ШТО ЈЕ БИЛО ТО ЋЕ БИТИ

Таштина над таштинама,
вели проповедник,
таштина над таштинама,
све је таштина.

Каква је корист човеку
од свега труда његова,
којим се труди под сунцем?

Нараштај један одлази
и други долази,
а земља стоји увек.

Сунце излази и залази,
и опет хита на место своје
одакле излази.

Ветар иде на југ
и обрће се на север:
иде једнако обрћући се,
и у обртању свом
враћа се.

Све реке теку у море,
и море се не препуња;
одакле теку реке,
онамо се враћају
да опет теку.

Све је чудно,
да човек не може исказати,
око се не може нагледати,
нити се ухо може наслушати.

Што је било то ће бити,
што се чинило то ће се чинити,
и нема ништа ново
под сунцем.

Има ли шта за шта би ко рекао:
„Види, то је ново?
Већ је било за векова
који су били пре нас.“

Не помиње се што је пре било,
ни оно што ће после бити
неће се помињати у оних
који ће после настати.

КЊИГА ПРОПОВЕДНИКОВА   (2-11)

по преводу Ђуре Даничића
ГЛАС ЦРКВЕ, 2007.

Приредио: Александар Мирковић