцинисања. А ми, између осталог, желимо да знамо како вакцине утичу на смањење оболевања и смртности од КОВИД-19. И да ли уопште утичу на смањење. Јер, скептици тврде да вакцинација не само да не помаже да се савлада „пандемија“, већ обрнуто, подрива човеково здравље, чинећи га незаштићеним пред новим сојевима вируса и другим инфекцијама.

У неким земљама у којима је вакцинација у пуном току а величина обухваћеног становништва њоме релативно велика, број жртава од КОВИД-19 вируса остаје висок. На пример, у САД. Почетком августа САД су дошле до „минимума“ вакцинисаних, који је, по мишљењу СЗО, неопходан да би зауставио „пандемију“ – 60% становништва земље. Дана 21. августа у САД је вакцину добило 60,31% житеља (у том броју 51,14, су потпуно вакцинисани, тј примили су две дозе вакцине).

Ипак, САД остају светски лидер по броју заражених: 23. августа укупан број оболелих у тој земљи је износио 38,55 милиона људи. САД су такође лидери и по броју умрлих после инфицирања вирусом – 646 100 људи. Но, до почетка августа, вакцинација, ако се држимо критеријума – „минимум 60 процената“, није обезбеђивала неопходни ниво заштите од вируса. Америка је, по мишљењу медицинских стручњака, ушла у „безбедну зону“ тек пре три-четири недеље. Зато је потребно да погледамо показатеље инфицирања и смртности не током свег времена, већ само последњих недеља.

Таква статистика постоји. Националне службе узимају показатеље броја заражених и умрлих за последњи дан, за последња два дана, за последњу недељу, за последњи месец. Предлажем да за почетак погледамо какви су показатељи инфицирања вирусом КОВИД-19 за недељу (16-23 август) у оним земљама које су достигле захтевани „минимум“ вакцинације (60% становништва)

Табела 1.

Релативна стопа текућег инфицирања вирусом КОВИД-19 у земљама са највећим бројем вакцинисаних против вируса.

Држава*Стопа вакцинације**       Релативна стопа текућег инфицирања вирусом COVID-19*** 
УАЕ83,06 (73,10)758
Катар80,89 (69,84)594
ПортугалиЈА79,60 (67,66)1.583
Сингапур77,12 (73,35)52
УругваЈ75,78 (70,72)230
Шпанија75,77 (66,48)1.278
Данска75,06 (68,72)1.150
Чиле74,06 (68,75)240
Канада72,39 (64,83)442
Француска71,89 (56,32)2.270
Ирска71,73 (64,34)2.474
Белгија71,55 (66,94)1.033
Финска70,85 (45,74)813
Велика Британија69,66 (60,76)3.309
Норвешка69,43 (45,76)754
Холандија69,42 (61,64)982
Италија69,42 (61,64)728
Немачка63,23 (58,11)568
Израел63,16 (58,34)5.321
САД60,31 (51,14)2.622

* Земље су поређане по опадајућој стопи вакцинације
** Стопа вакцинације – број потпуно или делимично вацинисаних у % у односу на укупан број становништва (у загради – потпуно вакцинисани) на дан 21. август 2021. године.     
*** Релативна стопа текућег инфицирања вирусом КОВИД-19 – број инфицираних за недељу ( 16-23.08.2021) на 1 милион становника.

Извори:  minfin.com.ua, worldometers.info

У Табели 1, која укључује 20 земаља, највиши ниво оболевања карактерише Израел (5.321). Највеће вредности, од двеста и више земаља света о којима имамо статистичке податке, забележене су у неколико држава: Грузија – 8.332; Црна Гора – 5.995; Доминиканска република – 5.486.

А у првој половини године Израел су рекламирали као земљу која је водећа на планети по броју вакцинисаног становништва, проглашавајући га за еталон. На Израел су гледали као на прву земљу која ће успети да победи вирус. Ипак, никаква се победа није догодила. Обрнуто, испоставило се да је Израел у групи држава са тренутно највећим бројем оболелих.

У топ-20 највакцинисанијих земаља, према стопи оболевања од вируса, на другом месту после Израела је Велика Британије (3.309); на трећем – САД (2.622). Петорку са највећим текућим инфицирањем закључују Ирска (2.474) и Француска (2.270).

Чак и у оним земљама које су достигле 60% вакцинисаног становништва, људи настављају не само да болују, већ и да умиру. У САД у току недељу дана (16-23 август) живот је напустило 5.416 људи. А недељу дана раније – 4.742. Укупно за две недеље је умрло око 10 хиљада људи. Део њих је умро после примања вакцине против КОВИД-19.   

Слика је слична и у Израелу где је, за две недеље, из живота отишло после инфицирања вирусом – 288 људи. У Великој Британији овај показатељ је – 1.320; у Француској – 1.091.

Но, испоставило се да постоји неколико земља са стабилном нултом или близу нултом вредношћу текућег (недељног) инфицирања. То су Камерун, Сирија и Танзаније. У чему је тајна њиховог епидемиолошког успеха? Може бити да их је заштитила нека чудотворна вакцина, која се разликује од препарата које су користиле земље из топ-20 (Pfizer-BioNTech, AstraZeneca, Moderna, Johnson-Johnson)? Не. Претпостављам да је тајна у томе што наведене земље уопште нису користиле вакцине. Ево и показатеља стопе вакцинације њиховог становништва у (%): Камерун – 1,25 (0,26); Сирија – 0,08 (0,05); Танзанија – 0,35 (0,35).  

У неким другим земљама у развоју показатељи текућег инфицирања су чисто симболични: у Мадагаскару – 1; Папу-Новој Гвинеји – 0,5; Судану – 2; Нигер – 2. Замислите, и стопа вакцинације у наведеним земљама је чисто симболична: Мадагаскар – 0,69; Папуа-Нова Гвинеја – 1,01(0,23); Судан – 1,43 (0,41); Нигер – 1,59 (0,34).

Не журим са закључицма. За сада само желим да скренем пажњу да СЗО и друге међународне организације трубе на све стране: треба испунити план о вакцинацији 60 процената становништва да би „пандемија“ престала.    

А у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) су премашили план: почетком лета вакцинисали су 80 процената становништва (а потпуно вакцинисали – 70 процената). Ипак, текуће инфицирање је остало на нивоу 758. Тако високог показатеља текућег инфицирања нема у 2/3 земаља у којима се води мониторинг (207 држава). УАЕ су богата држава која, како нам говоре, има развијено здравство. Ипак, они нису успели не само да се изборе са вирусном инфекцијом, већ ни да зауставе смртне исходе. Током седмице (16-23 августа) у УАЕ било је забележено 19 случајева леталних исхода после инфекције вирусом. Седмицу раније, таквих случајева је било 26. Специјалисти сумњају да је реч о смртним случајевима не после инфицирања, већ после вакцинације, али те узрочно-последичне везе крију здравствени органи УАЕ и СЗО.

Као резултат анализе статистичких података намеће се закључак: између стопе вакцинације и текућег инфицирања постоји директна зависност. Другачије говорећи: што више буде вакцинисаних, биће и већи број инфицираних. Статистика индиректно потврђује да вакцине слабе имунитет, спуштајући баријеру заштите од вируса КОВИД-19.

30.08.2021

Валентин Катасонов
Превод: Александар Мирковић

http://russnov.ru/valentin-katasonov-o-zavisimosti-mezhdu-urovnem-vakcinacii-i-tekushhej-inficirovannostyu/